Najveće svetogrđe još od izbijanja očiju freski simonide čiji sam opis i viđenje gospodina Rakića morao dučim napamet. Sam krosover srpske i žabarske kulture i kuhinje, sjedinjavanje polu-plastične mocarele i najjeftinijeg ovčeg sira, mešanje genetski modifikovane svinjetine ni sa čime (pošto se u Srbiji bureci prave sa sriom, TAKOE MEĐEDI) jeste predstavnik onoga što nije u redu sa ovom državom. Kad svako, čak i neko sa tri razreda neke ekonomske, može da spaja, dodaje i oduzima kako mu se prohte, da sklopi stvari onako ko bi masa to najlakše progutala, bez supervizije i provere, da vršlja po prostoru i vremenu i naruši integritet i prosperitet kulinarstva a onda stavi niske cene i privuče moralne patuljke, dobije podršku naroda i bude odabran za najboljeg proizvođača magle u regionu, onda znate da ste dostigli dno dna, i da je taj neki Saša Mirković odabran za gradonačelnika. Jebeš ga.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.