Nekada se u našim krajevima naplaćivala globa, do zla boga težak porez nakon kog bi domaćin bio srećan što mu je porodica na broju ,a ovce hrana i ostalo uzimani su, zlatnike seljak nije ni mirisao pa nije ni patio za njima. Ostajalo bi seljaku da pet puta umoči hleb u čaj za doručak, a ručak bi večerao. Ženu bi punio često , izvijajući svoje znojavo i dlakavo dupe zarivajući se u njenu obraslu buđavu mašinu, istresajući tako sav bes koji se nakupio, a ona primala te udarce i po potrebi poreskih službenika... Zgrčeni u svom toplom i trošnom domu, palili bi sveću i molili se bogu, kog nisu zaboravljali za razliku od danasnjih paćenika koji primaju udarce monetarnih oligarha, samo što nemaju svoju trošnu kuću već žive u tuđem iznajmljenom stanu, hladno im je i greju ih pogledi na Milomira Marića koji u obližnjoj kafani loče jutarnju kaficu (malo li je videti njega uživo i sve te poznate sa tvea ) zaključiše mladi ljudi koji daleko od grobova svojih predaka, udaljeni od vere , nasloniše svoja dupeta na hladan beogradski asfalt.

Čovek koji uporno tvrdi da ljudi iz grada uništavaju selo, a zaboravlja da se selo uništava tako što seljaci napuštaju isto I dolaze u grad...
A I iskreno, bili iko od Vas živeo u nekoj vukojebini Bogu iza nogu, bez struje, bez vode, bez kanalizacije, bez prodavnica, bez trotoara, bez bioskopa, bez igde ičega I sadio na njivi orao I kopao ceo dan...Možda ako si mator, ali kao mlad ne...
U njegovim serijama selo je idlilčno I prelepo, ali kada treba da se vidi realnost, treba se I otići tamu u periodu kada nije leto ili proleće, pa da se vidi koliko je zabavno...
U fazonu tamo je lepo otići za vikend da se mozak pusti na otavu, ali živeti tamo je sranje...
I ne znam šta su se svi potripovali...Ako imate plac na selu I ako mrzite grad, vratite se tamo...Niko vas ne drži...Niti Vas je ko treao da dodjete...

Kombinacija od utešiti i trošiti tj. seksualno opštiti sa nekim, da se tako fino i kulturno izrazim. Kada vas devojka pozove da je tešite jer je đuvegija ostavio a vi to tešenje pretvorite u trošenje, ko ima skila naravno.

Serije koje nedvosmisleno dokazuju da je nas narod '30 tih bio izuzetno elokventan.

Ovo je tuzna stvar za vecinu omaldine, koja ne moz' da bira gde ce se roditi i sta ce raditi... sto kaze moj deda, " Bog je nekom dao more za prvog komsiju, a tvom deda Milosavu tri njive, pa ori Milosave za beli 'lebac od jutra do mraka".
a svi znamo koliko je porodicno nasledje posla bitno, za sve starije narastaje, da vide kako njihov potomak cedno i temeljno nastavlja porodicni biznis... nema veze ako je u pitanju snajderska radnja, i ako se potomak jezi na rec igla, naucice, ima vremena... ili jos gore, ako je u pitanju neka njiva preko pola sela, nema veze sto je drzava u kurcu, i sto seljak ne moze da istera kraj sa krajem, porodicni posao se mora nastaviti, jer sta su roditelji uradili ako su tri generacije radile jedno te isto, i onda dodje cetvrti sin, i hoce da ide u skolu ... pa zajebi to bato!
Nekad, u raznim situacijama deca i uspeju da pobegnu u skolu, ali i to jedino, ako je u pitanju neke srednja poljoprivredna, da moze da se hvali da imaju i skolovan kadar, ili mozda neki zanat, da cisto zna da razlikuje cirilicu od latinice. ali vise od toga, ni u mislima...

Uopšte ne.
Totalna negacija, ili oznaka totalnog odsustva nekog objekta.

Devojka srednjeg rasta, učestale boje kose, nije ružna a nije ni seks bomba. Radila je u pekari do moje zgdrade i bila je potpuno obična, neutralna kao puter kifla. Nit masna nit slatka nit slana. Samo obična.

Ali ipak, dok sam je gledao kako se hvata za buhtlu sa džemom ili sa kojom energijom seče burek "za ovde" skakao mi je nivo holesterola u krvi. Čudan osećaj. Preko puta u fast fudu je radila sisata Danica, tamo mi se dizao kurac, to sam kapirao, ali ovaj osećaj...kao kada sam prvi put probao lazanju sa belim lukom u prahu, bilo je to nešto novo, neobuzdano.

Koliko puta nisam mogao da dočekam da završi, oko četvorke, pa mi prekrati ostatak noći kada se pojavi na mojim vratima stana sa svojim brašnjavim nosićem i punom kesom bajatog žu žua, kojom rol viršlom i drvenim hlebom od kojeg smo mleli prezle pa uvijaj karađorđeve, uvijaj, uvijaj... Nekada sve do njene sledeće smene! A džukci bili prema njoj, ona fina pa joj vazda uteraju 2 u 1. Iz druge u prvu, to smo tako od milošte zvali, ko ona kafa.

Lepo nam je bilo, ja imao devojku ona nije imala dečka dok se u kraj nije vratio Rajko Gastos. Kad je zapad bilo šta dobro doneo pitam ja vas? Oterali ga njegovi nazad u domovinu majku Srbiju da se ženi, otac stari unuke oće da ima. Bio po malo glup i malo više krezav. To je još jedan razlog što je došao, da popravi zube, ne zato što je glup, kod nas jeftinije.

I jebo majku, došo pun para al seljak čovek i prvi dan otišo u pekaru kod nje da jede! Pa majku mu jebem idi jedi crevca kod Slavonca kad već imaš pare, ja da imam svaki dan bih crevca jeo! Ali ne, on odma kod nje i ni dobar dan ni Pomoz Bog nego s vrata: daj picu! Ko da me žarka munja sa neba ošinula. Bolje da jeste.

Ona mlada, neiskusna(ja znao samo misionarku a i sada nisam nešto bolji) šta će, kud će kukavica beda dade mu, uvati je đubre na elokventnost... Ostah sam, nemam s kim da umačem đevrek a idem u fast fud preko puta da gledam u kajzerice pa kući da gulim svoju kiflu.

Fudbaler preambiciozno šutira sa X distance od gola, i naravno, durne loptu u publiku. Tada stičemo utisak da mu je neko nešto dobacio sa tribina, pa da je ovaj uzvratio silom.

Osobe koje uđu u autobus i od tog trenutka prestaje lagana, normalna vožnja, ruka sve jače steže šipku i počinje divljačko ceđenje raspale kante od autobusa, sa ciljem da se majstor pred prijateljem pokaže kao šmeker, baja i lik koga boli kurac za sve.

Počinje vožnja jednom rukom, više ne sedi kao da mu je motka u dupetu, nego se izvaljuje unazad sa nekim kul izrazom lica. Sledi tura pametovanja o politici, pljuvanje njegovih šefova, kasno kočenje, psovanje drugih učesnika u saobraćaju, preskakanje stanica, trubljenje pičkama i sve što nije do tada radio. Ako ima muziku unutra, pojačaće je do tačke krčanja, jer može mu se. On je gazda tu. Kakav direktor, Vučić, Dačić, policija, kurac-palac.

Sve zna u tom trenutku. Ima odgovor na svaki problem koji postoji u državi, a naravno da je rešenje uglavnom streljanje nekoga, jer on bi to po kratkom postupku. Ne ulazi u dublje neke stvari zato što prijatelj izlazi za par stanica, pa mora da žuri sa time da ga impresionira. Stvari postaju još gore ako je prijateljica u pitanju. Onda ni ne gleda na put. Gleda u nju i vozi po rupčagama, dok putnici poskakuju po autobusu i sudaraju se kada god legne na kočnicu.

Najgore od svega je što se i prijatelj odjednom oseća kao neki gazda, pošto ipak on poznaje lično tu uber-nadrkanu personu od vozača, koja gospodari tim prostorom i umesto da mu kaže da je indijanac i da iskulira malo, u većini slučajeva ga prži da bude još gori. A ovom malo treba. Već je dovoljno naprženi džiber i seljak i ovako.

Moram priznati veoma poseban tip muškaraca.

Naravno, za posebne muškarce idu i posebne reklame, a ovaj tip reklama je stvarno najkompleksniji koji postoji. Znam da ne deluje tako kada se gledaju, čak i deluju potpuno glupavo, što i jeste tačno, ali jedine su reklame koje idu u dva pravca koristeći dva tipa muškaraca i to nikada u isto vreme.

Prvi tip je onaj isti kul muškarac koji se pojavljuje u svim reklamama. Savršene građe, nit' deb'o, nit' mršav, neuredno-uredna frizura, kežual garderoba neutralne boje i sigurno je neki menadžer u pitanju. Savršen muškarac. Ali džaba. Čovek je jedan potpuni, jebeni papučar i to u rangu Duška Karleuše, ako ne i gori.
Umesto negde da odzuji malo sa ortacima i opusti se uz pivce ili fudbalicu, on traži po radnji koji je najbolji deterdžent, omekšivač i tako neka slična sranja, jer je navatao potpuno beskorisnu ribu koja n'ume da opere svoju haljinu. I to ne juri samo da je opere, nego i da miriše na neke maline, kupine, aloe vera, kurac-palac ruzmarine, da bi ga ona potapšala po leđima, a onda otišla negde da pijanči sa drugaricama ostavljajući mu kući i majicu da joj opere kada mu već ide od ruke. Šonja.

Drugi je možda i gori od njega jer nije u pitanju šonja. A ne. U pitanju je jedan potpuno retardirani pripadnik našeg jačeg, ali ne lepšeg pola, koji tokom cele reklame deluje kao da je tek sa četrdeset naučio da veže pertle i to samo u čvor.
Obično je stariji od onog prvog tipa, malo okrug'o, proćelav i kada progovori, glas podseća na onog sa supermen majicom iz Gunisa ili ako ne znate za njega, onda podseća na glas Roberta iz serije Svi vole Rejmonda. Kreten.
U stanju je da se isfleka sa bilo čim što mu padne šaka, u bilo kojoj situaciji i onda kao debil otrči do žene da joj pokaže fleku sa nekom jadnom facom koju složi, a ona ga pogleda kao zaostalu osobu i uzme njegovu majicu da je opere, mazeći ga po glavi kao kuče. Na kraju mu pokaže da fleke nema, on pomiriše majicu i izjavi onda neki totalni idiotizam od kog se smeju svi u prostoriji, uglavnom deca ili neka komšinica.

Čudi me da ih do sada nisu uparili u nekoj reklami radi jačeg efekta.

Kaže se za osobu sa izraženom manom, koja samo pogoduje negativnim sterotipima o Srbima.

Izraz kojim pocinje uglavnom neka ozbiljna pretnja.

Neopisivi osecaj topline, sa blagim osmehom na licu.

Rečenica koja se izgovara kada je nešto lepo palo u vodu i tome je došao kraj, a završnicom te rečenice, kada je ovako sastavite, želite samo da naglasite sagovorniku ko je ili šta je glavni krivac za tako neslavni kraj.

Sredstvo za pregovaranje u Shumadiji.

Pa to je klasika. Neka seljacina iz neke najgore zapizdine ugradi u Yuga zvucnike koji trebaju da se cuju sto jace i da proizvode sto vise basa i nabaci muziku sa sto vise basa(samo da se cuje TUC TUC TUC). Poenta je da se samo cuje sto jace, da ima sto vise basa da bi se svi okretali za njim kad prodje kroz svoje selo.

Izraz koji se koristi kad je neko tol'ko zelen da ga upoređujete sa navedenim drvetom.

Izraz koji su prvo koristili seljaci za dozivanje, a onda se naglo prosirio po Novom Beogradu, sa centrom u bloku 45, pa se skoro uopste vise ne koristi brate.
Do pre par godina svi su nam se smejali, ali posto svako zna nekog iz bloka, svima je uslo u usi, i sad se skoro svuda koristi.

Modni detalj pomoću kog devojke ocenjuju kvalitete današnjih momaka.

Tipičan gedžet po kome ćete prepoznati seljaka. Postao popularan kada je posedovanje mobilnog bio statusni simbol, a ne svakodnevna potreba. Izum za koga istoričari tehnologije tvrde da je olakšao digitalno poslovanje u biznisu prodaje prasića.
Legendarni tandem čini futrola za mobilni kupljena kod Kineza (nakačena na kaiš sa ogromnom DG kopčom) i plava Nokia 3310.