Stvarno, nisu mogli bolje ime da mu daju. I, šta tražimo ovde Frenk i ja? Svako treba da ponekad probudi unutrašnjeg džibera. Odmah mi se svidelo ovo mesto. Vajsmileri svuda oko nas. Možda nemaju dugu kosu i lokvanj ćega ali svakako ispustaju karakteristične krike. Eno je i Džejn, zajahala je šipku. Možda nije engleska plemkinja ali svakako je moldavska boginja Irina.. Čita...upravo me pretresao i pitao da li sam uneo bazuku.Tu je i Winamp DJ pusta Milka Canić remix.Čak i na Fešn Ti VI-ju džangl motivi. Frenki odmah napeo neku. Njene drugarice se raspituju za mene. On ih laže da sam oženjen, aludirajući na činjenicu da bezuspešno muvam jednu ribu 100 god. Urnisala me. Neću jebati.Puk'o sam. Samo napred braćela...moj put se razlikuje večeras.
-Kako ti se sviđa Tarzanija, Zapata?
-Do jaja je. Odo' ja do klonje. Serveza radi svoje.
Začuđujuće čista klonja. Možda zato što svi bljuju napolju, a kenjaju kući. Prilazi mi dugonoga crnka za glavu viša od de Vita, tj mene.
-Mali, imaš možda upaljač?
-Ne pušim. To je štetno, znaš.
-Kako volim kad muškarac brine o meni.
-Ne, ne ...nit sam tvoj muškarac nit' brinem. Samo kurtoazan razgovor vodim. Bolje nego da sam ti rek'o ''Ne'am lajter al' mogu te zapalim'
-Kako si duhovit....i mali i sladak.
-Durasel zeka sam pravi.
Jedan Tarzan me je spazio. Ovo je očigledno bila njegova Džejn. U šta si se uvalio...Ovo nema ni u Donje Vranje
-Je li ti, kepecu, mojoj ribi prodaješ fore a?
-Samo joj iznosim epidemiološke činjenice o karcinomu pluća. Pa i da flertujemo, bezazleno je, treba da ti imponuje što svi tvoju ribu gledaju.
-Nemoj da ti ja importujem jedan aperkat!!
(Budi se i džiber u meni...Tarzan u meni vrišti sa lijane AAAAAAAA)
-Ne importovanje...Imponovanje!
Udaram iz sve snage majmuna. Ali to je spazio čopor njegovih drugara, i Security Čite. U sosu sam...Počinju da me guraju...Frenk šamara krajnike Anđi...U taj mah...Dolazi Krampon...Možda i imamo šanse...
Mazno oduševljenje domaćice na prizor kvasca koji je odradio svoje. Neće nju više zajebavati majka da ne umije da napravi dobar hleb.
Kada od svoje mase ne možete da kažete da imate ljepšu polovinu.
-Viđe li Caneta sa onom malom?
-Viđo'.
-Kaže, to mu ljepša polovina.
-A jes' vidio koliki je on? To mu nikako ne može biti polovina. Možda neki manji razlomak, recimo, petina.
-He he... I to što kažeš.
Zbog lošeg spleta okolnosti malo smiriti živce, iskulirati i popraviti svoje ponašanje.
Radi svoje korsiti, kada dođe vreme za to, postati miran, kao bubica. Obično pred kraj školske godine, kada će tvoje ponašanje uticati na tvoju zaključnu ocenu, postati jedan od izuzetaka, svila svilena, postati primer drugima.
- Oho Milane, samo da te pohvalim, danas si nešto miran, nisi poneo kondome pa da gaćaš svoje drugare. A?
- Pa malo znate...
- A to ti da se učećeriš pred kraj godine? E ne može, neko pamti i ono od ranije.
Posle sudbonosnog DA, izbor prezimena taman sparenih bracnih drugova je jedan od najbitnijih uslova za stabilnost braka,makar iz ugla mladozenjine babe. Jer, kako nju jadnu ubediti, da je mlada postala estradna zvezda, i da je svi prepoznaju po njenom prezimenu, tako da ako ga promeni sad, pade sve u vodu. Elem, ranije su prezimena zadrzavale samo poneke "najvece zvezde i poznate licnosti", doktorke i direktorke skola su dodavale muzevljevo prezime na svoje, a ostatak zenskog sveta je prihvatao muzevljevo i brisao tatino. Naravno, postoji mogucnost i da muz doda zenino, ili cak da odbaci svoje i uzme njeno ( veoma "popularno" ovde").
Medjutim, postoji i uzimanje prezimena i cisto prakticnih razloga (citaj, nekom ludom pretku su nadenuli prezime, koje ti sada nosis, tako da ne smes ni facebook profil da otvoris, da ti se ne bi smejali)
Matičarka: Ljubice Pušikarić, da li uzimate muževljevo prezime, ili zadržavate svoje, ili dodajete...?
LJ.P.: uzimam muževljevo!!! (odahnuše svi prisutni)....
Matičarka: Ivana Janković, da li uzimate muževljevo prezime ( Glavić), zadžavate svoje, dodajete....?
I.J. Ostaje moje, molim vas!!!! (smeh u sali)
Jedan od najčešćih izgovora svojstven srednjoškolskoj populaciji u cilju spečavanja i odlaganja neminovnosti zvane kec u dnevniku.Učenici se veoma smelo odlučuju na ovaj ozbiljan korak,opravdavajući tako svoje neznanje pred profesorima.Od svih mogućih izgovora koji se vrte,ovaj najčešće upali posebno ako složite facu koja je primerena toj situaciji (najhrabriji puste i poneku suzu).Naravno,ovo će da upali ako na vas u istom danu "udari" još neki profesor,pa se slobodno može reći da jednim udarcem (jednom babom) ubijate više muva.Ova "fora" se ,po potrebi ,može primenjivati više puta,tako da oni najuporniji sahrane i do 4 babe u toku školske godine.
Neki ljudi ostavljaju svoje telo nauci, ja ostavljam svoje Luvru.
Fraza koja se koristi momenat pre nego što iznesete svoje genijalno mišljenje i na superioran način pokopate sagovornika.
- Nemoj zezati da si sa malom Anjom u vezi?
- Jesam, što?
- Ako ćemo realno, rava je, glupa je ko kurac, a i prevariće te nakon dve sedmice.
Specijalna podvrsta psa mešanca u 99 posto slučajeva žute boje, može biti i muškog i ženskog pola, živi u svim urbanim sredinama i veoma je pitome naravi.
Moze se prepoznati po: kod mužjaka podvijenom repu i uplašenom pogledu kao i uvek spremnog da pobegne zbog toga što ga mnogi ljudi mešaju sa REX-om pa ga gađaju kamenjem, štapovima, cipelama i ostalim priručnim sredstvima. Hrani se ispred pekara i ćevabdžinica fiksirajući pogledom koji kao da kaze "odlomi parče pljeske, ali ne i lepinje i ako može da je bez ljutog ili senfa", odličan u matematici jer je uvežban u brojanju zalogaja i kolicine kalorija koje ćete uneti u organizam, a da ne podelite sa njim.
Kod ženki lako prepoznatljiv model sa sisama do patosa i ogromnim stomakom punim novog potomstva, iako još uvek hrani ili voda sa sobom po 2-3 šteneta.
U prilasku čoveku veoma poverljiva prepoznatljiva po širokom mahanju repom, pametnom i pitomom pogledu u oči i snishodljivom ponašanju, koje kao da kaze "bato će da uzmes jednu kucu".
Hrani se oko kontejnera, blizu velikih gradilišta i uglavnom ima par svojih ljudskih prijatelja koji zive u susednom ulazu i svaki dan donose ostatke jučerašnjeg ručka (kupus, krompir, grašak, pasulj) i sve ono sto jedan pas ne bi trebao da jede.
Da dodam džeki rasa se uvek pari sa Rexom ali je najviše poštovana u našem narodu zbog svoje dobroćudne naravi.
Omiljena aktivnost male dece dok još ne shvataju da nije svaka bela površina papir. Popustljivi roditelji će tu radnju ohrabriti uz momentalno preračunavanje oko toga koliko će da ih košta krečenje, dok će oni strogi ubiti ovu ranu umetničku kreativnost i ljubav prema bojama pričom o načinjenoj šteti.
Repertoar žvrljotina se u ranoj fazi sastoji od čiča Gliša, sunca, cveća i drveća, a u slučaju ohrabrivanja umetničkih pokušaja, u pubertetskim godinama zamenjuje se slovima, tj. zapisima o nesrećnoj ljubavi (Pera + Mika = Forever Together) i citatima Ive Andrića i Hermana Hesea između nalepljenih postera omiljenih bendova.
Ova zidna umetnost nije večna - u postpubertetskim godinama uvek osvane jedan dan kada se umetnik osvrne na svoj rad, priseti se kada i zašto je stvarao, priseti se čak i kako se tada osećao, postidi se svoje mladalačke zanesenosti, i krene da cepa, briše i da se preračunava oko toga koliko će da ga košta krečenje.
Projekat CIA-e da bi sami počeli da skupljamo podatke o sebi i pravimo svoje dosijee. Na taj način im omogućavamo pristup do svojih slika, znaju s kim se družimo, gde smo bili na letovanju, šta trenutno radimo, kojoj smo političkoj opciji naklonjeni - i sve to bez angažovanja i jednog jedinog agenta - brilijantno.
Nesudjeni hipster svoje generacije. Dok su svi drugi zlikovci (iako je on za mene heroj, jeb'o mater onoj ptičurini) svakim novim gestom kršili sve moguće zakone ikad stvorene od strane čoveka i bivali mejnstrim, on je kukavac konstantno kršio i krivio zakone vremena i gravitacije. I što je još i najgore, uvek bi ispadalo da ih je iskrivio sam protiv sebe.
Ja, gledam Kojota kao klinac:
Iseče rupu na metalnom mostu, trkačica stane da jede tu, on iseče rupu oko nje, ceo most padne zajedno sa njim u ambis, trkačica ostaje na tom isečenom krugu lebdeći u vazduhu.
Mip, mip! Ppppp, i ode.
- Pa jebem mu mater! Moj Kojote..
Nalazi se tačno prekoputa WC šolje, na jako maloj razdaljini. Da nasloniš čelo kad ujutru mamuran kreneš da izbacuješ svoje unutrašnje ja...
Kako volim svoje malo kupatilo...
Znate ono kad mama i tata kupe slatkise za vas i vaseg brata/vasu sestru i onda svako dobije svoje-oboje dobijete po smoki, toblerone, cips, grisine, cokoladu, sok itd., a onda vi naravno odvojite svoj deo, da se zna, medjutim vas brat/vasa sestra hoce i nesto vase da pojede.
Ja: Bato, ti imas svoje, ja imam svoje, jel tako? Ja cu moj deo da pojedem.
Bata: Ne seko, nema to moje-tvoje, to je sve nase! (ustvari, hoce da kaze-NJEGOVO!)
Osoba muškog pola, sa stomakom prevelikim za svoje godine, interesovanjem premalim i preuskim za svoje godine, koja je večito nešto mrzovoljna, spora, i out za svoje godine. Nosi gilipterku obavezno i cepa pivo pred zadrugu (figurativno).
-Ajmo na basket!
-E nešto me mrzi, smorio sam se, a i sad će utisak nedelje.
-E tečo jedan, tetke ti ga!
Ukloniti nešto što je odradilo svoje.
Dečko, fotokopiraj ovu dokumentaciju sa stola pa arhiviraj sve što je obrađeno!
Baksuz ekstra klase. Njegova pojava nikome ne prija. K'o dnevnik je. Vesnik loših vesti.
Izađe iz svoje rupe, dođe, sruši sneška, ugazi ga, popiša se po njemu i ode. Kao utvara se stvori, iskenja ti svoje veliko, smrdljivo, pijano govno u ruke, i nestane.
- Đes matori, sto godina! Šta ima?
- Evo brate, upisao sam Fifasegamegasava fakultet za pravo, ekonomiju, menadžment i poljopriveredu! I smuvao sam onu malu Micu. Znaš kako je mala iskusna, ne mož da veruješ!
:dolazi baksuz:
- E de ste momci. Šta ima?
- Ma niš. Evo kažem mu baš kako sam upisao Fifasegamegasavu i pampričio malu Micu.
- Au... Malu Micu? Čuo sam svašta, zakačila je neki hepatitis skoro. A Fifasegamegasava gubi akreditaciju, jer su uvatili dekana kako puši domaru i analno stimuliše tetkicu kuvalom za kafu. Moram žurim, tetki da odnesem lek. Vidimo se...
Devojka opterećena nakitom. Bukvalno.
Čuješ je pre nego što je vidiš. Na sebe će nabacati i turske bukagije, samo ako šljašte i zveckaju. Nosi lanaca dovoljno da se ceo sveti Sinod postidi i ode u svoje kelije.
Aranžman narukvica, ogrlica i prstenja upotpunjava ostatkom opreme, helankama, naočarima preko pola lica (da slučajno ne vidiš kakav je grob zapravo, ili barem kuda joj okice gledaju) i telefonom u koji sikće. Vrlo glasno.
Primećena je pojava zvečarki potpuno prilagođenih na gradsko, tj. "urbano" okruženje. Maskiraju zveckanje šalovima, kariranim, ako je ikako moguće, i koriste drveni nakit, ali su u suštini ista sorta.
To je isto kao i obične zadušnice samo što svi članovi svoje imaginarne sveće donose na groblje vukajlije.Tu svako odlazi do svoje definicije da se moli za dušu svoje i svih obrisanih definicija.Važi samo za pravoslavne članove vukajlije.
