Najpoznatija rečenica na francuskom jeziku koju i zakleti neljupci te zemlje poznaju i sanjaju da je izgovore u trenutku kada sretnu kvalitetnu Orleanku spremnu za snošaj. Da li su "vulevu" jedan reč koja prvo opsuje majku pa onda "kuše" poziva na heftanje, a "avekmua" iznosi atribute i veličinu - niko ne zna a nije ni bitno. Čuli su je, zapamtili, usvojili i stavili u keš memoriju, spremnu za opaljivanje u pravom momentu. Jedina prepreka je ona reklama za paštetu, mater joj jeb'o, koja umesto kuše ubacuje "pate". Da l' ćeš je u trenutku žara kada se krv sjuri ka južnom polu, a hormoni navale da ziguju mozak pozvati na parče 'leba i svinjskih iznutrica ili na brzi seks, ne zna se tačno, mada koliko sreće čovek obično ima u tim trenucima, nije teško naslutiti ishod situacije.

Retko neskromna osoba. Traži hleba preko pogače. Ima napade svraba kada stigne račun u lokalu. Pundravci ga spopadaju na benzinskoj stanici. Cicija.

Kada namažeš paštetu i na drugu stranu hleba.

Vrsta hladne salate napravljena od paprika i belog luka, sa dodatkom peršuna i ulja.

Em ukusno em je zdravo u pičku materinu. Paprika ima vitamin C da te štiti od slobodnih radikala, peršun je dobar za izmokravanje i kod prostate a maslinovo ulje sidu leči. Beli luk? Bogotac za bakterije, viruse, muve i komarce.
Svakom pravom gurmanu ova poslastica od povrća je svetinja. Da bude neka proslava, svadba, ispraćaj, parastos a da je nema? Nema šanse.

Parče hleba umočeno u onaj saft, neprocenjivo.

Još ako je u salati i jedna ona ljuta tanka...

Kad ti upadne parce slanine u jogurt.

Često se koristi kod starije populacije a sastoji se u tome da se vrednost prehrambenih ili drugih proizvoda izražava preko ekvivalentne vrednosti hleba. Cilj je da se ukaže značaj ove "osnovne životne namirnice" kao i da se skrene pažnja na nepotrebnost kupovine ili precenjenost nekih artikala.

Za razliku od običnog, domaćeg penzionera samca koji kupuje pola hleba svaki dan, ovaj kupuje ceo hleb. Ima se, može se!

Osobe koje završavaju fakultete i odmah dobijaju posao, zahvaljujući super vezama svojih očeva profesora ili doktora, koji pri tom nemaju tri grama mozga u lobanji. Takvi su najgori, nemaju trunke srama, ne umeju da cene trud i rad, ne poseduju osećanja empatije. Bezdušnici koji nikada neće dati dinar detetu na ulici koje prosi za parče hleba, pri tom će još i da ga pogleda kao najveće govno, obavezno uz uvredljiv komentar, kao da je ono krivo što nema da jede.

Parče pice sa mnogo kačkavalja.

Jedini preostali kolač u tacni, poslednje parče pečenja na ovalu ili zadnja čašica rakije u servisu. Ne dira se da bi kod domaćina ostavili utisak da je svega imalo dovoljno. Iako nije.

Mesto na kojem novac možete da zamenite za parče papira.

Umiljat izgovor koji se koristi kako bi ispali fini i siti, kada nam neko nudi parče torte, kolača, peciva.. A mi "nismo" željni toga naravno. U stvari, jedva čekamo da ponudi još jednom, pa kao "da ga ne uvredimo, aj da uzmemo".

Starinska, takozvana paorska, peć za pečenje hleba koja je korišćena u Vojvodini. Peć se zidala kao sastavni deo zida kuće na takav način da je otvor za loženje ostavljan izvan kuće (pozadi kuće), a "rerna", odnosno otvor za pečenje hleba, peciva i pita sa unutrašnje strane kuće. Peći su zidane na taj način da bi se izbeglo unošenje ogreva u kuću i prljanje iste, a da bi u što širem delu kuće bilo toplo i mirisno od svežeg hleba. Neretko su te peći imale i čitav zidani plato na kojem se moglo i spavati. Način njihovog loženja je opisivan izrazom "trpa se otpozadi".

Dodje penzioner u Maxi da kupi hleb. Pridje polici sa hlebom i krene da pipa i stiska rukama svaku veknu. Onda se, na trenutak, udalji (verovatno razmišlja - vrši analizu podudarnosti svojih potreba i karakteristika hleba). Ponovo se vraća polici sa hlebom i ponavlja proces ispipavanja. Počeše se po glavi i, napokon, uzima veknu hleba koja je u najvećoj meri ispunila kriterijume.

Podvrsta ljudi, čini 95% homosapiensa. Po fizičkim karakteristikama identični ljudima ali lišeni zdravorazumnog rezonovanja. Nasuprot zakonima evolucije, stvoreni i predodređeni za destruktivno ponašanje kako prema samom sebi, svojoj okolini, tako i prema ostatku primato-ljudske populacije. Ne poseduju svoje ja, sputani kvazinacionalizmom, medijskom manipulacijom i šund kulturom, nametnutom od strane 'jačih' primata. Pripadnici Hakslijeve Delta minus kaste, Orvelovi proli, ušuškani u iluziji života, na infuziji hleba i igara, srljaju u ostvarenje svoje sudbine, da šireći smrad svoje mentalne zakržljalosti istroše svoje resurse, i skupljeni ispod jedne šljive donesu pobedu svojoj primatskoj rasi ubivši i poslednje ljude.

Najlizanije parče plastike

U nas Srba česta supstitucija za celokupnu hranu u rečenici

Po svemu sudeći najhranljiviji sastojak svakog obroka. Toliko hranljiv da je zapravo sve ostalo što se jede s hlebom samo njegov prilog. Od malih nogu, čak i kod dece koja su razvila osmotski način ishrane, vrši momentalno zasićenje, bez obzira koliko mnogo ili malo svega ostalog su pre toga pojeli. Ekvivalentno tome ishrana bez hleba ne može zasititi ni najješnije gurmane.

Parče svetloplavog kartona sa slikom čiji vlasnik ne sme da vozi noću, ne sme da popije ni kap alkohola i ne sme se kretati brzinom većom od 90% od propisane brzine.

Dešava se da na nekoj proslavi, ispraćaju, krštenju, rođendanu, sednete preko puta porodice koja broji dva debela klinca, kevu od sto kila i ćaleta od sto pedeset, pa prilikom posluženja ne stignete da uzmete ni parče pogače, a kamoli sarmu. Čim jelo stigne, oni počiste.