Faca, pokreti i pogled "pažljivog" slušaoca koji se pravi da ga zanima samo predmet razgovora, a upravo to ga ni najmanje ne zanima.

Psovka, koju je moja strina (Nina Živadinka) uvek koristila kada sam bio nevaljao kao dete.
Nina = strina kod nas...

Stanje koje nastupa nakon dugog procesa razjebavanja levog tastera miša, kada on počne reagovati na tek svaki drugi ili treći klik.

Raskrstiti sa starim načinom rada i preći na nov i pomalo rizičan sistem koji može doneti veću dobit ali i odneti sve. Okrenuti ćurak, oterati sve u kurac i početi ponovo sve iz početka. Samo se najhrabriji usuđuju na ovo.

'Ladna pica, suva za sve pare. Tol'ko suva da se brašno ne bi u'vatilo ni tri dana da ga bacaš. Ni jedna jedina suzica tu ne krene, reda radi. Samo stoji, samo mami, al' radosti ne daje.

Uz masne fote i igru "flaše", jedna od najčešćih tinejdžerskih igara na privatnim žurkama. U igri jedna osoba drugoj postavlja pitanje "Istina ili izazov?", ako se ovaj opredijeli za izazov mora da odradi neki poduhvat (da poljubi neku curu, da proba cigare, da eksira određenu količinu cuge, da skine određeni dio garderobe, da istrči u gaćama na snijeg i sl.), a ako se odluči za istinu, onda mu se postavlja neko vrlo škakljivo lično pitanje na koje on mora (bar u teoriji) iskreno da odgovori. Nakon toga onaj ko je odgovarao bira slijedeću osobu kome sada postavlja pitanje istina ili izazov i tako se igra nastavlja. Igra je odlična jer podstiče slabljenje inhibicija (ukoliko se opredijelimo za izazov), odnosno povećanje povjerenja (u slučaju istine).
Sve u svemu, dovodi do zbližavanja, komičnih scena, zagrijane atmosfere, opuštencije, a nekom se možda posreći pa na kraju ispadne i nešto konkretno.

Fino.Ma šta fino dobro. Rekoh dobro? Ne, ne, ne. Odlično! Da, da stvarno je tako, bar izgleda, a izgled ne vara, rekli bi, ma ko će ga znati. A i šta se nas tiče. Nećemo valjda da turamo nos di mu nije mesto. No-no.
Začešljano, frizirano, našminkano spremno za velku pozornicu. Spremno za surovi život i našu proekciju nas samih drugima. Fino, lepo, dobro, iako ispod ili samo koji tren pre toga nije bilo tako, ali avaj šta se ne vidi nije se ni dogodilo. Ko će ga znati da se raščupana štrokava kosa do pre koji sekund vijorila po zraku ako je neposredno pre sud očiju silnih svezana u formalni društveno prihvatljiv rep. Ko će i pomisliti da ispod finog povugenog komše s teglama i ravnim kariranim kolirom čuči kojekakav psihopata. Naravno niko! Ono što se ne vidi to se i ne događa a ono što se događa to se najčešće ne vidi.
Veština većine i vrlina retkih koji je ne primenjuju. Društvena obmana zarad društva i duševna naslada zarad duše. Dosadna izrežirana predstava koja je samo farsa mnogo zanimljivije predstave, ali ona je nažalost, najčešće vidljiva samo glumcima i oni će se svojski potruditi da tako i ostane. Naša stvar, samo naša stvar, možda je zanimljiva, puna patnje, gorčine, bola, govana ali je naša, ne nije za vas, ne, nikako, vama smo sprremili nešto bolje, lepše, prihvatljivije i vama sličnije. Barem Vama kakve poznajemo.

Gotovo neizbežan lik u svakom autobusu koji noću vozi turiste na letovanje u Crnu Goru.
Ima 60+ godina i putuje na letovanje sa ženom, koja mu je po pravilu potpuno podredjena. Vrlo često ima brkove (on, ne žena).
Ima završen 3. stepen (eventualno VKV) i najveći deo radnog veka je proveo u nekom metalskom gigantu SFRJ, koji je danas u stečaju ili već prestao da postoji.

U autobusu obavezno sedi u prvom redu sedišta i to sa desne strane, kako bi imao pregled situacije na putu.
Zna svaki motel i stajalište na kojem će da se prave pauze i on daje znak drugima kada je pauza gotova i kada treba da se krene dalje.
U autobusu sve vreme prilično glasno razgovara sa vozačem i suvozačem o svim mogućim i nemogućim temama (politika, svetska ekonomija, vojni blokovi...), ne dajući nikom da spava. Zapravo, njegovo herojstvo se i ogleda u činjenici da će ceo put biti budan, pa sa visine gleda na sve one koji su se drznuli da makar i na tren dozvole da ih sanak savlada.
Na Tjentištu će u inat svima da skine gornji deo trenerke i da ostane u majici na bretele.
U 5:15h će biti prvi koji će u daljini da ga ugleda i naglas vikne "LJUDI, MORE!", budeći time i ono malo ljudi koji su uspeli da sklope oči pored njegovog konstantnog drobljenja.
Moliš Boga da nisi smešten na istom mestu gde i on.
Uprkos svim tvojim željama i nadanjima, biće tu i kroz 10 dana kada treba da se putuje nazad...

Imati ovu moć znači moći istovremeno raditi više poslova i slušati više osoba koji govore o različitim stvarima. Maksimalno skoncentrisan i prisutan, ovde i sada. Moć uglavnom svojstvena ženskama.

Sredstvo za manipulaciju kontakata.

Akcija u kojoj konobar, uz osmeh na licu, slucajno naplati vise il vrati manje para.

Jezik kojim govore Filipinci. Zvuči kao kad se luda deca igraju gej Čak Norisa koji beži od neke mafije, sapliće se na živu ogradu, staje na trnje,onda se čudi otkud ono tu i puca iz pištolja.

Izvod iz deklaracije o ljudskim pravima na tagalogu:
-pinagkalooban ng pangangatwiran at budhi na kailangang gamitin nila sa pagtuturingan nila sa diwa ng pagkakapatiran.-

Bang, dang, kabapapang-gangbang uz neizbežno O-o svaki čas, što znači DA. Pogrdni nazivi su im Dodon i Ogog.
Sve u svemu, da Filipinke nisu Madjarice medju istočnjakinjama ne žvaku ih savatali ne bi...

Zgodan, inteligentan, šarmantan, elokventan, načitan, moćan, vanserijski tip....

Ako samo jedan posto ljudi na planeti mogu biti piloti, a jedan posto pilota mogu biti astronauti, onda je on medju njima.

Lik koji vas vraća na zemlju i postavlja tačno gde ste na lestvici jebača na čijem je on vrhu.(U svakom pogledu! I u ljubavnom ali i poslovnom: u firmi gde on radi, vi biste, ako imate sreće, bili zamenik direktora, jer on bi naravno bio direktor).

Ako vi zamiljate neku glumicu(manekenku, fotomodel...porno zvezdu...) dok vodite ljubav sa svojom devojkom, znajte da vasa devojka(ali i svaka druga riba koja ga je makar na tren videla ) zamislja njega.

Njegov uticaj na ženke moguće je videti i najbolje je izražen na bazenu, gde slabiji pol dozivljava višestuke orgazme samo dok ga posmatra.
(naravno ovde lepši pol nema uvid o tome koliko on zaradjuje, koliko škole ima, šta vozi, koliko jezika govori itd.)

On je gradjen kako ste vi hteli da budete, zato i može da nosi najmanje moguće gaćice za kupanje(u kojima se primećuje da je vanseriski tip u svakom pogledu), snažan koliko ste vi oduvek sanjali, jebozovan....dok se zagreva za plivanje devojke u bazenu bale...
Skače i pliva tri puta više od svih(ne da bi nesto dokazivao, jer on nema ništa nikome da dokazuje) već zato što može.
Izlazi iz bazena i elegantno odlazi u svalačionicu sa svojim sada kao stuna zategnutim telom, dok se od telesnih tečnosti pripadnica lepšeg pola bazen polako izliva....

(I kako posle da ne bude samouveren)

Čarobna reč kojom se oslobađate od obaveza koju pokušavaju da vam nametnu druga lica(roditelji) ili pak kao kratko ali jebitačno obrazloženje svog sadašnjeg položaja.Roditelji obično idu ovom analogijom-''ako ne uči-neće spremiti ispit,ako ne spremi ispit-neće ga položiti,ako ga ne položi-neće dati uslov,ako ne da uslov-pašće godinu,ako padne godinu-moramo da mu platimo obnovu,ako mu platimo obnovu-tata ne može da sredi svoju kantu od auta a mama da kupi novu mašinu za pranje sudova i kosmodisk.***

Још од тренутка кад је Пинокио почео да фарба добру вилу не желећи да сазна како је изневерио маторог Ђепија, оваква форма лагарије и спрдачине није могла толико често да се сретне.

Универзална женска фраза пружања (не)искрене подршке приликом дијалога које је уско повезан са вишком килограма. Скривање истине ради неповређивања осећања. Ваљда. Јебем ли га. Увек је лакше слагати кад је неопходно, него испасти грбав.

Osoba koja ima izrazitu potrebu da zna sve o tehničkim uređajima, raznoraznim spravama, opremi... 99% njih su muškarci. Najrašireniji od fetiša koji se mogu javiti su fascinacija automobilima, zatim oružjem i vojnom tehnikom i mobilnim telefonima a postoje i specifične, uske ciljne grupe - likovi koji se lože na muzičke instrumente i opremu (pre svega električne gitare), fotografsku i video opremu, informativne tehnologije, ribolovački pribor...

Glavna karakteristika ovih likova je da, na primer, u prste znaju karakteristike električnih gitara Fender Stratokaster i Gibson Les Pol a da sami na gitari umeju da odsviraju 2, 3 akorda. Ili da satima raspravljaju zašto je ruski Kalašnjikov bolji od američke M16 a da pri tom nisu pucali ni iz vazdušne puške. Itd, itd, primera je mnogo. Prepoznate ih po tome što im je na desktopu slika omiljenog gedžeta, satima mogu da prelistavaju online kataloge, redovno kupuju magazine gde se daju pregledi najnovijih "igračkica". Bez izuzetka su aktivni na jednom ili više internet foruma. U gradu su u stanju satima da dave društvo sa "gear-talkom", mada obično vise sa istomišljenicima sa kojima vode beskrajne rasprave o tehničkim karakteristikama uređaja (automobila). Kada ne daj bože da nalete na nekoga ko je profesionalac u oblasti koja ih zanima, udaviće ga pričom i gomilom pitanja i pokušati da ga zasene količinom svog znanja sa entuzijazmom malog deteta.

Tehnički fetišizam je, u suštini, svojevrstan oblik mentalne masturbacije, veoma raširen kod muškaraca.

Sugestija nekome ko nešto radi uzalud. Troši vreme u nadi da radi korisnu stvar, ali naprotiv, on je u nezavidnom položaju.

Čest problem je da neko ne shvati našu brigu pa misli da mu zavidimo i nastavi dalje da tone radeći nešto u čemu ne može uspeti.

Brzinsko ubrizgavanje ili snifovanje horsa.

90-tih smo slušali kako je 70-tih i 80-tih bilo lepo živeti, kako je bio dobar provod i kako si mogao da spavaš u parku na klupi a da ti se ništa ne dogodi. A onda je usledilo svo ono sranje koje je iza nas ali koje je ostavilo neizbrisive posledice u vidu poremećenih sistema vrednosti, nepoštovanja svega i svakoga ko imalo vredi, turbofolk i mafijaško idolopoklonstvo, opšta lažna a ne iskrena vera u Boga .... Po velikom scenariju sada mozak našoj deci pokušavaju da modeliraju preko raznih teletabis crtaća, rijaliti gluposti, prihvatanjem evropskih vrednosti... Stvari koje su nekad bile nezamislive danas su potpuno IN i svi treba da se poklonimo tome i verujemo u bolje sutra.
Pitam se da li ćemo 2025 pri povratku sa pijace dok ulazimo u kuću sa torbom genetski modifikovanih namirnica koje smo mučenički zaradili crnčeći po 20 sati na poslu, pričati našem polupismenom detetu od 150 kg koje već 8 meseci nije izašlo iz sobe zbog igranja online igrica i dopisivanja sa svojim virtuelnih drugovima, kako je nekad lepo bilo dok smo na početku novog milenijuma bar sa nekim izlazili i igrali fudbal, a devojke upoznavali na splavovima i kafićima a ne na fejsu ili nekoj sličnoj mreži, kako je tad postojalo bar malo časti, poštenja, druženja... Pitam se, i ono što vidim me ne raduje. Ali želim da verujem da grešim.

Oldschool osoba je osoba koja ima nekih, 40-50 godina. Može biti i muško i žensko. U jeku mladosti slušala je gramofonske ploče i išla na rok žurke, a u daljem životu pratila razvoj TV tehnologije kako su godine odmicale. Od crno-bele tehnologije, pa sve do LCD televizora.

I sada želi da živi u skladu sa vremenom, pa koristi i internet. Ima fejsbuk i posećuje ga samo jednom dnevno na sat vremena, u glavnom od 21h do 22h.
Uglavnom se prva javlja na chat-u i najčešće jednom rečju.
"Pozdrav (Vaše ime)", ili "Ćao (Vaše ime)"
Naime, takva osoba ne ume da putem interneta izrazi svoja osećanja, što današnjoj omladini veoma dobro ide za rukom. Svaka rečenica joj je prepuna ozbiljnosti, iako ona nije uvek ozbiljna. Ne koristi smajlije.
Dopisivanje sa njom nikad ne može obuhvatiti više od odgovora na pitanje "Šta ima?", jer oldschool osoba nije u stanju da putem interneta iznese svoje mišljenje o drugim dešavanjima koja su možda interesantna za razgovor.
Prilikom dopisivanja sa oldschool osobom strah te je da zbiješ šalu, jer te je strah da će ti odgovoriti sa: ok
Na pitanje: "Šta ima kod tebe?", ne odgovara kao i mi (eo brate, ili klasika... ili smor), već kuca barem 10 rečenica gde nabraja sve od ustajanja do leganja u krevet. Taj odgovor piše oko 15 minuta, dok ti gledaš u "... is writting a message" i refrešuješ window jer misliš da je fejs ubagovao. Taman kad' pomisliš da ti oldschool osoba neće ništa odgovoriti, na tvom ekranu izleće 10m teksta što te opet vraća u prvi plan dopisivanja i stavlja ti obavezu da to prokomentarišeš.
Najčešći naš odgovor na to je: ":D :D ekstra" - jer ne želiš ponovni proces.

Sve to traje neko vreme dok oldschool osoba ne nađe sledeću žrtvu kojoj će napisati: Ćao (njegovo ime) i sačekati da je ona pita: "Šta ima kod tebe?"

Tada ne koristi Copy-Paste, nego opet kuca sve. Taj krug ponovi oko 3,4 puta za veče i onda ide da spava.

Kada uživo sretneš oldschool osobu, uvek će ti pomenuti kako ste se dopisivali na internetu.