Štreber u klupi spojenoj sa profesorovom. Trenutak u kojem samo on zna rešenje nekog zadatka, moze biti fatalan po profesorove oči.

Romantizovani cigani. Kulturizovani cigani. Bred Pit kao ciganin radi u cirkusu, Anželina gata na engleskoj travi s crnčetom na sisi. Hrvatski cigani, dakle nešto nepostojeće. Pobili oni sve to davno da ih ne seća na Balkaniju, sad može, al dozirano, malo radi reda, kao dokaz multikulturja, neki uvozni namazani cigani iz virtuelnog sveta. Cigani romantičari što ljube slobodu i nebo i nose crvene marame, a ako ih staviš u kavez oni svisnu, iz plemena starih Azra. Randu gadža Kasandru nožem a marama mu preko očiju da ne vidi pravi ciganluk. Gledaju u dlan i vide tvoju vučju dušu, tamu što te mori, predodređenost za velika dela op op op.
E zato je Kusturica dobar reditelj, kod njega ne umiru cigani bez slobode nego vade esker dupetom uz muziku, što ustvari i ovako rade, samo malo drugačije.
Ne mešati sa Romima, Romi su ovi naši normalni Cigani, s kojima se deli i dobro i zlo.

Najveće svetogrđe još od izbijanja očiju freski simonide čiji sam opis i viđenje gospodina Rakića morao dučim napamet. Sam krosover srpske i žabarske kulture i kuhinje, sjedinjavanje polu-plastične mocarele i najjeftinijeg ovčeg sira, mešanje genetski modifikovane svinjetine ni sa čime (pošto se u Srbiji bureci prave sa sriom, TAKOE MEĐEDI) jeste predstavnik onoga što nije u redu sa ovom državom. Kad svako, čak i neko sa tri razreda neke ekonomske, može da spaja, dodaje i oduzima kako mu se prohte, da sklopi stvari onako ko bi masa to najlakše progutala, bez supervizije i provere, da vršlja po prostoru i vremenu i naruši integritet i prosperitet kulinarstva a onda stavi niske cene i privuče moralne patuljke, dobije podršku naroda i bude odabran za najboljeg proizvođača magle u regionu, onda znate da ste dostigli dno dna, i da je taj neki Saša Mirković odabran za gradonačelnika. Jebeš ga.

Lightsaberi rade na yogurt i banane.
Kada Dzedaj isuce mac, posebne celije rastvaraju yogurt i od njih prave mlecnu cokoladu, kolace i keksove, torte, bombone i ostale slatkise, sve to u posebnom odeljku unutar drske maca.
U drugom odeljku cuce deca, njih par hiljada cije oci, kada ugledaju te dzakonije, pocinju da svetle.Tako 10 puta u sekundi.
Ta svetlost iz ociju se sprovodi fiberoptickim kanalima do pojacivaca svetlosti, onda u oblikivac ostrice, pa tek onda spici vani, kao lightsaber.

Banane sluze da nahrane decu, posto pripremljeni slatkisi idu kroz hipersvemir u dzedaj bazu ili bilo gde u vasioni kada god dzedaj pritisne posebno dugme na drsci maca.

Uloga istog je jasna. Braniti Dzedaja, sluziti mu kao oruzje i statusni simbol, i nedati Dzedaju da umre od gladi, ili ranjen u borbi da umre zeljan sacher-torte ili baklava, kao i princes krofnica ili vanilin stanglica....

- Postoj neki mračni ljudi koji su se, daleko od očiju javnosti, ujedinili u ideji da pobiju 99% čovečanstva. Ima ih oko 5000 odabranih, ostaviće sebi 100.000 modifikovanih polu - ljudi da im kuvaju, peru, usisavaju, popravljaju kuće i da se, po potrebi, razmnožavaju.

- Sjebaćemo planetu do te mere da ćemo se podaviti u sopstvenim govnima, neko će valda i preteći.

- Namnožićemo se do nekih 12 milijardi i, pošto zemljišta, vode, hrane, drugih resursa - neće biti dovoljno za sve, a u suštini ne umemo da se organizujemo i dogovaramo, dovatićemo se za guše. Preživeće mali broj najizdržljivijih, ili najokrutnijih.

- Nekome će pasti na pamet da svo to silno nuklearno i ostalo naoružanje, koje štancamo poslednjih 70 - 80 godina (i ima ga dovoljno da istrebimo sav život bar 1247 puta), mora pre ili kasnije da se potroši, a žarko bi želeo da vidi za života kako bi sve to izgledalo.

Bog. To sam ja. To si ti. To je čak i Toma Nikolić kada se ne smeje - lagano govoreći neke panteističke mudrolije pokušao je da me uteši starac kome sam ležao u krilu sveže ranjen sačmom u koleno.
Sve mi je više imalo smisla to što je govorio.
Bog stvori mene, ja stvorim govno... Obojica smo stvorili, istu stvar. Kako sam mogao da odem? Da ostavim toplinu doma i krenem u sizifovski rat protiv protivnika većeg od mene gomilama puta, a opet nedovoljno jakog da me slomi do kraja.
Probudih se. Prozvali su mene i starca da pristupimo prostoriji za mučenje iz koje su svi izlazili iskolačenih očiju, sede kose i bledog lica. Bojali su se te prostorije. Ja nisam, mislio sam da nema ništa strašnije od tri godine samoće i boli koju sam do tad preživeo u ovom kazamatu prikladnom samo najgorim horor filmovima japanske produkcije.

Ali, čekalo me je iznenadjenje, "uvek može još" - reče stražar dok sam mu sasuo u lice kako mi ne mogu više ništa.
Užasan prizor me je čekao. Gomila mrtvaka nasumično odsečenih ekstremiteta ležala je na sredini dok su ostali zarobljenici pod pretnjom oružjem i bičem vukli polužive vrišteće spodobe ka istoj toj gomili.
Gospodin stražar mi se osmehnuo i rekao "spremi se za susret sa onim svetom". HA - pomislih - kakva budala, pa jedva sam to čekao. Al' ne lezi vraže, izdvojiše jednog mrtvaka sa one gomile, pa ga vezaše za mene. Goli obojica, on mrtav sigurno već tri dana a ja pritisnut o njegovo mekano smrdljivo telo puštam suze neverice, suze gadosti, suze Božije. Bacili su nas u jedan kovčeg i zatvorili, da bi mi obezbedili pun ugođaj ubačena je i jedna upaljena baterijska lampa. Smrad je bio nepodnošljiv, povratio sam ono malo hleba i vode što sam taj dan pojeo što je samo pogoršalo situaciju. Vezanih ruku, nogu, ali otvorenih očiju gledao sam u lice na kojem se već nazire lobanja dok crvi mile između zuba.

Probudio sam se, ošamućen, lice mrtvaka mi je postalo poznato, počeo sam da mu pričam o mom domu, ženi, deci, ocu, majci... Prirastao mi je za srce. U prenesenom značenju, ali i bukvalno, jer je moja koža počela da srasta sa njegovom. Gušio sam se. Usrao sam se, i bukvalno i u prenesenom značenju.
Pribijeni jedan uz drugog postadosmo jedno, mrtav i živ. Ponovo sam počeo da mu pričam, satima, mada bi nekome ko to gleda sa strane više izgledalo kao tiho mumlanje bezubog idiota.
Nakon neke dve godine, mada su mi rekli da je prošlo 24 sata, kovčeg se otvorio. Izašao sam iz prostorije dok je masa zatvorenika blenula u mene kao u nekog duha. Spazio sam starca kome ležah u krilu, sklupčan beše u nekom ćošku, prišao sam mu i dotakao mu rame, a on je pobegao u drugi kraj dvorišta.

Kleknuo sam, pogledao u baru gde videh odraz nepoznatog lica, iskolačenih očiju i sede kose tad rekoh toj nakazi - Ti si Bog, ja sam Bog.

Vrhunac nepoznavanja jezika uopšte.

Savremene uniforme kojima se neke muslimanske žene odriču svog fizičkog identiteta zarad volje tumača kurana. Otkriva samo dlanove od žene ili oči i dlanove. Ostatak je crno pamučno platno identičnog kroja.
U domaćem slengu ratnici iz Srbistana ih zovu odela žene-ninje.
Postoje modni detalji i sportska oprema sa varijacijom na temu. Na primer, kupaći kostim je ronilačko odelo iz koga viri samo nos i zove se burkini.
Opsednuti zapadnjačkom prodajom priploda za oči, tvrde da ovaj kostim služi da bi se prikrila ženska lepota od požudnih muških očiju. Ja nemam mišljenje o tim trgovinama definicijama slobode.
Ako uzmemo u obzir da je uz garderobu ženama zabranjeno da se prve obrate muškarcu, odnosno da prave bilo kakvu buku. Vrlo je teško savremenom muslimanu da se obraduje rođenoj ženi dok je ne prepozna među jednakima. Jedini inženjerski pristup je postrojavanje i indeksirani raspored žena u vrsti.

Krajnja nužda kojoj se pribegava u bezizlaznim i kranjem sramotnim situacijama kada vas neko od bližnjih strašno i neoprostivo osramoti.

Omiljena popodnevna razbibriga lokalnih alapača u ruralnim sredinama.
Sokaci se ukrštaju zbog ogromne znatiželje gorepomenutih alapača i njihove nepresušne žeđi za novim informacijama o tome ko šta u selu radi, a sve u cilju prepričavanja tih informacija nekoj trećoj osobi.

Sitna deca, bebe i ostala nejač.

"Umetnički" naziv za dugački muški polni organ, nadenut najčešće od strane ponosnog vlasnika.

Izraz se upotrebljava za neku osobu čije su karakterne osobine suprostavljene nekoj drugoj osobi u smislu, gdje je jedna osoba predstavljena kao teška lopina i prevarant, dok druga je isto tako imala svojih kriminalnih poteza. Izraz je nastao iz običaja da se najbolje namirnice čuvaju za ovaj vjerski praznik.

Neka druga će da počne ono što ćeš ti da završiš.

Takmicenje plesom do snova se svodi na to da se desetoro ljudi koje su snasle teske zivotne situacije takmice u plesu, a onda se gledaocima prepusti da svojim glasovima odluce ko ispada. Poslednji dobija pare za resavanje svog problema, a ostali sipak.

Izraz preuzet od Pinkija i Švabe, što dovoljno govori o idolima generacije. Ušao je u svakodnevnu upotrebu i može potpuno random da se ubacuje u rečenicu. Koristi se da pojača značenje nečega u rečenici (kao "baš") ili, češće, ironično.

Tražiti manu svemu i svačemu, biti probirljiv preko svake mjere. Iritantna navika koja normalnim jedinkama izaziva nagon za ubistvom, jer osobama koje vole manisati ne može se prinijeti ni za stolom, ni u postelji.

Vjerska kreditna kratica koja se ne tereti, već se rate skidaju kod Boga.

Neprimećena spoljašnja promena određene individue.
Ili pak nezainteresovanost drugih da je uoče, indiferentnost prema istoj.

Danas ova vrsta poslovanja postaje vrlo moderna i dobro isplativa.Najvise se traze kupatila koja nisu mnogo 'presla' tj koja nisu dosta koriscena u pogledu fotografisanja.Takodje cena iznajmljivanja zavisi i od toga koliko osoba je proslo kroz to kupatilo,dakle trazi se jedinstveno mesto za koje znate samo vi i ciju uspomenu cete imati na svojoj slici.
Bitno je da u kupatilu postoji veliko ogledalo koje apsorbuje blic aparata i otklanja efekat crvenih ociju takodje i dozvoljava kvalitetno fokusiranje aparata kako bi mogli da vidite koliko ste dobro napucili usne.
Naravno kvalitet plocica u kupatilu je od velike vaznosti tako da ukoliko su plocice anti klizive mocicete da sa stiklama izvedete veci okret telom kao i da stojite na jednoj nozi a da ne padnete.
Uz sve ovo najbitnija je ocuvanost bojlera jer ako je bojler u losem stanju nista od dobre slike i DZABA vam i sise i golo dupe i da ne nabrajam vise...