Tacna konstatacija. Ali zasto nista nije na svom mestu? Zato sto nas svi teraju u kurac, umesto da nas teraju na isti- bio bi to mnogo udobniji smestaj.

Nema na čemu. U redu je. Molim.

Mnogo kul odgovor kul lika, smekera, na pitanje:"Kakve knjige citas?", jer knjige su tako nekul i dosadne. Ne daj Boze da neko ko je kul cita knjige!

Kolega kojeg ste zamolili da vam pomogne jedan zadatak

Vrlo popularan, time i vrlo učestao templejt-odgovor na danas, čini mi se, potpuno izlizanu i apsurdnu frazu "Moje poštovanje". Prevodi se otprilike sa "Ćao i tebi, ae nemoj previše da kenjaš...".

Lepo sam krenuo preventivno, dva samo šamara, i tri drka ispod sača, mlaka voda u život vraća, biće ovo lepo veče, sve je spremno, tries i tri istih replika, prepričavanje plebsovih poslovica, posle prvog već piva nisam toliko mislio o pasivnim umorstvima, posle drugog gurkao sam mrzovoljnog druga staljina, a kad grunu treće kraja nije bilo: skladištio sam osvojene sonike u podrum među zimnicom i delio neštedimice vakcine kapljom blagoslovenog urina u kocku šećera, smiješio sam i smekšao i kamen i paradajz i nakupca iz Bagrdana što peva looking foor paradajz

Umreću znam, pa kad se zaželiš mene ne viči ime moje u smiraj dana već uzmi tu glistu i molim te vidi šta se od nje učiniti može, a može veruj mi, sećaš li se one igre ti si bila moja zelena nula a ja tvoja jedanaestica koja stiže u zadnjem trenutku, volim taj broj nikada nisi cenila moju ljubav prema tome broju. Kučko raduj se sad muškatalama a mogla si da pokrivaš moje dugove i stegno moje predivno.

Rečenica koja se sve više upotrebljava za neki izgovor:

A: Brate što nisi došo sinoč, znaš koja ludnica bila, ponapijale se neke likuše počele se skidaju, brate mili haos !!!
B: Brate bio sam umoran, došo gajbi s posla, lego sam u krevet odma, ni Facebook nisam stigo da upalim...

Стандардна и помало симпатична изјава
вране пре но што крене да кљује.

Ono što mi je govorila keva, kad nisam pokazivao dovoljno zahvalnosti za svo njene kuvanje, raskuvavanje, pranje, peglanja i trud koji ulaže dok ja ne radim ništa, mrsim muda u fotelji.

Rečenica koju izgovori svaki vaš drugar, kolega, poznanik..kada se spomene stoni tenis a možda je jednom u životu probao da igra i nema blage veze.
Da li ste to primetili? Ja jesam!

Ozbiljan sam. Ili sam se stvarno smorio zbog nečega, ili sam previše oduševljen. Ne diraj me, pusti me da dođem k' sebi.

Ja sad kao jedan bedni duplikat, iako sasvim pristojno složen, ne mogu baš reći kada se to desilo ali mislim da je bilo one treće noći po Novoj godini ili tri noći pre, ne znam, al znam da ga je votka očistila do kraja, mada nije ona kriva, bila je samo pista, pomagač, i vodič i tada je transcedencija mogla lagano da se obavi negde u progradskim njivama, na ničijoj zemlji, koje ni u katastru, volšebno, nema. Tu se to obavilo, čim se šuma sikamora razišla, nad gradom blizanačkog imena, među smrznutim granjem i tvrdom zemljom pod Velikim i Malim kolima koja su se okretala i jurila jedno drugo - ah veseli medvedi, pa su odjednom zastali, stresli se i ogolili u dva pauka grdna: pauk veliki ženka i pauk manji mužjak koji se koprca u njenom smrtnom zagrljaju i trese zvezde sa sebe, malobrojne, zglobove, u ropcu, dok ne ostane da visi u njenim čeljustima ispražnjeno sazvežđe i medveđa koža.

I sve je posle nestalo samo ostade da titra isprekidana granica malooznačenosti u nekom nebljom primitivnom fotošopu - undo opcija onemogućena - nego samo bledi nestalošću ta ljuštura, prazna košuljica ostala iza te kratke i grozne igre.

E tada se nešto desilo i ovde dole, ali ja kao jedan, ajmo reći, beležnik, pogled osvešćen, programčić ostavljen da završi neke birokratske poslove koji se tiču buđenja, uspavljivanja i ulupavanja preostalih 18000 do 19000 okretaja oko svoje ose to ne mogu opisati, samo znam da je bilo grozno i ogromno i ne do bog nikom a daje ga svakom, zlobnik.

Nekao sam sišao u grad, pomalo iscepan, prljav, iscprljen i teturav, sreo sam davnog druga kojeg posle toga uopšte nisam viđao: on je bio kivan na nekog i stalno je ponavljao a jebem ti, ne sme čovek ni da se napije, jebem ti život, jebem ti sve, šta je ostalo čoveku, jebem ti život, kapirao sam da teši možda mene pošto ko zna kako sam jadno izgledao, mada je meni već tad bilo svejedno, čak mi je bilo i smešno i drago da gledam to njegovo psovanje i prenemaganje.

Posle se votka vratila po poslednji trzaj pa sam hteo nešto da bacim u potok, neki trokraki predmet, kao amajliju neku, znam da smo se malo rvali i ubeđivali i nekako me je sprečio i tutnuo to nazad u grudi, tu poslednju kartu.

Posprdno odavanje počasti sagovorniku, stavljajući mu do znanja da se makar na kratko uspešno uživeo u svoju ulogu, koju mu niko nije dodelio i svojim izlaganjem, ali samo izlaganjem, opasno približio određenom velikanu sa kojim deli stavove.

Kaze se kad se neko kurci/siri u drustvu, i fantastican je nacin dobrocudnog spustanja na zemlju... Uvek je pracen odgovorom "MA STA TI....", na sta iskusan "spustac" obicno pokaze dlanove u stilu izvini-Rambo-,-nisam-te-prepoznao i pobednicki izadje iz prostorije.

Izreka koja motiviše svakog garija sa mustaćima da ipak zakrka jezičinu ribizli na koju je bacio oko.

Izraz koji je potekao iz vica, uglavnom upućen nekome ko želi da ti pomogne, ali je toliko smotan i bangav da bi pokvario i kliker.

Namerno sam to uradio, ali pališ se na kurblu pa moram da ti nacrtam.
I obojim.

Kada dodjete u neki kafic,u drusto,a nemate kintu...

Bezbroj puta izgovorena rečenica kada se igra fudbal. Obično je golman onaj koji je najsmotaniji (ima izuzetaka) i kada je penal za protivničku ekipu golman (smotani) biva oteran od strane glavonje u timu (to je onaj najbolji) ovom rečenicom, jer je on toliko dobar da može i da igra a i u tako bitnom trenutku da odbrani važan penal.

Bespomoćni krik zapanjenog moraliste. Ujedno i njegov glavni argument za dokazivanje nečijeg moralno-duhovnog posrnuća!