Svršić je gospodin koji dolazi damama na vrhuncu strasti, Velika većina dama ga u toj prilici glasno doziva: „ Svršiću! Svršićuuuuuu! Svršiiiićuuuuuuuuuuuuuuuu! Taj gospodin se u najvećem broju slučajeva odazove na poziv i dođe.
Važna napomena. Damama koje za partnere imaju policajce iskreno preporučujem da ne dozivaju ovog gospodina jer bi njihov partner mogao da počne sa pendrek-ispitivanjem radi utvrđivanja tačnog identiteta gospodina Svršića.

RTS-ov eksperiment u cilju pronalaženja neplatiša koji zajedno sa računom za električnu energiju ne plaćaju RTS pretplatu.
Čim je serija krenula sa emitovanjem, na internetu se pojavljuju komentari "neeeee, opet ona serija iz devedesetih, neeeeee" - na ovaj način RTS ima dokaz da Vi u stvari gledate njihov program a samim tim i osnov da Vam prinudno naplati njihove usluge.

Tim koji je najviše fejlovao na NBA draftu ikada. Kada su mogli da biraju između Vejda, Entonija ili Boša njihov izbor je spao na Darka Miličića. Ostatak priče se zna.

Ovaj izraz se može upotrebiti u svakodnevnom govoru kada nekome želimo da poručimo da je napravio katastrofalan izbor.

Način na koji kriminalci dolaze do većih para. Bućkaju sve dok ne prizovu nekog naivnog soma koji će se upecati na njihov štap, i ucenom ga terati da odradi neke posliće za njih.

Izraz nastao pecaroškom metodom bućkanja vode radi privlačenja somova sa dubine radi lakšeg ulova.

Reč koja je ostavila dubok, ružan trag u našem sećanju iz detinjstva.

Detinjstvo. Taj divni, bezbrižni period lajferisanja, kada smo vreme provodili napolju družeći se. Posle doručka, izašli bi napolje i tu bili do kasne večeri sa povremenim pauzama za klopu. Ne, nije smetalo ni temperatura od četrdeset stepeni, ni kiša, ni blato, sneg, znoj, umor...
Ne, jer tad smo bili deca i nije nas puno interesovao status veze na fejsbuku; bilo je bitno samo da lopta može da se kotrlja, pa makar bila i najobičnija krpenjača. Tad se živelo.

Ipak, postojala je jedna stvar koja je mogla da pokvari dečiju, bezbrižnu igru... Ti stariji grubijani. Likovi, koji bi se pojavili kad im se digne, da prostite, pička, onako niotkuda, sa namerom da pokvare igru iz čiste obesti i ljubomore, pod izgovorom da im treba teren, da je njihov. Jebiga, moglo im se - veći, jači, luđi... sve ono čega se treba kloniti.

Njihov uzvik - Razlaz - označio bi kraj druženja, da treba da nestanati sa lica mesta, da bežimo kući, ili će biti posledica. Znalo se, par vaspitnih, pa bi se dozvao pameti.

Najcesca greska kod ucenika koji su tek presli iz cetvrtog u peti osnovne, ili iz osnovne u srednju skolu. Proces prilagodjavanja na novo zvanje osobe koja predaje nije trenutan, pa su greske neminovne kod 99,7 % ucenika. Nastavnici i profesori narocito nisu dobronamjerni prema ovom lapsusu, zbog samopostovanja i smatranja da je njihov nivo daleko veci od jednog malog ucitelja/nastavnika.

Idealna, jedinstvena hrana bez koje nije mogao da prodje nijedan klinački rođendan! Toliko su popularni da se razvio njihov kult! Na rođendanima su se obično nadmetali klinci ko će ih više pojesti u što kraće vreme!
Sastojali su se od iseckanih kolutića hleba ''baget'', margarina ili majoneza po želji, šunke ili pršute, kačkavalja i krastavca sa tačkom kečapa na vrhu!

Srpski pandan zapadnom modelu uspješnog biznismena.
Dok je na zapadu ovaj tip homo sapiensa endemska vrsta, nadomak istrebljenja zahvaljujući procesu globalizacije - Srbija izgleda predstavlja neku vrstu rezervata za ove indijance, koji su zasijali plodonosno sjeme svog rada širom zemlje i sad sviraju kurcu i igraju dodole po kafanama, dozivajući kišu para da zalije sjeme i vine njihov biznis u svijet dobre reklame i uspješnog poslovanja.

Za razliku od dela čuvenog slikara, ovo je pakao za oči, vrlo neprijatna prilika za videti. Usukano od lošeg života pod dejstvom alkohola, droge ili silnih dijeta da bi se doterala linija, pa se naravno u svemu otišlo u krajnost. Lik ili likuša kojima možete prostim pogledom na njihov stomak, prebrojati rebra u letnjim danima i prilikama kada su prilično razgolićeni.

Ugrabili su svojih pet minuta samoće, u sveopštoj gunguli radnje, potrebnih da se posvete sebi i svojim mislima. I ne slute da gledaoci, kao kakvi voajeri, prate svaki njihov korak. A možda su i svjesni prisustva mnogobrojnog auditorijuma i žele da svoje najskrivenije misli podijele sa njim, da olakšaju svoju dušu i nađu nijeme saborce u borbi koju vode.
Bilo kako bilo, objektivnom posmatraču izgledaju kao umno poremećeni likovi.

kontekst 1:
satirač pički(njihov veliki obožavalac...)onaj kojeg sve ,koje su u društvu poznate kao "lake", sa osmehom zagledaju ,prisećajući se komentara svojih drugarica na račun sexa upražnjavanog sa dotičnim:
.
kontekst 2:
(ženomrzac)onaj koji isti polni organ ,iz dna duše mrzi)(iz ,jebem li ga,ko zna kojeg razloga)
ponekad i malo više zastranio
često u filmovima prikazivan kao manijak ,psihopata ili slično

Zidari (neimari) su odvajkada bili sastavni dio mnogih literarnih djela, što nam ukazuje na njihov veliki značaj kroz vjekove.
Medjutim, pored osjećaja za geometriju u realnom prostoru, vremenom radeći u grupama, razvili su sopstveni jezik koji ljudima sa strane u prvi mah može zazvučati sasvim razumljivo, ali tek kad se udalje od gradilišta, vrate s posla kući, ručaju i legnu da se odmore skontaju da su svo vrijeme bili predmet brutalnog driblanja.

Deo grada, uglavnom na periferiji, gde svaka kuća ima dvorište i u njemu minimum jedno besno pseto koje ga nikada nije napustilo. Ti psi, isfrustrirani svojom bednom egzistencijom, jedva čekaju da neko prođe ulicom ne bi li počeli da režu, kidišu na ogradu ili u sličaju da neko nije zatvorio kapiju, udove. Veoma traumatično iskustvo za nekog ko slučajno nabasa u 'njihov' kraj.

Džabe, nekom filmu silni oskari, medvedi... dobra priča, dobar reditelj, dobri glumci, ako nikad nije bio na pinku. Ukratko najbolja ocena koju neki film prikazan kod nas može da dobije. Sećam se da su pre kablovske, ljudi cenili samo filmove na pinku. Ja ovaj izraz koristim i za ljude koji su toliki šabani da je njihov najveći kulturni plafon film na pinku.

Primitivna, mala i jadna bića, puna zavisti i pustoće. Za razliku od zapadnih trolova, koji su pametni a samo glume budale da bi druge nervirali, Vukajlijaški trolovi su glupi kao noć. Najdraže im je da unište nešto neiskvareno kao i da upropaste i ono malo dobrih stvari koje su u ovoj zemlji ostale.

Njihov život (ako to možemo nazvati životom) se svodi na maloumno jebanje, sadističke provode i uživanje u čarima droge i alkohola.

Oni mrze žene više nego prosečan silovatelj jer oni nežnost i milosrđe jednostavno ne kapiraju. Oni nisu čak ni na nivou životinja (jer i životinje imaju neke emocije) već na nivou jednostavnog zombija koji samo jebe pije i bije. Drago mi je što sam fin, kulturan i nevin i što sam sačuvao humanost i osnovnu ljudskost jer kad pogledam njih dođe mi da povratim.

I dok pametni ljudi zamišljaju nove svetove ovim jadnicima treba droga da bi videli nekog ofucanog zmaja. I moj prijatelj fizikalac je manja sirovina od njih jer čak i on ima neku dobrotu i čovečnost.

Njihova najveće radost je kad nekog ko se malo izdigao iz mase ponize i vrate nazad u jezero govana. Njihov smisao za humor je toliko bedan da je i prosečan alkoholičar koji se dere na ćošku smešniji od njih.

Njihov problem nije to što su zli (jer čak i zli ljudi mogu da imaju stila) a ni to što su glupi (jer i glupi ljudi mogu da budu produktivni), već to što su mali, pakosni i bedni.

Najtužnije je što su ovi umišljeni punoglavci sebi uvrteli da su jako pametni i posebni. Ali ipak to su ljudi koji još nemaju pojma da je Fight Club satira... samo toliko.

Snimak pred sam nastup u pojedinim kvizovima ili takmičenjima, u kojima se pokušava na uverljiv način upreti u svakodnevni život takmičara. Oni kobajagi treniraju, pikaju igrice na kompu, čitaju bestselere iz šezdeset četvrte i miluju svoje zveri, ne bi li stvorili što bolju sliku o sebi i zaokupirali pažnju potencijalnog publikuma. Ovde isplivava na površinu pravo lice određenih jedinki i kod poznanika iste može se odraziti na njihov celokupan odnos.

Ili ti na latinskom ''vrisca dupetaria'' je poseban ogranak populacije zenskog pola. Njihov zivotni moto je ''sve za pare, pare ni za sta'' .Posledica su veoma amoralnog i razvratnog perioda koz koje je proslo nase drustvo.Direktan produkt 90. - ih, gde izumiru svi maniri i sve normalno postaje nenormalno i obratno.Obicno su iz sela tipa ''Kasidol'', ''Ritopek'',a ako su iz Krnjace to su vec rodjene beogradjanke.Pocetak bericetne i nadasve plodonosne karijere je obicno vezan za rani pubertet i malu lokalnu krcmu gde i izgradjuju ''ime''.
Kada se proslave kupovinom lece sve kompekse(kilo zlata a nije imala leba da jede)i sl.Onda sledi podvrgavanje nizu silikonskih poduhvata i spremna da zavlada Balkanom.Krecu projekti, promocije, frljanje recima morski plodovi(odrasla na palenti), velnes, spa(kupala se u Moravi)...
Iz gledista muskarca ne mozete osporiti fizicki izgled, pogotovo kada izadju iz ordinacije.Glavni komentar je "ala bih je j.bo, ali ne bih je zenio ni za soma".I tako one postaju od malih kafanskih raspandrkaca,trendseterke novim narastajima i sire svoje steceno znanje i filozofiju zivota na mlade,koji tek grade svoj karakter, a u stanju opsteg beznadja u drzavi postaju i njihov ideal.I tako malo po malo drustvo poprima novi oblik.

Stvaranje bioloski identicnog dvojnika. Kloniranje ne moraju vrsiti samo naucnici. Najbolji primer su nase pevacice koje godinama pokusavaju da se kloniraju njihove americke koleginice,kopiraju njihov izgled i stil pevanja. Npr. Seka Aleksic u Rihannu,pocevsi od frizure do tetovaza, Tanja Savic- Rihanna, Jelena Karleusa i Dunja Ilic- Lady Gaga. Ove pevacice izbegavaju nastupe u USA,jer bi amerikanke pomislile da su se reinkarnirale.

Komentar koji slikovito opisuje pokrete zadovolj(e)ne dame nakon lijepo "prospavane" noći. Ovaj oblik inspiracije obično dolazi od strane uglednih i obrazovanih ljudi, posmatrača u toj priči. Njihov moral je na nivou koji im ne dopušta slične nisko inteligentne aktivnosti. Oni nisu primitivci za razliku od krkana koji se u trenutku olajavanja kotrlja po spavaćoj sobi dotične kao mali medo i čeka svoj grešno zarađeni obrok.

Engleski po Vuku je bio rašireni oblik engleskog jezika među nekadašnjim funkcionerima 'po ključu', kada su se postavljali šefovi diplomatskih predstavništava, firmi i sl. u inostranstvu iz raznih republika. Dolazili su na ta mesta zato što je red na njih, a ne po zaslugama ili obrazovanju.
Ne bi me čudilo da su naredni primeri njihov nadahnuti prevod na strane jezike.