Mladost ludost. Ne razmišljaš mozgom, nego nižim organom. Ona (ženka) ti mahne repom, a u tvom hipotalamusu se luči neizmjerna želja za probojem kroz vaginalni prostor. A ti, mlad, zdrav, piješ sok od cvekle svaki dan ne bi li ti se poboljšala cirkulacija krvi i na taj način stvorio od sebe jedrog mladića sa jebačkom dekoracijom i da bi u selu predstavljao porno ikonu. Radiš sklekove, trbušnjake, trčiš uz njivu-niz njivu k'o neslan ovan, a komšije se okreću za tobom sa izbuljenim očima k'o sova iz Guarana reklame čudeći se tvojoj volji za napretkom. Svaki dan ga bacaš u nesvijest tako jako da se izlučevina salije do podruma, a ostatak ode kroz kanalizaciju do na kraj njive, pa onda noću sanjaš kako hiljade spermića idu odozdo prema tebi govoreći: „Tata, tata“. Počeneš gubiti na kilaži, izgledaš k'o mršavo svinjče kad se pusti u tor pa počne da ganja prasicu i onda skontaš da ti je to dosadilo i da želiš nešto novo. Želiš turiti.

Tog dana, ćale ga je smarao nekim poslovima. Valja prozore promijeniti i ubaciti nove od PVC-a, lafo to je sada moda. Sunce upeklo k'o zagorjela tava, čini se k'o da je ispala žiška iz pakla i to pravo u njegovu avliju. Uprti prozor, a ona plastika vrela, možeš jaja na oko na njoj ispeći. Ali hajde, otac je to, moraš mu pomoći da ne bi kasnije rekao: „Bolje da sam u šljivić bacio, nego što sam tebe napravio“. Jest da mu je mrsko, al' ko ga jebe. Šuti i trpi. Kad eto ti neko auto dolazi u komšijinu meraju, onog istog komšije koji se preselio u Sarajevo i stavio kuću na prodaju. Bijeli Golf dvojka, nepoznata lica, mada mu vozač liči na Eru Ojdanića iz najboljih dana. Izlazi on, žena mu (pretpostavlja) i mladi sin, a u Golfu i dalje sjedi ona. Iz daleka izgleda kao i svaka druga, jebiga. Kaže ćale: „Evo stigle nove komšije, ajmo da se pozdravimo“. Konta u sebi: „Da nisu došli, ne bi ni rekao da stanemo“. Dobar dan, dobar dan. Tako i tako, upoznavanje, ovo ono, sve pet. Tačno je, to su nove komšije. Kad izlazi ona iz auta.

Da, ona, očit primjer brđanke, djevojke pred kojom objesiš jezik do poda, a stožina ti se pretvori u neuračunljiv objekat koji se vrti po gaćama k'o vatrogasno crijevo kad je pod pritiskom. Ne zna čovjek gdje bi prije pogledao. Da li u rumenu dojku koja izviruje k'o proleter iza grma kada želi da zaskoči žrtvu, ili pak u guščetinu utegnutu od kopanja? Lice bez bora, raspletena kosa izgleda k'o cvat hibridnog žita, a oči joj zelene. Zelene, jebote, ej... Uz malo zakašnjenje, pruža ruku na kojoj su se ocrtali žuljevi od trodnevnog cijepanja hrastovine. Ona mu reče ime, uz prelijep osmijeh na licu.
Uslijedilo je, naravno, obilaženje njihove nove kuće i još detaljnije upoznavanje sa istom. Njen otac ga zamoli da im pomogne da istovare stvari. Kaže da ima tri kamiona ukupno, pa će mu platiti to što radi. Konta: „Jebote pare, đesi punac, šta ima?“ Pristane, naravski. Ko ne bi, jebote...
Odjednom dobi volju za poslom. Ućeraj i prozoru i suncu i malteru i onim potomcima iz njive što ih je sanjao. Samo bi u nju gledao. U međuvremenu, sabralo se tu još raje, valjda njihovi rođaci i prijatelji. Pomažu svi da se skuće, a on najvrijedniji. Čas na spratu, čas u prizemlju, čas u šupi. Razbac'o se k'o đubre po njivi. Ocu nije jasno šta bi hajvanu odjednom. Završiše to oni očas posla. „Sjedi malo, koji ti je kurac, oguli jabuku“, govori mu neki glas iznutra. Za čudo Božije, posluša.

Traži je pogledom. U jednom trenutku pogledi im se ukrstiše. Sipaju iskre k'o iz Bosh brusilice kada je bravar poćera preko šipke. Silazeći niz stepenice čuo ju je kako rodici šapće: „Jest lijep momak“. Gotovo, jaro! Prođe neka dragost kroz njega k'o grnjača kroz planinsko selo. Da li je ona ta? Ta kojoj će surduknuti soklendžu iz zasjede, a ona će ga rado pustiti da obiđe njena prostranstva i upozna Nju, Njenu svetost Vaginu.

Prošlo je neko vrijeme od dolaska novih komšija, stvari su legle na svoje mjesto. Vratio se starim navikama, nolajferisanju preko dana, a hodanju i kucaniji po noći. Razumljivo je to. Preko dana po onoj ljetnoj žegi imaš utisak kao da si u nekom western kadru kada prođe pokoji plast sijena preko šljunkovitog puta. Nigdje nikoga. Zato noću oblijeće oko konine kuće k'o mačak oko vruće kaše. Stara fora bacanja kamenčića u prozor uspijeva pri dozivanju mladog čeljadeta koje docnije odvodi u prostranstva noći, sjedeći na hladnom betonu od kojeg mu se čmar ucrva, a nije pojeo ni kap pekmeza kao zaštitu od pojave glista. No, boli ga đon, svakako i ne misli o tome dok provodi vrijeme s njom. U jednom momentu, vatra između dvoje čednih živinčadi se uzbrka, te u trenucima dok mu ona razgibava jezik k'o domaćica kada razvija jufku, on se odluči da pređe rukom preko, od branja krušaka i jabuka po jarkom suncu, potamnjenih leđa, pa sve do brushaltera. Uze je u naručje i baci u obližnje sijeno. Radnja se dalje nastavi po scenariju iz starih švedskih porno filmova, dok u pozadini kokoši skaču po kocu i kokodaču, a mjesečina stvara ugođaj seoske idile. Svršetak.

Daj,više, kaži šta te muči, nemoj da uvijaš!

Šalabajzerski izgovor kojim treba kupiti narod za svaku mutnu radnju.

Stanje u koje upadaju pripadnici populacije stariji od 45 godina (mada ova granica nije fiksna) kada shvate koliko su toga propuštili u životu... Neki ovaj pojam poistovjećuju sa ponovnim pubertetom koji je obično jači i opasniji od onog vec davno prošlog. Posledice mogu varirati od blagih promjena ponašanja do nesagledive bruke za sve potomke "krizera".

Direktno zavise od trenutnih uspeha domaćih sportista.

Iz "jebe ga godina proizvodnje". Jednostavno objašnjenje za sve situacije u kojoj godine predtavljaju muku, kao na primer:

-količina špricera popijena u kafani

-uspešnost u trčanju za gradskim prevozom

-sposobnost za koitus bez dostignuća moderne farmacije
itd...

Ipak, prilično dostojanstven izraz koji u sebi nosi težinu i iskustvo prošlih vremena naglašavajući da sa godinom proizvodnje ide i itekako velika kilometraža i sve što ona sa sobom nosi.

Ono što izgovori kelneru ljubitelj dobrog vina kad poželi sebe da dobro počasti .

Godina kada se ostvarilo jedno od najvećih i najstarijih romulanskih proročanstava. Takozvano Doba gvozdenog neba. Prema proročanstvu bog sekundarnih sirovina OTAN će sa neba slati velike količine metala i samo najhrabriji i najveštiji Romulanci će se domoći bogatstva sakupljajući ga. Velike trube će najaviti dolazak gvozdenih ptica koje će iz svojih utroba izbacivati skoro sve činioce periodnog sistema elemenata.

Za Srbe ganc nov auto.

Jedna od naj zajebanijih godina za vreme Milosevica. Ali, i mi smo neki cudan narod...
Vecina ljudi, koji nisu osetili strahote bombardovanja ili koji nisu izgubili nekog svog u svemu tome, priseca se te godine sa nekom setom, kao da nam je bilo bog, zna kako dobro.
Neki tvrde kako, se nikad nisu toliko druzili sa komsijama.(Naravno da su se druzili kad nije nigde moglo da se mrdne.Tu su se pomirile komsije koje nisu pricale unazad dvadeset godina)
Drugi opet, kako nikad nisu bolje jeli (Naravno, kad nestane struje, trosi se sve iz frizidera i zamrzivaca, da se hrana ne pokvari, jel ko zna kad ce struja doci. Pametniji su pobegli na selo, tamo im nije trebalo nista od toga. Uvek je bilo neko zivince da se baci pod noz)
Treci ce opet reci, kako se nikad nije pijancilo kao tada. (100% tacno. Kad se samo setim mojih pijanih kolega iz rezerve, prosto se pitam i dan-danas, kako bi prosli da su nas napali, nedaj boze pesadijom... A, koliko sam puta samo skako u rov, kad neka pijana budala sedne za top...)
Stvarno smo neki cudan i otkacen narod...

Ako do tada ne bude smak svijeta ili kakva druga katastrofa, stvarno će to biti zanimljivo vrijeme. S ovim tempom promjena koje se danas dešavaju, prosto ne možemo ni zamisliti na šta će to sve da liči. A to je tek za pedeset godina. Šta će biti za 1000 godina je skoro nezamislivo, a ono što je bilo prije 1000 godina ipak ima bar nekih zajedničkih crta sa današnjim svijetom.

Tako su prije 1000 godina, baš kao i danas, iste religije bile dominantne. 1009. baš kao i danas, u Evropi je bio manje više isti raspored nacija, samo što nisu sve nacije imale nacionalne države. Prije 1000 godina su se ljudi razmnožavali na isti način ko i danas, a kako će biti već za 50 godina veoma je diskutabilno. 1009. godine, evropska misao se zasnivala uglavnom na sholastici, a sholastika, premda je bila religiozno obojena, preuzela je mnoge ideje iz grčke filozofije, a te iste ideje su utkane i u današnji način razmišljanja.

E sad da se vratim na glavnu temu. Dakle, 2060. godina. Ako se nastave današnji ekonomski i demografski trendovi, na svijetu će biti oko 9 milijardi ljudi, a najveća sila će biti Kina. U kakvom će okruženju djeca tada rasti skoro je nezamislivo, baš kao što je nezamislivo i pričati unucima o "starim dobrim vremenima" u kojima su njihovi djedovi po 12 sati čučali na kompjuteru i pisali kojekakve definicije u pauzi gledanja pornografije. Ali, apsurdno je uopšte misliti da će se današnji trendovi nastaviti. Po Murovom zakonu, koji i dalje važi, svakih 18 - 24 mjeseca brzina i kapacitet računara se udvostručavaju, što do 2060. godine daje nezamislive vrijednosti. S toliko jakim računarima će gotovo sve moći da se simulira toliko vjerno da će se simulacija jedva razlikovati od realnosti, ako se i bude razlikovala uopšte. Samim tim neće biti potrebno ni za šta čovjek da se bori, jer šta god poželi moći će da simulira u ekstra brzom računaru, koji će uz to biti i krajnje jeftin. Ako se nastavi širenje zapadnog sistema liberalne demokratije i ako velike sile uspiju da obuzdaju sve režime koji iskaču iz kalupa poput Irana, Sjeverne Koreje, Kube i sl. na svjetu će zavladati mir, ali krajnje dosadan mir. U tom stanju, se može pojaviti neka budala koja će htjet da razjebe kompletan sistem što može izazvati opšti pičvajz, a zombirani ljudi teško će se s tim pičvajzom moći nositi. A ko zna, možda i neće biti zombirani, možda će biti inteligentniji nego mi danas, ako im računari budu pružali stalnu intelektualnu stimulaciju, ili ako im ugrade neke čipove koji će od svakog praviti genija.

A možda od tog svega neće biti ništa. Možda će stepen razvoja biti sličan današnjem ili tek malo viši. Mada to je malo vjerovatno, jer i dan danas sve napreduje ogromnom brzinom. Mobilni telefoni stari 3 godine su krš u odnosu na one najnovije. Ako se takvo usporenje razvoja desi, to bi bilo prvi put da se tako nešto desilo u istoriji, i značilo bi da smo se približili apsolutnom limitu do kojeg ljudska civilizacija može doći.

Mandatna kazna koja postaje pravosnažna nakon kršenja člana 666. ustava republike Srbije - lomljenja ogledala. Lice kome je kazna pravosnažno izrečena dužno je da u roku od ODMAH pronađe državljanku republike Srbije romske nacionalnosti i prema njoj ispolji seksualni afinitet. Ukoliko lice odbije da izvrši navedenu obavezu dužno je da živi sedam godina pod nesrećnim okolnostima.

Sportisti, profesionalci, koji su ceo zivot(po recima komentatora) iskusni igraci. Igraci koji su uvek kapiteni u timovima. Koji igraju od kad znamo za taj sport, a i tad su bili iskusni prvotimci...

Ono što narkoman kaže dileru kad stigne nova roba.

Uglavnom se koristi kao pojašnjenje koliko se neko razume u posao kojim se bavi već duže vreme.

Ono što nabiješ sebi svakog rođendana u dupe, ali to ne znači da si peder.

Po većini tinejdžera kada ih napuniš postaješ Bog svega. Dok ih ne napuniš živiš u iščekivanju dana koji će označiti "kraj tvojih muka". Obavezno svuda upotrebljavaš termin : kada napunim 18 godina onda ću moći ovo! Kada konačno dođe kraj tvojim mukama i postaneš punoletan : Možeš da jebeš k'o car, da psuješ, tučeš, da radiš šta želiš, priznaš roditeljima sve poroke koje radiš još od petnaeste. Glavni si u svakoj diskusiji koja se vodi u kući, voziš kola, živiš brzo, ne daj Bože da ti neko nešto zameri, jer ti si punoletan, ej! Kada odrasteš malo, shvatiš koliko si dete ustvari tada još bio.

Period ili tzv. sveto vreme, koje se nalazi izvan naseg vremena, u kojem smo sve znali, mogli i radili.

Nova godina- Bozic- srpska nova.

Radni staž od četrdeset godina na istom poslu je svakako dokaz velikog iskustva. Istovremeno, to je ranije bio i uslov za odlazak u starosnu penziju. Nemam pojma koliko je sada potrebno za starosnu, ali kako su krenuli širom sveta (a i kod nas) da produžavaju taj radni vek, uskoro će jedini kandidati za tu vrstu penzija biti Metuzalem, starac Fočo od stotinu ljeta i Broj Jedan iz kultnog stripa Alan Ford.
LM, da se vratim na posao i iskustvo. Ovaj izraz iz naslova je bio idealan da otkačiš svaku osobu koja počne da ti popuje u vezi tvog posla, a 100 % si siguran da radiš ispravno. I godine radnog staža koje imaš iza sebe ne igraju nikakvu ulogu! Al' ne lezi vraže...Primer je istinit.