Moji mama i tata ne vole da slušaju to što se zove metal. Osim subotom. Tad su valjda odmorni jer nisu bili na poslu pa mogu da slušaju tu buku. Oni se tako zaključaju u spavaću sobu, puste glasno te Mejdene i ne izlaze iz sobe par sati. Mamu toliko dirne muzika da se često iz sobe čuje kako govori tati da pojača : "Jače, jače,...", a i tatu verovatno pogodi pesma pa viče: "To, to, to,...". U jednom trenutku kada su oboje, kako oni kažu "Svršili" sa slušanjem, izađu iz sobe nasmejani, pomaze me i ne pitaju za domaći.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
odlican 5, a sutra mama i tata da dodju u skolu. :)
Naslov je namerno napisan pogresno? Inace za ostalo +
jeste, šta zna dete šta je Iron Maiden...:)
C c c c c, lud si, svaka čast! + ko vrata
zanimljivo++
Eh, metalci :)
Ma ja sam lud...ali za Mejdene.
Najbolji ritam za te stvari je uz Stranger in a strange land.
''...i ne pitaju za domaći.''
kakvi pojzoni od tebe +++
stvarno šteta što više ne pišeš