Pacijent u bolnici koji je izvadio kartu za onaj svet u jednom pravcu i otiš'o kod svetog Petra na čekiranje.

Srbi se vrlo često pridržavaju ove stare narodne umotvorine,i zato retko ljušte rakiju na "suvo",to jest bez mezetluka u najčešće u vidu kiselog kupusa,turšije...,a kod imućnijih dođe i poneka šunkica,čajna,kačkavalj i sično.

Ove izgovore koriste devojke kada zele da zavrse vezu, ali cinjenica je da ti izgovori imaju sasvim drugo znacenje.

Ono što većina vaše starije i ne toliko bliske familije iščekuje,pred odlazak na onaj svet(tako bar kažu).

Izraz koji upućuje na srećnog zeta kome je tašta otišla na onaj svet.

Spasioc, mesija, onaj koji je kao primio tvoje grehe pa ti sad mozes da gresis koliko hoces jer ti je sve oprosteno.Onaj koji je govorio jedno pa su od njegovih reci napravili hiljade knjiga sa kao pogresnim tumacenjima.
I kao samo jednu sa pravim.Onaj koji se borio za ljubav i prastanje a ne srdzbu i rat. Jevrejski reformista prokazen i razapet.Prvi pacifista.Onaj koji se spominje mnogim r'n'r pesmama.
Onaj koji je prvi rekao fuck the sistem. Onaj koji je razvalio jevrejsku trznicu i zgazio po kinti. Onaj koji je bio protiv prodaje duse.Onaj zbog koga su se ljudi ubijali dvadeset vekova posle njegove smrti.
Onaj na koga se pozivala spanska inkvizicija dok je sekla ljude na komade.
Onaj koji je ukinuo idolopoklonistvo. Onaj cije zlatne idole kupujete i gledate. Kojima se molite.
Onaj koji je propagirao mir i onaj cijim putem su krenuli svi stradalnici.
Onaj na koga se licemerni svet poziva dok cini zlo.

Vizionar rajskog sveta za koga je planirao i ljude.

Lik koji zbog propalosti u zivotu biva zaokupiran crkvenim knjigama i ne zivi uopste kao sav normalan svet, vec samo se moli bogu kad ce doci onaj dan da njega gresnog odvede na onaj svet.Pije povremeno i lekove sa alkoholom posto su droge za njega skupe.Sektasi su poznati po tome da traze i druge propale duse da krenu izucavanjem crkvenih knjiga, jer kad nevidi spas za sebe osim da se vecito moli bogu da ga odvede sa zemlje i spere njegovu ljagu gleda i druge podvodljive otera.

Tradiccionalni srpski obicaj prilikom ispracanja svinjske duse na onaj svet. Tokom tog obreda neki se cak i napiju zbog neizmernog bola.

To je onaj put na koji vas stari šalju sa najlepšim željama. Doduše, želje se razlikuju u zavisnosti od toga da li ste muško ili žensko.

Bezbroj puta izgovorena rečenica kada se igra fudbal. Obično je golman onaj koji je najsmotaniji (ima izuzetaka) i kada je penal za protivničku ekipu golman (smotani) biva oteran od strane glavonje u timu (to je onaj najbolji) ovom rečenicom, jer je on toliko dobar da može i da igra a i u tako bitnom trenutku da odbrani važan penal.

Ne može se tvrditi da nisu uspeli, ali ljudi koje je život ipak donekle izigrao. Sećaju se Hvara i Opatije iz nekih lepših vremena, dok danas kao sredovečni pripadnici srednje siromašne klase jedu sebi živce jer na more ne mogu kao sav normalan svet u junu ili julu. Lice Dragiše Popadića. Strepi za posao iz kog ne može pošteno da se živi, trpeći pridike supruge kako je nesposoban, zašto on nije kad su drugi mogli, udala sam se za tebe a toliko sam u životu mogla postići..I tako u krug iz godine u godinu. Nesrećni jer ne mogu u Španiju, a opet zahvalni jer mogu na bilo kakvo more.

Bira septembar jer tek tada može da dobije godišnji, a špic sezone je gotov tako da je ugostiteljska ponuda dosta jeftinija. Tada pakuje ženu i dvoje dece, i uplaćuje deset dana krvavo i prekovremeno zaradjenog polu-pansiona u Čanju, gde jede pečene paprike na praznoj plaži sa golišavom decom, koja vijaju niveinu veliku plavu loptu iz '89., i ženom u jednodelnom crno-belom kupaćem kostimu na pruge. U boljem slučaju, pašće neka Bugarija.

Onaj čika sa brkovima i fesom, što se vrti u grobu kao kardanska osovina od kad su njegovi potomci izašli na internet.

Onaj miris koji vam se širi iz gaća jer se niste kupali nedelju dana.

Osnovni afrodizijak u osvitu čovečanstva.

Onaj koji nikada i nikoga ne časti.

Mondijalizam je, u globalu, isto što i globalizam, ali zvuči privlačnije i "svetskije". Kada bismo hteli da iskujemo našu kovanicu sa istim značenjem, možda bi rezultat kovanja bilo "posvetljavanje". Za razliku od prosvetljavanja, posvetljavanje znači dobrovoljni pristanak na zaglupljivanje, da bismo živeli kao sav ostali svet. Nevolja je što ovde za tako nešto ima sve manje zainteresovanih. Oni koji su hteli da budu posvetljeni, otišli su u beli svet. Oni koji su ostali, istrajno i dosledno slede narodnu misao: "Svetu se ne može ugoditi". Par desetina čudaka, koji sami sebi kače titulu "mondijalista", izuzetak je koji potvrđuje pravilo.

U suštini, mondijalizam odnosno posvetljavanje jeste amerikanizovanje, po sistemu: SAD, ili ništa! (SAD ili nikad!, SAD ili smrt!). Nosioci ovog pokreta ne žele da pretvore svet u globalno selo, nego da u srpska sela dovedu čikašku mafiju, bande Njujorka i "plavce" iz Los Anđelesa. Da stvar zaživi i u olimpijskom selu, potrudiće se Vlade Divac. O, Sakra Mento!

Prica koja se ne odnosi bas na stvarni svet jer u principu onaj ko najvise radi on najvise ispasta.

Blic - pročitaš od nazad do pola, obrišeš dupe.

Novosti - sačuvaš TV program, obrišeš dupe.

Kurir - obrišeš dupe

Politikin zabavnik - pročitaš dva puta, ni slučajno ne brišeš dupe

Seksi humoreske - rešiš ih i po potrebi stavljaš ispod zimnice

ALO - ubijaš komarce na plafonu bez stolice i skakanja

Sportski žurnal - obrišeš dupe i umreš od trovanja olovom

CKM, FHM, Maxim - pročitaš za 3 minuta sve bez reklama i naložiš furunu

Scandal, Svet,.. - ni za dupe da obrišeš

Onaj koji odvaja masno s' prasetine.

Najmračnija i najmorbidnija svetkovina u Srbiji, a možda i u svetu. Nastala među Vlasima, koji su i inače poznati po veoma čudnim obredima.

Kao i kod velikog broja naroda, i kod Vlaha je veoma jak i velik kult smrti, možda čak i prevelik. To dovodi do toga da se mrtvima poklanja veća pažnja nego živima. Uticaj svog kulta smrti su preneli i na ostale narode sa kojima su dolazili u kontakt, tako da se među Srbima sličan "o mrtvima sve najbolje i za sahranu iz slame da povadimo poslednje novce" način ponašanja zadržao do današnjih dana.

Međutim, sama crna svadba zbog degutantnosti i jezivosti ni među samim Vlasima nije naročito popularna.

Sve se dešava oko mladog para verenika. Svadba je ugovorena i momak i devojka treba da uđu u bračnu zajednicu. Međutim, ako se pre svadbe nekome od njih dvoje nešto dogodi (odnosno, ako neko od njih umre) svadba se mora održati. Sam dan sahrane jednog od nesuđenih supružnika postaje i svadba. Prvo se pokojnik/pokojnica venčava kao da je i dalje među živima, a potom se obavlja služba upokojenja. Između te dve službe, onaj ko je preživeo od nesrećnih mladenaca se zaklinje na jednogodišnju vernost. Dakle, i pored toga što je jedno od njih dvoje upokojeno, oni su u braku godinu dana. Ako kojim slučajem onaj ko je živ učini preljubu, to se gleda kao da je prevaren živ bračni drug.

Sama sahrana se ispraćuje kao svadba, sa sve trubačima, svadbarskim kolom, hranom, pićem, mladom u venčanici ili mladoženjom u odelu. Iako je porodica preminule osobe u crnini, iako su svi u žalosti, sve ide onako kako je planirano (da parafraziram Freda Merkjurija).

Poznatiji kao "Onaj što prevozi klavire". Preko dana, Ostoja je tihi čukarički preduzetnik. Noću, postaje dobrodušna zver, koja se bori protiv kriminala na ulicama Beograda.

Ostoja zapravo nije čovek, on je ideal, on je heroj kakvog Beograd zaslužuje, ali koji nam sada nije potreban. I zato ćemo ga loviti, jer on to može da podnese. On nije heroj, on je tihi branilac, bdijući zaštitnik. Klavirski vitez. Snovidjenje koje ti kaže - "Raduj se".

Misterija ovog heroja decenijama muči Beograđane: Zašto Ostoja ne prevozi trombone, sofe ili aligatore, nego baš klavire?