Fotograf sudiji :"Ako biste mogli malo da produžite pauzu između rundi, crkla mi baterija u fotoaparatu, pa samo da skoknem do obližnje trafike..."

- Brate, ko je ova krezuba ciganštura kojoj si se javio malo pre!?
- Ma neka riba koju sam tretirao pre neki dan.
- Ri.. rib... jesi ti to rekao riba!? Gospođa ima pet banki minimum, prilično je korpulentna, nema zube, puši Drinu bez filtera i gleda u dlan!
- Brate, mora neko da se zauzme i tu. Uostalom, u mom tefteru se i ona broji kao jedan.
- Jebao te tefter, pomijaru onaj islandski...

Sretnete druga iz srednje, posle hiljadu godina, ne znate nista o njemu.

Vi:" Eeeej, pa gde si ti, sta radis, gde zivis sada...?"
On:"E'o, brate, ne da sam se uduv'o, kao zmaj, i sad idem ortaka da probam neku njegovu, kaze da je do jaaaja, matori. Pa cemo onda veceras do grada da izblejimo i da srolamo koji.."
Vi:" (Ooooookej, wtf?!) Ako, care, ako, samo ti duvaj..."
On:"Naravno, matoriiiii!"
...

Za Vukajliju svi su culi,
cuce se do kraja sveta kako ori s naseg ceta.
Joj, joj joj!

Kakav se to hejt sad sprema
Mene vise tamo da nema.

Zasto su me banovali
Kad su sa mnom stanovali

Vukajlijas sam od davnina,
nove clanove rado prmam.
Voleo bih moderatorko mila,
da znam sta se ovde sprema,
da znam sta se ovde sprema.

Za Vukajliju svi su culi
Novi Zeland, Hrvatska i Irska
Nek se cuje samo vriska
Od udaraca iz niska
Joj joj joj

Odlucio sam da svoj sexualni zivot uzmem u svoje ruke! Drkam svaki dan :D

Lik 1:E, 'ajde da kupimo Koka Kolu, od Pepsija imam proliv.
Lik 2:'Ajde.
Lik 3:'Ajde.
.
.
.
Lik n:'Ajde
Kontraš: Koka Kola nije zdrava a i peni u ustima. Nećemo da kupimo Koka Kolu.

-Miljane, jebem mu mater, došli smo na more. Vrati one bugarske gole pevaljke, zar sad ovakav pijan da slušam duhovnu muziku?
-Danas je sv. Milorad, ja moram da gledam večernju misu.
-Sa'ću ti jebem mater. (trš-trš)

Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu.
Ona se osvrće:
- Ijao što je lep fikus!
Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba.
- Nije fikus; to je dracena...
- Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka...
- Nisam video, gledao sam tebe.
- Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka...
- Nisam ni nju video, zato što sam...
- Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.)
- Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti...
- Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu…
- Ovo je istorija umetnosti...
- Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško...
- Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt...
- A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte…
- Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar...
- Kako nisi slikar? Pa sad si rekao...
- Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce…
- Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac?
- Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja...
- Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra?
- Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra?
- Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus...
- Dracena...
- Ma nema veze... Znači nemaš sestru?
Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002.
- Nemam. Piješ bel...
- A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom!
- Ovo je vino, belo vino...
- A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori?
- Pa... nemam, imam Šardone...
- Ne pijem belo vino, to je kiselo.
- Šampanjac piješ, to ti nije kiselo?
- Šampanjac je šampanjac, to je otmeno...
- Otmeno? A šardone nije otmen?
- Šarbone je kiseo!
- Nije šarBone, nego šar...
- Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.)
- Pa što sediš samo tu, tako?
Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače:
- UGASI SVETLO!!!
Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo…
- UGASI SVETLO!
Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se.
- Spusti roletne!
Spuštaš roletne i vraćaš se.
- I ono svetlo u kuhinji!
Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne:
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je…
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- Neću da te gledam, u redu…
Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu…
- NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ!
Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge...
- ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!!
Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu.
- NE GLEDAJ ME!!!
- Nipošto, kažeš i ne pomeraš se.
Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se:
- Ajde!
Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.

**************
Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju.
- Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled…
- Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!?
- Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne.
...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.

"Ako pogledate duboko u dlan svoje ruke, videćete svoje roditelje i sve generacije vaših predaka. Svi su živi u ovom trenutku. Svi su prisutni u vašem telu. Vi ste njihov nastavak".

Tražio je da mu u kancelariji ugradimo sto i stolicu sa motorima koji se na dugme dižu i spuštaju. Kaže, ako dođe neka stranka višeg rasta, da on fino pritisne dugme i vizuelno demonstrira da je, ipak, na većoj nadmorskoj visini života, u slučaju da, ne daj Bože, promukne ili ne bude imao dovoljno vremena da istakne sve svoje kvalitete.

- Ooooo srećna Nova godina kume!
- Ma šta srećna, kurac moj! Ista će da bude k’o prošla, ako ne i gora! Pun sam problema.
- Ej bre, pesimista si od kad te znam! Uzmi pa ih rešavaj, nemoj samo da kukaš.
- More znaš šta?! Nešto ja evo ovih dana kontam da poludim i rešim sve svoje probleme.
- Tako je kume! Uzmi stvar u svoje ruke!
- Ma jašta! Krov nad glavom, tri obroka, elegantna košulja, besplatni lekići i Bog da me vidi!

- Je li, momci, jesmo svi tu?
- Nismo, Stefan nije došao.
- Pa gde je taj STEFAN, u dupe mu STERAM, a-ha-ha-ha!
- Hi-hi-hi, dobra ti ova, brate!

- Je li, momak, odakle si ti?
- Iz Karavukova...
- Ha-ha-ha, iz Karavukova... Vi tamo mora da se karate s vukovima, a-ha-ha-ha!
- Hi-hi-hi, brate, kako si se samo duhovito izrazio!

- Jesi li lud, pišaš tamo iza drveta, svi te gledaju!
- Uf, boli me! Što 'će da mi dođu na slavu!?

- Sinoć u kafani sam ih sve oterao u p...m..., ma boli me, što će mi doću na slavu!

Telenor: Moj meni.
Tito: Tuđe nećemo, svoje ne damo.

Mozda ni ja necu biti bogzna kakva majka,pa necu da osudjujem,ali jedno je sigruno-svoje dete necu setati van mesta predvidjenog za setanje,necu ga ostavljati samog na ulici,ili u kolima,i necu JA setati na trotoaru,a dete na ulici!!!!!

-Kako ti se sviđa Tarzanija, Zapata?
-Do jaja je. Odo' ja do klonje. Serveza radi svoje.
Začuđujuće čista klonja. Možda zato što svi bljuju napolju, a kenjaju kući. Prilazi mi dugonoga crnka za glavu viša od de Vita, tj mene.
-Mali, imaš možda upaljač?
-Ne pušim. To je štetno, znaš.
-Kako volim kad muškarac brine o meni.
-Ne, ne ...nit sam tvoj muškarac nit' brinem. Samo kurtoazan razgovor vodim. Bolje nego da sam ti rek'o ''Ne'am lajter al' mogu te zapalim'
-Kako si duhovit....i mali i sladak.
-Durasel zeka sam pravi.
Jedan Tarzan me je spazio. Ovo je očigledno bila njegova Džejn. U šta si se uvalio...Ovo nema ni u Donje Vranje
-Je li ti, kepecu, mojoj ribi prodaješ fore a?
-Samo joj iznosim epidemiološke činjenice o karcinomu pluća. Pa i da flertujemo, bezazleno je, treba da ti imponuje što svi tvoju ribu gledaju.
-Nemoj da ti ja importujem jedan aperkat!!
(Budi se i džiber u meni...Tarzan u meni vrišti sa lijane AAAAAAAA)
-Ne importovanje...Imponovanje!
Udaram iz sve snage majmuna. Ali to je spazio čopor njegovih drugara, i Security Čite. U sosu sam...Počinju da me guraju...Frenk šamara krajnike Anđi...U taj mah...Dolazi Krampon...Možda i imamo šanse...