- Milorade, 'aj' da častiš za unuku, daj da popijemo nešto.
- Strpite se malo, ne jebem ništa dok se snajka ne vrati.

- "Ej Kaizene, daj napravi nam pretragu groblja"
- "Biće!".

- Pre si mogao da spavaš na klupi u parku, a vidi sad...
- Ranije se znalo ko je muško a ko žensko, a vidi sad...

- ...a ovo je suma koju nudimo vama i vašoj porodici da odete odavde. Mislim da ćete naći da je vrlo zadovoljavajuća...
- Slušaj sad šta ću reći, ti korporativni vole! Ako si mislio da mo'š da dođeš ovamo i tim svojim usranim nulama kupiš ono što sam ja sa ovi' deset prstiju napravio, grdno si se prevario! Moja zemlja i moja kuća će ostati da stoje ovde dok sam ja živ a i posle toga, a vi se sa svojom trovačkom industrijom terajte u tri pičke materine, ščuo!!
- Gospodine Ozrene, nema potrebe za takvim vokabularom, uveravam vas. Kompanija Biotek nije vaš neprijatelj. Baš naprotiv. Eto, vidim da imate puno krava i svinja, priličan broj živine, petanestak konja, je l' tako? Bila bi ogromna šteta - a siguran sam da ćete se složiti sa mnom - ukoliko bi sve te životinje uginule, zar ne? Mislim - šta se sve danas neće naći u običnoj vodi kojom ih pojite...

- Srđaneeeeee!
- Da draga?
- Vidi što sam okačila zavese! Je l' ti se dopadaju?
- Da draga.
- Ama nisi ih ni pogledao.
- Vodu ne traže, 'leba ne jedu. Što se mene tiče, divne su.

Ja: Stig'o sam!
Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet...
Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru)
Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan!
Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme.
Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o?
Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren.
Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku?
Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme)
Ja: Ajde... daj pare.
Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata.
Ja: Naravno.
Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac.
Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi...
Keva: Što si bre tako bezobrazan?!
Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk!
Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje.
Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao!
Sestra: Uzmi sok!

- Mali, jesi ti išao tamo kod onog Neđe da ga pitaš za pos'o?
- Jesam, prije mjesec dana. Rekao je da će pogledati.
- I od tad mu se nisi javljao?
- Nisam, da džaba ne dosađujem čovjeku.
- E moj sine, ni majka ne vadi sisu dok dijete ne zaplače. Moraš ga podsjećati svaki drugi dan, inače od te slave nema pojitarca.

- E, vidi jagode jesu fine. 'Oš malo?
- To nisu jagode, gle kol'ke su k'o jabuke. A kisele k'o limun. Kod mene gore one šumske u oko da ti stanu, ali zato med medeni, tope se u ustima. A kad uđeš u livadu gdje ih ima, ona se crveni čini ti se ima ih mali milion. A kad počneš brati vidiš da ih je samo za šaku, što samo čini slađim one koje si ubr'o.
- Aj ne seri nego mi dodaj vode.
- Vidi ti ovdje kakva je voda. Žuta. Jeb'o mater ako mi nisu i zubi počeli žutit' od nje. Kod nas gore ona 'ladna, za srce ujeda. A čista, čista k'o suza. Dolazili ovi iz Beograda htjeli da flaširaju, no mi nismo dali.
- Jes'. Pa što se ja onda otrova' kad sam pošli put pila tu tvoju vodu?
- Nisi navikla na zdravo. Ne može organizam da ti podnese nešto takvo.
- Ja, ja selo moje lepše od Pariza.

- E brate, je l' si video Maju sinoć u gradu? Meni nije bilo dobro...
- Au brate, ja bi' to jeb'o sve i da mi prenese sidu, triper i šta sve ne... Kakvu je samo suknjicu nosila, još malo kraći minić pa da se vidi pičić...

Mara i Mirko kreću u krljanje. Nakon 5 minuta iscrpne predigre, Mara prelazi na trominutni oral koji se nastavlja u misionarku, cirka 7 minuta. Iz misionarke Mirko okreće Maru na stomak, 2 minuta petljanja oko prave rupe, podizanje Mare na kolena i uspešna penetracija s'zada, nastavak koitusa jednolicnim umerenim tempom. Nakon tacno 4 minuta, Mirko ga vadi i svršava Mari na leđa. Mirko se baca na krevet, hvata pljuge i zadovoljno pali jednu, dok Mara besno ustaje, uzima Mirkove gaće (ionako su prljave) i pokušava da obriše spermu sa leđa, pritom isfrustrirano frkćući jer ni ovaj put nije svršila i odlično zna da se Mirku jebe za njene orgazme (jednom joj je čak rekao da ne veruje da ženski orgazam postoji, već je to izmišljotina onih raspalih kurvi iz Seks i grada). Nadrkana Mara baca prljave Mirkove gaće direkt njemu na facu.

"Alo bre, koji ti kurac, šta mi bacaš te smrdljive gaće na facu?! Koji ti je? Ja sam mislio da si baš uživala, stenjala si ko da te Ron Džeremi tovari!"

"Znaš šta kretenu, ako ti sam ne znaš šta mi je, onda ja to tebi ne mogu sad da objašnjavam!"

"A?!"

ona: "ne mogu ja da budem ni sa kim...a moze neka varijanta 'vise od druga, manje od decka'"
on: "ah...daj sta das"

- Je l' bi jeb'o u isto vreme Mariju Šerifović i Mariju Milošević za soma evra?
- Njih dve ne bi jeb'o ni da mi život zavisi od toga.
-------------------------------------------------------------------------------------------
- Nikola, zovu iz finansija da odeš po račun što im je stigao, pa da odneseš direktorki da pogleda.
- Bole me kurac.
- U jebote, šta ti je čoveče? Čemu taj bes?
- Ma daj bre, koji ozbiljan bezobrazluk. Iz finansija, čiji su i posao računi, zovu da ja pređem pola kilometra, da bih odneo račun direktorki koja deset metara udaljena od njih. Pa ni da mi život zavisi od toga ne bi otišao.
--------------------------------------------------------------------------------------------
- Što mi se jede nešto slatko.
- Imam neku Za-Za čokoladicu. Hoćeš?
- To sranje ne bi pojeo ni da mi život zavisi od toga.
- Nikako da je uvalim nekome. Već šest meseci mi stoji pored kompa.

Ja: (vičem, jer mi je svega dosta) Šta će ti, bre, ćale ovaj neispravni motor od vartburga, ova kurbla od pre-anlaserskog automobila, ovaj predratni Obodov kompresor, crno-beli ekran od televizora, štampana ploča od komodora 64, žice, gajtani, vidi ovo: visoko-naponski kabl od trafo stanice, taman da se o njega obesim, pa da više skončam ovu agoniju, bre čoveče, ne možemo više ni da hodamo po kući, a da se ne saplićemo o stvari koje si ko zna odakle dovukao, još samo da se nabodemo na nešto pa da kolektivno dobijemo tetanus !!!

Ćale: Kako šta će mi ?!? Može valjati, još kako, šta ću ako mi baš to treba, a ja nemam!
A! A! Ovako mi je pri ruci, 'leba mi ne jede, a i sve to đuture me nije izašlo više od 2000 dinara!

Ja: (kiptim u sebi i dim mi izlazi iz ušiju, brojim u sebi do deset i mislim se:) Doći će i mojih pet minuta, raščistiću ovaj brlog na otpad gde mu je i mesto, pa makar mi to poslednje bilo !!! (Odlazim, šutirajući razbacane stvari ljutito nogama, šta god mi se nađe na putu)

Ja:"Idem ja do Bezdana sa devojkom".
Keva:"Cime"?
Ja:"Biciklima".
Keva:"Pa crci ces do tamo, sta ti je".
Ja:"Pa idemo malo da se provozamo".
Baba:"Ma pusti budalu, vidis da ide da mu dupe vidi puta".

-Au, vidi kakva bijonsara brte.
-Što je divna, pazi retardiranog brata...
-Loooooooooool, brat joj krno žvaku.
-Nevera matori, ladno je taj šeta...
-Ju,ju,ju šta li ona vidi u njemu...
-Sigurno ima veliku kitu.

Žensko stvorenje se nalazi u kabinici metar sa metar i isprobava haljinu za svadbu na kojoj kumuje. Haljinu je komotno navukla i zaključila da joj stoji kao piletu sisa jer je preuska te u njoj ne može da se pomera, teško da bi moghla da sedne, nema šanse da bi mogla uz stepenice a da ne popuca po šavovima - jednom rečju izgleda k'o Slavica Đukić Dejanović u bilo čemu što obuče a to joj se baš i ne dopada.

Odlučuje se da ne kupi i da nastavi razgledanje po prodavnicama. Pokušava da se skine ali dolazi do problema. Tesno! Pretesno! Ne može da se skine! Podiže haljinu do struka ali ne može preko sisa! Savija se, pruža ruke napred, cima, vuče - ne ide! U glavi već smišlja planove, od onog da diskretno pozove prodavačicu da pomogne, preko ideje da nekako pocepa po šavu i izvuče se pa sve do očajničke pomisli da navuče haljinu, izađe iz kabine, plati i pobegne kući gde će je skinuti uz pomoć makaza. Dama besni jer konačno mora sebi da prizna da je debela stoka koja će se uskoro oblačiti u buticima za XXXXL osobe a neonsko svetlo u kabini pada pravo na njen celulit i strije i čini je dodatno besnom i razdražljivom.

U tom trenutku prodavačica žustro pomera zavesicu (jer svega pet radnji u Beogradu ima normalne kabine koje se zaključavaju) i celom butiku pruža pogled na debelu mušteriju nedepiliranih nogu, u gaćama padobrankama, koja bezuspešno pokušava da se skine. Prodavačica "samo želi da pomogne" ali nakon ovakvog nastupa jedino što može da dobije je ofinger u dupe.