... Pa to slušaju i fenseri i šabani i šmizle... Iz čega sledi da niko ko je, je l' te, kul, ne bi trebao/smeo da sluša. Da, neke pesme omiljenih nam bendova zaista slušaju i ljudi koje zabole za ''svu stranu muziku i sav rock''. Čoveku se, jebi ga, dopadne pesma i šta sad! E, sad, po ''stručnjacima'' to znači da se mi, obožavaoci nekog izvodjača odmah moramo zgražavati nad tim pesmama. Eto dokle to ide.

Pesma koja je, uz kompozicije Dragojevića, Šobića i ostalih stihoklepaca i boema, neizostavni repertoar svake svirke na plaži. Služi kao mamac naivnim pičićima i šalje nedvosmislenu poruku da treba iskoristiti trenutak (carpe diem i te fore), te da su momci koji sviraju najbolja prilika za to. Misija obično biva ispunjena, jer prisustvo mora, kao izvora života, alkohola i gitare kreira nezaboravan boemski momenat, koji prija svakoj mazohističkoj ženskoj duši.

When I born, I black ___________________ Kada se rodim, ja sam crn
When I grow up, I black ________________ Kada porastem, ja sam crn
When I go in Sun, I black ______________ Kada sam na suncu, ja sam crn
When I scared, I black _________________ Kada se plasim, ja sam crn
When I sick, I black ___________________ Kada sam bolestan, ja sam crn
And when I die, I still black __________ Kada umrem, ja sam crn

And you white fellow ................... A ti moj beli prijatelju

When you born, you pink ________________ Kada se rodis, ti si ruzicast
When you grow up, you white ____________ Kada porastes, ti si beo
When you go in sun, you red ____________ Kada si na suncu, ti si crven
When you cold, you blue ________________ Kada ti je hladno, ti si plav
When you scared, you yellow ____________ Kada se uplasis, ti si zut
When you sick, you green _______________ Kada si bolestan, ti si zelen
And when you die, you gray _____________ Kada umres, ti si siv

And you calling me colored? ...............I ti mene zoves obojeni?

Svako ko je ziveo u Srbiji za vreme 90' godina mora znati ovaj stih cuvene Twinsove pesme.Secam se da sam ovo pevao kao klinac bez prestanka.Kao i ostala deca tog vremena.Cudno je da je to jedini stih pesme kojeg se secam :) Secam se jos da je to bila pesma koja je kako kazu "ujedinila muzicki ukus Srbije" -svi su je obozavali

Čarobno mesto gde se i ljubitelji kafanskog života osećaju kao u Diznilendu. Poslednja stanica životne kozije staze ako ste negde gadno promašili skretanje. Neiskusni bi to poredili da sa dnom života, a žilaviji provod tamo nazivaju zulum i veselje.

U profil gostiju spadaju sredovečni vozači autobusa, koji su sa namerom zanoćili u velikom gradu, i njihove dame noći sa masnom kosom, tigrastim dezenom koji se preliva preko struka i jarko crvenim karminom na opušcima slims cigareta. Ostalim gostima, čije rane na duši još uvek zjape od biča lokalnih vetrova i tornada, obavezno fali neki integralni deo tela- ud, red zuba ili oko. Nađe se i pokoji boem u svečanom odelu, sa crvenom ružom na stolu i setom u očima, koji uzaludno čeka svoju nikad prežaljenu ljubav iz studentskih dana i ispija rujna vina, tugaljivo i prezrivo u isto vreme.

Muzika, ako se tako nazvati može, probija bubne opne, puza kroz srednje uho, dolazi do mozga i zagađuje nervne ćelije. Nepovratno. Pevaljka, sa nezaobilaznim šiškama ispod miške i celulitom na nadlakticama, se uvija, rek'o bi čovek svakog časa će da ispljune žabu krastaču što joj se učaurila u grlu, i čita tekst iz neke knjige ručno i brižljivo prepisanih pesama. Pesma po želji petsto dinara, ali dobiješ još dve gratis. Razdragani gosti je oslovljavaju sa "koleginice", tražeći sve pesme koje sadrže naziv reke Drine. Svi su zaboravili svoje brige, makar na jedno veče. Misliće se o tome sutra.

Novajlije i slučajni prolaznici se mogu prepoznati po mladosti, telesnoj kompaktnosti i zbunjenosti. Ovi zbunjeni se najčešće mogu videti u pozi fetusa u nekom ćošku, sa izrazom strave u očima, a oni otporniji su već za nekim stolom zauzeli pozu mislioca, pod naletom udara nekog lošeg vina.

I tako celu noć. Sa svitanjem magija nestaje, a gosti odlaze kućama snuždeni, jer su se ponovo setili ko su i kakva sve sranja treba da prežive sa novim danom.

Jedna stara narodna pesma, koja govori o poznatim pastoralnim motivima.

U nekom slengu, se koristi da označi preveliku radost i sreću koja je obuzela neku grupu ljudi, toliku sreću da se svi nevezano fate u oro i odigraju neko pored manastira.

Takođe, označava i pomirenje sa situacijom, kada konačno moraš dići ruke od svega i jedino ti ostaje da zaigraš jedno oro pored manastira.

najiritantnije bice posle komarca.
otisla je u ameriku, tamo radila neznamnija sta, dosla u Srbiju i pocela da pljuje po svemu, uverena je ona muzicki mesija koji ce srpsku muziku izvesti na pravi put, koji obavezno vodi ka zapadu.
pravi propasti od pesama uljuljkana u laz da ako krene da zavija u tonalitetu, to je umetnost. e pa nije! moze da peva ko pavaroti posle shnicle od slavuja, jebes ako je pesma dosadna, a njene uglavnom jesu!!

Naziv pesme predstavlja najvecu prepreku, pijanim gostima, pri narucivanju pesme u kafani!

Iako većina Srba ima grozan internet protok i sve pesme koje slušaju u kompjuteru, uveć će slušati pesmu na jutjubu, a ne preko Winampa. Pesma, pogotovu ako je neki spot, koči dvadeset puta, kvalitet pesme mnogo lošiji nego na winampu, međutim opet volimo da slušamo pesme ''online'' pa makar živcirali se što nam sve ostale stranice koče, a pesmu koja traje 3 minuta odslušamo za 5.

Jedna od ikona 90.-ih (nepopularnih godina kod nas). Dok smo se mi snalazili da prezivimo, americka muzicka industrija se proseravala maksimalno. Jedan od tih prosera je i doticni Ice sa ukusom vanile, poznatiji po svom stajlingu i skandalima, vise nego po muzici. Pre cete se setiti njegove frizure nego hitova, ali se pesma "Ice ice baby" istakla po muzici pozajmljenoj od grupe Queen.

Moji mama i tata ne vole da slušaju to što se zove metal. Osim subotom. Tad su valjda odmorni jer nisu bili na poslu pa mogu da slušaju tu buku. Oni se tako zaključaju u spavaću sobu, puste glasno te Mejdene i ne izlaze iz sobe par sati. Mamu toliko dirne muzika da se često iz sobe čuje kako govori tati da pojača : "Jače, jače,...", a i tatu verovatno pogodi pesma pa viče: "To, to, to,...". U jednom trenutku kada su oboje, kako oni kažu "Svršili" sa slušanjem, izađu iz sobe nasmejani, pomaze me i ne pitaju za domaći.

Cure koje se u transu (po difoltu) penju na stolove po ''klubovima'' čim počne neka pesma u rasponu od Nade Topčagić i Zorice Brunclik pa sve do Seke Aleksić ili Dare Bubamare, a i dalje u krajnost beskonačnosti(?).
Inače, nekada vrlo popularan softver koji je krasio donje uglove mnogih Win98 operativnih sistema.

To je onaj gutljaj pića koji uzimamo kada ne znamo ceo tekst neke pesme, koju u tom trenutku pevamo. U pitanju je obično neki koncert, ili svirka, kada smo prinuđeni da držimo flašu u ruci... Kreće pesma koju volimo, zapevamo sa muzičarima, ali onda dođe taj deo koji malo slabije znamo. Tada naginjemo flašu da ne bi ispali duduci, jer smo je dotad pevali kao omiljenu, kako onda da ne znamo ceo tekst...?
U pitanju su obično strane melodije...

Ljudi za koje nikada ne bi pomislili da slusaju neku rock grupu, rep izvodjaca..nebitno sta... a onda ta grupa ili izvodjac zakazu koncert.

Onda vas ti ljudi iznenadjuju svojim odusevljenjem, munjevitom kupovinom karata, majica sa likom ili likovima tih izvodjaca...itd

Ipak, na koncertu ih lako prepoznajete, jer znaju samo najpoznatijih par stvari, smeta im guzva, nezadovoljni su nastupom i scenografijom (jako ljuti sto je njihova pesma otpevana tek na bis)

Politički korektno, u duhu najnovije diplomatske pobede srpske vlade, obrađena pesma grupe 'Galija'. Nešu Galiju je do sada jebalo to što je švorc pa nema prebijene pare za kartu uspomoć koje bi konačno ispunio sebi želju i posetio Prištinu. Sada ga pored para jebe i novouspostavljena carina na graničnim prelazima, kao i 'level 0- Diplomacy' koji poseduje Borko Stefanović koji sa tim 'experience- om' ne može da učini ništa da pomogne nesrećnom Neši.

Pesma koju preldžija peva kada se na poselu posle nekoliko gajbi piva priseti izgubljene ljubavi. I to ne bilo kakve ljubavi već one što je braniše njeni zli roditelji.

Udari čoveka seta kad se priseti kako ga je staramajka vijala klepanicom oko plota kada je u pola noći iskočio polu go kroz prozor ćerke jedinice.

Klepanica je isto što i gluvara, ko se ne razume u ruralne pojmove.

Osoba ženskog pola, sa čekinjama na nausnicama. Jolandin uzrast nije definisan, tako da može varirati od Jolande iz VIII-2 do pekarke iz kvarta. Takođe, boja čekinja varira od Jolande do Jolande, s tim da je primećeno da se gustina i dužina povećavaju sa brojem godina dotične.

Naša stara, izvorna, narodna, pesma ,,Oj, Jolanda, Jolanda'' zaslužna je za očuvanje ovog, dragocenog nam izraza.

Sastavni deo deo većine epizoda emisije “Sve za ljubav”, a koristi se neki put i u “48 sati svadba”. Pesma Doli Parton koju je kasnije izvodilo više pevača, a najviše je ostala upamćena po izvođenju Vitni Hjuston. Uglavnom ide u pričama kada neki dečko zaprosi svoju devojku, uopšte nije bitno da li je taj čin romantičan, i da li su te osobe lepe, ružne, mlade, matore…

Pesma koja ne može da zaobiđe ni jednu audiciju za talente u pevanju, a bira se po sistemu-što lošiji pevač, veća verovatnoća da će da je odabere.
Najveći problem se javlja zbog narodne zablude da neke ovdašnje pevačice(što prave što samoprozvane ) imaju raspon od tri, četiri, pet šest, osam oktava, po sitemu "Uzmi koliko ti duša ište", a da pritom ne prave razliku između fiziološkog raspona-onog koji podrazumeva svaki zvuk koji možete da prizvedete, bio to jecaj, vrisak, urlik, podrig i sl., i muzičkog-onog koji podrazumeva i neki vokalno-muzički kvalitet tog zvuka. Da razjasnimo, muzički opseg najboljih pevača je oko 2,5 oktave maksimum, a onih za koje kažemo da mnogo dobro pevaju oko 2 oktave.
E, sada, vidite, kada neko ko nema ni dve oktave raspon odluči da peva ovu pesmu, u trenutku kada dođe do dela gde treba da skoči za pune dve oktave, on ostaje nemoćan i počinju da iskaču vrisci, pisci i svi ostali zvuci koji se u muzičkom svetu nazivaju "buka".
Međutim, niko se posle nastupa ne kaje zbog svog izbora. Kao što za dobrog kockara ne postoji loša kvota, tako izgleda i za lošeg pevača ne postoji toliko dobra pesma da je on ne može otpevati.

Đokina najveća muka je upravo senzibilitet srpskog jezika. Sebe (neskromno) smatram poznavaocem šansone, balada, pevane poezije. Od, G. Brasansa, V. Visockog, B. Okudžave, J. Brela, L.Cohena, svih zajedno, nisam čuo ništa ni blizu tako dobro kao bilo koja Đokina pesma, čak i onih tipa 'ringe ringe raja'. Ako se ikada bude rodio prevodilac koji bi uspeo da prenese bar delić, duha, atmosfere, senzibiliteta, Đokinih pesama, mnogi bi svetski autori 'zatvorili radnju'.
Vidim, mnogo optužbi zbog političkog angažmana, ne slažem se, sećam se kada je nastala 'Računajte na nas', upravo ta pesma je ZAŠTITILA nekoliko generacija. Ta je pesma nastala kao odgovor tada neviđenom teroru koncepcije 'naoružanog naroda' 'narodne odbrane' i sličnih idiotluka.
Dobro je da to ne pamtite.
Ovaj trenutni 'lov na veštice (čitaj, tiraž)' nije ništa drugo do parafraza starih zezalica tipa 'Hrvat je Srbin sa govornom manom', 'Flamanski je Engleski sa akutnim laringitisom', i sl.. Uostalom upravo ovde na Vuku mogu se naći bar desetak sličnih dosetki.
Poznato je da Đoka od prvog dana ima svoje 'hejtere' mnogo manje bezazlene od ovih naših, očigledno da neko pokušava da mu opstruiše povratak na Beogradsku scenu, još uvek ne znamo razloge dosadašnjeg višegodišnjeg otsustvovanja.
Politički vetrokaz? Devedesetih smo nakon njegovih koncerata sa strepnjom čekali javljanje iz NS. Javka je bila, ..eto ja stignem brže do NS nego vi do Dorćola....
Postojale su sve debele šanse da ga 'poginu' na putu.
Uostalom Đoka je šansonjer a ne savest čovečanstva.
Đoku doživljavam kao nekog svog, te sam stoga ponosan na svog Đoku :-)
Lično mi mnogo više smeta što do neukusa forsira onu fenserku od ćerke.