Bivsi predsednik Turkmenistana, covek koji je blago receno donosio neobicne zakone: zabranio je spikerima na televiziji da se sminkaju jer nije razlikovao muskarce i zene, naredio je lekarima da njemu polazu zakletvu, umesto Hipokratu, zabranio je pevanje na plej bek( to bi kod nas bilo dobro, jer pola ovih "pevacica", ne bi smelo usta da otvori), redefinisao je zivotna doba, tako da starost pocinje sa 85 godina, napravio je svoju bistu, visoku 30 metara okrenutu prema suncu (iako je on bio visok svega 150cm).
Naravno za sve je ovo Zapad znao, ali posto je Turkemenistan raspolaze velikim kolicinama gasa, gledali su mu kroz prste.I posle neko kaze da je Sloba bio smrad!

Određuje sudbinu.

Prvo i pre svega, potrebno je imati kameru sa što većom rezolucijom, po mogućstvu 5-15 megapiksela. Veoma je bitno da se zabodeš(zagledaš) u prostranstva Vojvodine, jerbo si zagoreo, a devojke te baš ne saleću. Obavezno je čkiljenje u daljinu jer ono podseća na razmišljanje i u prvi plan tada dolazi lepota kojoj bi pozavideli i najveći šmekeri 20.og veka.
Dalje, ako su u pitanju devojke čkilj se zanemaruje i na scenu stupaju zunzare, cvike koje prekrivaju pola lica. Kod muškaraca ulogu zunzara zamenjuju originalne Ray Ban cvidže iz robne kuće Istok.
Za sam kraj se slika edituje na mobilnom radi kontrasta, mada ima slučajeva koji istu obrađuju u fotošopu i sve to da bi dobili kurca, ili u mom slučaju pičke.

Misli se na hleb koji je kupljen već isečen i upakovan u celofan. Predstavlja podmetačinu kapitalista i globalista sa zapada sa ciljem da uruši instituciju tradicionalne srpske porodice. Kod nas se zna da je isključivo glava porodice zadužena za sečenje hleba i umeće sečenja kriški idealne debljine se prenosi sa kolena na koleno od kad je sveta. Bez toga, nestaje poštovanje i sklad u kući, porodica se raspada i zapad će onda ispuniti svoj vekovni san da nas uništi i pokatoliči. U duhu prethodnog, kupovina isečenog hleba je čin izdajništva i takve ljude treba izbaciti iz svog okruženja. SRBI, RECITE NE ISEČENOM HLEBU!!!

Baš kao što u prostornim dimenzijama događaji iz pičke materine mogu uticati na život tinejdžera, slično je i sa četvrtom, vremenskom dimenzijom, gde događaji iz pluskvamperfekta takođe imaju svog uticaja.

Kad si sam duže vrijeme pa se sjetiš djevojaka koje su se nekad ložile na tebe, te provjeravaš da li nije ostala kakva stara iskra od vremena kad si ti ganjao neke druge, oćnije, a one čekale da se smiriš.

Ili da shvatiš da im se dopadaš ili da su zaljubljene u tebe.

Uglavnom da shvatiš.

Država koja se nalazi u veoma povoljnom položaju, taman na idealnom mestu gde je u većini ratova služila kao bokserski džak Nemačkoj.

Danas, u eri kompjutera, nadrkano dobrih telefona i konstantnih igranja prelaza iz dvojke u keca na Zvezdu, pristup internetu je omogućen svima. Nikad lakše. Stoga, najveći (ne)prijatelj muškog roda - Kladionica, je sve učinila da svojim korisnicima olakša. Zahvaljući onlajn klađenju, možeš da odigraš na regionalnu austrijsku ligu(istok) Šimeringer- Štegersbah tačan rezultat 0:0 i sve to iz fotelje. Pre tog planinarenja moraš uplatiti određenu sumu novca - po sistemu: plati pa se klati. Sve to ustvari dovodi do zaraze slične vrtenju felne. Ma koliki novac u jednom trenutku imao, nećeš ga podići, sve dok sve ne izgubiš. A onda nova uplata.

Pri upotrebi navedenog izraza prva pomisao je kladionica, stoga on maltene i gubi prvobitno značenje jer vas asocira na unapred izgubljen(!) novac.

Dobro celte ti si načitan čovjek, (iako se ne slažem umnogome sa tobom) ali ovakve stvari ne mogu da pretrpim da izgovaraš pred masom od svega 12 aktivnih vukajlijaša. Kakav crni koncezus oko istine ajd recimo da to može oko nekih društvenih događaja da se primjeni ali istina je nepobitna i jedinstvena. Jel istina da će sutra sunce izaći sa istoka? A jeste drug a jeste sve mu jebem, pa nije frka i da sjevera izađe jednom ne bi mu zamjerili al nemoj mi sad samo reć kao "mi smo dogovorili da je to zapad mozemo ga zvat i jug" jer to ne prihvatam.

Elementarna nepogoda za Srbe, koji zbog toga pribegavaju da sami popravljaju ono što se domaćini sa Zapada ne bi usudili (struja, bojler, motor na kolima...). Iako se pozivaju ne bi li obavili neki sitniji posao ili popravili nešto, prave štete koje tokom svog trči pišaj rada načine nisu zanemarljive. Osim što posao koji se radi za dan produže na tri, tranzistor sa underground narodnjacima odvrnu na maksimum i što se muvaju po kući i zapišavaju dasku na WC šolji, karakteristični su i po ostavljanju suvenira u vidu praznih limenki piva sa ciljem da nadoknade update njihovog radnog koferčeta alatom iz vaše kuće.

Država koja se nalazi u veoma povoljnom položaju, taman na idealnom mestu gde je u većini ratova služila kao bokserski džak Nemačkoj.

Jedna lasta možda ne čini proleće, ali tačno dve tvoje posete lokalnoj centrali ishrane nedvosmislen su pokazatelj tvog pripadanja na staležnoj lestvici razvijenog nam društva. Ne razumeš? Ni ja bracki, ali polako, nije ti ovo Zapad; U suženom izboru staleža, svaka poštena baka-komšinica, ono božanstvo mačkama iz kraja, napraviće jasnu i tačnu analizu upravo tvog stanja u novčaniku i postarati se da ne budeš nepravedno pozicioniran na gorepomenutoj lestvici. Javne informacije moraju biti tačne, baka-komšinica to zna. E sad, gde je sve počelo, tu će se i nastaviti. Pekarka te zna, i ona matora i ona slatka, ali - tebe je stid pred obe, a bez hleba ne ide.

Naziv za čobana na privremenom radu u Nemačkoj.

Ponovna upotreba već iskorišćenih resursa. Zapad se ponosi time ali Srbija prednjači dugogodšnjim iskustvom i prenošenjem znanja sa kolena na koleno.

Kad dete rođeno 2007-e dobije farmerice od starijeg brata, koji ih je dobio od starije sestre, koja je dobila od starije sestre od tetke a ona od brata itd sve do 1979 i kupovine istih u Trstu - reciklaža.

Kad se rodi beba pa se baba pojavi na vratima sa pelenama u koje je ona povijala roditelja dotične bebe - reciklaža.

Kad se čak i od krvi domaće životinje pravi namirnica, ništa se ne baca - reciklaža.

Popara - reciklaža.

Procvat second hand shopova - reciklaža.

Forwardovanje poklona - reciklaža.

Mame i tate nasleđuju kompjutere i mobilne od dece, a babe i dede od njih - reciklaža.

Najaktuelnija srpska samoobmana.
Tradicionalno “neka bude što biti ne može” prepakovano u odoru ljigave dnevnopolitičke parole.

Nudeći vešto projektovanu i savršeno tempiranu laž da je moguće ne prodati kosovski mit a kupiti ulaznicu za podelu mitskog zlatnog EU runa, promućurni strip junaci koji vladaju Srbijom vešto sebi kupuju vreme za još jedan krug samoubilačkog srpkog političkog ringišpila.

U vremenu kada je Srbija doterala od Cara Dušana Silnog do duvara sadašnjeg bednog, kolektivni srpski duh, u ogromnom strahu da se suoči sa istinom da je sjebo sve što se sjebati dalo, postaje lak plen profesionalnim varalicama – političkim opsenarima koji, manipulišući tim strahom i duboko ukorenjenim srpskim šizofrenim i infantilnim crtama, nude ono što Srbinu treba: laž da ništa nije izgubljeno, da je i dalje moguće sve dobiti, da spasa nam ima i kad propasti hoćemo, da smo najači kad najteže je i da ćemo u zaustavnom vremenu očas posla nadoknaditi tih pet, šest golčića manjka, da je moguće pojesti oba plasta sena i ne crknuti od gladi kao Buridanove magare i da smo na samom kraju kraćeg lošeg perioda od stotinjak godinica i da eoni srpske renesanse samo što nisu ...
Cijena, prava sitnica – glas na izborima.
Ukoliko se logika, Ustav, realnost... ne slažu sa ovom utopijom - utoliko gore po njih.
I tako se Sorabi i njihove vođe,u sreći i veselju spremaju da mučenu Srbijicu udaju za đuvegiju iz Brisela, onog istog koji joj nogu amputirao 1999., a koji će joj za svadbeni dar zlatne cipelice darivati. Nogu će joj, naravno, vratiti, a kao bonus daće nam i Augentalerovu. Nebo će se otvoriti, car će Lazo sa Fileom rujno vino piti, a Obilić rasparat' utrobu djeve Eštonove, sve na radost Tači barjaktara...

Srpsko političko biće pod totalnom anestezijom ove bajke – snom mrtvijem spava.

Buđenje iz bajke “i Kosovo i Evropa” u realnost “Nit Kosova nit Evrope” biće gadno. U pičku materinu gadno.
Ko ga jebe – nije nam prvi put.

Ujak, stric, teča, brat, bilo koja osoba s kojom ste u srodstvu, a koja ne zadovoljava osnovne kriterijume pa da budu predstavljeni sa svojom kognatskom titulom pa se nazivaju rođak.

Ako nosi roze, gleda Ivana Ivanovića, čita Mens Helth, pije Bavariju, smeje se Kursadžijma, tj. smeje se njihovim forama a ne smeje se njima, podržava Paradu ponosa i LDP onda je rođak.

Ako pljuje Evropsku uniju, SAD, zapad, Njemačku, 'Rvatsku, katolike, vegeterijance, homoseksualce, doručkuje vinjak a večera rakiju, mrzi komšije, krade im seno a jebe žene i ima ličnu kartu bez čipa onda je ujak, teča, stric, đed!

Jedini metod sprečavanja odliva mozgova. Krajnji argument i vejk ap kol koji bi trebao da postigne efekat šamara i odvrati od sulude ideje odlaska "tamo"! Gde tamo? Pa na truli zapad, zna se. Sinonim dobro poznatoj "Sidi di si jer kaki si ni za di si nisi", prilagođen današnjem vremenu i želji mladog usijalog mozga kojem se, gle čuda, smučilo da ima već duplo više godina staža na birou nego što je sam fakultet trajao. Ideja koja će starijim generacijama, a najviše samim ukućanima jezivo zaparati uši, jer znaš li sine da tamo mož' da budeš inženjer po sto puta, babinu sarmu jesti nećeš.

U bukvalnim prevodu znaci vetar voda, a predstavlja uredjivanje enterijera zivotnog prostora. Cesto se tumaci kao uredjivanje prostora tako da vas "krene sreca".

Isti ste.

Obično se koristi kada je potrebno da se izrazi poveća količina sličnosti između dve osobe.

Sanjiva misao koja se javi čoveku kad je umoran. Zašto Češka? Jer je dobra za svakog. Ona je usporena, nezainteresovana i neutralna.

Češka je negde u srcu Evrope. Ima Prag, univerzitete, arhitekturu. Ima još nekih stvari, ali i meni opis Češke stane u dve rečenice izgleda. Jednostavno mi se mnoge stvari čine nevažnim da ih spomenem.

Nije aktivno neutralna kao Švajcarska: pare, luksuz, mirna luka da Mihael Šumaher napravi dvorac.
Nije kao Slovačka, za koju niko ne zna, koji mešaju sa Slovenijom ili Slovenima. Nije Balkanska ratoborna, bezglava sirotinja.
Nije kao Kuba, gde svi beže od kapitalizma, reklama i bilborda, gde su prašina i sunce, i gabaritno siromaštvo. Kubanci imaju tepih prkosa i ponosa prema SAD - u, ispod koga guraju sve probleme. Češka nema tih problema.
Nije kao Australija, odsječena, nepoznata, previše daleka da se uzme za ozbiljno.
Nije kao bilo šta. Aktivna je, pasivna, stabilna i krhka, raskošna i oronula, sve istovremeno, i ništa od toga.

Šta trażi čovek u Češkoj?

Seljak je umoran od crnog ispod noktiju, znoja i tudje čizme. Hoće maslinasti jesenji kaput. Želi da stavi ruke iza ledja i da hoda trotoarom, nezainteresovano. Da svrati u kafanu da čorbu i pivo, pa kući na spavanje.

U Češkoj nema jakog sunca. Zaštićena je od vetrova. Kiše su sitne, uspavljujuće, neprimetne. Čovek tamo nema puno razloga da gleda u nebo. Eto takva je Češka. Bez jakih boja, bez ičega da ti skreće pažnju, utiče na misli i provocira mir.

Češka je tihi zapad. Češka je brzi istok. U njoj niko nije daleko od kuće. Raj za umoran svet.

Zvao sam se Tom i živeo u Bostonu. Eto me u Češkoj. Bio sam umoran. Od obale okeana. Od posla, od vozova, od gužve, od stalnog proveravanja bankovnog računa. Od cifara. Od kilometara predjenih u glavi. Od dolazaka na vreme. Sada nosim cipele za broj veće jer sam ja tako hteo.

Kada si u Češkoj, poslove ostavljaš do pola odradjene. Ne kao u komunizmu gde ti se čini da niko ništa ne radi i ne kao u kapitalizmu, gde dvojica rade četvorostruko. Ne kao u Rumuniji gde se plata sanja, niti kao u Luksemburgu gde te plate jer dišeš na poslu. U Češkoj odradiš pola posla, koliko stigneš, dobiješ pola plate, ne hvale te, ne grde te, ne zanimaš ih... Ne zanimaju ni oni tebe, poslodavci, klijenti, stranke...

Tamo nema statusnih simbola. Voziš staru Škodu, živiš u stanu na četvrtom spratu šestospratnice. Sredina sredine. Zlato. Smisao života. Sanjalačka sreća.

Pred krizu srednju godina, odu tamo matori mladići. Pa tamo su Čehinje. Ljudi su se umorili od udvaranja, od čekanja, statusa i nivoa veze. Umorni su od akrobacija, elokvencija, duhovitosti, šarenih koktela, dubokih razgovora, upoznavanja duše. Dosta! Lepe, ružne, pametne, duhovite, bogate, lepog lica ili dobrog dupeta... Ne, ovde nema tih kvaliteta, tih poredjenja, ovde caruje jednostavnost konstatacije: Čehinje daju. kad podvuku crtu, samo se to i računa.

Kada odeš u Češku, budi svesan da je od sada i tvoj Bog Čeh. Spor, lenj, poluzatvorenih očiju, navlažen bekerovkom, zaliven staropramenom. Dremljiv, ravnodušan. Tamo je sreća tuga, a pobeda i poraz se služe na istoj tacni. Oštrice su tupe. Sve je to stopljeno u jedan zev zadovoljstva, prihvatanja, pomirenja, lepote.

Stvari u Češkoj ne traju predugo. Panenka se smorio te noći, jer fudbal traje devedeset minuta. Kakvi produžeci, kakvi penali... O zar je bitan pobednik, evo šutnuću loptu ako baš želite, nek se otkotrlja. Pobedili smo? Pa sjajno, zaista, hajdemo dalje sad...