Osoba čiji se karakter razotkriva tek kada se ode na neko grupo putovanje ( more, ekskurzija... ). To može biti bilo ko, ali je najčešće neka povučenija i patrijahalno vaspitana osoba. Ako sedneš na njegov krevet, uz paničnu reakciju će te oterati kako bi mogao da ga opet očisti, namesti i zategne. Vodi evidenciju o " čistoći " tvojih nogu kako bi te preklinjao da ih opereš kada dodju do kritičnog stadijuma. Sve stvari su mu složene i nameštene potpuno savršeno. Obično je u sobi sa 3 i više divljaka koji ga zezaju i iskorišćavaju kao spremačicu. Ne voli da se hvali svojom čistoćom, ali je veoma srećan i ponosan na diplomu koju je dobio za najuredniju sobu.

Likuša oguglala na sve standardne prilaze lokalnih jebača. Zna ih u prste sve odreda, zna da su ženu varali, drugu trudnu ispalili, i ne pada joj na pamet da im bude još jedna recka na tarabi. Odmerena, jer goste ne smeš oterati, a opet jednostavno stavlja do znanja da - neš jebati. Tu je da te sasluša, posavetuje ako treba, pa čak i da te pjanog odvuče do kuće, a to da se gnezdiš u njenom gnezdu, nema šanse. Malo je ona takvih kao ti odbila, što bi i ti bio izuzetak. A opet...ujedno i najveći trofej u kafani. Valjda što je nešto nedostupnije, to nam se više traži, ko će ga znati. Opet, zbog žena su se ratovi vodili, zbog konobarica i glave gubile...

Drugi naziv za odsluženje zatvorske kazne.

Augmentativ imenice tange kojim se iskazuje brutalnost impresije koju iste ostavljaju na osobu.

Ili po naški: Ne seri više!

Bilo da je u pitanju prašak za veš, krema za lice ili hrana za kućne ljubimce, svi redom sadrže revolucionarnu formulu. Gledaocima ostaje nejasno da l se ista "revolucionarna formula" primenjuje i u kremama za lice i u sredstvima za čišćenje sanitarija. Formulu otkriva čika u belom mantilu i istog trenutka je prosleđuje manekenki koja čisti sanitarije u beloj košuljici ili se sprema za izlazak, a očekivani rezultati su vidljivi već nakon 7.5 sekundi. Važno je napomenuti da "drugi deterdženti" nikada nemaju revolucionarnu formulu, ali uvek imaju isto dizajnirani pakovanje na kome jednostavno piše drugi deterdžent.

E, nećeš ga majci, reče mladi jenki i uništi taj gnusni i komplikovani sistem u samom zametku! Šta? Zar ja da se petljam sa nekim tamo zaokruženim brojevima, suviše jednostavnim za pamćenje? Ne! Kategoričko ne! Hik!

U levom uglu, neprikosnoveni peznt, vlasnik stolice na ljuljanje i ovećeg arsenala oružja. Mogućnost da mu usadiš neko novo znanje je manja od one da Goca Tržan kaže koju pametnu na televiziji, sa koje je, iskreno, ne mož’ oterati legalnim putem. On, pristalica krilatice „ako nemaš para, pravi se da si pijan“. Verovatnoća da će prihvatiti metrički sistem je jednaka onoj da će ti u vojsci komandir poverovati da furaš hitlerske brkove jer je tako bilo lakše disati pod gas-maskom u to vreme (izjava samog Adolfa u to doba).

U desnom uglu, redom: hektar (100 x 100 metara kvadratnih)
deset kilograma (10 x 1 kilogram)
sto (najobičniji broj).

Ljudsko biće ženskog pola (diskutabilno), kojoj lični opis nije jača strana, poseduje veći broj estetskih anomalija ( anoreksičnost, težak poremećaj u oblačenju i muzičkom ukusu - u njenom slučaju rock - dramatično nizak IQ itd.) Prirodno stanište joj je Peta beogradska gimnazija a ponekad se moze naći i u domu jer nije iz Beograda. Naziv Domaća koristi se kako bi se izbeglo preopširno opisivanje i nemilo prisećanje dotične osobe.

Kuća napravljena od kartonskih kutija i drugih sličnih otpadnih materijala. Kao krovni pokrivač ima najlonske kese preko kojih su postavljene stare automobilske gume. Pod je obložen bačenim tepisima i/ili tepsonima. Pijaća voda se donosi u kofama od preko puta. Struja je ukradena sa bandere, pa kad se uključi javna rasveta onda je ima.

Grade je i koriste isključivo Cigani, i to pretežno na građevinskim lokacijama na Novom Beogradu, mada i druge strateške lokacije nisu za potcenjivanje. Ispod Gazele, na primer. Tako, kad god neki investitor dobije dozvolu da gradi bilo šta, i bilo gde na NBG, prvi i najteži posao je porušiti kartonjare i oterati Cigane.
Pomenuti pripadnici romske nacionalnosti, su uglavnom došli iz svakakvih nedođija privučeni mogućnošću "velike zarade" sakupljanjem i prodavanjem otpada. Kad nema otpada - skuplja se sve ostalo: telefonski kablovi, poklopci šahti i slično. Ali, pretežno zanimanje je šaniranje.

Slava, omiljeno okupljanje u nas Srba. Jedino pozitivno po čemu smo jedinstveni u svetu. Na slavu ti dolaze samo najmiliji. Nećeš komšiju nadžaka zvati na slavu sigurno (osim ako sam ne dođe, ali ni tad ga nećeš oterati). Posle dobre slavske hrane uvek mora i dobro da se zalije. E baš to zalivanje i prelivanje domaćim vinom i rakijom je zapalo za oko jakim stranim vojnim-političkim silama (čitaj - Americi). Posle 9-10 bokala vina, i ljudi koji se prvi put u životu vide će se pobratimiti i zgotiviti, a kamoli kad ti na slavu dođe kum, brat, pašenog i sl. Planovi protiv njih koji mogu da se skuju u tom stanju gorepomenute sile sprečavaju tako što uvek uoči neke velike slave izmisle ili plasiraju neki događaj u svetu, ne bi li onako pjana Srbadija pričala o tome do jutra. Samim tim oni opstaju, jer znaju da samo mi (čitaj - nebeski narod) možemo da im se najebemo milosne majčice.

Ono što obično prati svakog selektora koji preuzme fudbalsku reprezentaciju Srbije i toliko sroza svoju reputaciju. Tako je Ilija Petković, smatran za dobrog trenera, posle 6:0 od Argentine postao Šestković, Klemente je posle neuspelog plasmana na EP osporavan u smislu, što Španac da nas vodi, kada imamo dosta dobrih naših stručnjaka. Kasnije je došao Radomir Antić, renomirani fudbalski stručnjak, optimisti su govorili da je sjajan trener i da možemo, čak da osvojimo SP ili da barem prođemo u drugu fazu, ali pošto to nije ostvareno, odjednom je u očima Srba postao sasvim prosečan trener, koga je trebalo oterati još ranije, pre nego što je upropastio reprezentaciju. Tako će da prođe i Pižon, ako se ne plasiramo na Evropsko prvenstvo, ili bar ne prođemo grupu na njemu. Zaključak - ko god preuzme fudbalsku reprezentaciju Srbije, može da se oprosti sa ozbiljnom karijerom fudbalskog trenera.

Svi mislimo da je to lak pos'o, sediš i čukaš one tikete, čekaš majmune poput mene da dolaze i da bacaju pare, smeješ se kad vidiš da je neko odigro keca na juventus, il kad oni naloženi klinci daju po soma kinti na prelaze iz turske 8. lige itd.

Al kurčina brate, taj posao zahteva više, taj posao zahteva moć prepoznavanja tačnog godišta svakog N.N lica koje ulazi u kladionicu, bilo to bradati klinac od 2,02 metra on će ga izvaliti da nema 18 god i momentalno ga oterati u racku.

Takođe tu je i moć signalizacije prepravljanja tiketa maloumnicima koji nemaju pojma šta rade pa im ti čukneš mesto keca dvojku, da i oni uzmu koj dinar, a oni posle kad zagledaju u tiket misle da si ti pogrešio pa ti psuju celu familiju od strine do sestre iz šestog kolena, a kasnije kažu čuvenu rečenicu ''ma ko ga jebe, ko zna zašto je to dobro''.

Veoma nemirna deca.

Nekom se eto, "pogodi", da za komšiju ima sisatu šveđanku koja će mu kao poklon za useljenje ispeći pitu od jabuka, dok nekom zapadne dlakavo,aljkavo govedo sa tikom da buši zidove svake nedelje u devet ujutru.
Veoma je teško komši sa manijom za bušilicom staviti do znanja da ne želite da slušate umilni zvuk probijanja čelika kroz cigle, jer želite da odspavate samo malo duže jednom u nedelji dana. Nije isplativo kad ga sretneš u liftu k'oDžejson Stetam da ga u'vatiš za kragnu, podigneš lupiš o zid i kažeš : "Mojne da sam te čuo više", tako će se samo govedo zainatiti pa početi da buši i subotom. Opet, nije dobro ni da odeš do njegovog stana i pozvoniš i kažeš:
"Nemojte, cenjeni i visokopoštovani komšijo više bušit' zidove iz rana jutra". Zašto? Jer će te oterati u tri lepe sa rečima tipa: "Moj prostor u kome radim šta 'oću, kad 'oću". Moraš uzvratiti istom merom.

Idealno mesto za stajanje u prevozu, neretko čak i bolje nego kad se sedi (kada si, jelte, kralj na svome prestolu). O čemu se zapravo radi? To su uglavnom mesta na sredini busa, kod vrata, ćoškovi između srednjih vrata i najbližih sedišta, kao i harmonika (ukoliko postoji). Oni su tako organizovani, da se jedna (do dve) osobe mogu osloniti punom snagom, što im pruža dovoljnu relaksaciju, kao da sede.

Sa druge strane, dok sediš, mogu da te nateraju da ustaneš- bilo da je reč o ustupanju mesta starijim osobama, trudnicama i ljudima sa malom decom; bilo da je reč o tome da sediš pored prolaza, pa te lik do prozora moli da ga propustiš...

Jednostavno, kad si despot, retko ko argumentovano može da te otera. Da li sediš? Ne sediš. Da li neko može da te otera? Teorijski da, ali su mu šanse mnogo manje nego kao kad sediš. Ukratko, možeš da se ponašaš kao pravi despot.

Naglo usporiti sa konzumacijom alkohola. Može se koristiti i za potpunu apstinenciju od istog.

Nemušti šablonista koji se ustoličio pre 20 i više godina na RTS-u, pustio korenje koje prodire sve do zabavne redakcije, tako da ga se ni "puškom" ne može oterati. Nije on lud, zna da se dobro uvalio. Ne smeta mu to što ga sport uopšte ne zanima, kao ni to što ga svi koji slušaju njegove isprazne, dosadne i kao "buldožer" kreativne komentare mrze u proklinju. Zato mu smetaju "novi" u poslu, jer se trude oko svake utakmice, satima je pripremaju i od "0:0" pokušavaju napraviti spektakl. Hrabrost i novinarska drskost nisu njegov fah, nikad neće reći da je pobednik poznat pre kraja (iako je to svima jasno), jer zaboga "lopta je okrugla". Pa baš zato što je okrugla, ti zaulareni šablonisto, baš zato Barnli neće dati dva gola Mančesteru u poslednjih 10 minuta, da je kockasta ili romboidna možda bi i imali neke šanse!
Pored svih mana jedan od pretstavnika te sorte ima jednu vrlinu. Jednostvno se par puta isključi iz prenosa, na minut-dva, i tada ostane samo huk sa tribina i čist, njegovim glasom neuprljan sport. Ne znam tačan razlog toga, ali verovatno zaspe, ode po vinjak ili ima problem sa bešikom. Najgore je što ih se nećemo još dugo rešiti, penzija je daleko, a smrt je nezainteresovana.

Predstavljaju najjači dokaz da je ispravno što ih tako mlade penzionišu.
Nepokolebljivo pokušavaju da svima u kraju nametnu svoju volju, ne kapirajući da svima idu na kurac, i da ih niko ne jebe ni 2 posto.

Изјава, често пропраћена дубоким уздахом и одмахивањем руком, којом се указује на нечија скривена знања, способности и таленте.

Ubedljivo najjači način da nekoga iznerviraš, odličan za razbijanje nečije tuge ( jer bolje da se nervira, to brzo prođe).