Staro čovekoliko biće , antirežimski raspoloženo, koje možemo videti na mnogim javnim mestima ( GSP,red u prodavnici, red u pošti, red kod lekara...)kako javno gunjđa, menjajući svoj hejterski antirežimski repertoar u zavisnoszti od broja ljudi i lokacije na kojoj se nalazi, uz obavezno sažaljevanje samog sebe i svoje grupacije i veličanje nekog drugog vremena kad su "oni" bili na vlasti.

Osoba koja kada prolazi pored vas mora da stane i prodivani sa vama

Jedna posve interesantna situacija u kojoj možemo posmatrati penzionere u jednom od svojih prirodnih staništa- u redu pošte, apoteke, za markicu... Iako izgleda kao da potpuno mirno čekaju iza vas, oni će upotrebiti jedan od metoda za prisvajanje teritorije. Najpre će se približiti tik uz vaša leđa i pokušati da neprijatno duvaju u vaš vrat, rame... Ukoliko vas to ne izvede iz takta, počeće da vas ubadaju u leđa raznim telesnim izraštajima poput štapa, kišobrana, torbe. Ukoliko se radi o apoteci, kao oružje mogu upotrebiti i svežanj recepata po kojima preturaju i šibaju vas po leđima. Oni najodvažniji će u borbi za opstanak, na opšte negodovanje ostalih,zaobići ceo red i stati direktno na šalter.

najpoznatiji srpski antiglobalista.
Iako je zagazio u šestu deceniju života, ovaj neumorni borac za mir i slobodu u svetu, postavio je par nezgodnih pitanja i to nikom drugom do novinaru B92.
Na pitanja:
Ko je srušio Berlinski zid?
Ko je izvršio privatizaciju u Slovačkoj?
Gde je Isusova ruka?
I šta je sa 500 miliona neprijavljenih Kineza, niko ne želi da odgovori mada je svima jasno da je to delo upravo ONIH protiv kojih je glas digao naš Sreten Žujkić.

Penzos koji pravi red u busu neobaveznim očitavanjem svoje besplatne godišnje BusPlus kartice.

Припадник милитантне фракције ПУПС-а.

Tip koji zivi od penzije jednog ili oba roditelja. Iako je u srednjim godinama nema ni dana radnog staza, nema auto, nema zenu i decu, nema ni net, ne pije, ne pusi, vegeterijanac je, ali isto tako nema dugove, kredite i ostale obaveze koje imaju vecina njegovih drugova. Buducnost ga ne brine, cak ni to da ostane bez roditelja, a samim tim i njihovih penzija, jer ovakav "zivot" on shvata samo kao trening za period kada ce ziveti samo od socijalne pomoci.

Ljudsko bice koje uprkos sto ima 157 godina, ima muda da neosvetljen vozi bicikl po sred puta u vecernjim casovima brzinom od 5-8km/h. Obicno cuje tek treci pritisak sirene automobila koji vec 50 metara bezuspesno pokusava da ga zaobidje. U trenutku zaobilazenja se jasno mogu videti znaci gundjanja od strane senilnog ucesnika u saobracaju.

Врло специфичан мирис. Мешавина зноја, ароме геријатрије, оплемењена свеже нападалом кишом, која испаравањем појачава постојећи мирис, нарочито у затвореном простору.

Praviti se važan. Neko ko sebe smatra jako bitnim u datom trenutku na datom mestu i nema sile koja bi ga spustila na zemlju.

Poput tinejdžera koji upada nepozvan na žurke, ovaj matori posećuje sve moguće sahrane i daće pokojnika (kojeg po pravilu nikad nije poznavao). Ono što krasi jednog ovakvog padobranca je visok stepen profesionalizma, dobra organizovanost i potpuno amortizovana jetra. On od ranog jutra isčita sve moguće čitulje i bandere, napravi odličnu kombinaciju i plan za ceo dan. Glavni cilj ove aktivnosti je napiti se i najesti kao stoka.

Pravi tiket na pultu. Diktira šifre na sav glas. Često se dešava da pogreši šifru. Jebe mu se za red iza njega, on je bitan. I tako, pola sata sastavlja tiket. Na kraju ga stornira, jer mu se ne svidjaju kvote.

Za razliku od običnog, domaćeg penzionera samca koji kupuje pola hleba svaki dan, ovaj kupuje ceo hleb. Ima se, može se!

Особа којој је смртни грех не устати у јавном превозу.

Urbana legenda, pandan vukodlaka iz drevnih mitologija, nindža modernog doba, reaguje samo na stimulanse u obliku prevoznog sredstva. U slučaju napada na vaše pravom zasluženo, laktovima (a bogme i nogama) izboreno mesto, iz iskustva žrtava nasilja smo došli do zaključka da fluorescentno žuti prsluci utiču na momentalnu promenu psihe, i na pripitomljavanje ovih, inače, krvoločnih bića.

Bas tako.Iz vise razloga:
-Zdravo se hrane.Izbegavaju meso,ribu,mlecne proizvode,prskano uvozno voce i povrce.U obzir dolazi domace zavelo povrce i poneka tresnja ubrana u prolazu.
-Fizicki su aktivni.U stanju su da prepesace ceo grad i obidju sve pijace kao fol trazeci dinar jeftinije jaje,a u stvari zbog organizma.
-Kontrolisu zdravlje.Cetiri od sedam dana u nedelji provode po lokalnim ambulantama mereci "pretisak",dok ostala tri dana tumaraju po apotekama u potrazi za lekovima sa pozitivne liste(ponovo kretanje kao fizicka aktivnost).
-Bave se sportom.Sah u parku je samo jedan od njih.
-Zive bez stresa.Deca su ih odavno napustila.
-Uvek su lepo raspolozeni i ne dozvoljavaju da im bilo sta kvari dobro raspolozenje.Gledaju samo RTS dnevnik po kome ovde tece med i mleko.
-Smeju se svaki dan.Svako jutro kada procitaju citulje i vide da nema njihove slike,blazen osmeh im predje preko lica.
-Ne gledaju SP u fudbalu.Po njima nema vise igraca kao u njihovo vreme(e moj sine da ti znas kakav je vihor Trandafilovic bio).
-Njihov favorit uvek pobedi na farmi.

Da nije smesno bilo bi zalosno.

Neizbezna pojava u domovima zdravlja. Tu je od kad se otvori, pa neretko i do zatvaranja.
Poznaje sve lekare. I oni njega. Sa sestrama je na ti. Uvek je raspolozen za pricu sa vrsnjacima a i za svadju ukoliko je potrebno.

Tu je da zavodi red i prati da neko ne ulazi mimo reda. Ukoliko do toga dodje postaje mnogo gadan i ljut.

Dok ga lekari ne prime, jako mu je lose, ali cim cuje da ce biti primljen, odmah zapocinje konverzaciju sa bilo kim.
Ako je u pitanju vrsnjak razgovor tece u stilu "secas se kako smo Svabe tukli na onoj cuki 44 - te. A gde je sad komesar Manjo da nas vidi"

Bili vi lepi kao Apolon, građeni kao Mister Proper ili divlji kao vođa navijačke grupe Rada sa Banjice, oblačenjem ovakvog tipa majice bez velikih problema ćete se transformisati u penzionera iz zemlje Beneluksa u turističkoj poseti Mediteranu. Iako po svojoj prirodi i neposedovanju rukava ova majica jeste siledžijka, njen karakterističan lastiš na vratu koji se pribija i ne dozvoljava bilo kakav izraz na majici (ni V, ni U, ni O, a ni bilo koji drugi) gušeći onog koji je nosi kao da vas davi obezbeđenje na splavu, prosto vizuelno zamaskira svaki trag mišićne mase i prikazuje samo dlake ispod miške. Ako je nosite, a pritom ste plavi ili prosedi sa frizurom na razdeljak, volite bele čarape na sandale i krem bermude sa sto nepotrebnih džepova, uz fraze poput "Waar kan ik een schijten?" ili "Gisteren bezocht ik moeder!" možete vešto izigravati stranca ili se vešto prebaciti na incognito životni mod.

Нешто најгоре што може да се деси некој индивидуи, било да је сингл, било да живи са партнером.
Кад заврши образовање и нађе први посао, завршава се и његов друштвени живот. Упадне у колотечину "кућа пос`о, пос`о кућа", што би рекао један овдашњи авангардни уметник.
Од понедељка до петка је на послу, а кад дође са посла гледа РТС1 до завршетка 36. репризе домаће серије; или, ако је неки већи турнир, упали тенис на РТС2. У 21:30 леже у кревет, јер је сутра нови радни дан.
Суботом гледа Жикину Шареницу, па поспрема кућу и чисти двориште (optional - само за оне који имају двориште).
Недељом гледа Леу Киш, и одмара, јер је, јебига, преходних 6 дана напорно радио.
А на годишњи оде 2 недеље у завичај, што је, рекло би се, врхунац његове друштвености.
И тако довека. Аукурац!

Бије, не зна за милост.
Као кад пензос види празно место, или хоће да изађе из аутобуса, поништи карту и сличне акције. Ту севају лактови, газе се нове патике, гура се као кад се центри боре за скок у баскету, и то све нимало занемарљивом снагом. Много већом од оне коју покушавају да прикрију да би дошли до места за седење; иако су пре тога са три цегера претрчали 100 метара од Максија до станице за 13 секунди, и притом срушили троје мале деце и бетонску канту за смеће.