Novi hit u fudbalskom savezu. Ako hoćeš da pevaš, plati.

Ko god da osvoji titulu Zvezda ili Partizan, proćiće kao političari. Dve opcije, jedan pobednik, a u Evropi stereo šamaranje. No, u tom brlogu od lige pozitivna stvar su navijači. Ne oni nabijači na baklje, pesnice i leptiriće. Oni drugi. I oni pevaju. Decenijama prozivaju jedni druge. Normalna stvar. Mi njih, oni nas.

Ljudima iz saveza zafalilo novca za malterisanje taštine kuće u Meljaku i obnovu svastikinog arteškog bunara u Mrčajevcima pa su došli na ideju novog modnog hita. Ko peva ode mu kita. Milsim, kinta. Jebe se njima što je to samo navijačka euforija, ko će platiti veštačku oplodnju komšijine krmače? Gps na njihovim novim mercedesima je od 2011. Bruka. Euro skače, pa i cene nameštanja utakmica, a i izbori se bliže. Treba odštampati zaokružene listiće. I naručiti pragnjetinu za proslavu. A vi navijači, pevajte o ljubičicama, proleću i slično.

Kletva konobara upućena mušteriji koja čeka kusur od 5 din i nema nameru da ode dok ga ne dobije. Uglavnom se desi kad se ne vrati kusur da ta mušterija umre od gladi.

Kada se muškarac potrudi da oduševi svoju lepšu polovinu i pripremi večeru uz sveće, neki italijanski specijalitet, sve to lagano prati muzika Beri Vajta, a ona se izvrišti od smeha u njegovu facu i ode, jer je hladna kučka i romantika je ne zanima.

Izjava oca kada sin ode na tuširanje i tamo se zadrži jedno sat do dva, i to kada otac dođe ispred kupatila i čuje lupetanje wc daske o šolju zatim udaranje "nekog predmeta" o lavabo. A na kraju kao da svira metalofon, samo "predmet" je udaraljka a poločice metalofon.

Nadareni mladi matematicar, genijalan visestruki olimpijski sampion, koji za svoje uspehe nikada nije dobio priznanje ili nagradu koja mu sleduje od drzave, pa je uceci na greskama drugih pozeleo da ode iz Srbije, na sta je, eto, kao slucajno, ministarka Markovic preduzela nesto po tom pitanju.

Kontrola je stvar koja pali žene.
Izdavanje komandi je čist muški posao.

Za one koji traže posebno objašnjenje:
Uzimam za primer rad na racunaru.
Zene vole da vuku onog kursora od misa i da otvaraju i prevlace, namestaju, ciste. Podlakte se levom, stave glavu u saku, a onda desnom sve rade. Klikne i ceka, ceka, ceka. Ako nesto može odma da se odradi, ona zapocne sledece. A sta je ovo, na ovo jos nisam kliknula... klik... a jesam. A ovo.... klik... a i to znam. A ovo... e ovo je novo.... joj sareno. Cek sta sad, treba da kliknem, aha, pomerio mi se prozor... ne pozuruj me.
Muskarac se lepo odupre laktovima o sto, nasloni se na tastaturu i onda krene da sara kroz razbacane prozore shortkatovima. Sve adrese, sa sve kverijem zna napamet. Pootvara prozore, izda komande i ode da pisa. Vrati se pogleda, pozatvara prozore, pootvara pootvara nove pornografije, ode po pivo. Onda jedna ruka cese jaja, sipa pivo u usta, drka, opet cese, a leva shalta prozore dok se OnPaint ne zagrize SendMessage tred. Vrati se otvori taskmenager poubija prozore sa zaraženom pornografijom. Opet isto. Odvoji desnu ruku i resetuje mašinu. Ode da piša.

Da zakljucim mesto vas:
Zena + mis + racunar + kursor = kontrola
Muskarac + tastatura + kompijuter + konzola = izdavanje komandi

Mjesto koje čovjek nosi sa sobom, u džepu lijeve strane mozga, kao protivotrov, da ode tamo, u mirnu bazu, u negativnu nulu, radi smanjenja psihološkog minusa. Veo preko očiju koji im daje sjenku umora i praznoću u dalj, i u čijim se ćoškovima pažljivijim posmatranjem može zapaziti pulsirajuća tihoća zgrožena anestezijom.
Kao kada sivoća polukišnog dana posluži kao izgovor za neizlaženje iz stana, apatija uzima svejednoću kao osnovu logike za djelovanje koje će se time svesti na hibernaciju. Ispot apatije, mašta sanja strah i bol, od kojih je u tu istu apatiju nekad pobjegla, gaseći se samovoljno.

Uzvik koji se koristi na desetom stupnju iznerviranosti, a ima za cilj da ukloni iz vida, sluha i ostalih čula uzrok iste. Može da znači i čisto opominjanje da je objekat upućivanja siktera već trebalo da ode na neko mesto.

Ćale. On možda i jeste glava kuće ali ne rukovodi parama, nije glavni u kući jer ne poznaje kuću baš najbolje zbog prirode svog posla. Kad kad zamenjuje ženu u kućnim poslovima, čuvanju i vaspitavanju dece kad ova ode kod frizera, lekara ili na posao.

Lik koji svaki tvoj završetak rečenice uspe da izrimuje sa "Nabijem ti kurac u nos" ili nešto tog tipa. Večeri mu se završavaju tako što ode kući da ga neko ne bi prebio. U slobodno vreme sam sebe zajebava na istu foru.

Kad ti službenica na šalteru neke od državnih ustanova bez upotrebe povišenih tonova i psovki objasni da nisi dobro popunio formular jer ti fali poziv na broj i zamoli te da to uradiš valjano i pošalje te na kraj reda pa ode na pauzu.

kad primi platu sav radostan ode u kafanu i zaglavi,malo piće malo pevaljka pare odu,još zaglavi u tuči i dodje kući objasni ženi da su ga napali neki gilipteri i odneli pare a žena ga još izljubi što je izvuko živu glavu.

Red mesa, red masnoće, onako šareno. Oni koji vole ovakvo pečenje kažu da je krtina za pičkice. Nisi čovek ako ne možeš da progutaš malo loja ili masti, kad ono samo sklizne niz grlo. Imam utisak da oni samo loj žele da jedu, a ono malo mesa koje se nadje na parčetu mu dodje kao kisela voda u špriceru. Mast im podmazuje grlo, pa tako i više vina ( špricera ) mogu da popiju. Većini je ovakvo pečenje podjednako odvratno kao i ono dlakavo.

Kad kamiondžija ne može da istrpi da pojebe kurvu bar dok ne ode 50 km od svog mesta, nego zaustavi kamion i iznajmi Cigančicu na izlasku iz grada iako zna da će ga šef videti jer se tim putem vraća kući.

Ono što većina muškaraca radi kada ode u kupatilo da opere ruke. Neposredno pre samog pranja ruku, krajičkom oka muškarac zapazi klozetsku šolju i istog trenutka staje nad/seda na istu kako bi pokušao da izvrši malu nuždu...kad je već tu.

Recimo da je neko jelo, neki burek ili pica , ne znam šta je ono, koje je palo na pamet ili neverovatno debelom i zadriglom čoveku , koji je hteo da stavi što više kalorija u jedno jelo, ili pekaru koji ič nema profit od 1234 vrsta klasičnih peciva , pica i ostalog... Svi Zaječarci znaju da to ima da se kupi u pekari ''Klas'' nedaleko od srednjih škola. Kad jedeš ono ne znaš šta prvo ispada kada zagrizeš- salama, kečap, kore, mast ili nešto slično.... Samo od popa uši u onome fale...

Kad ti majstori grade kuću, a ti se muvaš po gradilišti i staneš patikom na ekser, ode đon i ekser ti je u tabanu. Dereš se ko konj, a majstor ti dobronamerno savetuje da se popišaš na nogu, kao siguran i oproban lek protiv tetanusa.

Dobro upućeni izvori tvrde da je ovo druga rečenica izgovorena na Mesecu. Naime, Nil Armstrong je kao klinac virkao u komšijsko dvorište i prisustvovao sceni kad komšija bezuspešno ubedjuje gospodju na oralni seks. ''Znaš kad ću ti popušiti? Kad ovaj mali ode na Mesec!''

Za razliku od "normalne" ksenofobije, koja se uglavnom ispoljava negativnim stavom prema strancima koji dođu u tvoju rođenu zemlju, srpska vrsta ksenofobije ide korak dalje, pa je česta vrsta ksenofobije prema domaćem življu one zemlje u koju dotični Srbin ode da živi...i gde je on sam u stvari stranac.

Dobar pokazatelj toga da će veselje uskoro da ode u majčinu, da će pare da se lepe na čelo i pijani gmazovi penju na stolove i padaju sa istih, čim 'armonikaš primi k znaju zahtev, oplete i izuvrće 'armoniku sa sve novčanicama što vire.