Usud raje nenavikle na prostranstvo. Stisnuti u zgradama kolektivnog stanovanja, bez radosti života, smerni i ponizni, puni pažnje prema bližnjima. Pa oni čak i ljubav vode tiho, bez glasa, da ne uznemire nikog. Ne prde, ne smrde, bez boje, mirisa i ukusa, kao kakve senke od ljudi, čak i kada im primanja dozvole da se izdignu od svega i konačno sebi priušte kuću na selu.

Opis čoveka koji se nije naživeo a ni nagledao ovog sveta.

Ovom izrekom se, na uvijen način, zapravo govori – samo onaj koji se puno nakrao, je pravi direktor.

Isto što i prdnuo u šišu, mada se pogresno intrepetira kao i ode mast u propast.

Kažemo kad je neko završio karijeru sa malo mogućnosti da se ikad vrati u fol.

Nastao u surovim uslovima naglih promena vremena krajem meseca oktobra, opijen isparenjima iz postrojenja TE, agresivan i nervozan jer je tu kad mu vreme nije. Pametniji, izdržljiviji i lukaviji od svoje kilave letnje braće, zuji kada bombarder i leti kao Crveni Baron lično. Ni slučajno ne sleće na beli zid nego skoro isključivo na tamne delove nameštaja. Fokusiran na svoj primarni zadatak (zajebavanje naivčine koja bi da prespava u toj sobi), strpljivo čeka prvi, najslađi san da dejstvuje i taj obrazac ponavlja do jutra kada mu se misteriozno gubi trag. Neuhvatljiv i neuništiv, jedini lek je da budete strpljivi i sačekate novembar, jer ko je ikada čuo za novembarskog komarca psihopatu?

Predugačka reč koja ima jednostavan smisao: „O’š, ne’š – nema!!!“ – to jest „ hoćeš, nećeš - ne dam“. Kritična tačka pregovora čijim neusvajanjem cela stvar „pada u vodu“- to jest“ode mast u propast“

Mast sa dna činije za pomfrit pomazana okrajkom hleba koji je jedini ostao od vekne.

Kada mozak kaze: Ode sve u kurac!

Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...

Cezar - Dodje na cas, ispredaje i ode
Homer - Dodje i zaboravi sto je dosao
Terminator - Dodje, niko ne sme da mu zine i ode
Mumija - Dodje, zine i ode
Milicic - Dodje, izvredja sve zivo i ode
Sahista - Dodje, izgazi sve plocice u ucionici i ode
Hobotnica - Dodje, mase rukama (prema tabli, karti, ucenicima, vratima, prozoru) i ode
Obican politicar - Dodje i ne zna da ode
Dodik - Dođe specijalno na otvaranje vrata učionice
Kostunica- Ne zna da ima cas, pa i ne dodje

Nek ide život, spičkaj ga, jedan je, bar tako kažu. Ako ima i prospe se, neka, vozi, samo da ne ode u šanac, a i ako ode, bolje u šanac, nego kljakav i bolestan, zdrav se čovek zna izvući.

Pavlovićeva mast za one koji se groze mirisa iste, ali plaćaju skuplje, koja za Norvešku "nije ni čula"

Pežorativni nadimak za najobičniju zaštitnu masku bilo kog modela, koja je, usled nepovoljnih zdravstvenih okolnosti, postala mast hev, dobar dan i doviđenja za mnoge lokacije i aktivnosti.

Zvati nekoga u goste, poslužiti ga smokijem i kiselom vodom, moliti boga da ode što pre, pa kad ode, navaliti na viski star 5 godina, goveđu pršutu, rusku salatu i Milku od 300 g. Kriza, šta ćeš...

Modni detalj svake uspešne babe. Totalni mast hev. Toliko je kul da ne može da se stavi na pod u autobusu, već isključivo na sedište. A ako niko neće da ustane i cegeru, onda baba stoji, a ceger sedi.

Pitanje koje se upućuje gostu koji nikako da ode.

Mast za opekotine, naša donekle izmenjena kopija kreme poznate kao Vazelin. Blago je izmenjen sastav, a najprimetnija je izmena mirisa i to ne na bolje. Zahvaljujući tradicionalnoj zaostalosti nas za svetom, promeni naziva i stalnom insistiranju stručne javnosti na opekotinama, ova mast je izbegla analno atestiranje viskoznosti.

Misterija koja ni dan danas nije razjašnjena u potpunosti.

Legenda kaže da je ovaj sapun nastao kada je neka domaćica nekada davno čistila šporet, pa u mraku umesto u đubre surduknula pepeo u kacu gde stoji mast.
Kad je ujutru videla kakvo je sranje napravila, jer je onaj vruć pepeo istopio mast i sjedinio se u neindentifikovanu masu.
Uzela je da ga seče u kockice i prodaje po selu sa pričom da leči sve kožne bolesti, da joj muž ne bi jebo sve po spisku.

Doći na svadbu, pojesti 9 sarmi i 2 ovala pečenja, popiti dve litre crnog, a kad pritisak ode na 200 ustati i odigrati kolo da se sve slegne.

Kada vijest o smrti Ejmi Vajnhaus na Mondu ode u ''Crnu Hroniku'' a smrt Olivere Marković ode u ''Zabavu''.