Oh, meni, blagog li muzičkog ugođaja! Sergej miluje svojim talasajućim glasnim žičicama audio-vizuelni kompleks jednog, u srce pogođenog, čoveka. U stvari, ne čoveka, već ljudine, jer ljudina ne brine šta o njoj pričaju, ljudina ne krije da se raspamećuje od bensedina i sveže smiksanih numera Sergejevih kad mu muka srce mori.
Ta žena, žena sa deficijencijom srčanog lokaliteta, što gazi po egu našeg junaka, nastavlja da kidiše na gladne, a neiskusne gospodinčiće. Ta žena ostavlja za sobom uplakane grdosije dimenzija prosečnog terenskog vozila, kiteći ih karakterističnostima pretpubertetske curice koja je upravo odgledala Titanik i nije joj jasno što se Dikaprio ne trlja sa ženama u vodi kako bi se ugrejao i spasao.

Ali, nade ima! Ruke same klikću na jutjubov bukmark, naslov pesme se kuca gotovo refleksno, i pred mučenikom se stvara lik izražajnih jagodica, a dobroćudnih očiju, lik Sergeja Ćetkovića. Taj čovek zna šta je muka, te svoje iskustvo u plođenju mnogih mladih i starih, a dobrodržećih dama bezuslovno transportuje u ganglije povređenoga.

Povređeni ubrzo prestaje da cmizdri, lice gubi odlike brkatog smuđa, a junak je spreman za nov lov. Sergej iscelitelj.

Reinkarnacija strip junaka Superhik-a, glavnog neprijatelja tajne grupe TNT, u stripu Alan Ford!
Ruku na srce, nije onako ružan, ne radi kao čistač, i ne pije 100 litara vina kako bi imao zadah kojim guši svoje žrtve, ali, ima on svoje metode koje već dugi niz godina daju značajne rezultate!

Njena se plava kosa mešala sa tečnošću boje crvene kao njene usne te junske noći kada ju je video uplakanu na klupi u parku. Kroz vlasi su tekle tople reke krvi kao kroz kakve klisure u proleće kada se poslednji sneg topi i time označava početak nekog novog života. Njenom je došao kraj.

Zelene oči su bile mrtve, bez sjaja, prazan pogled uperen prema prozoru kroz koji je treperila svetlost ulične svetiljke. Gledao je u svoje šake. Krvave, izguljene kože od nekoliko snažnih udaraca. Šta je to uradio koji kurac? Nije osećao ruke. To ne može biti njegovo delo, neki đavo je ušao u njih. Poželi da mu otpadnu, da se osuše i pretvore u pepeo, nije hteo ta prljava oružja krvnika na sebi.

Hteo je da se probudi, opet na trotoaru ispred kafane, kao i svako jutro. Jebena šećeruša i ona kurva konobarica, zbog nje sanja ovakve gluposti. Ma mora da je san. Nije! "Jebem ti majku mrtvu, ubico!", pomisli i zajeca gledajući kako kroz njenu kosu teče krv kao vetar onog dana kad ju je nagovorio da sedne sa njim na APN-a peticu, bolje nije imao, jebiga.

Isti vetar joj je mrsio kosu kad je pomolila glavu kroz prozor vagona, poslednji put gledajući kakvog monstruma, pijanicu i kockara ostavlja. Nije mogla da trpi stalno mučenje, batine i smišljanja izgovora za modrice po telu, niti njegov zadah na jeftinu rakiju i još jeftiniju kurvu kad bi se prljav i obuven izvalio na krevet pored nje. Uzela je jednogodišnjeg sina i otišla daleko iz tog mraka i agonije, nadajući se da nikad više neće videti njegovo lice, mržnjom i patnjom oblikovano i urezivano u njenom sećanju.

Njegove misli, crne poput najdubljeg ponora okeana, prekinu dečji plač. Iz senke je, vukući svog najboljeg plišanog prijatelja, dopuzao njihov sin, crvenog lica preplavljenog biserima koji su se slivali niz pidžamu, ostavljajući za sobom duboke brazde na duši. Uzeo je dete, poljubio ga, pozvao muriju i skočio kroz prozor.

Žargonski izraz koji je evoluirao u dve faze. Prvobitna upotreba ovog izraza je bila za fudbalere u najmlađoj kategoriji. Nije redak slučaj da ovi fudbalski petlići, igraju svoje utakmice, kao predigru utakmica prvih timova.
U drugoj evolutivnoj fazi, ovaj izraz se upotrebljava za prste na ruci, jer svoje mesto nalaze takođe u PREDIGRI.

Još jedan produkt surovog kapitalizma. To je kad se snimi jedna epizoda neke serije ili emisije (za svoje pare), pa ako se publici dopadne priča ide dalje. Kod nas, 'ako imaš svoje ljude', snimiš stotinak komada u cugu (za naše pare) i onda k'o čovek jebeš pretplatnike u udarnom terminu.

Od vajkada,ljudi su iznalazili lakše načine za svoje obitavanje na ovoj planeti.Dok se školuje,homo sapiens najčešće izvrdava svoje obaveze,jer uvek smatra da ima nešto pametnije da radi.Film umesto lektire jeste olakšavanje života po principu ''1500 strana=film''.Ovo se najpre odnosi na ruske klasike.

Užasno ćutljiva osoba koju nikad nećete čuti da kaže kako joj nešto ne odogovara ili da želi nešto da promeni. Obično je u društvu svoje drugarice, vrh ribe, koja razmišlja za obe i nameće drugoj svoje stavove, kako dotična ne bi morala sama da lupa glavu.

Tako Crnogorci pitaju svoje iz kojeg su plemena,to jest da saznaju koliko su njegovi turskijeh glava posjekli.
Takodje to pitaju svoje kad dodju u Beograd da studiraju ili rade da bi saznali njihove radne navike,to jest koliko su u stanju da lade muda…

Vrhunac mufljuzizma. Čovek koji se bez trunke savesti bavi raznoraznm prevarama i malverzacijama zarad boljitka svoje guzice.

Specifičan soj učesnika popularnih TV kvizova. Nastoje da pored tačnog odgovora dodatno istaknu svoje znanje o oblasti iz koje je postavljeno pitanje. Uglavnom su to pitanja na koje odgovore zna i deda Milutin iz sela u Negotinskoj krajini jer se ta ista pitanja vrte već godinama. Sve do trenutka dok ne protiltuju na ozbiljnijem pitanju za koje nisu čuli ni preko najbližih 6 kolena iz svoje a i komšijine familije.

Najuticajnija porodica ovdašnje muzičke produkcije.Na sam pomen njihovog prezimena svi ljudi se sa zebnjom okreću oko sebe,i zatvaraju uši rukama, ne bi li osetili zastrašujuće melodije koje ova porodica fabrikuje

Hijererhijska lestvica familije izgleda ovako:

Kaže se za nekog, čiji predstojeći rad ili delo u startu omalovažimo, jer znamo da je po nama nesposoban to da kvalitetno uradi.

Kada kao klinac postavis svoje figurice vojnika na svako moguce mesto u kuci i igras se rata.

Posle nje više ništa nije isto.

Nije ti išlo. Problemi kod kuće, problemi na poslu, drugovi te ne pamte, bivše se ne javljaju. I onda dođe ona. I sve dođe na svoje. Krene ti na ruku kako ti nikad u životu krenulo nije. Neobjašnjivo. Metamorfoza. Kopernikanski obrt.

Ima tako žena koje prenesu na tebe nešto svoga blagoslova. Nije nužno da takva ostane s tobom, da bi blagoslov trajao. Nekad je i jedan susret dovoljan. Ako možeš, zadrži je. Ili je poljubi, pa pusti u vodu k'o zlatnu ribicu nek' resetuje svoje tri želje. Gle, obala je prepuna ribara.

Uglavnom deca romske nacionalnosti, primorana od strane roditelja da protiv svoje volje kukaju ljudima, zebu, trpe uvrede a ponekad i batine. Batine su neminovne kod kuće, ukoliko ne isprose dovoljno; a tuku ih pijani očevi, koji su i sami protiv svoje volje kao deca prosili i bili prebijani od strane njihovih pijanih očeva.

Najslađa kazna. San svakog od nas. Situacija koja od stipse izvuče i cenera za kafu šalteruši kad joj bude plaćao kaznu.

Facu drota koji ti napiše potvrdu da si imao pablik pamtiš čitav svoj život. Ne zbog para, ponavljam, nego zbog toga što je to možda i prva osoba koja te vidi kako jebeš, još te uz to nagrađuje. Car si pube, svaka ti čast. Nakon toga ti dani bivaju popunjeni sa jedno desetak ''Jebote, koliko sam ja moćan!'' momenata.

Ćale je prvi put sretan što ti daje veću svotu novca. Opsuje mamu drotovsku par puta, ali iz (vidljivo niskog) poštovanja prema tom ološu i iz navike, ništa strašno.

U očima svoje ekipe si veći nego u svojim u trenutku primanja kazne. Telefon ti neprestano zvoni, piješ više kafa nego u završnici ispitnog roka.

Ona je kafanska konobarica od tri'est tri godine. Njeno ima se pravilno izgovara "SlOađa". Razvedena je, ima vanbračno maloletno dete i radi u seoskoj birtiji Monako. Ojače građe, nikako debela, utegnuta u crne helanke. Crna kosa poput lavlje grive se spušta preko majice sa dubokim V-izrezom koja jedva održava njene pozamašne dojke kao ukrućene goropadi. Na nogama sandale, platforme od plute koje nose samo srpske medicinske sestre i kafanske konobarice.

Slađa je 'oćna, ali Slađa ne da svakom. Uđeš u kafanu, teškim korakom noseći brdo problema na leđima. Sedneš, izdahneš. Naručiš sebi piće, Slađa pije vinjak. Sa Panasonik linije milozvučno peva Ipče Ahmedovski. Seda ti za sto, popričaće sa tobom poput brata ti. Slađa ima završenu osnovnu-i-po školu: osnovnu i dva razreda trgovačke, ali ima životnu mudrost Zaratrustre, iskustvo Marka Pola i smirenost Patrijarha Pavla. Uvek je sa osmehom, ali poznaje život, život koji ju je gazio i nije je štedio. Iznad obrve ima ožiljak koji je podseća na bivšeg muža Žiku, kamiondžiju sa ogromnom trbušinom koji lako zamahne ručurdom, i ranu na desnoj plećki od noža skakavca, ali Slađa se nikom nikad nije žalila na svoje probleme.... Ne, Slađa sluša druge. Selom kruži legenda da se ne zna broj krava i teladi koje su čičice nakon stočne pijace štetovali kod nje u kafani, kao i o broju razbijenih glava seoskih lola od strane njihovih žena, kada bi se muževi o uranku vraćali od Slađe. Ali seoske žene nikad nisu dirale Slađu, Slađa je feng šui u selu, doktor Sigmund Frojd, garant stabilnosti njihovih muževa, samim tim i porodice, pa i sela...

Slađa nije osoba, Slađa je institucija. Da Slađa ne postoji, trebalo bi je izmisliti.

Pitanje koje upućujemo sagovorniku u situaciji u kojoj nam nije najjasnije na čemu zasniva svoje mišljenje.
Ako ne dobijemo adekvatan odgovor, što se dešava u najvećem broju slučajeva, obično možemo zaključiti da je pomenuti svoje mišljenje razvio na osnovu stereotipa ili da se priklonio stavovima većine koji su nerijetko pogrešni.

Eskort dama prevedeno na naški je skupa prostitutka. Djevojkama na pragu svoje 20-e godine koja pruža svoje usluge po jahtama i apartmanima svojih klijenata. Još više prevedeno na naški, jedva punoljetna ku*ava koja se handri s' guzonjama, živi na visokoj nozi i završava fakultet uvijek u roku.

Juda svoje profesije.