Treba provesti neko vrijeme u Sarajevu da bi čovjek mogao da vidi koliko se sarajevski mangup razlikuje od ostalih mangupa. Taj nivo budalaštine koji oni imaju ne posjeduje nijedan grad na svijetu. Sarajevski mangupi čine jednu posebnu vrstu ljudi koji imaju tri osobine: ljudi koji nisu zlobni, ali stvaraju bol nehotice; ljudi koji imaju nevjerovatan smisao za humor i ljudi koji mogu da naprave nevjerovatnu glupost.

šatrovački govor je žargon u srpskom, hrvatskom, bošnjačkom i makedonskom jeziku. Rasprostranjenost šatrovačkog u regionima primene srpsko-hrvatskog-bosanskog jezičkog prostora je neravnomerna. Najviše se koristi u većim urbanim centrima - Beogradu, Sarajevu i Zagrebu - zatim manjim gradovima Srbije i Bosne i Hercegovine, Slavoniji i Istri. Šatrovačkog gotovo da nema u Zagorju i Crnoj Gori. Široko je rasprostranjen i u svakodnevnoj upotrebi u neformalnom govoru, pogotovu među mladim ljudima, ali i među onima koji žele da "ostanu mladi". Ime "šatrovački" dolazi od romskog "šatra" što je dakle u početku označavalo romske reči koje su ušle u srpskohrvatski jezik.

Apsurdan oblik života; ogranak nešto većeg plemena koji nedvosmisleno pokazuje da Srbi
- 1. ne uče svoju istoriju
- 2. ne uče tudju istoriju
- 3. da je Srbin seljak bolesno vezan za svoj komad zemlje kao dete vezano za majku pupčanom vrpcom
- 4. lakše nam je uterati u dupe nego u glavu
- 5. na svetu ne opstaju mudri i civilizovani, već prevashodno narodi sa najizraženijim instinktom i nagonom za preživljavanje.
Za razliku od svoje nešto pametnije braće koja su mesto pod suncem i parče hleba potražila u drugim zemljama - pa i na drugim kontinentima, Srbi u Hrvatskoj ostaju tvrdi u odluci da pokažu svetu kako je moguće ostati uzdignute glave i kada si na kolenima. Ako imaš noge...Rešeni da u trpljenju zajebu i poljske Jevreje, a nespremni na to da se poput kakvih Indijanaca ponižavaju životareći u ogradjenom rezervatu, ovi čudni sisari su svoje uporište zauzeli u sred neprijateljskog tabora koji ih vekovima proganja vatrom, gasom, tupim i oštrim predmetima i svim vrstama lakog i teškog, modernog i zastarelog naoružanja. Ali nema veze. Prirodno nenametljiv, svoju krsnu slavu proslavlja bez uobičajene pompe, trza se kada malo jače zalupi vratima, tera ženu da mesi hleb kako ne bi morao od dušmana da kupuje kruh...Ne ide na stadione, ne peče prase na dvorištu, ali se ipak potajno obraduje kada Šešelj - s vremena na vreme - zapali poneku hrvatsku zastavu.

Један од ретких и врло непријатних појава код мушкарца. Не брините, пол није мењан, али особа која је принуђена да чучне док мокри илити по српски "пиша", вероватно пати од неког синдрома стидљиве бешике - да се тако изразим. Проблем настаје услед нечијег присуства, гласне музике или великог смрада у јавном ВЦ-у где се губи свака концентрација за истим. Као афирмација већ поменутог проблема може да се искористи звук звиждука, звук славине или преображај у женски положај то јест да чучне док мокри. Уједно се овај израз користи као одјеб саговорници која га је затекла у женском тоалету. У осталом, шта ће који курац у женском тоалету...

plemicka titula,svako odeljenje ima jednog barona koji je to postao pricajuci price o svojim imaginarnim dogadjaima i drugarima,nazalost neshvata da druge zabole k***c za njega

Podrugljiv naziv za poznatu marku, D&G, ako je u pitanju neka pijacarska kopija, ako ima greskom tri rukava, ili dva proreza za glavu.

Mitsko Srpsko biće.
U narodu kruže legende da poseduje buljave oči, široke građe, ruke do zemlje, da noću luta selima.

Razlog zašto ogromna većina G tačaka ostane neotkrivena leži u činjenici da je kurac nepismen stvor.

U zavisnosti od situacije, godina, pola, zaista mogu biti mučni i veoma različiti ..

Tvrdoglavo žensko. Obično umišljena fema niskog morala. Njena eventualno visoka pozicija u društvu koja je prouzrokovana time što je radodajka joj daje za pravo da se pravi pametna.

Uz 'braća', 'kumovi' i slično (umesto ortaci) ovo pitanje/konstatacija u stvari znači, '' Hočeš li da učiniš uslugu svom ortaku?''. Vrlo retko se koristi i u situaciji kad onaj ko je izgovara nudi nesebičnu pomoć. Ali, tako nam je ostalo od davnina (pogledajte primer)...

U određenim situacijama postaje kažiprst.

Uz veterinara, popa i geometra smatra se među viđenijim i uglednijim ljudima u selu. Njegove veštine u spravljanju božanskog pića, rakije (aka. mučenice, prepečenice), pića kome mi Srbi dugujemo našu hrabrost, dogodovštine i nadaleko čuvene ljubavno-seksualne moći (da ne ulazimo u to šta je mit, a šta istina...) su međ' pukom uvažavane sa strahopoštovanjem, sa izrazom lica seoske dece kada pod starim orahom šćućureni slušaju grmljavinu uoči svetog Ilije, posmatrajući divan i moćan fenomen, a sa druge strane - nerazlučiv, dalek i nadnaravan.

Iako se bavi spravljanjem takvog magičnog napitka, on nije među prvim degustatorima. Ne, on uzima dnevno svega dve tri čašice uz jelo, domaću mezu i luk, odavajući priznanje tom svetom napitku, čijih je tajni duboki poznavalac. Pred uzimanje čašice, maši se rukom za šeširče, pobožno spuštajući ga i krsteći se triput uz reči: "S' božjom pomoću, neka je na zdravlje...". Veštim okom, tajnim znanjem organizovanja sila vode i vatre, poput galskih druda spravlja taj sveti, magični napitak rakije.

Njegova kuća u selu zauzima posebno mesto, onako pomalo zabačena i u daljini... Poneki seljak namernik na biciklu se uputi u jesenje dane ka kazandžijinom domu, sveže obrijan, u najboljem kaputu i ispeglanoj košulji, što onomad za Đurđevdan dobi od kumova. U džepu mu se nađe neki poklon, tegla domaćeg slatka koje je domaćica spremila, jer se kod kazandžije ne ide svakako i praznih ruku...

Spust nekome ko tvrdi da stvari nisu takve kao što izgledaju.

Svi imamo po jednog ovakvog. Ovaj drugar je obicno onaj sa kojim ima najvise zajebancije i sa kojim nikad nije dosadno. Ovakav drug ima najvise samopouzdanja i apsolutno ga ne zanima da li se izblamirao pred nekom ribom i radi one stvari koje drugi samo govore. Obicno njegovi drugovi ispadaju ''snobovi'', i uvek pravog ortaka nazivaju ''seljakom'' ili nekim drugim pogrdnim imenima. Da bi tek posle shvatili da je bez njega zesci ''smor'' i ubrzo se izvinuli.

Sprava na koje ne deluje vreme

Osoba koja je zamenila noć za dan. Noću planduje, a danju spava.

Crteži po telu. Neko lepi, neki ružni, neki sa smislom, neki bez. I ništa više. Nikako nešto što bi vas odredilo na bilo koji način. Nema tog tribala koji će od seljaka napraviti facu, jer da nije seljak ne bi to ni tetovirao. Nema tog e jednako em ce na kvadrat koje će od mamine splavarke napraviti fizičara. Nema tog citata na latinskom, ili pak kineskom koji će bilo koga ubediti da je ponosni nosilac istog siguran da ga tatu majstor nije zajebao i napisao ‘’mali mi je’’ na svima nama nepoznatom jeziku, dok vlasnica radnje u TC Piramida ne počne da se kikoće dok dotični isprobava gaće. To su prosto crteži koji imaju manje ili više smisla, ali isključivo za onog ko ih nosi na sebi. Ako vam znače nešto, ili vam se prosto sviđaju, tetovirajte se, ako nemate pojma šta biste tetovirali i, još važnije, zašto, a imate viška para, sedite kod kuće, a pare dajte meni. Udomiću ih ja već nekako. I nemojte da vas neko odvrati od tetoviranja tako što će vam reći da će tetovaža biti ružna kad ostarite i koža vam se nabora. Sa sedamdeset godina ćete ionako biti ružni i naborani, tetovaža će samo značiti da vam je to nešto možda nekada mnogo značilo. Ili da ste bili retard. Kako god.

Ne, nije to što mislite... Zapravo jeste, ali da elaboriramo malo.
To bog kaže nekim ljudima kad se hvali veličinom svoga uma, ili još bolje, falusnog tornja sa kojeg je bacao "mađije" da napravi dete bez da probije himen. Verovatno to nisu bile mađije, kao što bi pomislio prost seljak, ali neki zraci su bili, jebem li ga. I tako dok je bog uporno radio na tome da dokaže ljudima kako se deca mogu začeti i bez da se skine krvavi veo, drugi su koristili alatku da stvore rođenu decu. Možda bog ima glavu koja sliči falusu, kao što su predstavljeni neki vanzemaljci u starom Egiptu. Slično kao Tesla koji bi to mogao da kaže za svoju decu. Njegova alatka je um, naravno. Običan čovek se zato može pohvaliti jedino jednom alatkom, jer su deca, moramo priznati najveće blago, a to blago stvaraju ne samo falusne alatke, već i ono drugo, materica. Tu se sve razvija, materica isusove majke, ista je materica kao i skoro bilo koje druge žene. Ali alat boga je drugačiji alat. Ili je Marijin himen zapravo stalno zarastao. Ništa to ne bi bilo čudno i niko to posle ne bi ni spominjao, da Isus nije onako strašno bio okačen na krst i vaskrsao posle toga. I onda se pitamo, kako to da je Marija devica, rodila Isusa...

Vladajuća kasta u Srbiji. Često su to deca generala UDBE i/ili političara. Njima je sve lako u životu, sva vrata su im otvorena, svaki posao (kombinacija) im uspeva. Porez, PDV, takse koje se plaćaju se prelivaju u njihov džep.
Verovatno i sam radiš za njih a nisi ni svestan.