Batana, mi skineš La Haine?
- Nije greda, tebrex, pošaljem ti po Milanu!

Simke: Joj b'ate nervozan sam, omašio sam sinoc Sampdoriju jebem li joj pleme za 100 000 dinara, jooooooooj al bi mi legle pare samo tako.
Smarač: Nije to ništa, ja sam omašio sinoć Everton za 872 000 dindži (al sam kul uopšte se ne nerviram).

Baki: Uuuu al smo se sinoć ubili ko mačići, popio sam pola gajbe i neku radžu doneo Sale, znači glava puca!
Smarač: Nije to ništa batice, ja sam sinoć popio 2 flaše jegera i posle nastavio sa pivom, popio sam skoro 2 kartona (čo'ek kad ga vidi reko bi nije popio ništa za života kamoli sinoć).

Bokija pogađa lopta u glavu, pršti krv na sve strane. Ekipa se okupila da vidi jel sve ok.
Smarač: Ajde ustaj nije to ništa meni je jednom lopta izbila 2 zuba i raskrvarila nos, malo je falilo da idem na operaciju.

- ... и ко ти је мајке ти испричао такву лаж?
- Ма овај један мој колега, не знате ви њега!

- A nemoj tako brate, ni sam toliko ne pismen.
- Au, ovo više nije smešno, žalosno je.

Реченица којом 99% фудбалера наше лиге почиње свој интервју.
Уколико је мало образованији , може да дода и "СВЕ СТЕ САМИ ВИДЕЛИ"

- Reinkarnacija rules! :)

- Sjutra ćemo čoče, nije cukar u vodu!

Pravilo: sa Vračara, sa Čubure, sa Liona, sa Voždovca, sa Novog Beograda, iz Obrenovca, iz Mladenovca, iz Grocke...
Izuzeci: sa Umke, iz Krnjače, iz Žarkova...
Poseban slučaj izuzetka: Iz Zemuna (jer ko će Zemuncima dokazati da pripadaju Beogradu).

-Steva Cigla: ...i njeni roditelji me ugoste k'o Boga, a ja i prvi put u kuću ušao...
-Deki Džungla: A jel ima dobro dupe? (masovno valjanje svih osim naratora)
-Peki Ludilo: A sise?!
-Steva Cigla: Ne smarajte! Frka mi je bila malo i zbog njenog burazera, lik me je konstantno gledao kao da će istog momenta da...
-Kiza Car: Ma jeb'o njega, je l' si jeb'o ti to?
Deki Džungla (pao sa stolice od smeha): Ma da, keve ti, skrati, koga boli kurac za brata, predji na stvar!
Steva Cigla: Dobro bre ljudi, hoćete li me pustiti da završ...
Džoni Vangla: E je l' ima još piva?
Steva Cigla: ...im? (kolektivno umiranje od smeha)
Pera Šporet: Ma hoćemo, samo ti pričaj. Slušam te ja, samo idem da pišam.
(ekipa na granici pišanja u gaće)
-Maki Buksna: E Džoni baci 'vamo te pljuge, nije ti rodjendan!
-Kiza Car: E izvalite Ronaldinja šta je omašio hahahahaha!
-Pera Šporet: Jebo njega, menjaj kanal na neku akciju!
Steva Cigla: I da nastavim ja...
Kiza Car: Ma gde šutiraš majmune! Sigurno ima ribu u publici pa joj baca loptu preko veze...
Pera Šporet: Hahaha bolje nek ostane ovde, pa ima više akcije neko na Spajsu hahaha!
Steva Cigla: :pretura sve živo jer ne može da se seti gde je zaturio one bensedine:

Lionel Mesi : Da nije Xavija i Inieste...
Ivan Ivanović: Da nije Ane Štajdohar...

Primer nije neophodan.

Mali Sale: E, Kićanović-Slavnić - dajte taj džoks vamo više!
Kićanović: Evo brate, samo još cim (cimmmm)
Mali Sale: Ajde jebote smorili ste Ristu Kuburu…
Slavnić: E… ćut, ćut!
Kićanović: (ffff) kh, kh, šta…?
Mali Sale: Ma tiću bre, neko ide… Oćemo?
Kićanović-Slavnić: Aha
Mali Sale: Ej…ej! Ti, ti!
Prolaznik: ?
Mali Sale: Prilaziš li sa zvezdi ili iz ponora crna?
Prolaznik: ???
Mali Sale: Pitam te, sa zvezdi ili iz ponora crna?
Prolaznik: Ovaj, je l’ to Bodler?
Slavnić: Vid ovog načitanog…
Mali Sale: Ma ovo je surova stvarnost bre! Odgovaraj!
Prolaznik: Pa, ovaj… sa… zvezdi?
Mali Sale: A jebote!
Slavnić: Brate, niko nikad ne kaže “iz ponora crna”!
Kićanović: Da jebote, Sale, nećemo više tog tvog Boldera, glup je ko kurac! A ti pičko, na patos! Ajmo, sklekovi!

A: Požuri, požuri pobeže nam autobus. Ajde bre potrči!
B: Polako bre, nije šećer u vodu.

-...I zato ti idiote kažem, da ne bi ponovio moje GREŠKE - koristi kondom!
-Dobro ćale.
-Pa nije dobro, slušaj kad ti govorim! Nije dobro!

Onto-Nurmesjärvi, Suomi... овај језеро Онто-Нурмес, Финска...

Цојле, Манојле, диги, диги, Радојле...
Цојле, Манојле, диги, диги, Радојле...

- (Иде поред језера и прича сам са собом.) Јао, Љубиша, што ниси к'о сваки нормалан Србин у дијаспори, отиш'о кући на одмор, него се мајеш по Лапонији, јебале те легенде о мудрацу који зна смисао живота. А мог'о си лепо да седиш у траву и пецаш рибе уз Мораву, пустиш мозак на отаву, не мутиш превише главу. Е, све тераш уз мојега. Види, овај матори седи и гледа у језеро. Мора да је то тај мударац... Кхм... Anteeksi, saanen kysyä ...
- Шта да ме питаш, Љубиша?
- Али...
- Шта, али? Па знам српски, знам и како се зовеш, знам и зашто си дошао овде.
- Али како?
- Како? Па ја све знам. Ја сам мудрац код кога сви долазе да питају шта је смисао живота, ја помажем људима. Ја сам побожан човек, водим се оном библијском: Дај ономе ко од тебе тражи и не окрећи се од онога који хоће од тебе да позајми.
- Стварно?
- Ма јок. Зајебавам те. Ја сам ти комшија у Кухму. Ти си онај што облеће око моје унуке Тајре.
- Али како Ви знате српски, а Финац сте?
- Ја јесам Финац, али ми је мајка из Чачка.
- Е? Па јесте ли често били у Србији?! Како су Вас прихватили тамо?
- Јашта! Био сам много пута. И увек у ме лепо дочекали. Сећам се кад сам дошао први пут сам у Србију, '71. године. Возим ти ја мој Форд Капри МК1, то је тад био најјачи ауто. Долазим у Чачак, цео комшилук излази, комшије прозивају мог деду: "Ееее, Вељо, стиг'о ти онај унук, Финац, што је бео к'о сјенички сира!" А мој брат од ујака, Добросав, излази на капију, стаје ми поред аута, налакти се на кров и каже: "Сви су Финци, само је један Тапани Лунен (Tapani Luunen)." И даје ми дрес Слободе са бројем 10.
- Ваљда Борца?
- Јок, Слободе. Цела фамилија моје мајке је навијала за Слободу. Иначе, моје име кад се преведе на српски значи Стефан Костић.
- Костић? Стефан? (у себи: Где баш Костић...) Овај, а како знaте да сам дошао да тражим смисао живота?
- Примио си се ти на приче локалаца да овде на језеру живи мудрац који свакоме открива смисао живота. Седи... Видиш ово језеро... Осмотри га добро... Загледај се добро у његову површину....
- Гледам. Је л' то смисао живота?
- А-а! Ц! Није то, али јесте овде то што тражиш. Језеро и његова околина крију многе тајне...
- А како ћу наћи то што тражим?
- Иди овим путем и на два километра одавде ћеш наићи на раскрсницу. Не скрећи лево, немој да те завара цветна ливада и весели жамор људи који су ту на излету. Скрени десно. Нека те не завара густа шуме, мрак као у тунелу. Корачај храбро напред, убрзо ћеш видети светло на крају тунела. Не брини, то није воз, а није ни луди Јухани, камионџија из Тампереа, што кад тера Сканију, гази кога стигне. Он ионако не вози тим путем. Овај... Ту је само пролаз до друге ливаде. На ливади ћеш видети кућу. Покуцај на врата. Отвориће ти се. Шта год видео, не проговарај за своје добро, само ради што ти се каже. Тамо ћеш наћи смисао живота и проширити видике.
- Добро, хвала. Довиђења.
- Ај, здраво! Одо' ја кући да ручам.

Мало касније мир и тишину прекинуше узвици. Зајеча гора и у гори чемпреси...

- JOO, JOO, JOOOOOOO... NIIN, NIIN, NIIIIIIN... LJUBISHA, TYÖNNÄ SE MINULLE SISÄÄN PERSIKKA (УТРИ МИ У БРЕСКВИЦУ!)... JOO, JOO, JOOOOOOO... NIIN, NIIN, NIIIIIIN... JOO, JOO, JOOOOOOO... СИПАЈ, БРЕ, ЉУБИША, САМА ЋУ ДА ГА 'РАНИМ! АААААААА!
- ЈАОЈ, ТАЈРА!! ПО...ПО... ПООООЈЗЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕН!

Наравоученије: Ако јебеш странкиње, јеби их к'о Љубиша док српски не проговоре. Јеби да те цео свет разуме.
________________________________________________________
ТАКМИЧЕЊЕ ПОЈЗЕН

- Jesi vid'o ti ovog? Ladno čovek utera u radnju bajk i to u sileđijki i gaćama.
- Ma to ti je Kića Subotar. Nije on uvek kod kuće.
- Što Subotar? Jel u onoj sekti?
- Ma jok, takav je samo subotom. Ostalim danima je najnormalniji, valjda ga zato ni ne drže u C odeljenju.

Toliko sam bio gladan da sam počistio sve sa stola.