Jedna stara šamanska veština koju je u Srbiju preko Evrope došla iz Amerike i koja služi kako bi se lakše ljudi suočili sa izazovima koji im nadolaze, bili spremniji da od dva zla biraju manje zlo, polazeći od činjenice viđenje u 7 zrna pasulja. Bacanjem nekoliko zrna na zemlju, po rasporedu pod kojim oni padnu, proricala se budućnost.

To su ona tri zrna pasulja za koja su me mangupi zajebali kad sam bio mnogo pijan

Izraz opisuje situaciju po glavnim ulicama i po kaficima nasih gradova.
Priblizan izraz je ovo nije akvarijum nego delfinarijum, tj. ako jos neko nije shvatio opisuje veliki broj zenskih osoba na nekom mestu.
Analogija sa pasuljem je nadam se jasna.

Kaže se za nekoga ko je naglo porastao.

Kaže se za ekstremno mršavu, odnosno anoreksičnu devojku. Takodje se stavlja do znanja napaljenom ortaku da je ne vredi muvati jer možeš sva rebra da joj izbrojiš, a rebra su dobra samo u pasulju. A i žulja bre dosta, a nije dobro kad žulja već kad ljulja.

Slengovano objasnjenje vrelog,sparnog dana provedenog kod kuce . Primenjuje se u juznnoj Srbiji. (Proces kuvanja pasulja na jakoj vatri tj. na elektricnom sporetu,prekidac okrenut na najjace '3',do momenta kada provri tj. vrije ).

Opis visoke i koščate osobe, najčešće muškog pola.

tako opisujemo neku devojku koja nije ni za kurac.

Apsolutni nedostatak jednoj celini k'o štipaljke na nogavicama seoskom poštaru s biciklom.

Ovako sredovečni ljudi savetuju mlade momke kojima predstoji ženidba.

Bolest praznog kreveta, seksualna apstinencija.

Davanje nekome -10 od 10 na ljestvici lepote.

Retoričko pitanje, koje se izgovara kada se od nas očekuje da nam je poznata neka činjenica, koju bismo inače znali samo u slučaju da smo vidoviti.

Izraz za povremene lucidne uvide u to šta nam je sudbina zakuvala, često znaju da budu daleko pouzdaniji od logičkih zaključaka.

Hrana sa parastosa pominjanjem koje šaljivo skrećeš nekom pažnju da ga ne prevari dupe da izgubi glavu.

Retoričko pitanje kojim mrčo kritikuje ponašanje ženske omladine. Obično usledi nakon saznanja za neprimereno ponašanje devojke za koju je do tad mislio da je idealna. Dobra, lepa, pametna a zna i da spremi slavu.

Hermetički zatvoren relikt prošlih vremena, usput usoljen aditivima kako bi mogao da spasava živote tokom nikad prežaljenog Hladnog rata. Prenosi se s kolena na koleno, s armije na vojsku (prvu, drugu, treću...). Otvara se bajonetom i veoma snažnom voljom.

Motiv iz makedonske narodne pošalice nakratko pomenute u kultnoj pripoveci iz NOB-a o Trajčetu partizanen banditen sa Karaormana i njegovom magaretu Dorču, ili Dorčetu ili kako već nalaže lokalna gramatika.

Glavni junak te priče je jedan poturica, kakvih je inače u tim krajevima bilo izobila uprkos plemenitoj krvi Aleksandra Makedonca koja samoproklamovano šiklja njihovim venama. Dakle, kako poturica generalno i nije bio neka retka pojava tako i ovaj naš nije bio po mnogo čemu poseban i da ne bi krajnje egzotičnog razloga njegovog turčenja niko, vaistinu, ne bi ni znao za njega. Naime, za razliku od ostalih koji su se, jelte, turčili da bi posle mogli da se turče po kraju on se proturčio, verovali ili ne, samo zato što mu se u jednom momentu dojeo pasulj. Možda će neko ovde i da zavrti glavom u neverici jer je FYR Makedonija po kvalitetnom pasulju čuvena, ali eto, njemu je dojadio, jeo ga danas, jeo ga juče, jeo ga sutra, uglavnom dodijalo mu je i seme zla tako bi posejano i strpljivo je čekalo trenutak da proklija.

Zaplet čitave priče kreće jedne vedre letnje večeri dok je naš pasuljar punog stomaka i obuzet crnim mislima kretao u kafanu. Sad, svi mi znamo da je kafana vazda bila najbolji lek svim brigama i svega ovoga sigurno ne bi bilo da ga neki šejtan nije naveo da preseče skraj šiptareve slast'ćarne gde je ugledao svog prvog komšiju kako se sladi baklavom i bozom. Nisu mu ni sline čestito krenule a već mu je sinulo, postaće Turčin pa će i on barabar s njima da jede tulumbe kao što je još Marija Antoaneta zapovedila. Kako je naumio tako i bi, namah ti se naš potomak osvajača Evropa i Azije oseti kao potomak Muhameda, nabavi čalmu i aleve šalvare ojačane na kolenima pa krete u mesnu zajednicu da se tako i izjasni. Lokalni Turci i poturci se tu, jasno, razduševiše i napraviše mu merhaba parti, a pošto beg naravno nije cicija doneo je svako i prigodne poklone, rezervnu čalmu, pojas sa pirotskom šarom, šiljate papuče za šutiranje kmeta... uglavnom bilo je svega i svačega. Oduševljen, naš ti hajvanlija zasede za trpezu i imade šta da vidi, prvo jelo koje su pred njega izneli beše pasulj. Kad je ugledao svog starog dušmanina novopečeni turčin pršte u smeh i reče: "pasuljča se eto otarasio nisam, a upravo mi pade na um da kao Turčin ne mogu više ni u onu kafanu gde sam išao na po digestiv snogu", i tu umre od žalosti.

Dakle, poenta ove priče je da su ti neke stvari jednostavno suđene i da, koliko god se korpcao, od njih ne možeš uteći.

Parafrazirana maksima, zanemarljiv a posteriori, neminovni post efekt pasuljčine koja se lagano razdvaja preko sredine tanjira ko što'no Mojsije razdvoji Crveno more.

Siromaštvo, ali primarno duhovno.
Najčešće se odnosi na ljude koji svojim materijalnim statusom mogu znatno više i bolje, ali im mentalitet to jednostavno ne dozvoljava.