Rečenica kojom se opisuje stepen smotanosti, baksuzluka i trapavosti osobe o kojoj je reč.

Nisam obavila neophodne pripreme.

Узвик одбране осумњиченог за ма какав вид прекршаја.

Јесам, али губимо па пропорционално жељи за победом играм прљаво.

Начин на који страствени пушач казује саговорнику да није дуго чекао аутобус.

Pišač uz vetar koji se ne asimiluje sa većinom i uvek bojkotuje ono što široke narodne mase, iz ljubavi, ili straha veličaju.

Dok su svi nosili štafetu, on je cepao crvene marame, a danas kad se krsti i Kurta i Murta, on neće ni koljivo na slavi da okusi.

Izraz za dočaravanje čoveka za kojeg nikad ne znaš šta misli. Nije baš da je ćutolog, ali se uglavnom ni po kom bitnom pitanju ne izjašnjava. Sam stavove ne iznosi, a i kad ga direktno pitaš, uvek vešto, ali i iritantno, izvrda odgovor.

Varijacija na 'ko kuvana noga', 'mutan tip' i 'nit mi smrdi, nit mi miriše'.

Sve ono što utiče loše na mušku erekciju i pojačava dejstvo gravitacione sile usmereno ka falusu - fizički izgled, neprijatne situacije, skaradne misli (debeli, mlitavi komšija u halterima), devojačko nezaklapanje usta, pogrešne izjave u pravom trenutku..

Odgovor svakog muškarca koji želi sakriti neuspjeh pri stupanju u neki od oblika seksualne aktivnosti. Da bi se izbjegao osjećaj inferiornosti, osoba je prinuđena da daje ovakav odgovor.

Реченица којом се саопштава квалитет неког филма. Толико је био добар, да нисте желели да га зауставите, чак ни да бисте отишли до тоалета.

Основни хигијенски постулат просечног Србина.
Превентива у борби против свих врста грипа и осталих заразних болештина.
Нешто што се учи од малих ногу и преноси на следеће генерације.
Разлог за повећан број младих који пију,а не кризе,депресије,отуђеност,ратови и шта ти ја знам.....
Јер српска омладина пије искључиво из хигијенско-здравствених разлога,да се не заразе пијући сокове и воду из исте флаше.

Патетични покушај фрустрираног, безмудог мужјака да убеди све око себе (а себе ваљда понајвише) да га не дотиче чињеница да је женка која се поиграла његовим осећањима и увалила му корпу (или јој се није ни обратио због хроничног недостатка мудију, а још пати за њом као Љовисна за Ориноком) нашла изабраника своје пичке, те да више нема ни имагинарне наде да ће икад усмерити пажњу ка њему.

Иако још увек и те како размишља о дотичној, активира се свима познати одбрамбени механизам, са покушајем да се она одејанцукићи, али наравно да од тога нема ништа. Кад се најмање надаш, као нагазна мина, лик доскорашњег предмета обожавања искаче пред очи, обузима меланхолија, а на памет пада метафорички контраст песме "Perfect Day", која и поред тог наслова, није нимало срећна. Све што остаје је покушај да се мисли некако одагнају, али то не иде лако.

Наравно, не треба ни помињати да је један од аспеката механизма одбране налажење свих могућих мана освајачу за тебе неосвојиве тврђаве. Можда то све јесте тачно, али и поред чињенице да је тај неко ванбрачни син Марије Шерифовић и Мире Адање-Полак, да има коефицијент интелигенције детета Марка из великог брата и Аве Карабатић, префињен је као старији брат Веље Илића, а опште образовање му је на нивоу Зорана Живковића, и даље стоји једна чињеница - успео је у нечему у чему мужјак са почетка приче није, и ту се свака сувисла дискусија завршава.

Najveća pohvala koju devojka može da izgovori na račun ljubavnih sposobnosti jednog muškarca.

Odgovor alkosa na pitanje da li je jeo nešto od jutros.

Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.

Opis nesebične i odane ljubavi. Bespogovorna vernost koja odoleva svakom životnom iskušenju i svakoj nedaći koja nam se po usputnim stanicama kači za vrat.

Аргумент средовечне особе приликом одбијања, након покушаја омладинаца да га навуку на танак лед.

Najgora prozivka u svakoj faveli za krajnji stadijum zanemarivanja higijene kod nekog pripadnika Romulanske populacije, jer onaj kome se ove dve reke spomenu u smislu da ga ni one ne bi oprale, obrnuo je pun krug nečistoće i vreme je hitno d’uradi nešto povodom toga.

Saobraćajna nesreća u kojoj je poginuo gospodin koji je zaspao za volanom. Naletio je na neku liticu, a pošto se nije budio do svoje konačne smrti, nije uspio ni da pukne desnicom po kočnici a ni da pozove nekoga u pomoć.

Rečenica koju upotrebljavamo da bi istakli svoje osvajačke mogućnosti pri tom aludirajući na najbolju moguću ribu.