Klasična srpska sujeverja koja se vekovima prenose s' kolena na koleno. Pored toga da treba izcmakati i izžvaliti sve drage osobe, potrebno je i vratiti sve dugove - što i nije neki problem (ako ne živite u Srbiji). Prva osoba koja vam pređe kućni prag je zasebna priča. Pomenuta osoba bi trebala da kuca na vrata (nikako da zvoni) i da rado bude puštena u kuću (a kako drugačije). Poželjno je da vam ponese neki skromni poklončić u vidu novčića lil mrve 'leba (k'o da je Božić). Nikako ne sme da izadje iz kuće na ista vrata na koja je uš'o (jedino kroz prozor lastu da skoči). Porebno je da bude mlađi, lep muškarac, visok iznad 191, plavih očiju (neću ga j*bati). Strašno, a najgore je što se poštuje.

Sam u kući. Muškarac.
Gomila nečega na gomili nečega što prekriva ustajalo parče pice, par limenki piva i daljinski (nestao u toku trećeg sata). Prljave gaće na gomili nečega što se nalazi na nečemu što može biti, a ne mora, ventilator. Replika Keopsove (mada može biti i Kefrenove) piramide u sudoperi. U kupatilu je gomila nečega na podu, gomila svačega u kadi a u wc šolju kao da je neko upravo prosuo soc od kafe.
Mačka je pobegla od kuće posle dva dana.
Pas je (srećom) vezan lancem u dvorištu, pa su ga komšije (srećom) hranile iz sažaljenja.
Zlatna ribica prati dešavanja na plafonu istrobaljena na leđa i razmišlja o zelenoj travi doma svog.

Klokot brave, otvaranje ulaznih vrata i Bora Čorba otelotvoren u bradatog, poluupišanog-poluspermljivog predstavnika muškog roda, peva svoju omiljenu i najpotresniju baladu.

to je ono sto vam je u ocima dok sedite na wc solji...

Đeš mi to dvoje razdvajati?!

Kad je vidim kako spava rapletene ruse kose na svilenoj jastučnici, spokojno zatvorenih očiju, ravnomerno smireno konzumirajući sveži baštenski vazduh koji ulazi kroz beli prozor, moje oči počinju da traže i treću ruku - velim u sebi Trojeručica je!

E istoj toj, gore pomenutoj svetici, gledam svaku priliku, ne birajući momenat, da munem majmuna u gepek, i to onako krvnički, k'o drvoseča kad ošine gluvarom o bukov panj, a sve praćeno njenom rikom k'o u juneta kad vidi nasad kupusa. Oralna konzumacija sadržaja mošnji se podrazumeva, valjda!

Dakle, naučno se ophodeći prema temi, konstatujem da je referentna tačka kurac (u konkretnom slučaju nije tačka, nego štap), te se nomenklatura iz naslova dodeljuje u zavisnosti s koje strane kurca predmetna dama stoji.

Jedna lepa strana globalizacije i ustoličenja engleskog kao svetskog jezika jeste i sveprisutni rastući broj turista koji dolaze u Srbiju, a sa njima se eksponencijalno povećava i broj „znalaca“ engleskoga.

Kako bi mogli da gnjave svoje goste iz inostranstva tupavim pitanjem (ucakljenih i razrogačenih očiju): „A kako vam se sviđa hrana u Srbiji?!“, i pišnu u gaće od zadovoljstva kada stranac počesto iz kurtoazije prema domaćinu (videvši kako je ovaj sve nade položio u potvrdan odgovor, premda nenaviknut na toliku količinu masnoće i začina u jednom jelu) kaže: „Mmmm, mhmm... Odlična je!“, naši vični ugostitelji su spoznali potrebu da ovladaju tim univerzalnim međunarodnim jezikom komunikacije, engleskim. Tako se rađaju prvorazredni prevodi ponude iz jelovnika nastali po sistemu: udri po bukvalizmu, il’ prevedi samo ono što znaš...

Konobar koji izvodi "hemijske eksperimente" sipanjem vode u vodku, zarad lične dobiti.

Već sam govorio o značaju prsta (kažiprsta) kao mernog instrumenta, ali sam izuzeo jednu značajnu funkciju gore pomenutog a to je kao što naslov kaže njegovo stavljanje na čelo.
Ta radnja se izvršava nakon što od strane treće osobe, najčešće vašeg roditelja, dobijete instrukciju da je izvršite.
Postupak se sastoji iz zatvaranja očiju, nakon čega se nalaktite i kažiprst te ruke kojom ste se nalaktili na neki sto stavite na slepoočnicu i razmišljate od suštinskim pitanjima vašeg života. To mu dođe kao reinstalacija operativnog sistema s tim što je memorija u ovom slučaju vaš mozak. Nisam još isprobao tu metodu sređivanja misli ali verujem da ova fraza ne postoji bez veze.
Inače, mnogi umni ljudi su ovekovečeni u pomenutoj pozi.

Soba, češće muška, najčešće adolescentska. Glavna karakteristika joj je aroma koja štipa za oči kao seljak šatorsku pevaljku u vreme vašara. U sobi obitava uglavnom jedna osoba, ređe dve sa povremenim majčinskim upadima radi otvaranja prozora. Od nameštaja ima ormar, (ne)radni sto, komp, eventualno mini liniju i stolicu na kojoj ima više odeće nego u gorepomenutom ormaru. Tu je i nezaobilazni krevet. Bukvalno nezaobilazni jer nema gde da se prođe od nabacanih stvari, pikavaca, omota od čokolade i od još nekih stvari čije poreklo nije utvđeno. Ono što ovoj sobi konstatno fali je prisustvo devojke a ponekad i ortaka koji su gadljivi na gmizavce i ostale kulture koje su se razvile u ćoškovima sobe. Domaćin ove sobe uporno tvrdi da mu je soba baš onakva kakva treba da bude i da on zna gde se šta nalazi i to vezanih očiju poput Majstor Kreke (Bate Živojinovića) u seriji rekodrne gledanosti o "porodičnom blagu" Gavrilovića.

Da bi odmah na početku sve bilo jasnije reći ću vam moje mišljenje o tome šta je sistem, a šta radnička klasa.
Sistem je svet u kome živimo uređen na taj način da sebi obezbedi dalju egzistenciju bez velikih oscilacija.
Sistem se menja samo onda kada je na to primoran. Da ne bi došao u situaciju da se menja on preventivno vrši radnje koje sputavaju razumno i razložno razmišljanje stanovništva.
Nekada je bila aktuelna parola da narodu treba dati " hleba i igara ", a danas bi sistem da narodu da samo igara bez hleba. Za hleb neka se snalazi kako zna i ume. Svedoci smo poplave nagradnih igara, pa igara u kojima nekoliko poznatih pokušava da ćapi neku veću lovu, pa nekoliko anonimusa koji moraju da se potrude malo više od poznatih da tu istu lovu zarade i tako dalje.
To bi bilo to što se tiče sistema, a sad malo o radničkoj klasi.
Radnička klasa. Kako je to nekada gordo zvučalo. Radnik je mogao da se ponosi svojim zvanjem radnika iako su i tada vremena bila teška. Ljudi su sa pesmom na usnama odlazili na radne akcije i retko ko je kasnio na posao u fabrici. Devojke udavače su rado polazile za radnike jer je bilo makar u nekoj daljoj perspektivi da se može dobiti stan, kupiti auto i obezbediti pristojan život. Radilo se negde više, negde manje, ali svuda je radnik bio zaštićen pod uslovom da nije srao protiv partije.
Danas kada se kaže radnik to zvuči gorko i jadno. Za radnika će se udati jedino ona devojka koja stvarno nema drugog izbora, a statistika pokazuje da je sve više i neudatih, tako da se može reći da im je milija i samoća od patnje u svakodnevnom životu.

Slava je. Kuća puna neiskusnih alkoholičara, i svako traži klasična žestoka pića pravivši se da im prijaju, ustvari ih se gade. Na vrhu stola sedi stariji čovek, po licu mu se vidi da je iskusan u ispijanju pravih srpskih alkoholnih pića. I onda, sačekavši pravi trenutak, kada je video količinu neiskusnosti, video tvoj izraz lica, prevrtanje očiju i mumlanje sebi u bradu, začuje se grub, hrapav ali jak glas koji kaže: "Mali, baci ovde jedno s kraja frižidera!" Muk. Svi gledaju u tebe, pa u njega, pa opet u tebe pa se vrate na njega, kao na teniskom meču. Ti se nasmešiš, doneseš piće, začuje se otvaranje staklene ambalaže i prvi najslađi gutljaj.

Ljudi opuštenog kaiša. Oni sa viškom laksativa. Ne svojom voljom, nikako. Fokus njihovih očiju pada na nedostake, uvek. Rupe su tako uočljive, tako lako ispunljive minusom.

Minus ljudi nisu zli, niti loši. Oni su tu da ukazuju na zlo i loše. Ne menjaju ni jedno ni drugo. Komentatori. Spikeri. Mnjenje.

Sve je novo tako novo, sve je staro tako staro. Ne može im se udovoljiti, ne možeš im se svideti, na njihovu žalost više nego na tvoju. Da su na filmu, bili bi samotnjaci sa konzervom sardine i pivom na kraju dana.

Kako se nositi sa njima? Odustati. Oni nikad ne gube, niti pobedjuju. Naš svet njihovo je čistilište, limbo, oni su tu da daju minus, da loše proglase lošim i da dobrom nadju promil kvarnog. Zašto? Zato jer tako treba.

Latinski naziv za kita češljara, tj. poslednjeg predstavnika vrste - Ivana Bosiljčića. Ovu endemsku vrstu karakteriše vilica sa zubima koje podsećaju na čečalj. Od toga i potiče sam naziv. Vrsta je davno evoluirala, od gmizanja, plivanja, a u današnje vreme i do hoda na zadnjim udovima. Opisuje ih muževan izgled, prodoran pogled (ako uspete da uhvatite taj "pogled" s obzirom da ovu vrstu krasi par očiju koja su simetrički jedno od drugog daleko k'o Segedin od Jerusalima). Feromoni koje muška jedinka ispušta stimulirajuće utiču na ženke ljudske vrste.
Hrani se iskljućivo ženskim uzdasima, i pohotnim pogledima.
Ako nije kamufliran u jebozovnog doktora - švalera / vojnika filantropa bez noge / ninđa kornjaču Donatela / Yu-Gi-Oh-a (pošto samo s Ivanovim glasom ovi crtani junaci mogu da zvuče totalno hardcore), onda seje svoje seme po pozorištu na Terazijama.
Obitava u mokrim snovima dokonih starica i domaćica.

Zagledanje ženskih oblina na plaži.

Betmenov kompanjon koji je njegova sušta suprotnost. Uveden je da bi se naglasila Betmenova superiornost. Za razliku od Betmena koji je visok, razbacan tip u kul crnom kostimu sa ogromnim plaštom i rogatom zastrašujućom maskom koja prekriva gotovo čitavo lice, Robin je nizak kržljav klinac u šarenom gej kostimu. On nosi smešne gaće, umesto maske ima samo traku preko očiju, a plašt mu je tako mali da izgleda kao Betmenova maramica. Betmen vozi neuništivu limuzinu, a Robin motor sa koga neretko padne. Robin svojom duhovitošću i dečačkim šarmom otkravi devojku, posle toga istu ribu Betmen odvede i pojebe. Betmen se bavi ozbiljnim stvarima u svojoj haj-tek pećini, a malog Robina pošalje po burek da mu ne smeta. Jadni Robin uvek upadne u neko sranje iz koga ozbiljni i odgovorni Betmen mora da ga vadi.

Najpoznatiji jugoslovenski, kasnije srpski, operski pevač. I to kakav operski pevač.
Krupan čovek, sa nadljudskim basom i pojavom koja oduzima dah. Čovek koji je u toku mog detinjstva meni lično formirao lik Boga. Ne zbog kvaliteta u glasu i besprekornoj dikciji, već po tome što, kad god ga vidim na TV-u, ja se onako mali ukopam u mestu.
Svaki, ali baš svaki put imao sam osećaj da gleda u mene. Razrogačenih očiju, raščupane kose, facom koja ne obećava da će se išta pozitivno dogoditi. A onda.... glas.
Kako on krene partituru, meni kreću dva jako aprijatna uslovna refleksa: pišnem u gaće i dobijem snažan napad anksioznosti, praćen plakanjem i traženjem majčinog ili očevog skuta.
Strahopoštovanje koje sam stekao prema legendi domaće opere ostalo je učaureno i posle njegove smrti.

Izraz izmišljen a definicija postavljena istog dana pre nekih 15-tak godina dok sam još radio u vojsci jer sam tada počeo da reagujem na polen Ambrozije a ide ovako : Spucval se dobija tako što se pomeša Ambrozija sa jogurtom. Ambrozija je biljka čiji polen kada se udahne izaziva zavisno od osobe do osobe alergijske reakcije teže ili lakše od kihanja i curenja nosa u mom slučaju do oticanja očiju i disajnih puteva - gušenja. Naravno da odmah napomenem ovo je zez tj šala nastala u momentu nenormalno dobrog zezanja. Molim one koji su alergični na istu da se ne zezaju pa da ovo probaju. Pozdrav i uvek pokušajte u ma kakvom teškom a ludom vremenu da nađete razlog da se nasmejete ;)

..jeste stil kojim plivaju babe na moru..veoma je karakterističan i lako prepoznatljiv...tehnika podrazumeva da telo stoji uspravno...dok noge hodaju, rukama se prave mašući pokreti...sam stil je simulacija klasičnog prsnog stila

Kad impotentan muž prizna sam sebi da je još uvek oženjen zahvaljujući švaleru.

Period trajanja kineske himne.

Razlozi zbog kojih se izgubila draž okretanja za lijepim i zgodnim djevojkama. Naime, u poslednjoj deceniji sve vise djevojaka ima to cuveno "zmijsko tijelo" upravo zahvaljujući ovim čudima modernog svijeta. Sada je to postao uslovni refleks, ona prođe, ti se okreneš, odmjeriš, i nastaviš svojim putem i tako hiljadu puta dnevno. A nekad... Nekad je bila premija da jednom dnevno vidiš neku takvu čarobnicu i obraduješ se kao siroče krem bananici, dan ti je toliko uljepšan da ga ništa više ne može pokvariti.I druge djevojke ti izgledaju ljepše poslije nje...