Srbi. Šta god da se jebeno desi - mi šetamo.

Prcamo se u guzu - daj da šetamo.

Ne volimo ove što se prcaju u guzu - daj da šetamo.

Roknu nam premijera - Daj opet da šetamo.

Male plate - Šetamo bre!

Navijačko ubijanje - Šetamo.

Oteto Kosovo - Šetamo (a malo i trčimo, msm kad pokrademo izloge)

Al zato smo i dobri u svim sportovima. Od svih tih šetnji smo nabili kondiciju

Odličan primer toga koliko je nesmisleno bukvalno prevoditi sa engleskog na srpski. Ova rečenica se nalazi na reklamama za Tursku avio agenciju.

Tijelom nabildanim od višednevnog iznošenja ćutuka iz šume sa jedne, te znanjem biranja riječi sa druge strane, ovaj muškarac uzdrma mlađana srca rasnih i spremnih ženki olako k'o krava Šarulja kad uleti u komšijine ku'ruze. Za njega se može reći da pripada grupi velikih seoskih jebača, muškarca koji kad se pojavi na prelima uz kazan izazove kod obdarenih seljančica poremećaj u glavi i enormnu želju za koitusom koju žele da utale beskrupulozno lomeći njegovu nabreklu stožinu.

On je mačo muškarac kojeg svaka žena, vidjevši ga na prvi pogled, želi za sebe. Nikada nije bio ženskobara, niti se vodio idealima društva zapadnih zemalja koji furaju stil feminiziranih, bledunjavih muškaraca, nego je kao pravi domaćinski čo'jek žario i palio ženskim srcima i neumorno ih uzgonio k'o beduin svoje kamile uz pustinjske dine. Za njega postoje tri glavna cilja: dobro pojesti, dobro popiti i dobro otrsiti. Ne koristi kabanicu, jer se nikada neće prevariti, pa napuniti neku razuzdanu provincijalku koja vapi za krutim sredstvom. Ne, on se ne pali previše, svejedno mu je ko leži ispod njega, bitno je samo da je mesnata i da se može uhvatiti za bolju dojku, te iz tog razloga često mijenja žene k'o svjećice na protrulom Stojadinu.

... je proces koji od čoveka pravi (u stvarnom životu) neprimetnu ljusku od čoveka, koja postoji samo kao petnaest hiljada naloga u raznim igrama i sajtovima. Neki su više zaluđeni za video igre- znaju svaku malo poznatiju igru ili su internet ovisnici- na svakom malo poznatijem sajtu imaju nalog i na puno njih su radovno aktivni. Kod nekih je na žalost slučaj sa oba. Preko dana igre, preko noći net (i obrnuto). Uglavnom digimoni,tinejđeri i adolescenti na raspustu i nezapošljeni samci. Za njih se svet ograničava na jednu sobu i kupatilo, a sa "spoljašnjim svetom" su u kontaktu samo online. Naravno ova faza sve prođe kad tad i oni tad shvate šta su radili i propustili.

Poslednji dobronamerni pokušaj plaćanja računa koji premašuje finansijske mogućnosti i kreditnu sposobnost.

Pogrdan (kako i sama zvučnost ukazuje) naziv za osobu ženskog pola, uglavnom ružnog lika/velike glave i svakako ružne krupne glomazne 'narodske' građe, popularne među duhovno i socijalno niskim staležom tipično otelotvorenim u vidu kamiondžija i ostalih ljudi ruralno-naturalističkog senzibiliteta. Grudi moraju biti velike, ali uglavnom 'vimastog' visećeg oblika, dok su pozadine masivne i smeštene u širokim kukovima. Noge su debele sa izrazito krupnim i širokim butinama i bokovima. Da bi kompenzovale svoju krupnoću, često nose visoke štikle koje pod njihovom masivnošću dovode do stradanja podnih obloga.

Krljendžura svoju besprizornost neretko želi nadoknađivati promiskuitetnim oblačenjem i stilom života, ne bi li se osetila privlačnom i u svojim (ženskim) očima vrednom. Sama aluzija na 'krljanje' u nazivu ukazuje na drugi nivo značenja pojma.

Kisa pada trava raste,mi je susimo pa je pusimo
karoserija
Oluk
besomucno spemovanje

To je ona situacija kada se dopisujete preko chata ili sličnog programa sa nekom osobom koja vam se recimo svidja, i sad, bla bla, tuc muc, vi nailazite na onu temu oko koje ste na prvom mestu i želeli da pričate, haba-haba tematike. Sve polako, idemo okolo, okolišanje na maksimumu, ali dodje momenat kada nešto morate da priznate direktno, a niste sigurni kako će to da se završi, da li će odgovor biti možda - pa joj, i ja bih.. Ili pak - Your contact went offline. Tada, u sekundi posle ispisivanja direktne istine, vi automatski promenite tab na pretraživaču i od nekog blaam i treme uzmete da čitate online Kurir, jer ne smete da se zadržite na stranici gde vam je sagovornica.

Ne letva volana, već obična čamova letva, često je deo opreme starijih četvorotočkaša u Srbiji.
Oskudacija i finansijske dubioze su od mnogih domaćih vozača napravile vrhunske budž-majstore i improvizatore. Pored kombinovanih klešta, parčeta žice, krstaka i šrafcigera u prozoru, i obična letva je našla svoje mesto u obaveznoj opremi i pokazala se kao multipraktična.
Uz pomoć nje se podboči hauba, kad ona šipka volšebno nestane, ili gepek, kad amortizeri oslabe.
Ako se negde u bespuću zaglavi, vozač letvu podmetne pod točak da ima šta da uhvati.
Ako vozač menja gumu na rastresitom terenu, letva dobro posluži kao oslonac za dizalicu, (da ne tone u zemlju) ili ako je auto truleks u pragovima, letva postavljena između dizalice i auta, sprečiće penetraciju stuba dizalice u unutrašnjost mezimca.
Može poslužiti i kao podupirač za slomljen naslon sedišta. (specifičan problem posle jebačine u Jugiću)
U slučaju obračuna sa drskim vozačom na nekoj raskrsnici, letva se pokazala i kao izvrstan kalkulator.
Kad čo'ek malo bolje razmisli, češće nam u šoferskom životu zatreba solidna letva, nego komplet za prvu pomoć.

Ljudi koje danas nazivamo fenserima su totalno promasili poentu fensi drustva i upali u neki šablon koji je fino opisan u definicijama ispod...
(Dodacu samo jakne sa krznom, ali to dolazi na videlo tek na jesen)

Problem je sto svaki klinac danas hoce da bude fensi, ali zbog nedostatka keša u vecini slucajeva, roba koja se nalazi na pomenutim, je loseg kvaliteta i zasniva se na kopijama... Zato ih je sada previse, jer je lako postati fake fenser, otici na buvljak i kupiti majicu sa cirkonima i biti "IN" i tripovati luksuz...
Tako da je taj FENSERAJ, potpuno izgubio svoje cari, ili ih pak nikada nije ni imao u nasem drustvu, ali fenserima definitivno ne mogu da nazovem raju koju svakodnevno vidjam na ulici, a ima ih ko govana...
Pravi fenseraj podrazumeva eleganciju, raskosan nacin zivota, firmiranu garderobu i uzivanje u sitnim bahanalijama...
To se ne moze reci za klince koji izlaze u klubove u COPY-PASTE izdanju i celu kevinu platu daju na flasu viskija pa posle gajbi peške...

Piiile mamino. Ma cwetić swatki. Gde si se to sakrio? Pod maminu suknju, taaako je! Budi dobar dok ti mama :pu!: zalizuje kosicu, taako...

Ovako je otprilike glasilo tepanje brižne mati maženom i paženom decxkicu, potonjem mekušcu i ženskom petku koji je posle metar godina i dalje vezan, doduše figurativno za svoju materu na relaciji usta - dojka.

Jebežga, tatkov prut nije od njega stvorio čo'eka, rekla žena Nemoj mi diraš dete, i eto desilo se što je moralo biti - sin mu post'o Sisoje, ne zna ni pertlu da veže sam. Pa ti posle opravdavaj njegovu infantilnost kako znaš i umeš. Nećeš moći doveka rođače, a gladne ajkule tamo negde strpljivo iščekuju novu žrtvu, grrrr.

Lepo zbori moj ćalac u pijanim trenucima sokratizma: Sve dok si na sisi, ti muškarac nisi...
Ili kako bih ja to fino sročio u kafanskom duhu: Očinska je tuga pregolema, ima sina a ko da ga nema...

Ovo je najcesci izraz moje babe kada gleda spanske serije i bludne bezobraznice koje varaju svoje muzeve u istim...(a znam da voli da gleda te seksualne cinove po skoro neprimjetnom osmijehu na licu)

Veoma bitan pokazatelj dobrog zdravlja i erektilne funkcionalnosti u sredovečnih muškaraca, onih koji već dobrano gaze Četrdesetom avenijom, kao i onih što su već zakoračili u Pedesetu.
Sve ostalo je takođe bitno, holesterol - dobar/loš, pritisak, šećer, trigliceridi i ostali lipidi, hemoroidi, spermatozoidi, mongoloidi (ne znam zašto sam ovo zadnje dodao - ali se rimuje...neka ga) kao i svi ini andraci...
Ali, sve je to uzalud, pravi pokazatelj dobrog zdravlja u sredovečna čo'eka je kad nakon buđenja, prilikom prvog jutarnjeg pražnjenja bešike ne može obuzdati i usmeriti svog nabreklog vršnjaka koji je samoinicijativno izvirio iz gaća i pidžame kao kakva pokvarena kukavica koja se ne vraća u sat i nikako mu ne dozvoljava da uspešno nanišani u šolju pa jadnik od sve muke zapiša sve u krugu od metar oko šolje.
Čak ni domaćicama ne pada teško da prebrišu kupatilo kad je ovakva nezgoda u pitanju.

Tokom prve polovine devedesetih, kada je hiperinflacija tresla tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju (pogođenu ekonomskim sankcijama), Koperfildom sirotinje raje se mogao nazvati samo onaj ko je umeo da iz ničega stvori ne nešto, već bezmalo Diznilend.

Ono, jes' da i nije bilo baš nekog izbora za šopingovanje, pošto su rafovi bili prazni, ali je uvek bilo neke gardorobe, nekog pokućstva, a i dažbine je trebalo platiti. S obzirom da je plata od cirka 800 miliona dinara ujutru, oko pola 9, vredela 20-ak marona, a tamo oko podne ni celih 10, jasno je da se sa kešovinom nije moglo bog zna kol'ko uraditi, te se spas nalazio tako što su se za plaćanje koristili čekovi.

Trebalo je znati kada je dinar najstabilniji (minuti su, bukvalno, presudni), koja prodavnica ima robe i koliki je vremenski period dok se čekovi ne proknjiže. Krucijalno je bilo da to ne bude ni prerano, a ni prekasno, pošto je kurs bio (blago rečeno) haotičan. Ako se sve kockice slože kako treba, za vrednost jednog 'leba, čaše jogurta i dve Žvazbuka žvake se mogla kupiti sasvim fina ugaona garnitura.

Osobe koje jedu govna. Govnojedi.

Ne gledaju kako da porade na sebi. Ne gledaju kako isprave iskrivljeno. Njima je drago što je iskrivljeno, ali ni to im nije dosta. Kopaju da nađu uzrok iskrivljenosti. Kopaju sve dublje i dublje. Uglavnom na pogrešnom tlu. I uglavnom nađu neki razlog. I onda počnu da smaraju...

Osoba koja podučava svoje učenike/studente,ali pored toga deluje i vaspitno na njih. Prosvetiteljska figura,čije ime bi trebalo da se piše velikim početnim slovom.

Praćenje gledanosti neke televizije u Srbiji je pomno pracena od strane dr. mr. i ostalih visokokvalifikovanih stručnjaka, a niti jedna televizija ne žali para da plati svoje eksperte na ovom reonu.
Po svršetku mukotrpnih analiza svaka televizija dolazi do zaljučka da je baš ona najgledanija u proteklom periodu.

Ne volim dugačke definicije ali ova drugačije ne može da se pojasni. Ako vas smara pređite odmah na "primer":

Momak i devojka približnih godina, recimo raspon 17-22 (shvatićete zašto baš te godine). Mladi, napaljeni, tek se upoznaju sa čarima intimnih odnosa. Ona željna da počne da uživa, on željan dokazivanja. Prilika idealna, njoj matorci nisu tu, on dolazi na večeru, par pića i završili su u spavaćoj sobi. Skidanje nabrzaka, jedva čekaju da počnu. On je, naravno, mastrubirao kod kuće da bi se što bolje pokazao. Ona, naravno, stajala dva sata pred ogledalom da utvrdi šta mu se sve neće svideti na njoj. Znaju već šta gde ide, nije im prvi put. Počinju. Minut. Dva minuta. Pet minuta. Njoj je lepo, on počinje da se znoji. Deset minuta. Njoj polako postaje dosadno, on se i dalje znoji. Dvadeset minuta. On jadan crče, ona se smorila. Primiče se trideseti minut. On je na samrti, nema više ni kapi znoja, ali se trudi da se "ne obruka", ona već pizdi i pita se hoće li više. Mučenje se nastavlja do punog sata. Epilog:

Kulturan izraz koji zamenjuje rec "kenjaš"
Koristi se za davanje do znanja da osoba koja priča dosađuje

Pitanje koje postavljaš ženi/devojci kad preteraš sa sranjima pa popizdi na tebe. Obzirom da je s pravom besna, ti samo ćutiš dok se ona istutnji, a onda postaviš ovo sudbonosno pitanje. Odgovor deluje kao lakmus: ako hoće, nije više ljuta - ako neće, sačekaj još malo pa ponovo pitaj.