Manuel izlazi iz gajbe, iza zgrade Fabio, Federico i Alesandro duvaju i piju pivo.
Manuel: Dajte momci zajebite to imamo sastanak, veceras je tekma, dolazi nam Nemacka.
Fabio, Federico i Alesandro: Daj Manu, kazi treneru da ce dodjemo posle, stigo nam dobar hash iz Rima

Manuel nastavlja svojim putem, i sa Damianom nastavlja put...

Trener: Dobro jel su svi tu?
Carlo: Treneru, Davide je u skoli, oborice ga istoricarka, mora da popravi keca, a Gianluci teska glava.
Trener: A sto?
Carlo: Pa dosle sinoc neke turiskinje iz Brisela, a Gianluca i Aldo se vacarili sa nekim plavusama.
Trener: Pa dobro jel jebali nesto, i gde je Aldo do vraga?
Michele: Jesu, jesu jebali su, ali Aldo je sad morao da odveze kevu u bolnicu nece da dodje
Trener: Mauro, jel onaj tvoj komsija zna da igra?
Mauro: Treneru, on je vise basketas, al nije los.
Trener: Dobro zovi ga, on je visok, moze da cuva Klosea.
Trener: Gde nam je golman? Gde je Marco?
Manuel: Treneru, poslao mi poruku na fejs, ima hitno operaciju umnjaka.
Trener: Pa jel ce bude dobro?
Manuel: Ma treneru on je oralni hirurg, nekom klincu mnogo lose, morao da ga operise, docice kasnije
Trener: Aha dobro, a kad Mateo dolazi?
Ostali: Treneru, Mateo naso neku picku, ona neka rospija, mora da seta kuce zajedno sa njom.
Malo kasnije......
Trener: Dobro momci, samo bez divljanja, borimo se do kraja pa sta bude.
3 sata kasnije...
San Marino-Nemacka 0:8

Trener: Dobro je bilo momci, sta da se radi, Svabe su to
Fabio: Treneru, jel moz' da palimo, ceka me kurva?
Michele: Davide, 'el imas rizlu, ajmo u park?
Davide: Ne mogu imam CW na CS
Michele: Osh ti Mauro na jox?
Mauro: Ne mogu brate, na 76-ti sam level, mora picim to malo...
Trener: Bez preterivanja, trening preksutra u 17h
...svako svojim putem...

Deda od 85 godina živi sam, a voli da cunja po gradu. Da bi stalno imali kontakt, deca mu nude mobilni telefon i objašnjavaju mu kako funkcioniše.
- Deko, nije ništa komplikovano. Kad zvoni ti stisni ovo dugme što ima zelenu boju, kad prekidaš stisni crveno. Svaki treći dan ga priključi na ovaj kabal što smo ti ovde uključili da se puni i to je sve. Ako hoćeš da zoveš Boška, samo stisneš 2 malo duže. Ako hoćeš...
- Ma ‘ajde, dete, koji će mi đavo to čudo. Ni do sad ga nisam imao, pa sam preživeo.
- Deko, neće da ti smeta, samo ga ćušni u džep.
- Ne umem ti ja sa tim VAŠIM novotarijama. Dajte nekom kome treba.

Nekada su bili okej

Čukunaba: Sine gde ćeš u toj jakni roze? Ne sad da nosiš roze kad je Todorova nedelja, znaš koliko on mrzi te šljašteće boje! Todorci će da....

Čukununuk: Ma teraj se bre baba u tri lepe i ti i tvoje izmišljotine, smorila si ženo! Alo! Ovo je dvadeset prvi vek, ova jakna je fensi i ribice se na ovo sada pale a ne na pletene prsluke! Vozdra!

Pola sata kasnije unuk leži nasred puta iskasapljen, izgažen kopitima i upredenih creva a na asfaltu njegovom krvlju ispisane stoje reči 'JEBALE VAS VIŠE TE PEDERSKE BOJE I SAVA IZ KIKINDE!'

"Tečni sapun sa antibakterijskim dejstvom. Zahvaljujući prisustvu triclosan-a (0,1%) efikasan je u zaštiti kože od širokog spektra bakterija, koje stvaraju neprijatan miris..."

ili

"INGREDIENTS/SASTOJCI: CYCLOMETHICONE * ALUMINUM CHLOROHYDRATE * STEARYL ALCHOCOL * PPG-14BUTYL ETHER..."

'50 pitanja koje ne smete da postavite ginekologu'
'75 nacina da zacinite sexualni zivot'
'155 novih (?!?) poza'
'Budite nevaljali'
'silujte ga'
'vezite ga'
'kako voditi ljubav sa zivotinjama'
'da li voditi ljubav sa zivim ili mrtvim zivotinjama...sta je lakse?'

- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?

Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!

- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.

I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.

-"Ej, ćao lutko, večeras sam baš nešto hiperatraktivan, šta misliš da mi malo spustiš...ovaj, adrenalin?"
-"Ah... Uzmi me, trsitelju!"

Šteta je što su tako vaspitavane generacije i generacije ljudi. Takav način razmišljanja se ukorenio i do današnih dana i ima dosta mladih koji samo smišljaju neke "krivine", samo traže način da se ne zamaraju a da im kinta pada kao da su hiperproduktivni. i posle se pitamo što je ovoliko sranja.

Nisu samo političari krivi (u najvećoj meri da), kriva je i obična raja koja je zatvarala oči decenijama i time direktno uticala na kolektivno razmišljanje cele nacije. čast izuzecima koji su bili svetli primeri dobrih radnika (od čistača do direktora) koji nisu lelemudili i iživljavali se i iskorišćavali sve živo.

Pan erotikon.
Zov prirode.
Keva nad kevama.

E pa odo' ja na more... Još da ne moram da se klackam 14 sati...

U jbt!! Da ne zaboravim da kupim tablete za snošaj, da lakše snesem toliki put!

- Radoje, daj gasi taj kompjuter igraš ga već sat vremena, da odmori malo, nisam ja dala džaba 100 evra komšiji za njega da bi ga ti odmah uzjebao i tražio nov.
- Dušanka sta pritišćes stalno taj mobilni, pa ima da ti crkne pre vremena, ostavi ga da odmori malo.
- Vas dva manijaka gasite taj plejstejšn, pregorece vam adapter, da vas jebo PES da vas jebe, igrate tu 2 sata, nisam ja kupio to da ga vi sjebete za 2 dana. Gasi to da odmori malo i vatajte se knjige da ne bi ''BOSS'' radio.
- Milanko obrati pažnju na usisivač, usisavaj 15 minuta pa ga pusti da odmori malo, jako se greje otkad sam ga kupila.