Najčešći vid plaćanja kod omladine u srbiji.

Dokaz degenerisanosti američkog naroda. Njihov poznati narodni lek za ovo gljivično obolenjce je uriniranje po sebi. Kao što vidimo, ovde su već dve definicije koje nisu pomenule ovu izvrsnu činjenicu, što nas dovodi do zaključka da mi jednostavno ne uriniramo po sebi, sem ako smo opkoljeni pripadnicima zaraćene strane i u tunelu,lepa sela lepo gore. Svi imamo idiote, i nije fer po njima suditi o svima, ali ovo ih ne vadi, jer je i Madonna javno izjavila da ovo radi.
Dakle, kada neki tmurni ljudi pričaju o degenerisanom zapadu, možda to i nije sve lupetanje..

Transportovati sve oko sebe u drugu dimenziju nebitnosti.
Svojim postupkom ili pojavom učiniti da postojanje ostalih padne u zaborav, načiniti ih stopostotnim Dejanom Cukićem.

Izraz označava da "nikad nije kasno", to jest, "nikad ne reci nikad", "ne znaš Šta nosi dan, a šta nosi noć" i uvek ima neke šanse da se kolo sreće okrene i da "voda dođe malo na tvoju vodeničku."
Zare je bivši igrač leskovačkog FK Dubočica koji je uspeo da kao džoker sa klupe donese pobedu svom timu iako je on 20 minuta pre kraja susreta gubio sa 0:4! Svih 5 gola dao je Zare lično. Od tada se, prvo u Leskovcu pa u Srpskoj ligi Istok, a onda i u celokupnom društvenom miljeu Južne Srbije odomaćio ovaj izraz.
Sto znači da ništa nije izvesno u životu i da uvek ima nade.
Da pojasnim kroz primere:

Dobro da bolje ne može biti.
Jer, kako god pogledaš, preko je bolje.
Preko grane je zapad, nekada Trst a danas EU.
Preko Dunava je bila zemlja Sovjeta, komunistički raj.
Preko Save je Vojvodina, tamo žive prečani a kažu da je njima lepo.
Preko brda bolje rađa šljiva a i bliže su gradu.
Preko ulice je ono novo naselje, imaju i igralište.
Preko puta tvojih vrata živi ona komšinica...
Ima nešto u tome, mada ima i u onome: "Mali brata rek`o, neću ovo mleko, hoću ono tamo jerbo je daleko".

Idiotsko kretenoidsko pitanje koje se može čuti uglavnom u Srbiji. Čim se malkice pređe na zapad, tamo gde se novac ceni - takvih pitanja nema.
Radi se zepravo o lenjosti kasirki i njihovom negodovanju kad moraju da broje kusur. Ili još gore, da nedajbože raćunaju koliko treba da se vrati.

Zato uvek, ali uvek i bezuslovno, bez obzira koliki se iznos plaća i kolikom novčanicom, šta god da se plaća, gde god da se plaća, koliko god da treba da bude kusur, obavezno sledi pitanje: "Jel imate sitno ?"

Ostrvska zemlja sa jako lošim geografskim položajem.

Drugi jahač apokalipse. Sinonom za fizičko i psihičko nasilje. Njene prve korake u muzičke vode je obeležio rat u bivšoj Jugoslaviji, nakon čega počinje da peva na engleskom da bi proširila svoj uticaj na zapad. Epilog sledi.

Po proročanstvu starog Tarabića, svaka generacija porodice Bizetić počev od Borisa će imati po jednog jahača. Četvrti jahač će naslediti smisao za humor Borisa, vokalne sposobnosti Doris i zasad nepoznat talenat trećeg jahača i samo postojanje takve osobe će poremetiti odnos između vremena i prostora i svemir kao takav će prestati da postoji.

Kaze se za nekog ko je dugo bio ugnjetavan i onda poludeo i poceo da ugnjetava druge.

Uočiti nešto što je očigledno i već opšte poznato.

Sleng koji se na primorju koristi da se opiše lakoća obavljanja nekog posla.

Ko iz pičke, bez problema, jednom rukom.

Star, mator, ima sto godina.

Vrlo malo lojalan, ili sasvim nelojalan.
Poljska ima bogatu istoriju, ali se ne može pohvaliti nekom vernošću svojim zaštitnicima, kojih je bilo mnogo. Zapravo, u istoriji su više puta bivali zbrisani sa mape sveta samo zato što su pokrovitelje menjali često kao gaće.
Tako su 1939. molili Zapad da ih zaštiti od Nemaca, pa 1943. Ruse da ih oslobode, istovremeno organizujući prozapadni ustanak, pa su skoro 40 godina bili veći komunisti od Rusa, pa su onda- kada je Poljak izabran za papu- bili veći katolici od njega, da bi posle pada komunizma, postali veći zapad od Amerike i počeli da kukaju na ugnjetavanja od strane komunista i Rusa. No, po svemu sudeći je i to isplativije nego skupiti muda kao bivša Jugoslavija svima reći "ne", pa dozvoliti da te posle nekog vremena ti svi rastrgnu kao kerberi.

Osoba koja se ponaša u pravom životu kao Poljska će ti u školi doći na kolenima da te moli da joj uradiš domaći zadatak, ili da prepiše pismeni od tebe; ili će te u kasnijem životu prva moliti da joj pozajmiš novac ili da joj budeš žirant za stan.
Kasnije, kada opasnost po nju prođe, "Poljska" će te prva popljuvati u društvu i zajedno sa tvojim protivnicima početi da te ismeva iza leđa, čak i da ih nahuškava na tebe.
Međutim, kada naiđe opasnost, ponovo će ti se obratiti isto onako snishodljivo kao i prvi put. Ako imaš kičmu, samo ćeš ga iskulirati.

Antičko kraljevstvo Filipa II, Aleksandra Velikog i njihovih naslednika;

Izraz se koristi kada se neko neočekivano brzo vrati odnekud, naročito ako je namjeravao negdje duže da se zadrži. Međutim, ovaj izraz može da dobije i bukvalnije značenje. Naime, ako neko putuje avionom na zapad dovoljno brzo, može se lako desiti (naročito ako je krenuo sa mjesta bliskog granici vremenskih zona, tada mu čak ni ne treba avion) da za manje od 60 minuta upadne u drugu vremensku zonu, i da na kraju na odredište stigne "prije nego što je krenuo" - barem sudeći po časovniku.

Način na koji se Miloš (K)obilić obračunao sa turskim sultanom Muratom, na Kosovu polju 1389, prilikom bitke upriličene povodom osmanlijskog prodora na zapad. Iako je čin izveden na prevaru, jer je srpski junak nosio unatrag okrenuto koplje praveći se da je pregovarač, a onda iznenađenog Murata suočio sa nožem istrgnutim iza pojasa, srpski vitez se ipak u ovdašnjoj mitologiji računa u heroje, jer nije to mala stvar cepnuti cara u škembe. Obrnuta stvar je zadesila Vuka Brankovića koji je bio na Kosovu samo je zakasnio sa upadom po desnom krilu, i koji se, u pomenutoj mitologiji, vodi kao izdajnik.

Muški pandan Slobodi Mićalović. Fizički, metafizički, moralni i svakakav drugi primer ponašanja i držanja. Veoma fin momak, ali toliko iritantan svojim egocentričnim stavom. Večito na strani slabih, skaradnih i društveno izopštenih. Dekriptonizovani Klark Kent modernog društva.

Sin roditelja snobovskog imena, poput Valerije i Konstantina, potomaka gardista kralja Petra I i svirača Bečke filharmonije. Nadasve simpatičan mladić. Dok su se druga deca igrala u pesku, njega su ćale i keva učili nekom izumrlom jeziku, jer osnovni stepen znanja glavnih svetskih jezika je već imao. U pubertetu je koristio uvozno hladno ceđeno kokosovo mleko protiv majonezara na licu, jer njegove kože "Pavlović" nije dostojan. Devojkama je prilazio citirajući Šekspira, dok su ostali prosipali treš fore ispunjene malograđanštinom.

Ali, suština njegovog delovanja je prema drugima. On je zaštitnik malih i ugnjetavanih, vodilja i uzor njihovim malim životima. Njega veoma boli nepravda i položaj Albanaca u Donjoj Nepizdini, jer i oni su ljudi, a one njihove kapice simbol ljubavi koju trebamo pokazati drugima. On veoma voli svoj narod i ne suzdržava se da tu ljubav pokaže. Voli ga, ali ga i kritikuje. Kritikuje ga jer su seljaci koji ne znaju pričati mandarinski i bar još dva izumrla jezika. Kad se odstupanje od savršenog ponašanja primeti, on je uvek prvi koji reaguje. Uvek ispoštuje, jer je on momak koga srce zaboli ako, bili svesno ili nesvesno, nekog ignoriše.

Nalazi se južnije od najjužnijeg dela .... juga Srbije.

Za razliku od Severne Koreje i Severne Irske, ona nema svoj južni antipod, jer je toliko južno, da kompas pokazuje suprotno.

Skup od milion slika srednjoškolca i njegovog društva sa putešestvija po Evropi. Omladinu obično škole vode po bližim evropskim destinacijama poput Italije, Grčke, Austrije, Mađarske i Češke. Tinejđeri su primorani da idu u obilazak raznih važnih znamenitosti te se tamo obično i slikaju(Toranj u Pizi- 'naslanjanje' na toranj, Verona- Hvatanje Julijine statue za sisu, Grčka- Slikanje kraj polugolih kipova uz uperivanje prstom ka falusu, Venecija- Slikanje u gondoli..). Takođe su obavezne slike iz autobusa na kojima su najčešće drugovi sa smešnim facama dok spavaju, pijani budalaši sa domaćim alkoholnim pićima(skup je zapad, jebiga) i kolo učenika u prolazu između sedišta.

Veliki, opštepoznati, "šatorski" hit Muharema Serbezovskog. Postoji priča u narodu o nastanku ove pesme. Naime, sedamdesetih godina prošlog veka, otišao neki naš (u to vreme) jugović na privremeni rad negde na zapad, nemačko govorno područje. I dok se snašao za posao i ostalo, sa ono malo para koje je imao u džepu, mogao je sebi dozvoliti samo Rama margarin, namazan na hleb. Doručak, ručak, večera! Mada je ponekad i preskakao po neki obrok, u cilju uštede. Naravno, snašao se kasnije, zaradio brdo para, došao merdžom na godišnji odmor...