Firma koja sugurno nikada nece ostati bez klijenata.

ako je neko u skorije vreme bio na pravnom fakultetu u Novom Sadu, nema šanse da nije video ovu nezgrapnu rečeničnu konstrukciju... Nije mi jasno što se niko ne seti da promeni taj natpis, valjda se svi vode tom nekom logikom da nikome ne smeta i da se svima sviđa okrnjeni natpis. amin

Kancelarija u koju uđete po odgovore na svoja pitanja, a izađete iz nje sa više pitanja nego što ste imali.

Dio fakulteta gdje se podučava čekanje.

Psi vodiči.

Чипована људска верзија аутомата на добро познатој линији 95. Упућен у актуелна дешавања к'о Лазански у ратове на Балкану, ажуран као велика нужда индијског јоги практичара. Одговара као одликаш у првој клупи чији су родитељи доктори или је просто мала ђембела напаст.

Онлајн верзија овог типа личности је типичан нолајфер. Уз свој минијатурни свет међу чиповима Интеловог процесора нема урл-а на коме није посејао неко словце брзином којом циганче кидише на петодинарце кума коме гори кеса.
Не можеш га стићи, а бо'ме ни утећи. Зиговаће ти мождане ћелије информацијама све док не попустиш под тим вербалним налетом који се капира на брзини емитовања -4х.

Komšika iz zgrade koja po ce dan visi na prozoru, osmatra okolinu, ili isto to radi gledajući kroz špijunku kada čuje da nekog ima u hodniku, i onda ide od stana do stana na kafu i prenosi informacije ko je šta, ko se s kim, ko je gde...

Onaj besplatni broj koji bi trebali nazvati kada nešto nije u redu ili s telefonom ili internetom. On možda i je besplatan, ali nema tih para koje bi mogle platiti što dotični operateri naprave od tvojih živaca. Nakon razgovora s određenim operaterom čisto se pitate kako je ta osoba uopće dobila posao i da li je završila ikakve škole.

Oprezno ulazite u smrdljivi hodnik dekanata. Na njegovm samom kraju, sija žuto svetlo kroz prozore starih drvenih vrata. Smrad laka za nokte i nikotina guši vas dok se probijate kroz hodnik čijem se patosu ne vidi dno od kompresovanih pikavaca.
Konačno dolazite, dok vam se u rukama trese ispitna prijava, a pored vašeg uveta proleće indeks i urlik se prolama hodnikom:
-JESAM REKLA ĆIRILICOM....PONOVO!!!
Konačno ste skupili hrabrosti da znojave ruke savijete u pesnicu i oprezno i tiho pokucate na vrata... Zlokoban glas vas tera:
-Ajde ulazi unutra, šta lupaš na ta vrata!
Pored vas prolazi prebledela individua. Na licu ne možete da procenite koliko stara, zbog zgrčene facijalne grimase i gomile sedih vlasi na glavi, samo se u očima naziru suze.
-Ja sam došao...
-Dosta bre, znam ja šta si ti došao.
zlobna masa iza stolice vas prekida...
-Svi vi dolazite sa vašim papirima i zahtevima, samo ja rintam ovde po ceo dan.
Prolazite kroz gustu maglu dima i suzdržavate se da ne zakašljete dok vam suze nekontrolisano idu niz lice.
-Šta je, da ti ne smeta što pušim?
-Ma ne, naravno. ljubazno odgovarate
-Samo vam fali još to da mi oduzmete, dušu ste mi uzeli, još to i da crknem! Daj mi to da vidim, šta si se ukipio ko kišna glista, progovori čoveče ili se vrati sutra.
Brzo ali ponizno joj dajete ispitnu prijavu.
-Hm, dooobro. Nisi baš sve padže pogodio ali evo, pošto sam dobre volje prihvatiću...
Brzo se okrećete, za sobom ostavljajući kovitlace oblaka duvanskog dima. Trčite preko tepiha od pikavaca nazad u slobodu, u prirodu. Izlazite napolje i udišete vazduh punim plućima. Srce vam igra od zadovoljstva, i taj košmar je završen.
Onda se setite da morate za dve nedelje da upišete godinu i na trenutak se razočarate, ali optimizam vas ponovo savladava. Možda crkne do tada... A sad odo u slobodu...
I uz srednji prst uperen prema dekanatu odlazite u zagrljaj sunca...

Екипа врхунских професионалаца за било какав посао за који ти је тешко да макнеш прстом.

Najopasniji posao u Japanu.

Veoma poznata krilatica, uglavnom pripadnika generacije 1950-1965. Oznacava prakticnu potrebu proleterijata da svoje proizvodne kapacitete ne koriste ni u kakve svrhe, makar bile i altruisticke, pomoc drugu/rodjaku/prijatelju, vec iskljucivo za potrebe i korist svoje organizacije udruzenog rada. Trijunf kolektivizma nad sitnosopstvenizmom. Takodje, jedan od stubova samoupravljanja - kod radnika zivi svest da moze da promeni i da utice na poslovnu aktivnost svoje RJ, ali on uvek bira dobrobit kolektiva, i time spasava sistem od urusavanja.

Junoše iz kraja, koji u akciju kreću ne da bi se našli damama u nevolji, već da nadju dame u nevolji. Ova vesela družina patrolira po privatnim žurkama, ili zakupljenim lokalima i vreba od alkohola odvaljene devojke, obično zatrpane ispod gomile jakni ili obeznanjene pored WC šolje. Nakon kratkog ubeđivanja, unevoljena se evakuiše do vozila ili neke izolovane prostorije. Dalji tok akcije verno je dokumentovan u jednoj sceni filma Autsajder i više scena legendarnog ostvarenja Stenlija Kjubrika, Paklena pomorandža.

Ustanova u kojoj čovek provede najlepše godine svog života.

Ili popularno "MAJSTORI",rade u firmama na održavanju,tipa popravka brava,vodokotlića,zamena sijalice...Obično su brkati i odazivaju se na Dule,Zoki,Boban,Rade...Uvek se bune da mnogo rade,a malo su plaćeni.Kad ih službenice(obično starije gospodje koje slabije vide)pozovu,oni uvek komentarišu "Eto vidiš zašto me zovu,pa ne znaju običnu razvodnu tablu na centralnom strujnom sistemu da zamene".Obično su dobri ortaci sa portirima i čistačicama,i po ceo radni dan tračare sa njima.Kad ih sretnete na hodniku uvek su ljubazni i srdačni (obično se osećaju na neku rakiju zozovaču),požale vam se kako su umorni i kako imaju puno posla.

Organizacija koja je u današnje vreme posećenija i od narodne kuhinje.

Jedino državno preduzeće kojem posao cveta, koje širi tržište i smanjuje deficit države u izvozu.

U prevodu: Nađite Sami Zaposlenje.

Mesto na kome rade ljudi, koji kada bi sutra izgubili posao, drugi ne bi ni mogli da nađu.

Politička partija na vlasti.

Служба специјализована за издавање писмених потврда да сте незапослени.