Staro čovekoliko biće , antirežimski raspoloženo, koje možemo videti na mnogim javnim mestima ( GSP,red u prodavnici, red u pošti, red kod lekara...)kako javno gunjđa, menjajući svoj hejterski antirežimski repertoar u zavisnoszti od broja ljudi i lokacije na kojoj se nalazi, uz obavezno sažaljevanje samog sebe i svoje grupacije i veličanje nekog drugog vremena kad su "oni" bili na vlasti.
Eto, ponovo su ovi lopovi iz vlasti digli participaciju za lekove!!! Oće da mi penzioneri pocrkamo! Kad je bio komunizam , toga nije smelo da bude-kakva participacija...
Eto, opet ovi iz vlasti šuruju sa Miškovićem! Vidi bre kolike su cene u Maksiju! Oće da mi penzioneri pocrkamo! E Tito da si živ pa da vidiš ko sad vlada...
Eto, pogledajte kava gužva u autobusu, a vlast priča o Evropi! Ima mi penzioneri pocrkamo dok ta Evropa dodje do nas! Da je sada komunizam, nekom bi letela glava zbog ovoga...
Osoba koja kada prolazi pored vas mora da stane i prodivani sa vama
-O decko jesi vredan?
-Evo malo...
-Jel jebavas nesto?
-Pa nadje se...
-Ako,ako,i deda je tako nekad
-(Jebote koja sam ja sranja pravio u proslom zivotu kad me neko ovako sada zajebava)
Jedna posve interesantna situacija u kojoj možemo posmatrati penzionere u jednom od svojih prirodnih staništa- u redu pošte, apoteke, za markicu... Iako izgleda kao da potpuno mirno čekaju iza vas, oni će upotrebiti jedan od metoda za prisvajanje teritorije. Najpre će se približiti tik uz vaša leđa i pokušati da neprijatno duvaju u vaš vrat, rame... Ukoliko vas to ne izvede iz takta, počeće da vas ubadaju u leđa raznim telesnim izraštajima poput štapa, kišobrana, torbe. Ukoliko se radi o apoteci, kao oružje mogu upotrebiti i svežanj recepata po kojima preturaju i šibaju vas po leđima. Oni najodvažniji će u borbi za opstanak, na opšte negodovanje ostalih,zaobići ceo red i stati direktno na šalter.
najpoznatiji srpski antiglobalista.
Iako je zagazio u šestu deceniju života, ovaj neumorni borac za mir i slobodu u svetu, postavio je par nezgodnih pitanja i to nikom drugom do novinaru B92.
Na pitanja:
Ko je srušio Berlinski zid?
Ko je izvršio privatizaciju u Slovačkoj?
Gde je Isusova ruka?
I šta je sa 500 miliona neprijavljenih Kineza, niko ne želi da odgovori mada je svima jasno da je to delo upravo ONIH protiv kojih je glas digao naš Sreten Žujkić.
Po gradu kruže priče kako upravo Sreten Žujkić stoji iza odavanja informacija na sajtu Vikiliksa, te da je Džulijan Asanž samo jedna od karika u lancu, boraca protiv svetske globalizacije.
Penzos koji pravi red u busu neobaveznim očitavanjem svoje besplatne godišnje BusPlus kartice.
Pripadnik militantne frakcije PUPS-a.
Tip koji zivi od penzije jednog ili oba roditelja. Iako je u srednjim godinama nema ni dana radnog staza, nema auto, nema zenu i decu, nema ni net, ne pije, ne pusi, vegeterijanac je, ali isto tako nema dugove, kredite i ostale obaveze koje imaju vecina njegovih drugova. Buducnost ga ne brine, cak ni to da ostane bez roditelja, a samim tim i njihovih penzija, jer ovakav "zivot" on shvata samo kao trening za period kada ce ziveti samo od socijalne pomoci.
Ljudsko bice koje uprkos sto ima 157 godina, ima muda da neosvetljen vozi bicikl po sred puta u vecernjim casovima brzinom od 5-8km/h. Obicno cuje tek treci pritisak sirene automobila koji vec 50 metara bezuspesno pokusava da ga zaobidje. U trenutku zaobilazenja se jasno mogu videti znaci gundjanja od strane senilnog ucesnika u saobracaju.
Vrlo specifičan miris. Mešavina znoja, arome gerijatrije, oplemenjena sveže napadalom kišom, koja isparavanjem pojačava postojeći miris, naročito u zatvorenom prostoru.
- Auh brate, stigao sam, izvini što si me čekao !
- Ništa ništa... Znojav si čoveče, šta si radio dosad ?
- A, pa bio malo na basketu, pa požurio da dođem.
- Nisi morao zbog mene. Štaviše, mogao si kući da se istuširaš, smrdiš ko pokisli penzosi u busu...
Praviti se važan. Neko ko sebe smatra jako bitnim u datom trenutku na datom mestu i nema sile koja bi ga spustila na zemlju.
(Lice mesta)
- Šta si rek'o?
- To što si čuo! Šta je? Šta se širiš, k'o penzos u pošti?(U međuvremenu, negde u Srbiji u nekoj od ispostava PTT-a)
- Imate na računu 16 450 dinara.
- Evo, ove mi račune uplatite, i ove... I ove... Evo i za tv pretplatu, danas ih častim zbog "Selo gori" od sinoć... Hehehe, a lud je onaj Radašin, svega mi, a danas penzija, pa nek' ide život! Evo i stotka za tebe lutko. Ostaće i za bingo!
Poput tinejdžera koji upada nepozvan na žurke, ovaj matori posećuje sve moguće sahrane i daće pokojnika (kojeg po pravilu nikad nije poznavao). Ono što krasi jednog ovakvog padobranca je visok stepen profesionalizma, dobra organizovanost i potpuno amortizovana jetra. On od ranog jutra isčita sve moguće čitulje i bandere, napravi odličnu kombinaciju i plan za ceo dan. Glavni cilj ove aktivnosti je napiti se i najesti kao stoka.
-Gospođo, primite moje saučešće. Vaš muž je bio jedan jako divan čovek!
-Gospodine, kao prvo ja vas uopšte ne poznajem .. a kao drugo, on nije bio moj muž već brat!
Pravi tiket na pultu. Diktira šifre na sav glas. Često se dešava da pogreši šifru. Jebe mu se za red iza njega, on je bitan. I tako, pola sata sastavlja tiket. Na kraju ga stornira, jer mu se ne svidjaju kvote.
Kucaj mi ovo mala: 538 iz X u 1, 657 iz 2 u X... Ipak ne, ovu prvu mi izbaci... Stavi 438 iz X u X i stavi...... 30 godina kasnije... Šta sam beše stavio na 538?
Za razliku od običnog, domaćeg penzionera samca koji kupuje pola hleba svaki dan, ovaj kupuje ceo hleb. Ima se, može se!
Ali svaki drugi dan!
Osoba kojoj je smrtni greh ne ustati u javnom prevozu.
Urbana legenda, pandan vukodlaka iz drevnih mitologija, nindža modernog doba, reaguje samo na stimulanse u obliku prevoznog sredstva. U slučaju napada na vaše pravom zasluženo, laktovima (a bogme i nogama) izboreno mesto, iz iskustva žrtava nasilja smo došli do zaključka da fluorescentno žuti prsluci utiču na momentalnu promenu psihe, i na pripitomljavanje ovih, inače, krvoločnih bića.
- Sine, ajde da ustaneš dedi, i ja sam to radio starijima kad sam bio mlađi (vadi novčanik) vidi ovo, gledaj kakav sam bio u ličnoj karti, kao od stene odvaljen, mogao sam volu rep da iščupam, a ti sad tako sediš, gde će ti mladost?
- Deda, nije mi dobro, upravo sam proveo 10 sati na fakultetu
- Ih, fakultet, ja sam u tvoje doba morao da pređem 3 planine, preplivam 2 reke i da pređem jednu pustinju, da bih stigao da svoje osnovne škole, a ti se tu žališ nešto, ajde ajde, ustani ti malo pa sedi posle
- E, da znaš da si u pravu (vadi žuti prsluk za signalizaciju polako iz torbe), treba da počnem da radim drugu smenu...
- A sinko znaš, sedi ti slobodno ionako silazim na sledećoj, a i nemam dokumenta kod sebe ju ju ju, senilan čovek pa zaboravlja kod kuće...
Bas tako.Iz vise razloga:
-Zdravo se hrane.Izbegavaju meso,ribu,mlecne proizvode,prskano uvozno voce i povrce.U obzir dolazi domace zavelo povrce i poneka tresnja ubrana u prolazu.
-Fizicki su aktivni.U stanju su da prepesace ceo grad i obidju sve pijace kao fol trazeci dinar jeftinije jaje,a u stvari zbog organizma.
-Kontrolisu zdravlje.Cetiri od sedam dana u nedelji provode po lokalnim ambulantama mereci "pretisak",dok ostala tri dana tumaraju po apotekama u potrazi za lekovima sa pozitivne liste(ponovo kretanje kao fizicka aktivnost).
-Bave se sportom.Sah u parku je samo jedan od njih.
-Zive bez stresa.Deca su ih odavno napustila.
-Uvek su lepo raspolozeni i ne dozvoljavaju da im bilo sta kvari dobro raspolozenje.Gledaju samo RTS dnevnik po kome ovde tece med i mleko.
-Smeju se svaki dan.Svako jutro kada procitaju citulje i vide da nema njihove slike,blazen osmeh im predje preko lica.
-Ne gledaju SP u fudbalu.Po njima nema vise igraca kao u njihovo vreme(e moj sine da ti znas kakav je vihor Trandafilovic bio).
-Njihov favorit uvek pobedi na farmi.
Da nije smesno bilo bi zalosno.
Neizbezna pojava u domovima zdravlja. Tu je od kad se otvori, pa neretko i do zatvaranja.
Poznaje sve lekare. I oni njega. Sa sestrama je na ti. Uvek je raspolozen za pricu sa vrsnjacima a i za svadju ukoliko je potrebno.
Tu je da zavodi red i prati da neko ne ulazi mimo reda. Ukoliko do toga dodje postaje mnogo gadan i ljut.
Dok ga lekari ne prime, jako mu je lose, ali cim cuje da ce biti primljen, odmah zapocinje konverzaciju sa bilo kim.
Ako je u pitanju vrsnjak razgovor tece u stilu "secas se kako smo Svabe tukli na onoj cuki 44 - te. A gde je sad komesar Manjo da nas vidi"
Latinski naziv za ovu pojavu je:
PENZOS U DOMUS ACCUTA.
Bili vi lepi kao Apolon, građeni kao Mister Proper ili divlji kao vođa navijačke grupe Rada sa Banjice, oblačenjem ovakvog tipa majice bez velikih problema ćete se transformisati u penzionera iz zemlje Beneluksa u turističkoj poseti Mediteranu. Iako po svojoj prirodi i neposedovanju rukava ova majica jeste siledžijka, njen karakterističan lastiš na vratu koji se pribija i ne dozvoljava bilo kakav izraz na majici (ni V, ni U, ni O, a ni bilo koji drugi) gušeći onog koji je nosi kao da vas davi obezbeđenje na splavu, prosto vizuelno zamaskira svaki trag mišićne mase i prikazuje samo dlake ispod miške. Ako je nosite, a pritom ste plavi ili prosedi sa frizurom na razdeljak, volite bele čarape na sandale i krem bermude sa sto nepotrebnih džepova, uz fraze poput "Waar kan ik een schijten?" ili "Gisteren bezocht ik moeder!" možete vešto izigravati stranca ili se vešto prebaciti na incognito životni mod.
"Gde je bre Ivan? Nisam tog čoveka video već tri meseca!"
"Pa bio je juče kod mene na roštilju! Kako ga nisi video! Onoliki čovek!"
"Ma gde je bio! Bili smo ti, ja, Peca, Žika, Laza i onaj tvoj ujak iz Holandije što je samo ćutao i jeo!"
"Koji bre ujak iz Holadnije? Šta lupetaš?"
"Pa onaj u onoj penzionerki bez rukava, što je imao čarape na sandale i onaj starinski kačket!"
"Pa to ti je bre bio Ivan!"
"Ne seri? Što se onda obukao kao da nije Ivan, nego kao neki Van nešto!"
"Ma pusti čoveka krije se od uterivača dugova!"
Nešto najgore što može da se desi nekoj individui, bilo da je singl, bilo da živi sa partnerom.
Kad završi obrazovanje i nađe prvi posao, završava se i njegov društveni život. Upadne u kolotečinu "kuća pos`o, pos`o kuća", što bi rekao jedan ovdašnji avangardni umetnik.
Od ponedeljka do petka je na poslu, a kad dođe sa posla gleda RTS1 do završetka 36. reprize domaće serije; ili, ako je neki veći turnir, upali tenis na RTS2. U 21:30 leže u krevet, jer je sutra novi radni dan.
Subotom gleda Žikinu Šarenicu, pa posprema kuću i čisti dvorište (optional - samo za one koji imaju dvorište).
Nedeljom gleda Leu Kiš, i odmara, jer je, jebiga, prehodnih 6 dana naporno radio.
A na godišnji ode 2 nedelje u zavičaj, što je, reklo bi se, vrhunac njegove društvenosti.
I tako doveka. Aukurac!
- Acika, aj na basket sutra uveče, biće lepo vreme !
- Ne mogu brate, radim do 5, posle nisam ni za šta.
- Ne sviraj čoveče, ti poređaš kartone onim penzionerima do 9, 10 ujutru, a kad se oni raziđu ništa ne radiš. Nema te na basketu 6 meseci sigurno !
- Ma da, super mi je ceo dan u klompama, misliš da mi je lako ?
- Dobro penzosu jedan, idi gledaj 48 Sati Svadba ! Javi se kad se odmoriš od života.
Bije, ne zna za milost.
Kao kad penzos vidi prazno mesto, ili hoće da izađe iz autobusa, poništi kartu i slične akcije. Tu sevaju laktovi, gaze se nove patike, gura se kao kad se centri bore za skok u basketu, i to sve nimalo zanemarljivom snagom. Mnogo većom od one koju pokušavaju da prikriju da bi došli do mesta za sedenje; iako su pre toga sa tri cegera pretrčali 100 metara od Maksija do stanice za 13 sekundi, i pritom srušili troje male dece i betonsku kantu za smeće.
- Au Joki brate, jesi li mogao jače da ga pokosiš?
- Nemoj da mi pričaš, igramo fudbal, nismo na baletu!
- Znam, ali ne moraš noge da nam polomiš, nežan si ko penzioner u prevozu!
