Rečenica kojom se opisuje stepen smotanosti, baksuzluka i trapavosti osobe o kojoj je reč.
A: Da zovemo Jovana na roštilj?
B: Ma gde bre, jesi lud... on nije ni za golmana... za stativu možda.
Nisam obavila neophodne pripreme.
Dvoje se ljube u zanosu, sve idući prema njenoj toploj...kući.
-Hoćeš da me pozoveš da uđem?
-Ne mogu, znaš...nisam spremna...
-Ti si... Ti si još uvek nevina? Anđele moj, to je danas takva retkost. Ja ne mogu da verujem kakav sam ja srećnik!
-Ma koj ti je bre kurac šta se tripuješ. Nisam sad spremna. Urasla sam, treba mi motorna testera da raskrčim šumu, nosim neke bubregače do pola sisa, sav veš mi štrokav, pa to prvo na šta sam naletela, a u stanu samo što nisu počele buba švabe da se izležu!
-A ja mislio ti si fina!
-Pa s obzirom na anamnezu koju sam ti dala, očigledno da sam duže vreme i bila fina!
Uzvik odbrane osumnjičenog za ma kakav vid prekršaja.
-Sudija, sviraj penal, igr'o je rukom.
-Koj' ti kurac, nisam je ni pipnuo?
------------------------------------------------------------
- Vaspitačice, Marko hoće da mi gleda pod suknju, jurio me je po celom obdaništu.
- Laže, vaspitačice, nisam je ni pipnuo.
--------------------------------------------------------------
- Jesi čuo da Acu tuži ona riba s posla, kako se zvaše, Nina, za seksualno zlostavljanje?
- Jesam, on kaže da je nije ni pinuo. Ja mu verujem, hoće riba da privuče pažnju. Ne bih bajs naslonio na nju.
Jesam, ali gubimo pa proporcionalno želji za pobedom igram prljavo.
- Faul koš!
- Koji kurac, nisam te ni takao!
- Brate, krvarim, pogle mi nos!
- To ti je od lopte!
Način na koji strastveni pušač kazuje sagovorniku da nije dugo čekao autobus.
- Kad si pre stigao?
- Ma, samo što sam stao na stanicu i naiđe bus. Ni cigaru nisam zapalio.
Pišač uz vetar koji se ne asimiluje sa većinom i uvek bojkotuje ono što široke narodne mase, iz ljubavi, ili straha veličaju.
Dok su svi nosili štafetu, on je cepao crvene marame, a danas kad se krsti i Kurta i Murta, on neće ni koljivo na slavi da okusi.
Pop čita slavu, ukućani stoje, glave pognute, odzvanja samo ono Gospodi pomiluj. Svi se krstimo, a moja baba gunđa nešto i ne jebe živu silu, a ne popa, koji cvili kao da post još traje. Amin, pozdravi, par crvenih u džep i tajac.
- Baba, pa ti ni da se prekstiš.
- Jes, da se krstim, dok mi lopovi i hulje rodnu i birićetnu godinu žele, a samo gledaju koliko će u džep turiti. Samo preko mene mrtve.
- O baba, pionirko stara, pa što ne kažeš da gineš samo za Tita.
- E moje dete, ja ti nisam ni suze pustila kad je taj bravar otegao papke, a druge su 'itna kola nosila, jerbo su se od tuge presavitili.
- Pa dobro, majku mu, Bogu se ne moliš, Tita ne ljubiš, čija si ti onda?
- Sam svoj gazda, sam svoj sluga i osamdeset nagurah.
Sve ono što utiče loše na mušku erekciju i pojačava dejstvo gravitacione sile usmereno ka falusu - fizički izgled, neprijatne situacije, skaradne misli (debeli, mlitavi komšija u halterima), devojačko nezaklapanje usta, pogrešne izjave u pravom trenutku..
- Znaš Miru peglu? Ona je šampion u obaranju erekcije.
- Aha, brom za kurac. Em što je nikakva, em se šminka kao da radi u cirkusu.........
- Čuo sam da si jebo Valentinu ramštajn.
- Ma samo do pola. A dogovorili smo se da ne progovara, ona u pola posla počela kao da me loži, i ja se setim onog Švabe pevača i uplaši mi se kita. Probavali opet, ne vredi - neće pa neće........
- Ladno odvučem Jasminu u krevet sinoć posle dve godine vijanja. Sve lepo, na tenane..Mislio ona poštena neka riba, krenemo da promenimo pozu kad reče - Jebeš bolje od učitelja Paje..
- Maajke ti! Pičku materinu! I?
- I ništa, pao mi totalno.
- Jebem ti sreću, da sam profi pornićar, ne bi mi se više digao........
- Marina..Ti si sjajna riba, izgledaš ko avion, znaš da se obučeš, imaš šmeka..Ali ti si brom za kurac! Ne zaklapaš bre ženo, kao da iz tebe istovremeno govore moja majka i baba, nastavnica analitičke hemije i Ruška Jakić. Stavi se malo na pauzu.
Izraz za dočaravanje čoveka za kojeg nikad ne znaš šta misli. Nije baš da je ćutolog, ali se uglavnom ni po kom bitnom pitanju ne izjašnjava. Sam stavove ne iznosi, a i kad ga direktno pitaš, uvek vešto, ali i iritantno, izvrda odgovor.
Varijacija na 'ko kuvana noga', 'mutan tip' i 'nit mi smrdi, nit mi miriše'.
-E, šta kažeš, kakvi su ti ovi moji sa posla?
-Pa, šta znam... Onaj plavi i onaj krupan su mi ok, al' mi onaj sa bradicom neki mutan tip. Ni vino, ni voda.
Odgovor svakog muškarca koji želi sakriti neuspjeh pri stupanju u neki od oblika seksualne aktivnosti. Da bi se izbjegao osjećaj inferiornosti, osoba je prinuđena da daje ovakav odgovor.
Rečenica kojom se saopštava kvalitet nekog filma. Toliko je bio dobar, da niste želeli da ga zaustavite, čak ni da biste otišli do toaleta.
-Film je pokidao, trajao je 3 sata i nisam čak ni pišao !
-Jadna tvoja fotelja.
Osnovni higijenski postulat prosečnog Srbina.
Preventiva u borbi protiv svih vrsta gripa i ostalih zaraznih boleština.
Nešto što se uči od malih nogu i prenosi na sledeće generacije.
Razlog za povećan broj mladih koji piju,a ne krize,depresije,otuđenost,ratovi i šta ti ja znam.....
Jer srpska omladina pije isključivo iz higijensko-zdravstvenih razloga,da se ne zaraze pijući sokove i vodu iz iste flaše.
Patetični pokušaj frustriranog, bezmudog mužjaka da ubedi sve oko sebe (a sebe valjda ponajviše) da ga ne dotiče činjenica da je ženka koja se poigrala njegovim osećanjima i uvalila mu korpu (ili joj se nije ni obratio zbog hroničnog nedostatka mudiju, a još pati za njom kao Ljovisna za Orinokom) našla izabranika svoje pičke, te da više nema ni imaginarne nade da će ikad usmeriti pažnju ka njemu.
Iako još uvek i te kako razmišlja o dotičnoj, aktivira se svima poznati odbrambeni mehanizam, sa pokušajem da se ona odejancukići, ali naravno da od toga nema ništa. Kad se najmanje nadaš, kao nagazna mina, lik doskorašnjeg predmeta obožavanja iskače pred oči, obuzima melanholija, a na pamet pada metaforički kontrast pesme "Perfect Day", koja i pored tog naslova, nije nimalo srećna. Sve što ostaje je pokušaj da se misli nekako odagnaju, ali to ne ide lako.
Naravno, ne treba ni pominjati da je jedan od aspekata mehanizma odbrane nalaženje svih mogućih mana osvajaču za tebe neosvojive tvrđave. Možda to sve jeste tačno, ali i pored činjenice da je taj neko vanbračni sin Marije Šerifović i Mire Adanje-Polak, da ima koeficijent inteligencije deteta Marka iz velikog brata i Ave Karabatić, prefinjen je kao stariji brat Velje Ilića, a opšte obrazovanje mu je na nivou Zorana Živkovića, i dalje stoji jedna činjenica - uspeo je u nečemu u čemu mužjak sa početka priče nije, i tu se svaka suvisla diskusija završava.
- Brate, jesi čuo da Mariju od skoro prči Kole Sirovina?
- Čuo sam...daleko joj lepa kuća, usrećila se s njim...nisam je ni hteo, sviđala mi se jedno vreme, ali sam brzo video kakva je...ne zanima me, nek joj je sa srećom...
- Seri, seri, moj golube beli, znam te 20 godina...imaš 2 posebna foldera u mobilnom sa pesmama o Mariji...isplači se, biće ti lakše, neka kroz suze izađe bol...
- Dođi večeras da odeljemo jedan viski.
- Ajde.
Najveća pohvala koju devojka može da izgovori na račun ljubavnih sposobnosti jednog muškarca.
Odgovor alkosa na pitanje da li je jeo nešto od jutros.
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda?
-Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam!
-Heh. Imate li neki hobi možda?
-Da. Pišem pripovetke i crtice.
-Uuu. Baš lepo.
-I pravim lampe od papira!
-Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni?
-Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako.
-Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M?
-U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe?
-Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate!
-Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t
-Sledeći!
-Čьto?
Opis nesebične i odane ljubavi. Bespogovorna vernost koja odoleva svakom životnom iskušenju i svakoj nedaći koja nam se po usputnim stanicama kači za vrat.
Kada mu obelodaniše da ima rak, on prvo pozva svoju ženu, te je zamoli da se preudaje dok još ima nade za nju. Izloži joj svoj slučaj u što kraćim crtama, a onda se tako zaplaka, da se od njegovih ridaja tresla zapadna hemisfera.
-Hajde de, smiri se, ti znaš da te nikada neću ostaviti- poput deteta ga stade umirivati.
-Baš, baš nikad? Odistinski to govoriš?
-Ma ni za svet i tri sela više.
Argument sredovečne osobe prilikom odbijanja, nakon pokušaja omladinaca da ga navuku na tanak led.
- "Kakve veze ima, čika Mile... ajd' dunete malo sa nama, nije to ništa?"
- "Ma nema šanse, sinovac... nisam ni kad je trebalo, a kamoli sad!"
Najgora prozivka u svakoj faveli za krajnji stadijum zanemarivanja higijene kod nekog pripadnika Romulanske populacije, jer onaj kome se ove dve reke spomenu u smislu da ga ni one ne bi oprale, obrnuo je pun krug nečistoće i vreme je hitno d’uradi nešto povodom toga.
- Avatar o’š sa mnom do Kneza d’užickamo neki dinar?
- A bre deću s tobom Đedaj, vidi kakav si prljav. Ni Dunav, ni Sava te ne bi oprali.
- Aj prvo na bazen da odem onda, ukradem sapun i tamo se zaperem, pa idemo.
- Bolje d’uzmeš od tatka razređivač, neki delovi prljavštine su srasli s tobom.
- Ma ćivavći mo karano mui. Nije tol’ko strašno bre.
- Kako nije Đedaj. Juče tatko mislio da nam je negde u blizini ugin’o ker neki, pa tražio sat vremena oko kuće di mu je leš.
Saobraćajna nesreća u kojoj je poginuo gospodin koji je zaspao za volanom. Naletio je na neku liticu, a pošto se nije budio do svoje konačne smrti, nije uspio ni da pukne desnicom po kočnici a ni da pozove nekoga u pomoć.
-Petnaesta obdukcija danas, šta je ovo jebote, ljudi ginu k'o rasada. Šta je tom lijepom plavom dječaku bilo?
-:okreće šolju i gleda u ostatak kafe: Pa ništa posebno, kul familija, brat radi sa...
-Ne pitam te to, tuko ženska. Kako je poginuo?
-Aaaa, to. Samo da vidim, sačekaj sekund. Aha, evo ga. Ništa doktore, ovjerio od pda, zaspao za volanom i odveo sebe i djevojku u (ne)zaborav.
Rečenica koju upotrebljavamo da bi istakli svoje osvajačke mogućnosti pri tom aludirajući na najbolju moguću ribu.
Ćale: E, ko je ova glumica? Kako je dobra...
Ja: Džesika Alba. Znam, najjača riba...
Ćale: Ma ja za bolje nisam...
