Pristupačna devojka u svakom smislu. Sve daje šakom i kapom. U svakoj vezi ulazi srcem i dušom i daje sve od sebe i na kraju biva odbačena kao iskorišćena krpa. Ne žali što je davala svakom jer je davala iz ljubavi, već žali što je niko nije razumeo i voleo kako je oduvek maštala i želela, i plače za svakim lažno - lepim provedenim trenutkom i lažnih izjava ljubavi od strane bivših. Optimista nad optimistima. Drugim rečima - glupača (često nazvana kurvom) koja ne uči iz svojih, iznova, ponovljenih grešaka već ponavlja istu u nadi da je sledeći muškarac izabranik njenog srca.

Delić smrznute realnosti obeležen u vremenu kao šansa - trenutak u kome su okolnosti bile tačno onakve kakve se poželeti mogu za ostvarivanje tvojih ciljeva, a ti, računajući na još koju, kao svaki nepreduzimljivi optimista ispucao si ih sve poput srebrnih metaka u borbama nečastivih i sada s trnom u srčanom mišiću premotavaš film celokupnog doba u kome si još uvek imao svoje sne.

Džaba. Sve je to od pene.

''Trebao sam tada ..." - misliš u sebi - ''Mogao sam, kako nisam učinio to, zašto ne povukoh taj potez??'' - niz prohujalih potencijala sruči ti se na teme.
Najviše što možeš je da prekineš s tim okajničkim jadikovkama i kreneš iznova.

Izudarati argumentima dok ne zaćuti ili se toliko zbuni da od blama sledeći put otvara usta tek nakon tone iščitanih knjiga.

Narodna mudrost koja kvantifikuje iskustvom utvrđenu činjenicu kako prosečna osoba srpskog i/ili balkanskog porekla menja ponašanje i stanje svesti kad se nađe za volanom tzv nemačkih premijuma (BMW, Audi, nešto ređe Mercedes i VW koji baš i nije premijum) . Ovo izmenjeno stanje svesti se ogleda u nepoštovanju društvenih (saobraćajnih, komunalnih ...) propisa (ograničenje brzine, preticanje preko pune linije, nabijanje u branik vozilu ispred sebe, paljenje sva četiri pokazivača pravca na sred raskrsnice i.t.d.). Ali i u pokušaju nepoštovanja zakona fizike (naročito tri Njutnova ) što dovodi do konflikta sa njima, gde posledice trpe kako vozač nemačkog premijuma tako i drugi učesnici saobraćaja oko njega.

Prastari narod sa visoravni strbovac, verovatno najveceg vrha na svetu gde se iskrcao Noje nakon velikog potopa. Ostalo je jos samo par potomaka koji su najbolji, najstazniji, najlepsi, najbrzi, najpametnihi i bukvalno sve sa prefiksom "naj". a kako i ne bi kada su prozeti tolikim iskustvom. Izuzetno su zajebani i osetljvi po pitanju porekla pa verovatno i zato niko do sada nije definisao ovaj naziv.e sada gde se nalazi strbovac nikom nije poznato do strbovcanima, po legendi nalazi se negde skriven u sumama gornjeg zaplanja. opkoljen je stenama ostrijim od zileta i obicnom coveku nedokuciv...

Svedska fin. kriza: ljudi počnu da pozajmljuju pare da bi investirali u navodnu siguricu (u ovom slučaju nekretnine) pa zarade velike pare brzo pa postanu alavi pa još više ljudi (poučeni tvojim iskustvom) pozajmi još više para sve dok u jednom trenutku banka ne skapira da se ponuda na određenom tržištu (opet u ovom slučaju nekretnine) isuviše povećava te da će cene krenuti na dole te da oni što su pozajmili neće imati da vrate pa prestane da pozajmljuje i počne da naplaćuje dugove a ovi nemaju da vrate pa proglašavaju bankrot, a hipoteka nemože da se naplati po predviđenoj ceni ... itd ...

Najčešći zahtev u video klubovima.
To podrazumeva da :
1. sve što je novo to je i dobro
(naročito ako dolazim sa holivudske pokretne trake, jer stalno izlazi nastavak koji je eksponencionalno bolji od prethodnih što se da videti po budžetu, ali ne i gledanosti)
2. Svojim neprocenjivim iskustvom radnik u klubu, koji vas prvi put vidi u životu, po pogledu, stavu, građi i ostalim osobinama (koje su strogo čuvane tajne i prenose se vekovima s kolena na koleno u video-klubskim esnafima) tačno zna šta je po vama dobar film.

Zahtev je josh teže za ispuniti ako ne postoji traženi "novi" film, odnosno neki nastavak koji ne postoji (pogledati primer)

Kad ljudi završe neku školu ili faks, oni bi da se zaposle. Međutim, poslodavci traže isključivo ljude sa određenim radnim iskustvom, koje ovi, jelte, ne posjeduju. Da bi stekli to radno iskustvo, neophodan im je posao, a posao, kao što vidite bez radnog iskustva ne mogu dobiti. I kako izići iz ovog začaranog kruga?
Prva opcija je stažiranje / volontiranje, pod uslovom da budući poslodavac to prizna kao pravo radno iskustvo.
Druga opcija je ganjanje "veze" ili ti "štele" (vrlo česta nažalost).
Treća opcija (morate biti veliki srećnik da vam se dogodi) je da naletite na poslodavca kome nije bitno radno iskustvo ili koji možda čak organizuje edukaciju kroz rad.

Relativno nova modna kuca kvazi-nepoznatog francuskog kreatora Christiana Audigiera, koji je svoj megalomanski manjak dizajnerskog talenta resio da unovci na masama koje ocigledno pate od tezeg oblika daltonizma(ne prepoznavanje boja). Ukratko, njegove "kreacije" izgledaju kao neuspeli abortus veze cirkuskog klovna i zabljih iznutrica, sve to u tripu kakav ima slonic Dambo u filmu, pa jos pojacano audio/vizuelnim iskustvom iz psihodelicnog perioda grupe Pink Floyd. Osim potpuno neuspesne kombinacije 186 razlicih boja, na njegovoj garderobi se neretko moze videti neki moderni oblik Dalijevog nadrealizma, npr dzinovki cvet koji trti Liliputanca dok mu iz ociju viri cokoladni jednorog koji kenja platinaste lobanje...

Najskuplja stavka potrosacke korpe u Srba.Sve je jeftinije nego ona.Razlog mozda lezi u tome sto su Romi manjina pa ih je malo te je stoga ciganska picka retka.

Najomiljeniji ples starog radnika pilane sa svrbljivom guzicom.

Kvazi duhoviti facebook status, koji ukazuje na to da osoba kurca/pičke nije videla već neko ihahaj vreme, ali da bi bila cool, želi da ostavi suprotan utisak, tj da pičke/kurca ima i legalno i ispod žita - tako reći u izobilju.
Prvi znak nejebice i/ili kurco/pičko-paćeništva. Zaista, "single and desperate" tako tužno zvuči.

Ne, nije kure dedino. To je izraz za stadijum potpune opuštenosti koji se teško dostiže velikim znanjem, iskustvom, vremenom i potpunim netrudom i nezainteresovanošću za sve drugo u životu. Jogini sa Tibeta se još uvek trude da dostignu stepen meditacije "Dedino kure" koji isključuje sve potrebe za pomeranjem od stepeništa ispred prodavnice ili mesne zajednice s pivom u ruci. Elem, svako ko je imao nesrećnu neprijatnost barem jednom u životu da vidi kako izgleda veteran u gaćama penzionera, jasno mu je da taj stepen opuštenosti-spuštenosti, ne može da poremeti i digne ni gola Monika Beluči u trojci sa Lizom En i Skarlet Johanson.

Osoba koja je prevazišla koncept pesimizma i optimizma, osoba koju zabole koliko tekućine ima u čaši sve dok je pored neko ko može da je dopuni...

Pas i poštar.

Često se sreću. A samo jedan od njih se iskreno obraduje svakom novom susretu.

Opšte je poznato da se poštari plaše pasa, a sa druge strane psi obožavaju poštare. Posebno njihove torbe (u bezazlenim slučajevima), zatim pantalone, rukave, noge, ruke i sve čega se dohvate zubima u cilju održavanja istih u dobroj kondiciji. Poštarima ostaje da održavaju dobru kondiciju u bežanju ka kapiji, preskakanju komšijske ograde, penjanju na balkon, uz oluk i tome slično.Sa godinama i iskustvom, strah polako nestaje, ljubav počne da se uzvraća...

Penzionisani, a samim tim i preživeli poštari ne igraju šah sa ostalim penzionerima. Dresiraju raznorazne zveri, neki po cirkusima, neki iz hobija, neki iz navike.

U ekspanziji taksi servisa, i u čitavom spektru boja koje koriste u nazivu firme i kojima farbaju vozila, ističe se dugogodišnjim stažom i iskustvom Plavo-beli taksi.
Najjeftinije i najnepopularnije taksi udruženje u Srbiji.
Obično dolaze po anonimnom pozivu, stižu na lokaciju prilično brzo, odvoze klijenta još brže, a finansiraju se uglavnom iz budžeta građana.
Po potrebi organizuju i prevoz za veće grupe klijenata, specijalizovanim vozilima.
Česte su žalbe građana koji su koristili njihove usluge. Na standardno loše amortizere na službenim automobilima i na povrede bubrega nastale u toku vožnje.
Za sve te žalbe, država uglavnom nema sluha. Valjda rezonuju po sistemu ''em te džabe voze, a još se i žališ''.

Izjava muža optimiste kada mu žena saopšti da ga napušta.

Često pojačanje domaćih fudbalskih klubova. Domaći fudbalski sleng za isluženog igrača koji se ceo život smucao po raznoraznim fudbalskim nedođijama, a koga pod stare dane više niko ne želi.

Novo vreme u srpskoj gramatici - napredni futur ili ti napredno buduće vreme. Koristi se za stvari koje bi se trebale desiti u bliskoj budućnosti, ali se u stvari nikada neće desiti. Najčešće se koristi u 3 licu množine, kada je potrebno u nekome probuditi lažnu nadu, a opet izbeći kasnije razočarenje zbog neostvarenog istog. Zbog toga je potrebno pravilno odmeriti blisku budućnost, koja treba da zvuči primamljivo, a u isto vreme mora biti dovoljno daleko da bi subjekt imao dovoljno vremena da zaboravi obećano. Čestom upotrebom nad istim subjektom se dužina potrebna za zaborav smanjuje. Upotreba naprednog futura se preporučuje samo korisnicima sa velikim jezičkim iskustvom - takozvanim naprednim korisnicima ili ti naprednjacima.

Ponovna upotreba već iskorišćenih resursa. Zapad se ponosi time ali Srbija prednjači dugogodšnjim iskustvom i prenošenjem znanja sa kolena na koleno.

Kad dete rođeno 2007-e dobije farmerice od starijeg brata, koji ih je dobio od starije sestre, koja je dobila od starije sestre od tetke a ona od brata itd sve do 1979 i kupovine istih u Trstu - reciklaža.

Kad se rodi beba pa se baba pojavi na vratima sa pelenama u koje je ona povijala roditelja dotične bebe - reciklaža.

Kad se čak i od krvi domaće životinje pravi namirnica, ništa se ne baca - reciklaža.

Popara - reciklaža.

Procvat second hand shopova - reciklaža.

Forwardovanje poklona - reciklaža.

Mame i tate nasleđuju kompjutere i mobilne od dece, a babe i dede od njih - reciklaža.