Скали: "Молдере, где си био, ваздан сам те тражила?!"
Молдер: "Скали, истина је била тамо негде, морао сам да одем тамо негде!"
Скали: "Па где је то тамо негде, јебем те блесава?!"
Молдер: "Открио сам заверу... само, псссст, прислушкују нас преко уређаја у штекеру. 'Ајмо у собу. Онај електричар од пре неки дан ми није изгледао као електричар."
Скали: "Дај, не сери, опет си дрогиран, какав електричар?"
Молдер: "Није био електричар, био је ванземаљац, сконтао сам му по томе што изгледа к'о ванземаљац."
Скали: "Докле више, мајку му вражју?!"
Молдер: "Завера постоји, хоће Скинер и Пушач да ме утепају и да ме пребаце у неку шугаву серију где сам сексуални манијак, будбогснама! Зар ја?!"
Скали: "Да, да, и онда је мрмот завио чокол..."
Молдер: "Мајке ми, не померио се ако није тако...!"
Скали: "Ма, да, ти си, бре, само за једну серију, Бобо из "Жикине династије"! Опаааа...!"
Молдер: "Ма, дај, бре, јесте, сестре ми отете, пљуни ми у очи ако није тако!"
Скали: "Молдере, отпишај великим кораком!"

- Ма не, њега треба везати за дрво у џунгли па да га дивље бештије растргају кутњацима. Јебо га ћаћа покварени, пола града је покрао за само два мандата. Средио да ми кума отпусте са посла само зато јер је двапут дошао пијан. И то мого је да хода док га колега придржава.
- Јебло му пашче матер. Такви почну да шверцују дуван чим се први метак испали. Као да је из зоналне плаценте рођен.
(отварају се врата полупразне кафане)
- Добар, добар дан, господо. Како ваше гладне главе издржавају данашњи дан, хе хе?
- Бог ти добро дао!
- Здраво, градоначелниче! Срећне очи што те виде. Реци ми оће ли бити посла за оног мог несретника? Вратио се са дипломом у Ерцеговину и идаље на бироу. Може ли се шта средити? Сједи да кафу попијемо.
- Па могао бих на неких 10 минута засјести претпостављам. Тренутно нема радних мјеста, мој Табаковићу, али полако, убацићу га неђе догодине. Нек туца камен малиша дотад, ваша фамеља је увијек била врсна у тијем пословима.

- Jesu li ovi iz butika u kome se obalčiš na LSD-u?

Сутрадан:

- Добар дан госпођо, јел овде живи Вук Петровић?
- Аха...
- Ви сте му мајка, јелте?
- Мхм...
- Госпођо, имамо кривичну пријаву против вашег сина. Ево изволите погледати...
- ''Кила јањетине 25 марака, 3 литре гемишта 15 марака, све укупно 40. Хвала што сте јели код Џоа''
- Ух, пардон, није то тај папир. Чек, чек... Јебо папир, импровизација. Ако се добро сјећам извјештаја, ваш син се синоћ у локалној дискотеци добацивао празним флашама с још неким будалама, развалио пола дискотеке, а затим и главу господину Богаљу. АХА! Ево изјаве господина Богаља, цитирам: ''Пјевао сам пјесму од Саше Слијепчевића ''Поломите ми њу за рођендан'' и гледао свој посао игноришући оне будале у ћошку, кад приђе ми неки штрокави са коментаром ''Србија Србима, ванземаљци на Марс!''. Прво ме је хтио одвалити пивском флашом по глави, ал' кад је видио да је до пола пуна прослиједио ју је неком лику, а мене спуц'о пепељаром. Кренула је чорба из носа ко из бојлера и то је све чега се сјећам''. Дакле госпођо, прдекана му не гине.
- Устај сине, очи мајкине, дошла милиција да те води....

Ортак1: значи брате изађемо у дгра, ја плату поно целу, јебига, једном се слави прва плата и узмем ти сапаре у оном клубу де има много бичарке и позери, и сад ту ми оно редбул скиви фазон и сниме нас неке цупике типа велике сисе, прилазе, виде да смо неки опаки момци, питају јер могу да седну, кад ја ни пет ни шес него ајде седај мала у крило да ти објасним неке ствари, а вас три договоритесе која ће коме. зовем дечка да нам донесе нови круг ћепса, цавуље неке мартиније наручиле, мислим у себи "јебале сте ми кеву стим мартинијем" ко у оном филму што је био у биоскопу, ал ајд нека, прва плата се у воду баца, музика туче глеам ови мои се сви пофатали са рибама, реко дај да палимо гајби да јебемо ове мачке, кад сви у глас, АЈДЕ! и тако ти средим ја свима нама варијанту типа крес. јебига што ти ниси мого снама због испита.
Ортак2: закуни се!
Ортак1: ако лажем очи ми испале!

У земљи Србији код Забрдњих Толаца, само мало лево...

- Цвето, виђе ли ти мог Радована?
- Е Милунка, ене ти га у шатору. Заспа' синоћ к'о јагње. Вала кол'ко попи и није му се чудити...
- Е Радоване, Радоване земља ти се радовала... Ракија ће ти кад тад доћи главе.

Након извесног времена...

- Гле Милунка Радована, што то чини с'руком, шта бауља то ван шатора?
- Гарант тражи воде... Јес' Бого ми, ено вата се за флашу. Аууу... ала лоче ко да никад воде није пио!
- Знаш како кажу! Ко није проб'о ракију, тај не зна кол'ко је вода слатка...
- Не брини се сад ће он и за ракију... 'Есам ти рекла! Сад ће д'изиђе, па ће седне ко Tурчин... Има ђедо Крстан у гробу да му се преврће. Виђе га како се буди,.. Oтвара очи к'о кафанска врата.

-Данас ми био родитељски!
-Ау синак! Шта ти рек'о Ранко?!
-Еее брате, вратио се човек сав расположен. Ја изневеровао! Упитао га, ''шта би ћале?'' А он ће мени ''Сине, поносан сам на тебе, само овако настави!''...
-Сереш!
-Прво сам мислио да је шала, ал' после пар минута сам сконтао да је стварно тако, пао ми дан на очи јеботе!
-Па да, Рада сигурно заборавила да каже да си запалио столицу у кабинету музичког.

- E, znaš šta mi se danas dogodilo?
- Pičke, krem, ajd polazi. Vaaahhhhh! Šta si rekao?
- Danas mi se nešto dogodilo.
- Ne znam i ne zanima me.
- A što?!
- Ne mogu da slušam tebe i da gledam krem i mazim perje u isto vreme.
- Šta pričaš??
- Sklapa mi se dupe koliko mi se spava a kamoli oči. Razumeš sad??

- Мојне на физику, даје контролни.
- Е 'фала, отворио си ми очи као кафанска врата.

- Е реци ми како да израчунам Х кад ми је дата слојевитост корена, синусном теоремом о рашчлањању три непознате без да се гурају.
- Пробај да извадиш логаритам.
- О чему причаш? То смо радили пре три године.
- Ма бре откуд знам. Питаш слепца 'де су му очи.
____________________________
- Ал' смо се провели синоћ...за све паре!
- Подморница је одрадила своје.
- Вала баш. Него знаш ли ти можда где сам ја после отишао?
- Ама брате питаш слепца 'де су му очи. Ја заклемутио већ у стану, нисам знао 'де се налазим.

-Хемичарка: Ајде Јакшићу, пожури мало...ниси једини за данас.
-Јакшић: Не иде ово професорка. Јел могу следећи час...први ћу се јавити?
-Хемичарка: Кад ти мислиш Јакшићу да ја све испитам. Седи, научи и јави се да поправиш јединицу.
-Јакшић: Немојте професорка, стварно се нисам спремио за данас, али за петак ћу све научити. Како ћу ћалету на очи?
-Професорка: Лепо, Јакшићу...као и досад. Имаш 17 година и још не знаш да свака оцена може да се поправи!

- Јао, боли ме стомак! Прејео сам се!
- Шта ћу ти ја? Није те нико гонио! То ти је оно: "Гладне очи, а гузица више не може" !

- I tako ja brate, vraćavši se iz gang bang orgijanja, na autoputu vozim 180 na sat, kad ono ispred mene žena sa detetom u kolicima i ja ti razbijem plastiku na brzinometru i vratim kazaljku na nulu i auto stane u mestu tebraaa.

-Хихихи, а Нино, шта мислиш, колики му је?
-Ма ај' зајеби, 25 сантима без главе, а глава к'о у мачка од 5 година. Мора да пази себи очи кад се сагиње...

- Него драга, реци ми, које су боје те очи твоје?
- Јаооооо, па диван си, поетичан, савршен! Чек мало, па како ниси запамтио после три састанка које су ми боје очи? Где си глед'о стоко сељачка??!!