Sintagma zbog koje vučemo traume iz detinjstva, jer, sigurno smo se svi našli x puta u situaciji dok su nas babe i tetke vukle po komšiluku, kad su nas roditelji ostavljali kod njih na čuvanje. Prisustvujući tako kafenisanju i trač partijama usled nedostatka kiseonika od dima cigareta počinjali smo da kunjamo i da ne obraćamo više pažnju na visoko intelektualni razgovor koji se vodio oko nas. Odjednom, prenuo bi nas iz očaja hrapavi glas nn komšinice:
- Da izvine ovo dete,
usled čega bi smo mi podigli glavu i načuljili uši jer se počelo ticati nas. I onda bi usledila životna lekcija, koja će činiti osovinu našeg budućeg svakodnevnog rečnika:
- Jebem joj mater, kurvetina štrokava....
I tako su naši nesuđeni staratelji, misleći da su nas ovom bajalicom sačuvali od štetnog uticaja pogrdnih reči, u stvari zarezali neizbrisiv trag u našim još neformiranim glavicama.

Reakcija na svaku neplaniranu situaciju u toku pijanke.

Izraz '80 i '90 ponavljan u radio emisijama o muzici, koriscen za oznacavnje dnovih ploca i albuma...

Antagonizam totalni. Jeste, nije, al može da bude, jok more.

Kažemo za nekoga ko je toliki maler da Marfiju čini uvredu, da treba da bude jeban - gaće bi mu same spale, on kada podiže zalepljeni tost sa tepiha, ispadne mu bar 2 puta, grom bi ga spičio i da je u sred šume, a da ne pričam o tome da mu bus uvek pobegne ispred nosa.

Al' nije ni FUDBAL pa se zato bijemo se k’o manijaci. Ok? Mislim, ortaci smo i tako to al’ OVO ćeš da me prođeš, mamicu ti Radmilu jebem ja! Faul? Evo ti kurac! Nisi valjda pička, majkin sine...

Ljubavni par čija veza uglavnom kulminira brakom koji karakterišu obrnuta personifikacija, turbulencija, redovne posjete policije zbog narušavanja javnog reda i mira, nasilje u porodici (obostrano - bez izuzetka), ozljedni listovi, redovan termin petkom u 1400 časova na Sudu za prekršaje za neko od ročišta i dobar pomirdbeni seks preko vikenda.

Rečenica koja se izgovara na nečiji iskaz koji počinje sa:Mogao sam, mogli smo, moglo je…i slično, a opisuje događaje koji se nisu desili.

Izraz koji se koristi prilikom opisivanja istinskog ljubitelja alkohola.

Izraz koji se koristi kao komentar na neki smor koji se redovno ponavlja.

To su u stvari "batice" sa malo više love i boljim automobilima, na čijoj garderobi mora biti istaknut neki od brendova Armani, Versace, D&G, a ni Sweet Years ne treba zaobići. Njihovim stajlingom dominira beli kaiš, ali i poneki cirkon na obavezno uskoj majici upadljive boje ili dezena (zmajevi i tribali su veoma poželjni, naročito na leđima). Ovi likovi kapiraju da je bočica ulja za kosu proizvod za jednokratnu upotrebu i da se naočare za sunce nose podignute na glavi.
Sa njima je uvek iskvarcovana i napucana riba (boja kose je nebitna u ovom slučaju) koja skenira pogledom sve frajere u okolini dok njen dečko šalje SMS-ove svojim ortacima (pomoću svog najnovijeg mobilnog čijih 90% funkcija ni ne razume) , devojčica ne progovora često, a kad nešto izusti to je najčešće: Ekstra, vrh... To je čula od njega... Devojkama poklanjaju za rođendane parfeme i mobilne telefone na kojima su već download-ovani narodnjaci, dok se kupovina krpica smatra dnevnim obavezama.

Pred TV kamerama koriste dva-tri izraza:
- Za domaću ligu uvek je spremna čuvena floskula: "Idemo po tri boda";
- Za Evropske utakmice rečnik se malo obogati pa onda slušamo: "Ostavili smo srce na terenu, dali smo 110% svojih mogućnosti".

Onda odu na Kipar, Maltu, u Emirate, Kinu, Japan a nekolicina kvalitetnijih i na "zapad" (prvo i jedino što tamo pročitaju je Gradski vodič za restorane i klubove), zarade neke novce, vrate se nazad sa 35 godina, otvore kafanu (šta bi drugo) i boli ih uvo!!!

A ja treba da osmislim marketing strategiju za povećanje tržišta u godini krize, da bih zaradio bonus od 500 Evra! Super!

Izgovor za svako sranje koje načinismo a ostalo je u sećanju ljudi koji nas okružuju.
Takođe služi i kao odgovor na pitanje zašto više ne možemo nešto što smo mogli pre.

Univerzalni odgovor na sve poznate oblike kukanja, žaljenja i filozofiranja. Koristi se kada jedan od sagovornika toliko popizdi da nije u stanju da da bilo kakav drugačiji argumentovani odgovor. Obično se ovim rečima i završavaju takvi oblici komunikacije.

Može komotno da bude treći predlog za natpis na autobusu naše reprezentacije. Pored ona dva predloga imao bi veliku šansu za pobedu.

U današnje vreme ima jedno i jedino značenje: Digli kredit.

Ponekad se ljudi sa propalom jetrom i još nekim organima kroz setu prisete vremena kad su još bili mladi lepi čisti ( straight) i sanjali neke pristojne snove.

Вађење човека који је направио неки, не толико крупан прекршај. "Прави кримоси су у институцијама", рекао би човек.

„Svi smo mi (pa nečije ime i prezime)“ izreka je ili poklič koji je na prostorima ex jugoslavenskih država postao posebno popularan posljednjih godina dvadesetog stoljeća, a svoju primjenu nalazi i u prvoj deceniji dvadeset i prvog.

Kreiraju ga istaknute, viđenije osobe u određenim društvenim skupinama pa ga izvikuju u svakoj prilici: na političkim, kulturno-umjetničkim, gospodarskim skupovima, na sastancima sportskih klubova, umirovljeničkih i đačkih družina, na druženjima ljubitelja čokolade, pasioniranih kolekcionara, na mitinzima društva za borbu protiv antipušačkog zakona…, na sastancima grupa za potporu liječenih ovisnika, članova Pete… i da ne nabrajam).

Ime i prezime koje se prikači izrazu „svi smo mi…“ najčešće (mada ima i drugih slučajeva) pripada nekome tko je trenutno pod kakvom sudskom istragom ili već mirno odslužuje svoj dug Bogu i narodu u nekoj od kazneno popravnih ustanova. Kako je zaslužio boravak u „spa centru“ nije važno (zna se).

Cilj kreiranja pokliča: sugerirati masi potrebu identifikacije s dotičnim herojem, moralnom vertikalom, uzorom djeci, odraslima i starcima, s osobom koja budi nadu u svijetlu budućnost svoju i svih svojih sljedbenika. Masa mora navući odjevne predmete s likom, slikom i prilikom heroja mučenika i s velikim natpisom „svi smo mi….“. Osim potpore dotičnom, time se izražava i neslaganje (mržnja i prezir) s režimom koji je junaka šikanirao, optužio i osudio.

Nekad su naši stari, znali bolje od svakog pedijatra, da procene zdravstveno stanje najmlađih članova porodice. Metodom gledanja u nošu, za par sekundi su na osnovu forme govanceta imali kompletnu zdravstvenu sliku bebaća.
Obično su uz dizanje deteta sa noše, izgovarili legendarnu rečenicu ''Da vidimo, kako smo kakili''

Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.