Vrlo korisna aktivnost za slobodno vreme, zaslužna za gipkost, pokretljivost i brzinu starijih gospođa, naročito u svrhu nalaženja mesta u GSP-u.

Istresti sve kovanice iz džepova, takozvanu siću. Idealno kad kupuješ suncokret, semenke, kikiriki i slične zezalice za zube.

Riba koja se mnogo trese za vreme bambusanja, ako me razumeš. Ponekad mi se čini da je epileptičar, kakva strast kakvi bakrači... Malo malo pa gledam da joj belo ne izlazi iz usta, ne računajući sok života naravno... S njom nikad nisi načisto, al' šta ćeš radi radnju!

Izraz koji označava izlazak iz bede, iliti prelazak sa crnčenja na kuraćenje.

Otkriti istinu posle određenog vremena.

Na Badnji dan ustanem, baka nije još ispržila kajganu, jer se posti, a nema ni crtanih na TV-u, jer TV nije još izmišljen. Otac izbacuje krmelje iz očnih duplji i dohvata sekiru: idemo u šumu po mrklom mraku, dok komesar, drug Janko još spava. Otac kaže "ne bih na letovanje na Goli Otok". Otac je veliki šaljivdžija. Noge mi upadaju u sneg do kolena, hladno je, otac puši usput i teško je razlikovati da li mu iz usta izlazi dim ili vodena para. Cerić klone pod snažnim zamasima sekirčeta. Vraćamo se domu.
Na dan Božića komšija Mašan tradicionalno ulazi prvi u kuću: on je položajnik. Majka kaže da treba da nađemo nekog mlađeg, ali otac kaže da je važno samo da nije oženjen. Mašan ima 57 godina i bole ga leđa kad se sagne da prodžara vatru. Izgovara ritualne reči na brzinu i seda za sofru. Lomimo pogaču i baka pronalazi novčić. Baka je stara i otac označava pogaču, tako da ona pronađe paru, jer joj ovaj Božić može biti poslednji. To govori već 10 godina.
Ja sa decom napolju pravim sneška. Komesar Janko zalazi po selu i svakom Snešku docrtava petokraku.
Majka kaže da treba da uzmem da učim, jer šta radim na Božić, to ću raditi cele godine. Kažem joj da je onda logično bolje da ne učim, ali majka ne shvata i udara me forhendom po potiljku i kaže "nemoj da ostaneš samo sa predškolskim kao ja, završi 4 razreda".
Napolju se grudvamo i igramo četnika i partizana. Ja sam obično četnik. Otac me gleda kroz prozor i smeši se krišom kad hedšotujem partizana.
Predveče baka ispriča neku anegdotu iz balkanskih ratova i onda se svi smejemo, iako nije baš mnogo smešno.

U očima starijih to je svaka osoba u uzrastu od pet do trideset i kusur godina koja se školuje za nešto. Nebitno da li dotični stvarno nešto studira ili pohađa neki kurs.

Ocajnicki način zadrzavanja svog radnog mesta sada, kada čak i privatnici osecaju bič ekonomske krize.

Da, danas sam ugledao savršen par. Savršen par sisa. Ljudi moji, ja to moram da podelim sa vama. Nisam mislio da tako nešto postoji, ali uverih se najzad (tolko sam ushićen da koristim aorist) i želim to da definišem.
Dakle, ulazim ja u super market i one izlaze. To je bio kratak momenat savršenstva (poslušati pesmu od James Blunta - You're beautiful). Njihova vlasnica (dotičnog savršenog para) je bila taman odgovarajuće visine da se njih dve (dotični savršeni par) nađe pravo sa mnom, lice u lice, odnosno, recimo, lice u bradavice. Dekolte je bio možda pomalo neumesan, ali budući da je njihova vlasnica (dotičnog savršenog para) bila isuviše srazmerno i vitko građena, verovatno nije mogla da nađe topić odgovarajuće veličine. Hvala svevišnjem na tome.
Znači, savršen par. Pa to je nešto tolko oblo i privlačno u formi, kao da je neki veliki umetnik izvajao i ostavio pokolenjima da se dive momentu njegove inspiracije. Tako velike, i tako bujne, a opet, nema tu viška, a prelivanje preko linije dekoltea se samo nazire, čisto da nam napomenu (dotični savršeni par), o kojim razmerama se tu radi. Moje reči su suvišne, mogu ih nanizati još sto, ali da ste bili tamo, moj pogled, i pogled muškaraca, čak i nekih žena u okolini sve bi vam objasnio. Ta reakcija, taj trenutak u kojem su se sve oči na ulici fiksirale na njih (dotični savršeni par), je zapravo definicija, koju sam ja skromno pokušao da vam predstavim. Pogledi hroničnih nejebača, pogledi iskusnih koji takvo što još nisu videli, pogledi ljubomornih žena, pogledi žena u tom trenutku nesigurnih u svoju seksualnost, pogledi studenata iz obližnje birtije koji su izašli na minut da odaju počast njihovom veličanstvu (dotičnom savršenom paru) E! Ti pogledi! To je definicija savršenog para.

Bolan vapaj napaćenog Srbina koji se razočarao u svoju zemlju i sunarodnike. Rečenica je izgovorena u odsudnom momentu, kada dotični shvati da ne mrzi više samo svoga komšu, već počinje da mrzi i samog sebe, pa shodno tome žali što obojica nisu skončala pod govnima koja je milosrdni anđeo, Klintonov, kenjao sa neba. Ono realno on nam i nije najveći dušmanin iako je najsvježiji. Mogao bi u obzir doći i ona kita od Sulejmana al na koga bi posle silne žene svršavale a i u seriji djeluje kao pristojan tip.

Simbioza je bliska, često dugotrajna interakcija dvaju organizama različitih vrsta, zbog koristi barem jednog od njih. Od organizama, koji žive u paru, veći je obično domaćin, a drugi je parazit ili mutualist.
Odnos organizama u simbiozi može biti: parazitski (štetan za jednoga), komenzalski (jedan ima korist, a drugi ni korist ni štetu) i mutualan (povoljan za oboje).
Najpoznatiji primjer simbioze je onaj koji smo nekada učili u biologiji i koji se odnosi na neke rakove i vlasulje u morima gdje su rakovi obezbjedjivali zaštitu, a vlasulje hranu ili obratno ili ... nije više ni bitno.
Ja bih se još malo zadržao na ovom dijelu koji opisuje mutualan (povoljan za oboje) oblik simbioze i pokušao trezveno hladne glave secirati simbiozu koja pokazuje stariju mušku (obično bogatu) i mladju žensku (obično zgodnu) osobu. To je onaj oblik simbioze koji mi često nazivamo koristorublje, ljubav iz interesa, sponzorstvo ...
Naravno, na ovu temu su mnogi moralisali, držali vjerske govore, pametovali i zaključivali o neprirodnosti ovog odnosa, nemoralnom ponašanju dviju osoba, nepostojanju ljubavi u koristi i sl.
Ali ja sam apsolutno za, Evo upravo smo bili na jednom poslovnom sastanku. Naravno kao i svi Balkanci sastanak smo držali u jednom lokalnom restoranu, a stol pored našeg je sjedio jedan privatni poduzetnik od svojih cca 45-50 godina sa svojom "ljubavi" koja nema vise od 20. Divan su par, zaista. Ona se okoristila novim audijem i stanom, a on se okoristio mladom piletinom (čitaj ženskim tijelom). Simbioza koja funkcionira perfektno i u kojoj svaka zainteresovana strana zadovoljava svoje potrebe. To što ljudi okolo palamude da to nije moralno, da to nije u redu, okacili su macku o rep i uživaju u blagodetima ovozemaljskih zadovoljstava.
Pokušajmo ući u kožu ovih dvoje ljudi i zaključiti šta se zaista desilo:

Visenje na fejsu po ceo boziji dan (izmedju spavanja,jedenja i piskenja naravno) i odlazak na isti taj fejs kada izadjes iz kuce konacno i odes do nekog!

inače izraz za neopevanu kurvetinu...

Sama reč kaže, on koji ide i čašćava sve redom. Taj nemora da bude bogat čovek, jednostavno čašćava narod jer misli da mu to povećava ugled u selu. Ima cicija koje to iskorišćavaju, pa kad god dođu u kafanu ne donose pare nego ga čekaju da ih on lepo sve počašćava misleći da su pametni.

Termini iz mladosti naših mama koje se uopšte ne libe da ih upotrebe kada gvire u sobu dok im se ćerka priprema za noćni izlazak proživljavajući svoju mladost kroz nju.

Oni su ulogovani 24/7/365, a ako nisu, čim im se odgovori, baš će se onda slučajno ulogovati da vide šta ima.
Njihovi postovi otmeno odišu citatima iz urbanih filmova, ima ih više nego njihovih rođenih rečenica. Šabanska ili intelektualna verzija, jedno je uvek isto: pripadnice grupe visoko premašuju i Merilin Monro po seksepilu - imaćete prilike da uživate u dostignućima Fotošopa (otkrivanje identiteta dovodi do dijaloga poput: -Gremlin? -Sigurno nije Greta Garbo!), dok su muški članovi iskusni uzori svih jebača po selu i okolini (čitaj: hteo da jebe kravu al nije htela da se izvrne na leđa).

Sada shvatate da je potpuno prirodno da su u epicentru zbivanja na forumu/sajtu.
Zbog njihovih postova je i izmišljeno "pet minuta slave".
Njihove replike se citiraju.
Njihov login je događaj dana.
Često se loguju u paru ili kao "crna trojka" da na nekom novajliji pokažu kako Oni umeju vrhunski da spuste.
Njihovo mišljenje je nedodirljivo, masa nije sposobna čak ni da ih shvati a i ne pada im na pamet da bilo kome bilo šta objašnjavaju to im je ispod nivoa.
Njihove interne fore su vrhunska odvala koja apsolutno svakog zanima i svima je urnebesna (čitaj "serem kockice" i slični odrazi telegencije autora sa tri Ahahahahhahah kralju posta ispod).
Ceo sajt jedva čeka da izleti neki detalj iz njihovog prekul života.
Oni su urbane legende.
Oni nekako - ne znam kako - postanu moderatori, a ako ne postanu, onda svejedno obitavaju na sajtu i pošto ga napusti petnaest generacija korisnika (u smislu godišta)...
Stoga se često podsećaju kad svrate s članovima ekipe kako je bilo dobro na sajtu/forumu dok su oni bili tu i bili face (naravno i dalje su tu i i dalje su face) a danas eto smor (koji oni jadni moraju da trpe u nedostatku njih dostojnog društva i eto vade prosek)...
Ako im neko slučajno nešto prigovori kako teraju ljude, oni će odmah da mu objasne - ali ne to tako možda nekom izgleda ko ih ne zna ali oni su 100% gotivni i sa svima se druže a i šta malo zajebancije jbg nisu izdržali hehehe (tj. ekipa ničim izazvana nije izdržala da ne obogati ozbiljnu forumsku temu psovačkim maratonom i ismeje članove u njihovom odsustvu po random metodi) ma oni su superdruželjubivi al eto dugo se znaju pa tako to ispadne a inače naravno da uopšte nije tako-
Obično vođa klana postaje mod da bi omogućio iživljavanje ostatku grupe. Ko ne poliže čizmu i ne priznaje da su superkul, uskoro postaje glineni golub.

U principu osoba zenskog pola koja nekoga usrecuje ili mozda ne?

Nerijetka pojava kod friške snaše koja još nije napunila ni godinu radnog staža u braku. Pilinzi, liftinzi, manikiri, pedikiri, joge i dijete više nisu potrebne, ulov je tu, sad konačno može da se najede k'o čo'ek.

Zenska osoba koja radi u biblioteci.

Postoje 3 vrste:

1. Skolska bibliotekarka
Najbrojnije. Javlja se u osnovnim i srednjim skolama. Uglavnom su debele, nose cvikere i isfurane su da su neke gospodje. Najvece su tracare u skoli. Nikad nemozes da ih ulovis za vreme odmora jer su za to vreme u zbornici i tracare sa nastavnicima/profesorima. Ponekad se prosetaju do biblioteke za vreme casova jer tamo stekaju kanticu eurokrema. I kad te profa posle ne znam koliiko slihtanja pusti u biblioteku da uzmes lektiru za vreme casa i ti je uhvatis kako krisom svoje debele prste maze eurokremom ona te tuzi kod razredne i dobijes ukor jer si se setao van ucionice za vreme casa. I kad kazes da ova nikad nije u biblioteci dobijes, po mogucnosti, jos jedan, sve zavisi od raspolozenja razredne. U njeno biblioteci se mogu naci samo lektire, poneki strip i mnostvo sranja koja samo skupljaju prasinu cija je uloga da popune biblioteku.

2.Drzavna/gradska bibliotekarka
Kao i sto njeno ime kaze radi u drzavnim/gradskim bibliotekama. Smorena je ceo zivot, i uglavnom je nista ne razumes sta prica vec moras da sacekas dal ce da ustane da donese ono sta si trazio. Ponekad se toliko smore da ih mrzi da ustanu pa ti kazu da nema. A kad konacno nabavis knjigu moras da je vratis u roku od 3 dana. Ako kojim slucajem zakasnis (a to ti se uvek desi) krene proseravanje o tome kako si neodgovoran kako si trebao ranije da doneses itd... Posle toga je najbolje da joj kazes da nece vise da ti se ponovi i da odes. Ne vredi da se raspravljas, verujte, probao sam.

3. Privatne bibliotekarke
Rade u privatnim bibliotekama. Ugrozena su vrsta. Za razliku od prethodne dve ove su mlade, zgodne i neobicno prijatne. One ce da te razumeju bez obzira na godine. Uvek su ljubazne da ti donesu knjigu, kazi svoje misljenje o njoj i dr. Al od toga im zavisi posao. Da su neljubazne dobile bi otkaz. Jbg tu najvise placas za clanarinu, al vredi svaku paru.

Eh, to nije bio običan sportski rekvizit, to je bio statusni simbol. Mi smo, tih sedamdesetih i osamdesetih godina, mlatili po lopticama za stoni tenis komadima šerploče, obloženim sa obe strane tankom nazubljenom gumom, kupljenim u paru, u prodavnicama "Sport" , u tankoj providnoj foliji i sa jednom lopticom gratis, ponosno smo ih nazivali reketima i pokušavalli da iz njih izvučemo maksimum od minimuma kontrole loptice koji su omogućavali, tek toliko da rezultat u meču ne bude u potpunosti prepušten slučajnosti. Sanjali smo da imamo pravi reket za stoni tenis, onakav kakav je imao klinac iz Beograda koji je dolazio kod babe na raspust, drug iz odeljenja kom tetka živi u Kanadi ili komšija čiji ćale je privatni autoprevoznik (a to je, u to vreme, bilo garant visokog standarda, višeg, barem, od nivoa niže srednje klase kom smo svi mi ostali pripadali).

A bili su tako lepi, tako meki, tri puta deblji od naših tiganja, očigledno pravljeni po naprednoj švajcarskoj tehnologiji. Debelo drvo, pa sloj nečeg sunđerastog, verovatno jestivog (jer ništa ne može da izgleda tako meko i kremasto a da nije ukusno) a preko svega toga lepa, glatka, debela guma koja je, apsurdno, bocke imala sa unutrašnje strane (godinama sam živeo u uverenju da naši reketi zapravo imaju grešku u proizvodnji i da bi bili barem upola bolji samo da neki radnik nije stalno pogrešno okretao gumu). Pa onda drška, fino obrađena i obložena mekom i prijanjajućom plutom. I na kraju, po ivici glave reketa, zalepljena traka, ukrašena suptilnom šarom ili ispisana slovima nama nepoznatog značenja, koja je poručivala da tamo negde mora da postoji neki moćan, bogati, raskošni svet u kom ljudi mogu da priušte da i reket za stoni tenis izgleda kao,...pa teško mi je da nađem poređenje jer je zapravo taj reket služio kao mera kvaliteta drugih stvari.

I kad bi se naše ruke umorile od vibracija koje su naše daske proizvodile u sudaru sa lopticama (neverovatno je da onako mala i laka loptica može toliko da protrese ruku kada se udari na odgovarajući način), uši od praskavog zvuka sličnog zakivanju eksera u labav lim a duše napunile frustracije od uzaludnih pokušaja da lopticu pošaljemo u željenom pravcu, izmolili bismo naše moćne prijatelje da nam na trenutak pozajme svoje rekete, te da terapeutskim delovanjem mekoće udaraca, floptavog zvuka koji su proizvodili i savršene kontrole zalečimo rane.

Formula za onog što baš ne zna da nađe meru.