Nekada drumski razbojnik, sada vlasnik najlegendarnije pljeskavdžinice u Beogradu.
Svojim ugledom kriminalca uspeo je da uspostavi hegemoniju da gornjem Dorcolu, gde nije otvorena nijedna druga pljeskavdžinica u poslednjih dvadeset godina.Njegova prevlast prostirala se cak do OŠ "Braca Baruh", gde je operisao još jedan legendarni roštiljdžija, Caki, al' to je sad druga prica.
Ono što je važno, je razumeti zašto je "Kod lokija" postao toliko popularan lokal, i jedan od najpoznatijih brendova Dorcola,ali prethodno treba naglasiti da su pljeske male(deblje sam palacinke jeo od Lokijevih pljeski!), a skupe(190 dinara!).
Prva stvar koju je Loki uveo, a koja dugo nije videna u ovim krajevima, je pljeskavdžinica koja radi celu noc, te je postalo omiljena kod klubdžija i splavdžija, koji su se u sitne sate vracali kuci, a 'teli su da popune prazninu u stomaku.
Druga stvar koju je uradio, a koja se pokazala isplativom, je to što je za radnice(nikad radnike!!Jer se kod Lokija sve pljeske rukama prave,a opšte je poznato da dlakava, masna, muška ruka kvari aromu pljeske) doveo najbolje lokalne pičiće toga vremena. Najveći broj njih i dan-danas radi, neke su milfače, neke su gadne, a neke su i odmenjene od strane svojih ćerki.
Treća, za stabilnost posla najvažnija stvar koju je uradio, je to što je otvorio kiosk odmah pored OŠ "Mihajlo Petrović Alas", opšte poznate po količini narkomana koji u njeno dvorište dolaze noću da se iglaju. Naravno, od bockanja se ogladni, i tu je Loki.
Iako su neki gadni masoni probali da ga svrgnu s' vlasti,potplativši muriju da mu odnese kiosk usred noći, Loki je opet dokazao neunišitiv, i otvorio bolje opremljen lokal odmah prekoputa.
Jedinstvena mogućnost da napreduješ putem pružanja seksualnih usluga šefu, a da ti to uopšte ne pravi problem.
- Cole, čujem da si otvorio firmu za menadžment i savetovanje...
- Jesam.
- I, koliko imaš radnika?
- Samo ja, nema se mnogo posla...
- Pa šta radiš sam u kancelariji?
- Drkam šefu kurac...
Recenica koju najcesce upotrebljavaju roditelji,oni su ubedjeni da poznaju svoje dete najbolje,cak i bolje nego sto ono poznaje samo sebe.
I onda ti tako jednom prilikom ulete u sobu i vide te da blejis na netu i piupitaju te nesto tipa :"Kako planiras da das ispit kad knjigu jos nisi ni otvorio/la?" a ti ih potpuno samouvereno i sigurno pogledas i kazes "Sta se bre sekirate,ima vremena za ucenje,a i taj ispit je ko maciji kasalj,dacu ga,ne brinite se nista" i kada vide kako si ti totalno ubedjen u ono sto govoris,oni ti onda saspu tu popularnu roditeljsku "Aj sto lazes nas,neg' sto lazes sebe"
Ono što biste danas najradije spalili koliko vas je sramota.
Da l'je moguće da vam je glava bila toliko šuplja,a dogadjaj dana što je Marko pogledao Mariju šest puta tokom samo jednog časa,a trač meseca što nastavnica srpskog u mini suknji i kasnim četrdesetim pije kafu samo sa nastavnikom matematike?Pokušavate da se setite ko je bila osoba koja vas je ubedila da pišete dnevnik i zapisujete tako čudotvorne i nevidjene dogadjaje.Da li je to bila neka drugarica koja je spomenula da ona piše dnevnik,ili su vam na časovima srpskog rekli da je to dobro za vaš pisački potencijal.Ko god da je to bio,otvorio vam je vrata takve pisačke slobode koju samo papir može da istrpi a da mu se ne sloši.
Ranija faza(sedmi i osmi razred)
-Stranice prepune priča ko se sa kim poljubio,ko je zapalio prvu cigaretu,ko se sakrio u školski haustor i srolao prvi džoint.Onda naširoko i nadugačko o nekim skinhedsima u školi.Slede čitavi blogovi o ogovaranju,ko je šta za koga rekao;zatim ljute zakletve sa kim više nećete progovoriti ni reč u životu...Mnoštvo ljubavnih stihova i sličica.
Kasnija faza(prvi i drugi razred srednje)
-Šta je ovo,pitate se.Gde su nestali leptirići,ljubavne pesmice,ogovaranja.Kao da su Edgar Alan Po,Niče,Kant,Hegel i Šopenhauer zaposeli vaš um i stranice dnevnika.K'o da je srednji vek prepun mračnjaštva ponoovo došao.Mrak,tama,smrt;bol,tuga smrt.Okreni obrni,ljubav-patnja-bol-smrt.Konstatujete samo to-nije bilo lako vašoj duši.Ušlo malo svetlosti,papir se izlomio od žara rasprave o transcedentnom i transcedentalnom.Pitanja o Bogu,ima li ga,gde je,čime se bavi,gleda li baš svakog pojedinačno...Šta je dobro,a šta zlo?
Tek sad shvatate koliko je bilo teško onima koje ste neumorno testerisali tražeći odgovore.Shvatate i zašto su vas tako dobronamerno usmeravali na knjige Džejn Ostin.
Treća faza(treći i četvrti srednje)
-Pisanje sve redje.Zapisano baš ako se dogodilo neto što je pokrenulo bujicu misli i pitanja.Zapisi tipa gde se izašlo i konstatacija da se posle toga film prekinuo.Sve veći razmak izmedju datuma.Poslednji datum i bar još stotinak praznih stranica u svesci.Više ne osećate stid.Potisnuo ga je žal za vremenima koja su nepovratno otišla i sada se zovu-prošlost.Čak i sa onom Poovskom filozofijom bilo je to vreme nadanja i očekivanja.Ostaje vam da se pitate šta bi to iz svih ovih prethodnih godina zaslužilo da se nadje na tih preostalih stotinak stranica.
Da nije njega, deca u Jagodini ne bi znala kako izgleda majmun.
Je l' te, da nije otvorio zoo vrt.
Legenda koja se prenosila s kolena na koleno, od dede na oca od oca na sina, od generala do pukovnika od pukovnika do desetara, kako su Srbi nebeski narod i velika vojna sila, u slučaju bilo kakvog napada na našu zajebanu zemlju ima da se otvori planina Jastrebac, inače vojna baza unutar planine sa misterioznim oružjem koje je sam Nikola Tesla ostavio Srbima u amanet, srušena je 1999 kada je nato agresor poslao svoje bombardere, i kada su sve oči bile uprte u Jastrebac da se otvori i pusti strujni mlaz koji će spržiti sve f117 avione iznad Srbije, desilo se čudo i opšte iznenadjenje, Jastrebac se otvorio ali od bombi protivnika, ostao je bez tv repetitora a ja bez treceg kanala.
Jedna od 5 jedinica mere sirine vaginalnog otvora pred porodjaj.
A i toliko se veceras Johnny_tech otvorio sa definisanjem... Woohoo :)))
Kad ti telefon zaštopa, a ti, posto si skrolovao meni, i očekujes da će se aplikacija koju želiš da otvoriš naći na mjestu na koje si vec navikao, kliknuo si na to mjesto, ali meni se nije uspio prebaciti. E tad te to zajebe i iznervira do epskih razmjera. U većini slucajeva to bude aplikacija sa šifrom, što zahtjeva otvaranje nove aplikacije, što dodatno usporava rad, i po mogućnosti desi se da si otvorio igricu od po gige.
Ili očekuj bag, ili ćeš ti u toj nervozi (jer se to uglavnom desi kad se žuriš) da napraviš nešto što će da prouzrokuje bag. I telefon mora da ide majstoru neminovno.
Za starije osobe je to nimalo zanimljiv posao i verovatno bi većina pre izabrala da guli krompir po ceo dan, nego da vozi autobus.
Međutim za klince on je neverovatno biće koje upravlja orgromnim volanom pred komandnom tablom sa milion različitih dugmića koji ko zna čemu služe. Deca vole da blenu i da prate njegovu vožnju, tumačeći svaki njegov pokret izuzetno pažljivo, ne bi li shvatili kako funkcioniše taj svemirski brod. Svako gradsko dete je sanjalo da postane vozač autobusa jednog dana, samo kako bi provalili koje dugme šta pokreće i čemu služi mala ručica pored vozača.
-Kako je otvorio sva vrata jednim dugmetom ?
Ortakova šapa u trenutku dok otvarate čips.
:onomatopeja otvaranja čipsa i gužvanja kese, ortakova šapa kreće ka poluotvorenoj kesi:
-Šta ti je šta si zapeo, nisam ni otvorio kako treba!
Napad postenja,krik koji se oslobadja kad covjek postane svjestan gluposti koju je ucinio
...kad sam otvorio profil na fejsu...pa malo posle toga
Najčešći savet koji ti roditelji daju pre nego što kreneš u grad.
Ma koliko bilo ostalih stvari koje bi ti mogle naškoditi kao što su: preticanje kolona, vožnja auta bez svetala, tuča koja naravno podrazume to da dobijete batine, skaknje u hladnu vodu dok si vruć, zaustavljanje raznim auto-stoperima itd. ovo je ipak njihova glavna preokupacija.
U strahu da ne bi dobili razne narkotike ili neke otrove tako što bi neko na šanku otvorio vaše piće pa vam to sipao, roditelji vam savetuju da ipak gledate i pažljivo posmatrate dok vam neko donosi i poslužuje pića najčešće alkoholna. Naravno roditelji žive u takvom neznanju da prilikom one količine alkohola koju unesete u organizam tokom jedne noći možete bez ikakvih problema i da pojedete dva kilograma arsena i da vam ne bude ništa.
- E kevo idem ja do grada.
- Sine samo pazi da ti neko nešto ne naspe u piće, i molim te neka ga otvaraju pred tvojim očima, ko zna kakvih sve budala ima, čuvaj mi se. Dovoljno je samo jednom da probaš i da postaneš ovisan.
Otvaranje frižidera više puta u toku večeri u nadi da će se naći nešto "novo".
-Kevo, šta ima u frižideru?
-Isto što je bilo i pre pet minuta sine kad si ga zadnji put otvorio.
Kažemo nekome ko se otvorio k'o vrata od poljskog zahoda, tj. ko previše priča.
Frizerke su poznate po tome da vole da ispituju svoje mušterije dok obavljaju svoj posao, te često i od onoga ko je povučen naprave pričalicu.
Već pri samom ulasku u radnju dočeka te jedna od radnica. Obično ima neku da-Bog-sačuva frizuru, šiške k'o da su tupim nožem isječene, boja iznijansirana, pravi kolorit na glavi. Em što se prepustiš takvoj osobi da te šiša, em iz tebe izvlači informacije k'o dobitnu kombinaciju na lotu. Sazna sve o tebi, počev od mjesta prebivališta pa sve do vremena kad si zadnji put podrign'o. Ne preostaje ti ništa drugo nego da se opustiš i pokreneš konverzaciju s dotičnom. Ko zna, možda ćeš je nekada povaliti, a možda i dobiješ neki popust.
:Smarač već duže drži govor:
- Daj, Sake, koji ti je kurac, ne može niko da dođe do riječi od tebe?! Jes to kod frizerke bio?
- Jeboga ti, nisam dvije riječi progovorio kako treba. Šta se odma' pjenite?!
- Ma bježi, k'o da si iz ciganske torbe jeo, ubi nas pričom o eskimskim metodama pecanja ribe. Idi jebi šta!
Otvaraš oči ( bolje da ih nisi ni otvorio) , soba iz kvadratnog oblika prešla u valjkasti, zevsove munje razdiru ti mozak na atome molekula , sva čula izoštrena do maksimuma ( u momentu si pomislio da si spajdermen) te tako čuješ kapljice vode sa komšijine česme, prva rečenica koju izgovaraš:
-Sad sam zadnji put pio alkohol I više nikad u životu ( e koliko puta je svako od nas izgovorio ovu rečenicu do sad smo mogli da uđemo u Ginisovu knjigu rekorda)
Bacaš pogled oko kreveta ugledaš tamno sivu košulju ( sinoć bila bela),
I sve pokušavaš da se prisetiš nekih detalja od sinoć al’ ne ide, samo kroz maglu se sećaš da ste posle treće boce viskija otvorili neku klekovaču (Bajina Bašta) koju drug našao u ćaletovom baru. Zvoni ti telefon:
-Halo
Drug od sinoć – Brate jesi živ? (obično se prvo ova rečenica izgovara ortaku koji se preparirao noćas)
-Au brate ništa me ne pitaj
Drug-Šta napravi sa Kristinom? ( inače bivša riba koja ga prevarila ali je još uvek voli, zakleo se da neće da je vidi očima)
5 sekunde tišina
-Brate ne seri da sam je zvao?
Drug-Ne samo da si je zvao nego si nas nagovarao da idemo do nje da je zaprosiš
-Auuu jbt moram da prestanem da pijem, počeo sam da se gubim
Drug- Ma ok to, nego ajde malo se sredi pa oko 20h idemo kod Ane na žurku, žnaš da nam čuva one dve boce viskija što njen ćale doneo iz Engleske…
Sedišta u gradskom prevozu na ulaznoj, izuzetno prometnoj stanici u jutarnjem špicu. Ovo delovanje sedišta u javnom prevozu na zadnjične delove putnika, biolozi (i iznad svega psiholozi) tek treba da ispitaju.
Jutros
Vozač: Polako, stoko, nisam ni otvorio vrata!
pravi poklon(mito)kad dodjete bolesni i slunavi,...a doca vam kaze da se strpite i sve ce proci,e sad,tu njega treba navesti da ponovo pomisli na Hipokratovu zakletvu sa oko dve casice(ne vise,jer ce vas u suprotnom poslati da operisete **** ili nesto drugo)i onda sledi detaljan pregled(posle price o starim vremenima kako se dobro kralo)i konacno lecenje(izleceni st za tri dana ako ispostujete ovu proceduru)
nadam se da sam vam otvorio oci ka zdravijem zivotu :D
Po Srbima, svako ko zna da otvori command prompt.
Čovek otišao kod prijatelja, otvorio command prompt.
Prijatelj: "Šta radiš to!? Nemoj da mi hakujes kompjuter!"
Leto prži nemilosrdno. Kupio si koka kolu od litar koja ti je onako neotvorena i pod pritiskom pala na asfalt ( zamisli šta je bilo kad si je otvorio ) i sok ti se slepio za ionako znojave ruke zbog 37 stepeni u hladu. Već piješ vruću kocu. Ulaziš u skoro pun autobus, sluške ti u uvetu i kapljice znoja ti se slivaju niz uši, obraze, čelo, nos, ma svuda ! Predpostavimo da stojiš ( čitaj : pun bus ) pa se držiš za šipku. Ugođaj neprocenjiv.
Moje viđenje hemijskog sastava :
- Masnoća sa šaka desetine ljudi koji su se vatali na tom istom mestu pre tebe.
- Znoj sa šaka -||- , kao i sa drugih delova tela kojim su se očešali o šipku, ručerdama, guzicama itd.
- Prljavština istog porekla.
- Pa onda sve to sa tvoje šake zajedno sa vrućom slepljenom koka kolom.
- Ko zna kakve sve zaraze još postoje tu, mada njihovo postojanje je neminovno
