Upozorenje nekome ko se bahati da se malo obuzda.

Dugo sam istraživao poreklo starog izraza "Đavo mu kriv". U vezu sa Srbima prvi ga dovodi Teodor Metohit u Izveštaju o poslanstvu krajem XIII veka. Ranije ga još pominju i Psel u Hronografiji (XI vek), i još pre njega Porfirogenit u Knjizi o ceremonijama (X vek), a van Vizantije na Zapadu ga nalazimo takođe i kod Huga Grocijusa u delu O pravu u ratu i miru (XVII vek), verovatno preko nekog vizantijskog izvora prebeglog posle pada Carigrada. Imao sam priliku da pogledam redak zapis Grešnog dijaka Grigorija iz VIII veka, na marginama mineja Petrove crkve. On, međutim, ne nudi poreklo, već primer upotrebe izraza. Ovde doslovno navodim pomenuti zapis:

Nešto još gore od onih što nose roze majice i onih koji operu ruke posle pišanja. Dno, bratac moj. Deda Solunac bi ih se postideo, u'vatio tri puta za međunožje i viknuo "Pu-pu, ne dao Bog nikome".

Šta je bilo prošle godine? Ništa nije bilo, krećemo iznova: kilava pobeda u prvoj fazi, onda ubacujemo u drugu ali brzina otišla na 120 op op ispustismo dizgine, palimo se bez granica, idemo ove godine, sve je uz nas, povoljan rezultat iz prvog meča, Bugari – heh ma to su ipak Bugari, bednici, idemo bre jebi jebi jeb... ispuštene prilika, 2 : 8 u Beogradu, neredi, ostavka napolje, uprava na kolje, gde su pare, daj još para, jebi argentinskog ciganina, fudbal nam propo: gde su mladi naši igrači, Živa likuje, Anđus jede pljeskavice, jebava Ave, Žika Seljak podjebava devojčice i dečake, Ivan Bekjarev zabrinuti zvezdaš odbija da primi na akademiji novu klasu studenata, Čović vadi još jednog Čovića Kranga iz stomaka, ko u Totlanom opozivu, pa konferencije, sednice, oh šta će biti sa Zvezdom, Vučić zabrinut, dodatna sredstva, obustavljaj gradnju biblioteke, daj pare za Brazilca Rivalda ima samo 53 godine, ah šta ćemo sa Zvezdom, Partizan se pridružuje - izmirila se govna, država da uradi nešto, privatizovati, a narod iz Surdulice – uvećane bolešću jetre zemlje vapi: dajte leba nama i poso našoj deci a ne fudbalerima kockarima i pijandurama, umire par staraca od gladi u Svrljigu, Vučić se ne oglašava, ćuti, priča se o Piksiju kao rešenju, Piksi reko zabole me kurac, onda Džaja, Savićević, Belodedić niko neće, Informer ekskluzivno: Rajko Mitić ustaje iz groba, kaže da ima rešenje! Rajko stvarno ustaje i odlazi po burek i da vidi unuke i vraća se nazad i kaže ma ko vas jebe nema vama pomoći, Vučić i dalje ćuti, sprema rešenje, Bugari za to vreme pobeđuju Bajern Minhen u Minhenu 3 : 0, na putu nazad staju u Srbiju da se popišaju na Marakanu, Vučić sprema rešenje bugarskog pitanja ide kod Putina tajno, stručnjak u studiju Ivan Golac kaže vreme je da se srpski fudbal obnovi, kloniran je Mirko Marjanović on zna, on ima rešenje, on...

Mnogo tolerantna i potčinjena žena.
Žrtva mnogih pokušaja sramotnih iskorišćavanja. Srećom, uvek se nađe neko ili nešto što će da osujeti iskorišćavanje jadne Mire, i spase je srama.

Selo... Malo stanovnika, svi se poznaju, teče med i mleko iza svakog ćoška i u svakoj kući... Svi su nasmejani i vlada jedna uzajamna harmonija i jedna velika ljubav... Svi se međusobno pomažu... Pare su na sve strane, jer niko ne troši tj. nema rashoda... Osnovne životne namirnice ti se nalaze u bašti i u zadnjem dvorištu... Ne moraš da trošiš pare na mleko, sir, krompir, papriku, kupus, buraniju, pasulj, a ostalo ti ne treba... Dišeš čist vazduh, piješ čistu vodu... Hraniš se zdravo i najčešće domaćom kuhinjom... Živiš sa roditeljima, a najčešće i sa bakom i dekom... Obrađuješ zemlju i živiš kao lord...
E PA KURAC...
Naravno da selo ima malo stanovnika i da se svi poznaju... Zato svaki zid ima jebene uši i samo ako se popišaš negde pored puta na nečiji travnjak koji naravno nije pokošen jer su svi lenje guzice, odma počinju trač partije: "Onaj mali Milošev, jebo mu pas mater...". A med i mleko koje teče... Ha... Pre će biti znoj i suze... Jer odereš guzicu dok sam obradiš 10 hektara zemlje, ili sa najčešće jednim članom porodice jer naravno nemaš para da platiš radnike... A ono za rashode... Ima ih pun kurac... Troši se više nego po gradu... Samo li se pojavi neka nova stvar koja je izmešljena u urbanim sredinama pre jedno deset godina svi lete da kupe... I to je najčešće 10 puta skuplje nego što bi trebalo da košta... Harmonija i ljubav... Ma koga boli kurac za drugoga... Sve se više bore jedni drugima da napakoste... Zavist vlada na sve strane... Živiš sa roditeljima koji te bude svako jutro u 4 sata da radiš, da bi kasnije opet zaspao u 23h kad završiš sve poslove... Prihoda baš i nemaš puno jer sad sve uvoze iz jebene Argentine i Amerike pa su cene niske do groba... Lepo baš... A ti se seljak muči... Osnovnih životnih namirnica skoro i da nema jer si previše zauzet obrađivanjem većih zemljišnih površina tako da sve u bašti ili strune ili ne poraste uopšte... Da li se hraniš zdravo, to je diskutabilno... Jer jedeš jedan obrok dnevno i to ujutru za doručak... A vazduh i voda i nisu baš čisti toliko... Dim i smrad iz šećerana, ciglana i raznoraznih pički materina iz susednih "većih" gradova ubi...

Особа са изузетно слабим слухом.

Utešna rečenica, koja se upućuje osobama, loše životne sudbine, koji su se dobro zeznuli u životu, ili koje su drugi ljudi ili situacije zeznule...

Tečnost koja ostaje nakon što se mleko zgruši, ona je nusproizvod koji nastaje kod proizvodnje sira. Tako kaže Vikipedija i ostale naučne knjige, i manje više svaki seljak, koji se bavi stočarstvom i pravi sir za kuću, kao i za pijacu.

No, nisam ovde da bih pričao o nauci i što se kaže laprdao bezveze, već bih govorio o lekovitim dejstvima surutke, tj. njenom dejstvu na organizam i mitskom podmladjivanju jetre, jelte.

Kao što sam već pomenuo, verovanje da surutka podmladjuje jetru postoji još od davnina, ali niko sa sigurnošću ne zna ima li istine u svemu tome. No, da ne ulazim u tu raspravu, svoju teoriju ću postaviti kroz neku kratku priču.

Kao što i sami znate, na selima se dosta pije. Svake godine skupi se šljive kao i drugih voćki koje domaćinstvo poseduje i pravi se rakija. Okupe se stari drugari i tako provode ceo dan i celu noć oko kazana, uz priče iz mladosti. Kada se završi sa tim spravljanjem, proizvod se brižno odlaže u podrum, a kada ustreba otvori se koje bure i natoči se pokoja flaša i tako se konzumira dok se zalihe ne potroše. Jedna pred doručak, dve nakon, čašica do dve pred ručak, a tako isto i nakon njega, pa večera, pa ako dodju kakvi gosti, i tako dalje. E sad posle toliko pića, čuli ste u gradu, da masa njih pre pedesete umre od ciroze. A da li ste na selu čuli da je neki djed, koji uz to pravi svoju rakiju, umro pre osamdeset pete barem. E postavlja se pitanje pa kako sada to. Očigledno je da nešto u hrani koju jedu i u piću koje piju postoji. E sad tu surutka stupa na scenu. Pije se svaki dan umesto vode, jer može da utoli žedj, a ima i onih koji je vole.

Summa Summarum pijte surutku, jer iako vam možda ne pomogne, neće vam sigurno odmoći!

U prenesenom značenju:
"Poslušaj me ili ćeš da najebeš."

pa ustanete za vas prilicno rano (oko 11-12h) a do tad su sva najbolja mesta na avali , adi i u kosutnjaku ugrabljena pa tad mrzovoljno konstatujete da je svaki "seljak" vama u inat ustao bog te pita kad zauzeo neko lepo mesto samo da vas nervira . potom shvatate da niste kupili cumur , meso za rostilj ima neki cudan miris jer ste ga preko noci ostavili u gepeku kola pivo je mlako jer ga je keva izvadila iz frizidera sinoc kad je trazila kupus za sarmu . ortaci koje ste poveli da vam pomognu vec uhvatili ono mlako pivo i debelu ladovinu i kukaju kako ste los domacin i organizator prvomajske terevenke jer niste uspeli ni ladno pivo da obezbedite . tu vasim mukama nije kraj jer se vasoj devojci piski nema toaleta a suma je puna odvratnih stvorenja buba gusenica a videla je i nekog dekicu perverta koji se sunja po gustisu i krisom je zagleda da ne pominjem stikle koje upadaju meku zemlju i slomljeni nokat o kome ce vam draga zvocati u kolima kad krenete kuci . sad sta je tu je iz ove se koze ne moze iako vam je glava kao kosnica (navalio sinoc kum da gledate tekmu ladan jelen i eto desava se) , vi herojski uzimate tupu sekiricu iz gepeka i krecete usumu kao nekad davno vasi preci u potragu za ogrevom konacno vam se smesi sreca jer ste nasli neko suvo polutrulo granje pa uspevate da zalozite vatru i pripremite zicu za rostilj . bacate snicle i cevape na zicu i zamolite nekog upolovacenog ortaka da prpazi na meso dok vi skoknete po ladno pivo iz obliznje prodavnice koja danas prodaje pice po duplo vecim cenama . vracate se sa pivom meso je izgorelo jer su svi otisli da pikaju loptu draga ne prilazi rostilju da se ne nadimi i isprlja a vama pada mrak na oci . sedate u kola ostavljate nezahvalnu pijanu stoku i nervoznu bestiju i palite tri lepe . sta vam uopste i bi da se bahcete oko uranka ? sami ste krivi :)))

Mudoje (mudojizam) je pojam u žargonu srpskog jezika koji se odnosi na džibere i seljake koji imaju tipično srpske 'namuđene' osobine, pa odatle naziv vodi poreklo. Pojam obuhvata one koji se ili bave kriminalom na nekom nivou, ili su prosto džukele u svakom smislu te reči. Stoga razlikujemo tri osnovna tipa 'mudoja' ili 'mudojizma' - običnog seljaka džukelu koji se loži na govno muziku i agresivan je, ali nije kriminalac (osim u smislu saobraćajnih prekršaja), zatim 'mudoja' valjatora koji se bavi nekim krimi radnjama i najviši nivo mudojizma, ultra-mudoja koji je zajebana krimi džukela i uglavnom vozi mudojastične džipove od minimum 50 000 evra.

Dupli kriterijumi vrednosti za jednu istu stvar.

Ultimatum u Srba. Postupi kako ti je zapoveđeno ili će se konverzacija nastaviti oštrim i tupim predmetima, lakim naoružanjem i još lakše zapaljivim tečnostima.

Neatestirani smještaj za ukroćene duhove.

Postoje mnoge vrste smaraca,a ja cu navesti samo jednu sada...Svi ga imate medju prijateljima,on je "filmofil",a ustvari je odgledao 7 filmova,od toga 3 puta "Kad porastem bicu Kengur"(ali racuna kao 3 razlicita filma,jer je svaki put naucio nesto novo),i po jednom "Maratonci trce pocasni krug","Lepa sela lepo gore","Lajanje na zvezde" i "Mi nismo andjeli"...sa njim retko kada mozete voditi normalan razgovor,jer vas u sred price prekida forama iz filmova(koje naravno svi znaju,i koje smo svi culi x puta) ....

Glup, gluplji, biti volonter u Katru. Ovoliku naivnost ni Bambi nije imao kad mu je lovac uperio pušku u njega. Vjerovanje jednako onome da baš tvoj glas može biti odlučujući na izborima.
Kako objasniti inače da itko normalan želi volontirati u zemlji koja se prema radnicima odnosi kao vlada prema demografskoj politici. Ipak uniforma, osiguran topli obrok i besplatni javni prijevoz zvuče bolje nego ne primiti plaću nekoliko mjeseci na Balkanu i pri tom se pitati što će ti obitelj jesti. Plus, radiš na suncu iako temperatura prži ljude kao Pompeji svoje stanovnike kojima je lava u dnevnom boravku. Bolje išta nego ništa.

Mnogi ljudi su pokušavali da se dopadnu teta Caci, radnici iz trafike na okretnici seljobusa, međutim od lokalnih udvarača nema jebača.

Udvaranje jeste korak do njenog srca ali samo će pravi i istrajni muškarci poput Mileta i Ratka uspeti da taj put i pređu.

Njihovim stopama krenuo je i Svetislav, inače mesar, pravi domaćin i pošten seljak koji je gajio stoku i živeo od prodaje mesa. Meštanima je uvek ostavljao najbolje komade, dok je na svojoj trpezi uvek bilo svega i svačega ali lošijeg kvaliteta.

Takav je Sveta bio i sa ženama. Umeo je da ih nasmeje, iznenadi pa i udeli po neki kompliment. Izlazio sa misicom mature i sa ostalim lepoticama ali se nikad nije trudio da ih zadrži pa je tako i završio sa običnom ženom koja ga je izabrala kad mu je vreme prolazilo. To su one osobe kojih se niko iz generacije ne seća.

Želeo je Svetislav da se priseti starih dana i da konačno uživa u najbliskijem kontaktu sa ženom kojoj je dorastao. Plašio se neuspeha, bojao da ne napravi istu grešku ali je verovao dovoljno u sebe. Nije imao šta da izgubi. Kod kuće ga je čekala debela i bubuljičava, ona iz poslednje klupe u ćošku.

Idealnu priliku našao je u teta Caci, koja je radila na trafici na okretnici seljobusa, koja je bila redovna mušterija njegove mesare. Svakoga dana ostavljao je najbolje za nju. Krvave ruke momentalno je prao kada začuje lupkanje Cacinih štikli po pločicama mesare. Sklanjao je žilice jer je znao da ih Caca ne voli. I uz opaske i komplimente kupovao je njenu pažnju.

I konačno jednog dana, kad je Caca ušla, razmenili su poglede koji su sve govorili, spustio je sataru, "zatvorio" radnju, i uz "au kakvo meso, pa vrednije je od svega što imam u vitrini", oprao je krvave ruke i skinuo kecelju...

Nakon što ste 40 časova vozili kantu i kuvali/smrzavali se u njoj (leto/zima), sada trebate da pokažete šta ste naučili za tih par meseci.
Dolazite na poligon (neku vukojebinu obraslu šibljem, gde pošten seljak ni traktor neće da protera) oko 9 sati pre podne, neispavani jer je najbolji ortak baš sinoć slavio punoletstvo. Oči vam se sklapaju, pandura još nema...
Oko 9:30 dolaze trojica plavaca po pravilu raspoloženi k'o da ih je poplava izbacila. Razmišljate u sebi kako ste najebali, ali bože moj, malo njih položi vožnju iz prve. Polako jedan po jedan na početku polažu oni sa vezom. Vidite prvo troje je položilo, hvata vas euforija, talas optimizma, možda se čak i nasmešite. Međutim četvrti pada vožnju, mislite da je kompletni idiot, ali takođe padaju i peti, šesti pa sve do desetog....
Oko 11 sati vi i dalje čekate na odlučujućih desetak minuta.... Izbija frka zato što je neki lik zaboravio ličnu kartu. Hvata vas nervoza.
Oko 11:30 nastavlja se polaganje ispita... Vas više ni ne zanima ko prolazi a ko ne, čak ni ne mislite šta ćete vi da uradite, misli su okrenute krevetu.
12 sati-pojeli biste i vola, stomak će da procvrči, a počinje da vas steže i bešika. 13 h -napokon stižete na red. Grickate nokte dok ulazite u kola. Predajete ličnu kartu, podešavate sedište retrovizore i ostalo.... Menjač opet baguje (neće u drugu jebem li ga, sad je naš'o da me jebe). Odvozali ste poligon. U kola ulaze tri pandura prosečne težine omanjeg slona. Mislite kako Yugo ne može da izvuče ni vas i instruktora na ravnom, a ne vas i tri nosoroga na uzbrdici. Pokušavate da izađete sa poligona, međutim Cigani su parkirali svoje oklopno vozilo na kapiju i skupljaju kartone, terate ih u pičku lepu materinu (naravno u sebi), uspevate nekako da se provučete. Izlazite u grad.... Pokušavate da skrenete na put sa prvenstvom prolaza. Odakle li je samo ovolika gužva?! Izlaze li ti ljudi iz kola?! Pa kreteni jedni, sad vam nije skup benzin, jeb'o vas ja da vas jeb'o!!!! Napokon ste se uključili. Panduri vas vode na najveću moguću uzbrdicu koju mogu da nađu u ovom jebenom gradu!! Trebate da krenete pod ručnom.... Pa, stoko debela, šta se žalite na male plate, a tovite se k'o hibridni prasići.... Zašto li vas plaćaju?! Mogli bi ste malo da izađete iz kola i da pogurate ovo govno od auta kad već ovi iz autoškole nisu mogli da ga 'oprave kako valja... Savladali ste i ovu prepreku. Prelazite sve moguće raskrsnice, obilazite čak i kamenčiće (jeb'o te, pregoreće migavac na ovoj mašini). Izlazite na glavnu ulicu i zaustavljate vozilo po propisu na znaku "Stop"... Neko govedo otpozadi vam trubi. Najradije biste izašli iz kola i najebali mu se mile majke, ali tu su panduri. Uključujete se na glavni put, idete ka polukružnom. Glupi pešaci ne znaju da li hoće da pređu ulicu ili ne. Bože, ko sve živi danas u gradu! Zaustavljate vozilo, ulicu prelazi četa pešaka. U sebi ih psujete. Nastavljate vožnju. Naravno ispred vas istrči mlada ćurka van pešačkog prelaza. Naglo kočite i i dalje pokušavate da ne oterate sve u tri lepe. Osećate tup udarac u sedište. Pandur koji sedi iza vas, je to roknuo glavom. Ako, ima Boga. Ionako nikakve vajde od njega. Još jedna prepreka uspešno savladana. Dobro odvozate polukružno. Vozite ka poligonu. Iseče vas glupi motorista koji vozi 100-ku iako je dozvoljeno 40. Najradije bi uzeli ciglu i gađali ga. Ko mu dade dozvolu? Ulazite na poligon, kraj ispita, nek mi svi sisaju malo. Baš vas briga da li ste prošli. Zovu vas panduri, govore vam da ste odlično vozili (već vas hvata euforija), ALI da ste pali zato što niste DOBRO pogledali u retrovizor.
Jedete se, nervozni ste, spava vam se i terate ih sve u kurac. Idete kući i i dalje se nervirate. Jedete. Legli da spavate, ali ne možete da zaspite jer ste Bože moj mnogo nervozni. Uzimate telefon i zovete ortaka. Idete negde da utolite tugu i bol.

Isto što i nabasati, ali brže za zeru i sa manje očekivanja. Ni pet ni šest, naći se u neočekivanoj situaciji. Da li u nebranom grožđu ili u loju k'o bubreg, odlučuje viša sila.