Fitnes centar u prvih par meseci nakon otvaranja.
-A da krenemo u fitnes centar, tamo na kružnom? Aerobik, ovo ono? To više nije toliko gej, sad je više metro! Taman da balavimo na neke rasne pozadine u helankama...
-A da ne krenemo? Otvorio se tek prošle nedelje, sačekaj malo, sad je pun debelih žena. To je trenutno fetnes centar.
Kaže se za ljude kojima nikad ništa ne valja, za večite kontraše i one koji se bune samo da bi se bunili, a u većini slučajeva ispadaju glupi.
Pera: E bilo do jaja sinoć, Đura se baš otvorio, super što nas je častio zato što je nasledio stan!
Mile: Ma šta do jaja, celo veče sam pio samo Ballantines, nije bilo Jack Daniels-a, jajara jedna, stis'o se.
Pera: Eh, kakav si, daš slepcu kiflu, a on kaže da je kriva...
Retka pojava u nas Srba. Može se legalno profitirati samo ukoliko se razvija biznis vezan za prodaju nezdrave hrane ili vezan za igre na sreću.
- E baćo jes' video kako onaj Šiptar što je otvorio pekaru mlati lovu?
Jesam matori, on i onaj Bucko što prodaje roštilj, valjaju se u lovi ko svinje u blatu...
- E šta ti je napravda... Ne može pošten čovek ni da zaradi.
Ma pusti to, ajmo do kladže i da opalimo po slot aparatima koji put.
Za razliku od kobasicijade (lokala ili žurke gde gotovo da nema ženskih osoba), na viršlijadi je kompletno društvo muško. Dok u nekom od tih lokala ili žurki nekim ljudima može biti zabavno (dežurnim eliminatorima alkohola i muželnicima), u ovom slučaju ljudima koji su prisutni kroz glavu prolaze samo misli "sudija, sviraj kraj".
Elem, u pitanju je tuširanje vojnika u kasarni. Tada nikome nimalo nije prijatno što se tu nalazi. I svi se mole da im svest i podsvest, a bogami i astralna projekcija, budu usmereni samo na postupak obavljanja lične higijene. Jedino se drugarice, ortakinje i ostale pripadnice ženskog roda (ne keve i sestre, a bake nikako) kikoću, smejuckaju, pokrivaju (tobože od srama) usta i svoj kez na sam pomen vojničkog tuširanja. Šta im prolazi kroz glavu, to tačno niko ne zna, ali svaki muškarac poželi da zaboravi taj deo svog života, sem ako, naravno, nije gej.
Ne gledaj tuđeg vršnjaka, ne misli na žene, ne peri tukidida više nego što treba, ne misli na žene, ne misli na žene, ne misli na sise i guze... Samo se nasapunjaj, isperi to i bež' na sušenje i obalačenje.
Naziv viršlijada je nekako najadekvatniji, pošto veličine pimpeka variraju od "k'o u crnčuge" do "k'o koktel viršlica". Naravno, svakoga je blam da se zagleda u tuđi, a mnogima je bezveze da pokazuju na tuđi (bilo da je mali ili veliki) da ne bi bili okarakterisani kao topla braća.
Jedina zabava je zajebavanje lika kome ispadne sapun (ili tuba sa gelom za tuširanje) da je on otvorio radnju. Smeh je glasan, dug i služi kao mantra za prizivanje Mlohavog čoveka (arhi-neprijatelja potencije).
Otići negdje na brzinu, bez dugog spremanja.
- Ej brate, šta radiš večeras?
- Nisam ništa planirao, što?
- Šta misliš da spičimo do grada malo? Otvorio se onaj novi kafić, čujem da su im konobarice bombe...
- Ne znam matori, nisam nešto pri parama ovih dana...
- A jebiga onda, ništa, zvaću Lemija, dobio je na kladži neku kintu jutros...
Reči koje ćeš čuti, ah, kakve li ironije, od čoveka koji uglavnom samo sere. Još jedna od poslovica starijih ljudi, koji su odavno prestali sa istresanjem skituljka. Najčešće se koristi posle nekog obilnog krkanluka, a sve u cilju edukacije mladog jebača da se ne zaleće i ne hvali previše.
-Aaa... jedva se oprostih s njim, ali vredelo je!
-Jesi otvorio prozor?
-Da.
-Isprskao s onim sprejem?
-Da.
-Oribao š..
-Aman čoveče! O’š prestati više? Ko kaže da je najlepše jebati, taj se nije k’o čovek istovario! Zapamti moje reči! Uh... kakva nirvana.. Nisam znao da li da ga pošaljem u kanalizaciju ili u zabavište.. Uh, uh, sve me znoj oblio.
-Sad sam te pustio u kupatilo i više nikad...
Rečenica koja se veoma često upotrebljava danas. Svako ima svoje, svako je nešto kupio samo za njega, niko nikome nešto neće da da ili pozajmi...
-E, to je moja lopta, vrati mi.
-Gde piše da je tvoja? Nećeš da crkneš ako igramo malo.
----------------------------Alo majmune, skloni se sa mog kompa. Šta se majmunišeš, otvorio si 1000 prozora, znaš sam platio komp?
-Gde piše da je tvoj? I je l si ti dao pare za njega, uopšte?
Poruka ispisana na ekranu, pre nego što ti komp načisto rikne.
- Što te nema na forumu? Da vidiš, Sovičić otvorio temu ''Kiseli kupus - glavni uzrok zašto Srbija smrdi i puna je crvotočine ili ipak najbolji srpski brend?''. Timi invalid je obrisao. Kaže da krši novi zakon o higijeni.
- On je brate lud, kapiram da ga baca na Mr. Propera.
- Taj nerad. Kapiram da ga i ne baca, jer dok on opere ruke prethodno, prođe voz.
- Haha, taj rad. Nego, crko mi komp.
- Šta je bila poslednja reč tehnike?
- Ma da sam pokupio neki virus na animalpornu.
- E jebi ga... Pa jesi sačuvao išta?
- Ništa. Ič. A imao sam pornografije za 15 godina zatvora. Još je sa sobom u grob poneo najbolji DVD, sa ovčicama. Ostao mi u čitaču, a čitač ni da bekne.
Odbijanje nastavka vožnje izazvano neočekivanom replikom ili akcijom vozača ili nekog od saputnika.
- Pa dje ovuda, ceka nas pet semafora i raskrsnica. Prvo si upalio taj taksimetar a nisam ni vrata otvorio, pa sad jos ovo. Stani mi da izađem!
___- Kartu molim.
- Molim? Kartu?
- Ako nemate kartu, moraću vas izbaciti.
- Neće mene niko izbacati. Majstore, stani mi da izađem.
...to je kada se probudis u iznajmljenom stanu za koji dugujes vec dve kirije,u krevetu u kome pitaj Boga ko je sve spavao,pored devojke koja je sinoc uslisila tvoje molitve i pristala na sex,tokom koga je u par navrata izgovorila musko ime a to nije tvoje...nisi ni otvorio oci kako treba,telefon zvoni - sef te zove i obavestava da si popio kaznu od 20posto za ovaj i sledeci mesec zbog cega si najmanje kriv i da treba da poruris jer taj dan radis duplu smenu...pozuris do toaleta,opet nema vode,sporet se pokvario jos prosle nedelje a majstor te laze svaki dan da ce doci - tako da ni od kafe nema nista...zuris na autobus - kad zakljucis da ti je neko tu noc ukrao tocak sa auta..na poslu ceka brdo papira,propisa,robe,skladistenja..namrgodjeni sef,pobesneli gazda i pokondirena tikva - gazdarica..oko podneva pozelis kuci da se javis kad ukapiras da su te odzeparili u autobusu i ukrali telefon za koji jos isplacujes rate...pojedes parce hladne pice i bajtu rol virslu jer to je sve sto si nasao u pekari,koja od sutra nece vise raditi,valjda zbog krize..majka te zove u firmu,obavestava da je otac ponovo u bolnici i da bi trebalo da dodjes sto pre,a ako saznas gde je sestra da je dovedes kuci....skrivas pogled od kolega koji odlaze na pice nakon posla jer zuris da uplatis tiket kao poslednju nadu...vracas se u stan koji je sav u haosu razbacane odece i posudja u pozadini cuje se cesma koja curi,promaja je razbila prozor a na stolu oprostajno pismo od devojke...
Supersonično, ultimativno alkoholno piće, koje u Srbiji služi da bi krasilo police i vitrine po domaćinstvima. Ovu namenu uz Chivas dele i ostala pića iz porodice viskija, konjaka i brendija, a tu može i da se progura poneka fensi votka, poput Finlandie ili Smirnoff-a.
Ovo piće se otvara samo u specijalnim prilikama... Kada nam dođe neka rodbina iz inostranstva, i to pod uslovom da i oni donesu neke skupe poklone.
Kada se, posle nekoliko godina skupljanja prašine, flaša Chivasa isprazni, domaćin u nju obično sipa neku domaću brljoku, jer mu je žao da baci flašu koju će, ko zna kad, ponovo dobiti...
Dva adolescenta, u pubertetskoj kulminaciji, kuliraju kod kuće:
- "E, 'aj daj da probamo onaj viski sa police..."
- "Jesi li lud...? Ćale bi me ubio kad bi saznao da sam ga otvorio..."
- "Pa vidiš li da je načet... Ajde, daj čašice..."
- "Evo... Aj živeli... guc, guc..."
- "Au jebote, al' je jak... Žeže k'o rakija."
- "Aha, a i miriši isto tako... Ala mi sad kuva u stomaku..."
Slikovit opis nebezbednosti nekog mesta.
- Veljo, aj na po jednu kod Miće Slajda, otvorio novu kafanu.
- Šta? Ma idi bestraga, ni za živu glavu!
- Što bre tako?
- Pa znaš da mu je kližiste dvaput odnosilo kafanu i opet ju je napravio na ivici smrti, treba da uvede beneficirani radni staž ljudima koji piju kod njega.
Simbol brzine. Niko ništa ne odradi tako brzo kao što umorni građevinac na 40 stepeni Celzijusa iskapi ladno pivce pakovano u staklenac od pola litre.
Primer 1:
- Alo, bre, Rođo, čekam taj malter, oće li??
- Evo, majstore, sad sam otvorio pivce, znate kakvo je, ladno...
- Zgutaj na brzinu i ajde!
- Gut, gut (pet sekundi), evo me,majstore!Primer 2:
- Ajoj, ona Marija, ala je dobra, brate...
- Ništa mi ne govori, pokidao bih je kao zidar ladno pivo!
Jedna jedina reč, dovoljna da odgovori na minute i minute patetičnog, lažnog, teatralnog, samosažaljivog, samopravdajućeg proseravanja. Devet slova koja vrlo efektno spuštaju seratora na zemlju i saopštavaju sledeće: "Džaba toliko pričaš, pravdaš se i glumiš nekakvu žrtvu i velikomučenika, kad je svima jasno da si sam kriv za sve što ti se dešava..."
(Iz obzira prema čitaocima, navodim samo mali, završni fragment razgovora...)
-I zato mi je bilo nemoguće da imam normalno detinjstvo - otac i majka su se konstantno takmičili ko će više da mi ispuni svaku želju, a nikada se nisu istinski interesovali za mene, moje misli i probleme. Džaba i pare i sve, kad nisam imao roditeljsku ljubav. Doduše, na trenutke sam je imao i previše, ponekad nisam mogao da trpim njihove pritiske i zadiranje u moj lični život. A posle mi je ćale otvorio firmu i sve mi je klijente obezbedio svojim vezama, ja ni za šta nisam morao da se borim, kao svi srećni, obični, normalni ljudi... A i devojka me strašno povredila, prvi put sam se otvorio prema nekome, a ona me ostavila i otišla sa nekim kretenom. Dobro, par puta nije mogao da mi se digne dok sam bio s njom, ali to je bilo razumljivo, s obzirom na sve to što me je gušilo i pritiskalo. I zbog svega toga sam se na kraju navukao na dop, jer nisam više znao ko sam i šta sam u stvari i... ono... gde ide moj život... taj neki fazon...
-Zaplakaću.
Biti nekom podrška, zaleđina, zaštitnik ili veza. Ili što bi rekli ubosni, štela.
-Slušaj me alapačo! Još jednom nazovi Cacu i kenjaj joj kako sam te ja muvao, i drukčije ćemo razgovarati.
-A šta, kao nisi me muvao?
-To što sam ti otvorio vrata je čin kućnog vaspitanja, a ne želje za tvojom izdrndanom pizdom.
-Ne vređaj me ljaljane! Ne znaš ko stoji iza mene!
-Znam, svako ko ima 20 eura. Ajmo sad šetnja!
Izvjestan vremenski paradoks kog možete doživjeti tek kad uđete u neke godine. Prosto vam se neki događaj iz prošlosti čini u isto vrijeme i vrlo davan i vrlo nedavan.
(Napomena za one koji kasnije čitaju: definicija je pisana 2025)
Primjer - putovanje u Italiju 2012. i izlazak pjesme "Gangnam Style".
2012. se odlično sjećate, čak vam je ona dugo vremena bila daleka budućnost koje su se neki i pribojavali zbog Majanskog kalendara. Ali kad je konačno prešla u prošlost... pa nema šanse da je to tako davna prošlost. Brate... znam i sam...
Bio sam ista budala kao i sad. Sve isto u pet deka. Svježa sjećanja. I tad bili smartfoni i društvene mreže. Gangnam Style na YouTube-u prešišao milijardu pregleda. Lady Gaga izbacivala futurističke spotove, tipa Poker Face i Bad Romance, zbog koji smo se osjećali kao da smo u budućnosti. Adele izbacila "Someone Like You", a ja otvorio temu o "povratku kvaliteta u mainstream" (https://vukajlija.com/forum/teme/41136-vraca-li-se-kvalitet-u-mainstream). I tad sam visio na Vukajliji.
Putovanja se i dalje sjećam, i da opet organizujem sa sličnom ekipom, opet bi se isto ponašao. Ništa posebno "omudrao" nisam. Ustvari jesam malo, ali samo u nekim segmentima. Generalno sam vrlo sličan tip ko što sam bio.
Sve to, kao da je juče bilo.
A onda skontam... prošlo je 13 godina! Ej! Trinaest godina! Tad još Benedikt bio papa, a Irinej patrijarh. Vučić tek došao na vlast - a jbt... i tad je čovjek bio na vlasti. Za nevjerovat.
13 godina, a kao da je bilo juče. A to bilo ihahaj vremena prije korone.
Kroatizam, u posljednje vrijeme veoma učestao u našem jeziku. Upristojena verzija "daj, ne seri!" ili "idi u kurac?!" (naravno, ne u negativnom kontekstu, nego u značenju zadivljenosti nekom pojavom ili iznenađenjem koje nas zdrma u sekundi, pa su psovke jedini izrazi koji nam uvijek stoje na vrh jezika).
Često se koristi i sa primjesom podsmijeha prema našem sjeverozapadnom susjedu, zbog velike količine nejasnoća u njihovom standarnom govoru.
- Mare očistio godinu u junu, ode na more na mjesec dana, otvorio se ćaća k'o crkvena vrata!
- Ideš?! Jebo sebe, jes' srećnik!-------------------------------------------------------------
- Bio sam na ljetovanju u Dubrovniku, ah, kakav divan grad, kakav narod, kako su kulturni, ljubazni, divota jedna.. Za razliku od naših seljaka.
- Ideš?! Kad buš opet išao tam'?!
Hladan beše jesenji dan 90 i neke godine, sedimo kraj šporeta deda i ja i deljemo šunku, ren, baren krompir i mladi sir. Baba ispekla pogaču. Svakom po jednu...
I tako ti se ja i deda prejedemo. Ja sam malo više pojeo od njega, al mlađi sam, pa sam bolje podneo prežderavanje.
Deda je opleo celu zadnju šunku, par kila krompira, punu kačicu mladog sira i dve tegle rena. I od moje pogače je malo štrpnuo. Međutim, mislim da je njega sjebalo to što je posle svega toga pojeo dva parčeta baklave. De bre toliko slatko na prazan želudac?
I zapeko deda, naduvo se ko žabac, ne može da bekne, a ja skapiram da ga moram odvesti u bolnicu ili je gotov.
Otkotrljam dedu do auta, zovem dvojicu komšija da ga ubacimo, i pravac za grad.
U bolnici ga prime preko reda, jer su svatili da je hitan slučaj, i reše da ga odmah operišu. Jedino se tako mogla izvaditi sva ona hrana što je zapekla u dedinim crevima. Kakvi crni laksativi, klizme i ostale papazjanije? Samo nož tu pomaže!
Mene puste da kroz one okrugle prozorčiće pratim tok operacije. Znali su koliko volim mog đedusinu...
Uspavaju oni dedu, raspore ga ko svinjče, i krenu da vade organe. Naređali činije oko stola i slažu ih. U jednu pluća, u drugu bubrege, u treću jetru, pa u neku veliku kadicu creva i želudac.
Ja se mislim lep te jebo, ko će sve to da vrati unutra? Al doktori su to, znaju šta rade, valjda...
U tom momentu ulazi u salu Steva portir i dere se ''Eno dole sindikalci pišu krompir, tovne piliće i turšiju! Na 12 rata jebote!''
Dva doktora, tri pomoćnika, anesteziolog i dve sestre, odjuriše u prizemlje ko opareni, a deda mi ostao onako rasčerečen na stolu.
Gledam ja kroz one prozorčiće i neka me ledena jeza prođe. Ostavili su otvoren prozor, a na prozoru se pojavi ogroman gavran. Sleteo na okapnicu ko Boing, i upiljio u dedinu džigericu.
Ja da uletim u salu da ga oteram, kad ovi što odoše sve pozaključavali. Stanem ja da se dernjam, da dozivam u pomoć, al nigde žive duše. Svi kod sindikalaca, a na spratu deda i ja sami.
Lupam je na prozorče, šutiram vrata, molim se bogu, al gavran neumoljivo ide prema činiji sa dedinom jetrom. Panika me obuzela, i strah, od nemoći me spopao bes, al gavran korak po korak, sve bliže svom obroku.
Kad je već otvorio kljun i krenuo da ga zabode u dedinu džigu, a ja nemoćno ronio suze, deda otvori jedno oko, pridigne malo sedu glavu i procedi kroz zube ''Iiiiiiiš tamo živino''!!!
Lik sa kojim se ispričaš kroz šest i po sati vožnje busom, a ne znaš njegovo ime.
- I, batice, kako prođe u putu? Sigurno si se smorio neviđeno, dug je put...
- Ma, jok bre, otvorio spiku sa nekim likom koji je odavde, '81 godište, radi sad, ima ženu i dva deteta, završio nešto, zaboravih šta mi reče...
- Do jaja, kako se zove?
- Pojma nemam bre, ne reče ime uopšte...
- U, jeb'o te, ridler neki znači...
