Pozajmis prijatelju pare!Prodju svi rokovi za vracanje.Obratis se i ljubazno pitas za svoje.U pocetku ce ti ozbiljnim tonom objasniti kako ima par sitnica koje treba da resi,kako bi zatvorio svoju finansijsku konstrukciju,potom ce,kada mu opet napomenes oko duga poceti da se nervira,jer ga koce Pera,Mika i Laza sa kojima je u "konstrukciji",potom ce,posle trece tvoje napomene da pocne da psuje svoje neodgovorne poslovne partnere i teatralise kao u pozoristu,a na kraju,kada mu,po ko zna koji put nagovestis da ni tebi ne pada sa neba,i da je i tebi situacija alarmantna usled dekintiranosti,a duznik ce bas u tom trenutku,posle svih glumatanja, izgovaranja i nalazenja opravdanja,ozbiljnost situacije skroz da razvodni poslednjom umetnickom rolom,gde ce biti opusteniji i glamurozniji od kultnog Radovana treceg,a replika ce glasiti: "Bog ce ti plati!" Naravno,sve to uz bezbrizni i bezazleni smeh,koji ce biti tako zarazan,da ces i ti poceti da se smejes,ne znajuci da li je to od muke ili od izmenjenog stanja svesti usled pete ture piva koje pijete,a naravno da ces ti da platis racun,nece valjda tvoj harizmaticni prijatelj!

Obilaziti šorove i budžake u cilju pronalaženja adekvatnog mesta za ostaviti ložinu nakon pijančenja ili skrovite tmine gde na miru možeš privatiti sisić naivne snajke.

Pitanje koje se postavlja kada neko kupi neku novu(ili možda čak i polovnu stvar). Uglavnom to pitaju seljaci komšiju kad kupi novi traktor,motornu testeru ili kompijuter(ima sad neki moderni seljaci).Uglavnom se dobaci samo u prolazu i osoba koja pita ponekad i ne čuje odgovor već nastavlja da šeta. Ovo pitanje se postavlja i po gradovima samo što se u selima češće sreće.

U očima i ušima srpskih urbanih likova, superlativ od "nije loše".
Upotrebna vrednost izraza je u praksi bliska apsolutnoj nuli.

Znači ukvasiti grlo, ili ti popiti neku vrstu tečnosti.

Recenica koju izgovaraju ljudi koji su pogresili stranu pa sad pokusavaju da se izvuku.
Levo.

Fraza koja se najčešće čuje od sitnih jajara, prevaranata i muljatora, koji umišljaju da su velike face u svetu kriminala.

...uze strucni izraz za FIZicku LIKvidaciju. To je predmet obicno u vidu duze metalne cevi mada ima primeraka manje velicine koje najcesce pronalazimo u kolima pored sedista nasih vozaca.
Predmet nastao brzom evolucijom bejzbol palice(poznatija kao - vaspitacica),uporedo sa evolucijom neprobojnih stitova nase policije. Plasticna hirurgija je nemocna nakon upotrebe fizlika. Pogodan za raspravke po komsiluku,ulicne tuce,stocne vasare i druge skupove tog tipa.

O današnjem kotiranju homofobije na našem podneblju ne vredi drviti mnogo. Suviše je komplikovano. Al u vreme naših očeva i dedova, e tad je postojala homofobija. I to više nego danas. Samo je bila suptilnija i jednostavnija. Dotle se išlo da su domaćim proizvodima koji su imali veze sa higijenom davana isključivo ženska imena. "Nataša" toalet papir, "Biljana" prašak za pranje veša, "Merima" sapun, "Glorija" papirne maramice su samo neki od njih. Teško je poverovati da bi neko dao ime toalet papiru po svojoj ženi, ćerki, majci itd. Ne... to ime se dalo jer muški nisu hteli da im se neki Pera, Laza, Mika ili Žika motaju oko buljsona. Prašak za pranje veša da se zove po muškom!?!?!?!?! Ma nema šanse. Pa ortaci bi ih ubili od zajebavanja da mirišu na drugog lika ili da im je neki Milojica mirisao gaće. Još ako su u vojci pa ih navataju!!! Zbogom mirni živote narednih 18 meseci. I još ako slučajno posle brijanja onu belu penu obrišu sa lica nekim "Mali Milojica" papirnim maramicama, bolje im je da odmah dezertiraju. Manje će da boli.

Zato je najbolje bilo dati svim tako osetljivim proizvodima ženska imena i nemati brige.

Rasadnik kompjuterskih virusa i drugih gadosti sa interneta.

Veoma se često pojavljuje rečenica "meni rekla mama samo sa tobom da se družim" u današnjem Srpskom društvu. Da skratim, ako si kupio Smoki ili nesto slično, bolje da nisi.

najlaksi nacin da se opravdate kada obucete neku stvar zbog koje vas svi prozivaju.

Jutarnji skup na kojem društvo sklapa događaje sa sinoćnjeg provoda. Obično se sastoji iz nekoliko delova, reklame se nonstop emituju za vreme trajanja zbora, a super-vizor je ortak koji prethodne večeri nije pio.

Kad čovjeku iz Mrkonjić Grada ili okoline kažete da mu ne valja rakija.

Halucinogeno ludilo koje konzumiraju autori Popaja za Večernje novosti, u potrazi za inspiracijom.

Vecni odgovor djaka na pitanje profesora zasto pricaju.

Sinonim za bag. To je ono kad se probudiš posle žestokog pijanstva i tako rašarafljen i razbijen od mamurluka po inerciji odeš kod drugara koji žive sprat niže na fuka. Tada na svako njihovo pitanje vezano za prethodnu noć i ostatak tvog života pre te noći, ti ne možeš da daš nikakav odgovor. U takvim situacijama si naravno najpogodniji za kolektivno trpanje.

Muški sinonim za žensku verziju - "Da li ti se sviđa?"

To je onaj gost na slavi koji prvi sipa supu/corbu. Najcesce je u pitanju najglasniji i najgabaritniji gost, veoma cesto domacinov ujka/teca. On sipa bez ustrucavanja i obaziranja na ostale goste.

Ako ste imali tu ziljavu sreću da se krajem prošlog veka okotite na prostorima bivše Juge a vaši roditelji iz nekog nepoznatog razloga ostali u istoj (iako su mogli da zapale za Kanadu, Australiju, Saturn), onda ste imali i nesreću da vas još od malih nogu u tvrd i nadasve socijalan san uspavljuje neka od fekalnih izlučevina iz pera gospodina Siniše Pavića. Tu pre svih (izlučevina) mislim na "Bolji Život"...jer je onaj u Kanadi, jelte, gori.

I ako mi sa današnje distance pomenuta serija deluje kao balega u izmaglici, rečenicu iz naslova pamtim kao prvi liz ženske bradaje u tinejdž danima, dom za učenice, Krunska, Beograd. Pamtim ne zato što je ta bradaja imala ukus Aranđelovca ili alkohola u mojim ustima već zato što vazda osetim, kao i tada što sam osetio polno zadovoljstvo pobede...ne obavezno tim redosledom.

Jer naslovnu rečenicu u toj čuvenoj osmomartovskoj epizodi izgovara tipično nebeski vozač JKP-a dok šmrk njegovog tipično nebeskog kolege, osim ulice, prska i visokoštujuću gđu Hadživuković koja, eto, iziđe da na veliki ženski praznik prošeta svog kera, Arona.

Hoću da kažem - i Pavić nekad zrno ubode.