Krajnje paradoksalna tema, čiju kontraverziju studenti, od brucoša pa do apsolvenata, ne razumeju ili ne žele da razmeju, jer su nesvesno opčinjeni istim tim "čarima". Stvari zbog kojih roditelji čupaju kosu i živce uz bensedine, se u studentariji kompletno zamenjuju fanatično optimističnim stavom da je studentski život najbolji život. Neki,međutim, ovakav stav razviju mnogo kasnije i rado pričaju prijateljima kako je studiranje bilo najlepši period njihovog života, kako su harali i karali, a sada imaju čir na želucu od posla za koji su studirali i čupaju kosu i živce uz bensedine, jer njihov mali previse uživa u studiranu.

Pripadnici državnih službi, koji su tu kako bi gradjanima države pomogli, izašli u susret, zaštitili ih, sačuvali im život ili ih blagoslovili kada dodje poslednji njihov čas. Uniforme su upadljivog izgleda kako bismo ih svi primetili, i u zavisnosti od toga koje su im dužnosti, razlikuju se po bojama i izgledu. Nekada su svi ljudi koji nose uniforme bili poštovani i ugledni, bila je čast imati nekog u porodici koji služi svojoj zemlji, ili udati svoju ćerku za jednog takvog čoveka.
Danas medjutim, uniforme su izgubile svoj sjaj, ljudi koji ih nose izgubili su poverenje gradjana, i mada im uloge ostaju iste, gledamo na njih drugim očima:

Tip ljudi s kojima nije preporučljivo kačiti se, mnogi su se tako izboli o njihove šiljke kojim su okićeni. Imaju svog boga kom se klanjaju, zovu ga Santana, porijeklom je iz Meksika i svira njihov drugi po redu omiljeni predmet kojem se nerijetko klanjaju - eklektičnu gitaru. Omiljena mjesta za izlazak su im groblja, a nerijetko u noćima punog mjeseca na njima izvode orgulje (kako ih donesu tamo to niko ne zna, pretpostavlja se da to rade uz pomoć nekog iz društva čiji otac ima kombi). Niko ih ne voli, pa ni oni sebe, zato ne drže do lične higijene i karte, a oni sami preziru komercijalizam, magnete, radost, Milku.

P.S.

Ne miješati ih sa kontejnerima, oboje su od istog materijala samo što ovi ljepše mirišu.

Svakodnevna jadikovka žene koja cele noći prepovija upišanu decu, podiže ih ujutru za vrtić, podiže muža da tu decu odveze u vrtić, peče im jaja muti šejk kuva viršle meša musli i mleko, prati ukućane u vrtić, ide na pijacu, dočekuje muža iz obdaništa, gleda ga kako seda za kompjuter, čisti blitvu za ručak, kuva, razmenjuje tridesettri SMS poruke sa decom iz vrtića, teši ih da to nije strašno što je Ljubicu pljunuo Marko a Dejanu Marica okrenula leđa u igri, nateruje muža da ode po decu, dočekuje ih i gleda kako se muž vraća za kompjuter, zatim postavlja ručak, zove ih, tera decu da operu ruke, zove muža da ustane od kompjutera, onda ga tera da opere ruke, posle ručka stavlja decu da spavaju i gleda muža kako se vraća za kompjuter, zatvara vrata po stanu da se anđeli ne probude, isključuje telefone, ona je njihov čuvar sna, i tada, umorna, stane nad muža kome samo noge vire iz monitora. On se okreće, mutnog pogleda, i kaže:

Strah iznad straha. Vezuje se samo za brucoše koji na fakultet gledaju kao jedino sredstvo za uspeh u životu, otpadaju jedinke koje su tu jer je mama tako rekla, njihov strah se nalazi u mislima one kučke Maje što joj skenira novu frizuru tj. za muške, da li je stepen kuloće i urbanosti dovoljno visok za nove drugare. Otpada veliki broj.
Preostali, na prste stonoge prebrojani, žude za originalnošću, ekspanzijom svojih ideja u autsajderskoj ekipi koja se sama od sebe generisala. Tu stupaju na scenu lični pečati, čvrsti stavovi o najnebitnijim socijal- ekonomskim pitanjima, kao i obavezna tema upoznavanja, strah, od nečega.

Verovanje da tamo neke zvezde udaljene milionima svetlosnih godina i njihov položaj u trenutku utiče na naše sudbine, šta će nam se u određenom periodu dešavati i na to kakve smo ličnosti. Često se nalazi u dnevnim novinama, rado se čita i većina ne vidi ništa čudno da u to veruje dok se istovremeno izjašnjava kao religiozna osoba.
Ima čak i nekih pokušaja da se to tumači kao nekakva nauka, ali nemojte se zavaravati. Tačnost i pogađanje podataka je metodom ćorave koke, to vam dođe čista zabava i razonoda, ubijanje vremena. Jer, čak i da vam sve pogode, to bi bila potpuno tačna, a istovremeno i potpuno beskorisna informacija kao i objašnjenja koja vam vindouz daje kad zatrokira.

Faza u životu svakog deteta. Dođe vreme kad telo počne nesrazmerno da raste. Čas su ruke neobično dugačke, čas su noge neshvatljivo kratke... U isto vreme počnu da rastu sunđeraste uši - od silne želje da se čuje šta to odrasli pričaju i kakve tajne krije njihov svet. A stariji ne vole kad se prisluškuje (mora du su njihove tajne jako strašne!), pa decu ćuškaju i teraju od stola.
Onda ona pribegavaju drugoj taktici: praveći se da su strašno zauzeta nekim nepostojećim poslom, prolaze pored odraslih naćuljenih ušiju sa ciljem da kao sunđer bačen u kofu vode na brzinu pokupe što više dragocenih informacija.

Najtraženiji ljudi u Srbiji.
Imaju novac, a svi bi hteli da njegov novac bude i njihov novac.
Nijedna kulturna, sportska ili bilo kakva druga manifestacija je nemoguća bez sponzora.
Dakle pojam spozoruše i sponzorušana se gledano u ovom svetlu veoma lako može proširiti na skoro sve slojeve društva.
Sportska društva, lokalni, opštinski, regionalni i republički političari, medijski aktivisti, kulturni veleposlenici, nevladine organizacije i još mnogi drugi ne bi ni postojali da nema njegovog veličanstva SPONZORA.
Zbog svega navedenog ne želim da neko pljuje po sponzorušama, za razliku od drugih one bar daju nešto za lovu, a to je samo njihovo i mogu da raspolažu time po slobodnoj volji.

To su likovi koji kada nešto kupe prave čitave hvalospeve na račun kvaliteta i cene. Ako slučajno u njihovom društvu započneš priču o tome kako si skoro nešto kupio,e tad si najebao. Bol u guzici od bockanja vilama u 9-om krugu pakla je ništa u poređenju sa onim što će te snaći prilikom razgovora. Njihov cilj je maksimalno opravdati i obrazložiti zašto su oni to nešto kupili (što su oni i tebi preporučili,ali ti nisi hteo da slušaš) do te granice da počinju da smišljaju laži u koje, na kraju, i sami počnu da veruju. Međutim, misterija je : zašto to oni rade? Odgovor je : jebem li ga. To verovatno i oni ne znaju.

Najniži modus ponašanja u strit fajtu. Oborenom protivniku ne dati šansu da ustane, već ga bez fer pleja šutirati u glavu ili bubrege. Često taj deo odrade lešinari koji su u zavetrini čekali ishod. Da je njihov favorit završio u prašini ne bi ni pod mukama priznali da ga uopšte i poznaju. Ovako izleću osokoljeni pobedom i nasrću na ležećeg rivala. Lešinari su nakon cipelarenja često skloni i prevrtanju džepova pobeđenog. Neretko dobiju po pičci i od pobednika koji ne dozvoljava iživljavanje nad protivnikom kog je on pobedio. Pravi mangupi ih zovu jajare i preziru takvo ponašanje. Neko to naziva i cokularenje, zavisno od vrste obuće koja se koristi.

Ljudi koji, recimo, veruju (i čak tvrde) kako su ljudi '68. sleteli na Mesec, i još se vratili sa njega, zahvaljujući tome što su NASA i vojska imali tehnologiju 30 godina ispred svog vremena koja je, naravno, čuvana kao tajna. Ili oni koji tvrde da su koncept religije, pa i sam pojam vere, još pre nekoliko hiljada godina osmislili pojedinci kako bi zavarali čovečanstvo i njim lakše manipulisali, zarad nekih svojih mračnih ciljeva.

Uglavnom uobraženi srednjoškolac, “gitarista“ u društvu, prozvan tamburašem jer na izletima, okupljanjima u parku, pred školom uzme svoju akustaru i lupa akorde, tjerajući stare ex-Yu rock hitove, a (što je još gore) sve češće i turbo folk nazovi-hitove, čiji je rok trajanja kraći od zelenog svjetla za pješake, prilagođavajući njihov tonalitet svom poznavanju akorada (koji se često svodi na e, G, a i h).

Po legendi, taj momak je magnet za ribe, međutim nije više tako. I one sa slabijim smislom za muziku su počele samo da uz tamburanje pjevuše i muvaju se s drugim momcima, dok tamburaš ostaje sam, glumeći neku vrstu odskočne daske za nova prcanja.

Cudna sorta muske populacije. Svaka devojka primamljivog fizickog izgleda je za njih ziljava picka i ako se o njoj govori u drustvu, najmanje dvojica se je videla kako pusi za 10 evra iza Rankove kafane. One vrh ribe su, bez izuzetka, tolike kurve da su pusenjem nagovorile Mrkonjica da zapocne izgradnju auto-puta kako bi imale gde da rade. Posto im je najteza fizicka aktivnost odlazak u pekaru po mas'an burek a omiljeni vid rekreacije drkanje na japanske manga pornice, nije ni cudo sto se njihov polni organ(jos poznatiji kao kurac, palamar, garagan, labrador...) uvek nalazi van domasaja zenske ruke(ili neceg drugog). Kad su u coporu onda se uzdizu na level multitask hejtera kojima je za sve kriva propala drzava i oni lopovi iz Zvezde.

Kad se covek zasiti standardne perverzije i ode toliko daleko u krajnost,pa,moze se reci da ga porniciu sustini vise i ne zanimaju.
Vise bi voleo samo da gleda klipove u kojima neka kineskinja seta plazom bosa i to punih sat vremena....

Skup osoba koje je sudbina naterala da se druže zajedno. Oni nisu drugovi iz detinjstva, ne. Oni su neradnici, pijandure i stalno oplakuju svoju sudbinu, a ne mrdaju ni malim prstom da je promene. Stalno se opijaju, žale na svoje stanje svima redom, svi su odavno digli ruke od njih jer su oni digli ruke sami od sebe. Neki od njih nisu završili fakultet i po njima, tu je njihov kraj. Neki su razočarani u svet, u žene, u sve, i lakše im je da bleje u parku ceo dan, ili iza dragstora i cirkaju pivo i na taj način beže od problema. Da imaju muda, verovatno bi izvršili samoubistvo.

Zemlja na krajnjem zapadu kontinentalne Evrope. Kao takva predodređena da bude kolevka moreplovaca koji su otkrili pola sveta.
U jeziku i arhitekturi je primetan arapski uticaj, što svemu daje dodatni šmek. Međutim, klima tamo nije čisto mediteranska, najzad ta zemlja i ne izlazi na Sredozemno more. Mentalitet je takođe nešto različit od susednih Španaca. Portugalci znaju za neku setu, na njihovom jeziku se to kaže saudade. Vrsta muzike koja to opeva je fado - postoji više teorija o samom imenu i poreklu ove muzike.
Neki su Portugal zapamtili još iz škole, gde je pominjan kao najveći svetski izvoznik plute. Ova zemlja je prekrivena četinarskim šumama, mada su mnoge postradale zbog suša i požara prethodnih godina.
U fudbalu imaju odlike Brazila u Evropi, kako inače zovu ovu zemlju. Postizali su značajne uspehe za jednu malu evropsku naciju, obično su pri vrhu, ali nekako je to uvek manje od očekivanja.

Da bi se ostvarila pobeda u odbojci morate osvojiti minimum 75 poena, odnosno 75 puta morate da poentirate što je izuzetno veliki i možda najveći broj među svim ekipnim sportovima (u košarci ima više poena, ali manje puta morate da poentirate, odnosno da ubacite u koš). Pri svakom osvojenom poenu odbojkaši skaču, raduju se i grle se kao da su osvojili svetsko prvenstvo, nikada mi neće biti jasno zašto, postoji čak i taktika u slučaju da je neki poen i lopta sporna a sudija neodlučan, po toj taktici obe ekipe skaču da se raduju jer ako se jedna ekipa ne raduje sudija skonta da priznaju da poen nije njihov.

Izraz koji znači isto što i 'privaliti se', ugurati se nepozvan i izvući veću ili manju korist iz toga. Ljudi se uglavnom 'toze' kod poznanika ili prijatelja, ali nije nemoguće utoziti se nepoznatim ljudima (vidi primer).

Uređaj koji služi za detektovanje i merenje intenziteta loše glume, odnosno stepena iritantnosti filmskih glumaca. Stepen iritantnosti je broj koji pokazuje koliko neki glumac (na sobnoj temperaturi i pri atmosferskom pritisku) svojim glumačkim "umećem" podseća na Silvestera Slaja Stalonea.
I = k*So*100
gde je:
I - intenzitet loše glume
k - koeficijent sličnosti (ima vrednosti od 0 do 1)
So - Slaj lično! (ima vrednost 1)
Jedinica mere je 1 S (Stalone). Uređaj ima baždarenu skalu koja može da meri od 0 do 100 S. Za određivanje nule na skali se mogu koristiti Džoni Dep, Val Kilmer, Meril Strip, Kejt Blančet, Geri Oldmen.....dakle, njihov stepen iritantnosti izražen u Stalone-ima je 0.

Kladioničarska fraza za davljenike u svojim nacionalnim šampionatima. Pošto im je svaki bod važaniji nego ribama voda, uglavnom nastupaju u "bunker" formaciji, maltene 9-0-1 (ovaj jedan napadač je lovac na lopte koje odbrana nerezonski degažira, ako neka stigne do njega čisto da proba da zajebe golmana). Uglavnom su omraženi kod ljubitelja najvažnije sporedne stvari na svetu iz prostog razloga što je znimljivije gledati sušenje bare ispred zgrade nego neki njihov meč na tv-u. Ne moguće im je prići golu jer je to fizični neizvodljivo - gustina naseljenostu u šesnaestercu jednaka je istoj u Bangladešu. Ukoliko im ni tolika gustina u šesnaestercu nije dovoljna da sačuvaju bod, primenjuju raznorazne borilčke veštine na kojima bi im pozavideli Bruce Lee, Jacke Chan i John Cena.