Nasuprot ustljenom verovanju koje govori da je ovo salonski primer pesimizma, u današnje vreme totalne besparice kada je žickanje postalo umetnost koja će omogućiti prživljavanje ili prživanje -jebem li ga , ovo je klasičan znak optimizma .
Ovo je skil profesionalnog pijanice koji svojom polupraznom čašom čeka žrtvu u najmračnijem delu kafane. Kada žrtva bude dovoljno opijena svojim bolom i alkoholom, on tad' stupa na scenu. Pretvara se u uvo i postaje jako dobar sakovornik bolom skrhanom čoveku. Sve dok ovaj ne dodje na ideju na naruči novu turu i časti svog novog ''prijatelja''. Tada se priča vrti, ture okreću, i sve tako do fajronta...

Ovo poznaje svaki sportski fanatik čija je radna etika puno izraženija nego talent koji posjeduje. Disciplina, rad i klupa. Vječita klupa. Treniram - ne igram - treniram. I tako u začarani krug u potrazi za začaranim kruhom koji non stop izmiče.

Svaka okolina ima ovakve primjerke. Što je razina bliža prema beton ligama, to je i izostanak talenta vidljiviji. Ali primjerci ustraju. Naporan rad i stega se isplati. Kad ono - jokara.

Osoba željna tuđe hrane ili pića. Nažalost, veoma je česta pojava u većini društava. U mogućnosti je da oseti miris hrane i preko 300m. Tada vreba svoju žrtvu i prilazi joj sa svojim prepoznatljivim pitanjem "Može guc?" ili "Može griz?". Nije stalni član društva i često se nakon uzetog obroka povlači i ponovo vreba neku drugu žrtvu.
Niko ih nikad nije video da sami nešto kupuju za jelo ili piće.

Mera za kvalitet hrane.

Pogon za pečenje domaće radže, najčešće manuelne izrade.

Pogdegde se pod pecarom podrazumeva i prostorija u kojoj se obavlja destilacija šljive, grožđa i drugog voća.

Neidentificirana znanost.

Reč za sve uopšteno.

Za razliku od sapuna iz ženskog wc- a , pravi se od specijalne , postojane materije neverovatne trajnosti . Ma koliko posete muškom wc- u bile česte , sapun nikada neće izgubiti svoj prvobitni oblik i masu . Vremenom postaje simbol tradicije jedne kafane .

Situacija kad pravo s posla odete kod devojke i dok stojite pored nje na vratima uopšte ne primećujete novu ultra providnu haljinicu koja je stvorena samo da bude skinuta, već ste namirisali kako se iz njene kuhinje širi opojni miris neodoljivih krmenadlica koje se hlade u tiganju...i umesto zagrljaja i poljupca, onako omamljeni bezobrazno se provučete pored nje kao da je nema i uputite se u pravcu kuhinje.
Ona se naravno u trenu iznervira jer je u drugom planu i ljubazno vam kaže da sednete i opustite se. Odlazi do kuhinje i vraća se sa onim preplanulim krmenadlama na tanjiru, prolazi pored vas kao da vas nema i odnosi ih svom šarplanincu koji vas je oduvek gledao nekako ispod oka. Dok gledate kako ih zver guta u jednom zalogaju dok ga ona češka po glavi, pokušavate da shvatite šta se dešava. Tad vidite haljinicu, ali već je kasno...džukela vam se već kezi u lice oblizujući se nakon vašeg nesuđenog obroka.
Ubuduće, pre odlaska kod nje svraćate do neke pekare za svaki slučaj i od tad primećujete i kad joj vlas kose nije na svom mestu.

Događaj kome rado prisustvuje masa ljudi i to, gle čuda, kad neko umre. Lokacija – groblje. Povod – smrt. Cilj – ovaj događaj je sam sebi cilj. Masa ljudi se, dakle, uvek rado sjati na promociji hrane; čak im ni smrt „voljenog“ ne može isterati onaj grabljivi pogled iz očiju i zatvoriti balava usta. Na promociji hrane postoji nekoliko ustaljenih, ali neshvatljivih običaja: drže se sveće, narod se krsti, poneko pusti i suzicu-dve iz petnih žila. Ali i to ima svoje zašto: to se oni, u stvari, mole bogu i zahvaljuju mu na raskošnoj trpezi, dok ovi što isteruju suze mora da dugo nisu jeli. Na promociji hrane obavezno je prisutna i grupica ljudi koja bezobzirno odlaže otvaranje promocije, a to su ožalošćeni. Nekome ko sa strane posmatra čitav događaj može se učiniti da su mnogo gladni, pošto ne mogu da prestanu da plaču. Elem, sve se te formalnosti vrlo brzo završe, a ožalošćeni sklone u stranu da bi narod bezbrižno prionuo na konzumaciju. Za one stidljivije tu su i konobari.

Trenutak u kome ne mislite ni na šta, već ste u nekom blaženom stanju. Pomislite - život je lep, ali nekad ume da bude savršen...

Rečenica koja se koristi za lika koji jede kao nenormalan a nikako ne može da se ugoji. Obično pada u depresiju, misli da je njegov problem nerešiv a ima mnogo unesrećenijih ljudi od njega.

Čisto finansijsko kurčenje, dva puta izvedeno. Samo bahato, što skuplje!
Nepotreban trošak za još nepotrebniji luksuz tamo gde za time nema svrhe ni potrebe.
Izvedeno na osnovu čudnovate odluke jedne od najsiromašnijih opština u Srbiji da spiči 30.000 evra na izgradnju WC-a u zgradi opštine i to po takvoj tehnologiji da bi im i NASA zavidela. Čak i za otvaranje i zatvaranje vrata WC-a vam je potrebna posebna obuka i pomoć jer imaju mikročip i senzore. A zatim, dok su još u formi i pod utiskom, dok se strasti nisu još smirile i čuđenje nije još zamrlo, još otprilike toliko za WC u najopremljenijoj osnovnoj školi u centru grada iako je tamo sve u tip-top stanju, a ima škola na teritoriji te opštine gde deca trče u poljske nužnike.
Velika misterija koja prkosi zdravom razumu i logici jer vas ostavlja u dilemi šta je nelogičnije: kakav je to WC ili kako se u taj WC ulazi/izlazi u slučaju da nestane struje?

Kad hoćeš da ispadneš dobar, a drugi te još napljuju zbog toga.

Kaže se za neku novu stvar.
U posprdnom smislu, može se koristiti za papirne novčanice.

Čovek koji se rano 'rani. Jede od sabajle.

U pekari sumnjive akreditacije (koja se najčešće nalazi blizu autobuske, železničke ili neke druge stanice gde prolazi milion ljudi dnevno i sve ih baš zabole šta će da jedu), gore nego što je ona Megatrendova, simpatična devojka ili neka druga persona (sa neobično velikim "grudima", što bi rek'o naš narod: k'o bostan, da ti, prijatelju, ne bi gled'o šta'š da jedeš nego u nešto drugo) postavlja ovo pitanje. E, a ti odma' znaš da je to nejestivo, prijatelju. Ne da ne'š jebat, nego, što je od krucijalne životne važnosti: ne'š jesti. Time sto posto konju glavu da razbiješ možeš! Ili još gore nekoj volini kojega su "izujedali obadi", a glava mu gora nego iz onog vica o kuvanju bosanske glave. Iz pristojnosti, ako si pristojan, reći ćeš: "Nema potrebe", dati personi tih dva'es dinara i pobeći glavom bez obzira. Ako te baš zabole određeni organ (da preciziram: muški polni) za pristojnost, samo ćeš izleteti odatle brže nego kometa! Što i jeste najsigurniji put da ostaneš živ...

Nešto najbolje, savršenstvo, večera koju samo poželeti možeš, još ako te neki ukućanin toliko dobro poznaje da je unapred pospremio sto jer želi da spava, ova večeru ćeš pamtiti narednih pet dana, ma kolko pijan bio. Pijan si, jedva čekaš da dođeš kući da lagneš, al uvek moraš da se zadržiš malo u kuhinji, ma koliko mrtav bio, stomak mora da se napuni, jebiga. Svaki medicinski radnik će ti reći da ne valja večerati posle sedam sati, svakako da treba to ispoštovati, niko nije obrazložio je li hasanje u 4 ujutru doručak ili večera, to nije greh. Onaj ko ne bi da se maltretira gajbi svrati do pekare da im poželi dobro jutro, one se taman tada otvaraju pa imaju vruć burek, ubicu svih bakterija koje si navuko od piva iz limenki po kom su pišali kučići. Ovo praktikuje svaki pravi boem, svaki pravi šmeker koji se dobro proveo, manekeni, pičkice i devojčice koje su u grad otišle da budu viđene idu kućama gde će gutati nešto drugo, a ne hranu iz frižidera.

Potpuno dominirati u tuči. Bukvalno otvoriti nekoga. Odnosi se na lobanju, arkadu ili neki drugi deo ljudske anatomije.

Sporo jede.