Ofucana, stara, viseća odeća.
Uz neku kajlu, duboke košarkaške 'tike, kapu na ćelavoj glavi u sred leta i MP3 plejer, dronje takođe predstavljaju obavezan deo stajlinga popularne američke, muzičke subkulture... Bar iz ugla drugih, koji nisu deo nje...

Baba smarač, supruga, verni drug i ženska verzija Muharema Serbezovskog. Peva jednu pesmu godinama u kojoj propagira da Boga ni raja nema jer šta drugo znače stihovi, citiram: ’’pre odlaska u večiti mrak hoću zlatni dan, suncem okupan?’’ Kako ti Bisera znaš da je večiti mrak na kraju, da nisi doživela kliničku smrt, a i da jesi to ništa ne znači, to su lagarije što si ti videla – prelest teološki rečeno - komunjaro jedna ako je za tebe mrak za vernike nije i taj zlatan dan šta je koj kurac bilo na tom moru toliko važno, jebo te neki Mišo Kovač, u jaka stvar jebo te, pa šta, tolka frka oko jednog dana ispunjenog seksom na yu plaži?
Jao samo opet da proživi taj tren: kapljice na njegovim leđima se slivaju, hani sokovi, zaždilo sunce, Bisera se kupa i izlazi iz vode debeljuškasta, zlatan sat, zlatne kapi, zlatno runo i Splitske večeri i festivale, šlager sezone, autoput Omiš-Trogir; cvrči se na suncu zlatna šumica Biserina puna malih Miša Kovača koji obdelavaju zemljište tu.

Pesma koja je strah i trepet za staklenu galanteriju. Noćna mora svake čaše.

Jedan fini letnji izraz za nešto što je teško sranje.
Pošto je opšte poznato da je komarce jako teško rasterati i da neće otići ako ih samo lepo zamolite, onda je prilično jasno da ako nešto tera i komarce, mora da je stvarno užasno.

Nadju se dvoje, popiju kafu, zabodu zelju (pogledati Pili ste kafu, boli ste zelju...), ono koje ovo ubadanje zelje vise zaboli krene da zavija Ja te tebe mnogo volim, ti me mene ic ne zarezujes, sto se pretvori u klasicno kukanje,a ovo drugo se sazali, proda vinograd pozamasnih dimenzija (Liii) i zaradjene pare ulozi u zajednicki projekat, iliti gore imenovani duet. Od ispijanja kafe, kukanja i sazaljevanja naprave lako pevljivu "pesmu" sa najvise dve strofe, jer otprilike oboje mogu da upamte po jednu, posebno on kad mu se digne IQ (Dize mi se IQ na tebe). Da bi to postalo veliki hit, ona se ofarba u plavo i poradi na sebi, i jos par ljudi poradi na njoj (silikoni, kamioni, avioni i vagoni), a pozeljno je da on bude slep (bar na ovaj rad na njoj). Tako je plavusa resila svoju dilemu, te ce se i dobro udati i osvojiti polusvet (Plavusina dilema). Nakon toga im ostaje jos da udju u krug beogradske intelektualne elite, da ona izda roman (Kako napisati bestseler), a on da trazi i sponzorise nove mlade, plave talente, koji jos nemaju materijala za bestseler i dobili smo pravi srpski happyend.

Ova pojava se karakteriše ogromnom dozom patetike, kiča i šunda propraćenim nekontrolisanim prolivanjem patriotskih suza.
Obično su to persone koje su napustile Srbiju još kao klinci i otisnule se u zapadnu Evropu gde su kopale kanale i čistile toalete dugi niz godina i nakon toga naprasno shvatili da nisu ni trebale da odu iz Srbije, jer ipak, rodna gruda je to, a i nisu bili dovoljno inteligentni da nauče jezik zemlje u koju su otišli da bi dobili neki pristojniji posao.
Svako leto posećuju svoje rodno mesto da bi stavili još kojeg kamenog lava, mačku, tigra, vuka na svoju kapiju. Naprave i žurku "da ostali puknu od muke", gde se, naravno, služe domaći a i specijaliteti zemlje u kojoj žive, koji čisto služe da i "ovi naši" okuse Evropu. Naravno, o njihovim životima smo informisani preko lajv emisija u koje se uključuju da nas pozdrave, naruče neku pesmu za koju niko nije čuo i obaveste rodbinu da su dobro.
Naravno, oštro preporučuju da se ne ide iz Srbije, niti da se završavaju škole, jer su njive prazne a plodne i mora i njih neko da obrađuje ne bi li ova Srbija stala na noge. O muzičkom ukusu se ne diskutuje, svaki alternativni pravac se oštro osuđuje.

Komentar iskusnog travaroša svežem početniku u poslu uzgajanja konoplje.

Osoba koja licnim primerom uvodi ekipu u dobro raspoloženje. Akter je svih urbanih predanja sa hepiendom.

Generacija koju je nemoguće opisati ili definisati već pripadnici te generacije jedino mogu sami sebe identifikovati uz pomoć sledećih pretpostavki:

-Znate šta je i kakvog je ukusa klaker
-Znate šta su "Čunga Lunga" i "Žvazbuka"
-Gledali ste "Nedeljni Zabavnik" i "Poletarac"
-Igrali ste klikere i znate pravila
-Na zidu iznad table u učionici nisu bili Vuk Karadžić ili Dositej Obradović već jedan drugi čika u uniformi
-Kompjuter sa 60 MHz i 4 MB RAM ste smatrali zverinom od mašine
-Video igre ste snimali sa 10 flopi disketa i bar jedna nije radila
-Znali ste maksimalno 3 osobe koje imaju kompjuter i to Commodore 64 ili Atari
-"Dajte mi jedan žeton" ne povezujete sa stonim fudbalom već sa nečim drugim
-Išli ste na more bez pasoša ili nekog drugog dokumenta
-Znate šta znači "Ideš kod Kljuza"
-Već 20 godina znate za Šahbaza, ali i dalje nemate pojma ko je on u stvari
-Surfovanje po Internetu vam je u jednom periodu ličilo na naučnu fantastiku
-Znate kako zvuči muzika puštena sa gramofona
-Kao mali imali ste bar jednu audio kasetu grupe "Rokeri S Moravu"
-Znate ko je smestio Zeki Rodžeru
-Učiteljicu ste oslovljavali sa "drugarice učiteljice"
-Deda i baba su vam pričali kako su se makljali sa Švabama
-Igrali ste se partizana i Nemaca
-Znate bar jednu partizansku pesmu, makar prvu strofu
-Omiljene video igre su vam bile "Skate Or Die" i "Gianna Sisters"
-Kao mali voleli ste Lepu Brenu bez obzira koju muziku slušate danas

Nekada je podesiti jačinu zvuka bilo lako. Pustiš kasetu ili ploču, odvrneš na koliko ti duša ište, malo koriguješ po potrebi i to je to.

Danas - znači, pustim pesmu sa kompa na vindouz media plejeru ili u vinempu, od kojih svaki ima vlastitu kontrolu jačine zvuka. E onda, to sve naravno ide kroz kompjuter, koji opet ima svoj klizač za podešavanje "glasnoće". Na kraju, to sve zajedno ide kroz pojačalo sterea kojeg sam nabudžio na komp, koje, opet, ima svoj točak ili dugme na daljinskom za kontrolu jačine zvuka.
I dok se izmenjaju prve tri pesme koje sam kao "isprogramirao" na plejlisti za neki kućni socijalni događaj, dobijem dinamički dijapazon amplituda na kojem bi mi i Vagner pozavideo.

Nekada bi pustili jedan ceo album bez prekida, pa drugi, pa treći. Od ukupno pet kojih sam imao, bila bi dva moja, plus jedan što bi neko doneo i onda lobirao da se i taj pusti. I atmosfera bi uvek bila sjajna.

Danas, od 437 godziliona pesama sa 12 hard diskova, ne mogu da napravim glađi, prirodniji ni kulji muzički ugođaj.

Branko, u čemu je štos?

Ispustiti dušu na usni otvor u vidu mlaza sveže povraćke, najčešće nakon obimnog obroka etanola i njegovih derivata. Nekada se pomenuti izraz koristi i kada se želi staviti do znanja ostalim sagovornicima koliko je neko/nešto glupo i/ili dosadno.

Misteriozni žanr, vrsta, pravac muzike koja sluša današnja omladina, u taj pravac spada od silvane do nirvane. Tj sve sem one 'tvrđe' muzike poput metala, rocka, punka, iako to spada u strano.

Radnja u pluskvamperfektu. Deluje kao daaaavno svrseno "najproslije" vreme, a ustvari, trajala je do pre 10-ak godina.
Potrebna oprema:
- Radio sa kasetofonom koji ima mogucnost snimanja
- Prazna kaseta BASF ili TDK, a moze i neka stara od roditelja, na kojoj je best of Meri Cetinic, ili epske narodne pesme u izvodjenju guslara Bozidara Boza Djokovog Vujovica, preko kojih ce se presnimiti zeljeni materijal.
- Neka radijska emisija koja ima hit dana, zelje slusalaca ( recimo, Fontana zelja Studija B, hit Radija 202...).

Neizostavan sastojak svih, toliko zeljenih snimljenih pesama su radio dzinglovi, koji idu izmedju refrena i 2.strofe, uglavnom, ili na pocetku pesme, ali za to niko nije mario, svi su uzivali i zabavljali se snimajuci pesme, makar bile skracene po par minuta i protkane hiljadama dzinglova " Polufinale - play off ", ili, "Slusate sada Studio B".
Dzinglovi su mogli da imaju i pozitivan efekat. Recimo, tip privede ribu u gajbu, pusti kasetu sa nasnimljenim ljubavnim baladama sa radija, i u trenutku kad mu nestasna ruka krene ispod njene majice, zacuje se dzingl "Na pravom ste mestu". Izuzetan sinergetski efekat.

Aromatičan zvuk bola u kurcu pomešan sa iskonskom toplinom neslaganja i neodobravanja izjave dotičnog.

Muzički ukus je svojstven svakom omladincu. On ga žigoše, obeležava u masi slušalaca, pripisuje mu stereotipe vezane za sve ostale sledbenike njegovog muzičkog žanra i neretko ga ograničava. Odatle proizilaze predrasude prema svemu novom i sam čin odbacivanja svega što pokuša da se uvuče u njegov životni sklad i što mu drugi, kako on kaže, nameću. Sam čin ravnodušnosti prema ostalim žanrovima pretstavlja lakomisleno osiromašenje sopstvenog života. Nastaviće da siluju svoj pravac, oblačiće se u stilu istog kako bi drugima stavili do znanja da je to način života koji su odabrali i osećaće gadljivost prema svemu i svima koji sa tim nemaju veze ili ih to jednostavno ne zanima. Ponekad će iznenada čuti pesmu koja će im se svideti, ali koja ne pripada njihovom načinu života i odevanja, tako da će kratak komentar tipa 'Sranje' biti dovoljan kako bi se zamaskirala njihova zainteresovanost i uklonila svaka pretnja od narušavanja njihovog dugo izgrađivanog ega. Kada malo porastu, verovatno će se manuti tih 'klinačkih pizdarija' (ovakvo mišljenje se prečesto razvija nakon što omladinac 'sazri'), a u poznim godinama postaće najverovatnije poklonici Granda i Duginog posela, ako to već nisu bili.

Pitanje koje ti postavi lik koji je tek uveo Internet pa hoće nešto da skida. Objasniš mu da se plaća samo ako je toliki kreten da klikne neku reklamu koja traži da pozoveš neki broj telefona i slično.
Zatim će te osoba pitati da li može besplatno da skida preko neta filmove i kad joj kažeš da može, neprestano će te smarati.

Osoba sa ogromnom govornom manom.
Lakše ćete se sporazumeti sa lokalnom ravom dok oralno zadovoljava trojicu crnaca odjednom nego sa njim. Strah i trepet za sve kasirke u okolini, jer nakon njega na red dođe namnaest nadrkanih penzionera koji odmah počnu sa žalbama na njihov rad iako su one najmanje krive. Jedino logično rešenje za komunikaciju sa ovakvim ljudima je pisanim putem.

Ponašanje ovih ljudi je krajnje neočekivano. Zavisi od njihovog dzepa, i trenutne alkoholisanosti. Obicno cirkaju velike količine Jelen piva i neartikulisanim dranjem pozdravljaju pesme koje u sebi sadrze reči "Kucka", "Pivo" i "Drugari".
Veoma su upečatljivi i na sebi obično nose majce sa izrazenim slovima "D & G", a često ih bogme u zanosu muzike i ne nose.
Obično ih mozete sresti u lokalnim popularnim diskaćima, a do izrazaja dolaze na privatnim rodjendanskim zabavama gde vode glavnu reč.

Ruke čoveka sa dvocifrenim brojem godina staža u građevinarstvu, metalnoj ili drvnoj industriji. On je njima prebacio više gvožđa od onog ugrađenog u Titanik, izlopatao više peska od onog koje je Haselhof pretrčao u "Čuvarima plaže" ili isekao dovoljna drva da prouzroči dve ozonske rupe. Čovek od koga u kafanskim tučama beži i inventar.

Vanesa, prvo vrati kamili glavu pa da razgovaramo. A, tvoja je? Gore je nego što sam mislio.

Prvo, ružna si. Znam da nije greh biti ružan, jbg, nisam ni ja lepotan al ti sabijaš jebemumater... Daj malo vidi okreni profil ali onako skoro da je teme ili da, teme okreni, da, to je to. Sad mogu da pričam a da mi se ne grči levo oko, ostaće mi trajno tako a nisu moje oči krive.

To tvoja pesma, a? Znam, pizda ti materina, samo tu i znam pa teram šegu. Sedam albuma si bre izdala a jebeni MC Stojan ima više poznatijih pesama od tebe. Sram te bilo. Šta kažeš koja je još pesma tvoja? Haha, ne laži davždvenjaku jedan to peva Mira Škorić malopre sam video, hteo sam prvo nju da priupitam nešto al zauzeta je, krenule lubenice a dnevnica 1300 dinara.

Odakle ti uopšte na televiziji? Pa hajlajt u biografiji(koju je teže neći nego zdrav zub u ciganmali) ti je da si se posvađala sa Mikijem Panjkovićem. Leba mi... Što ste se svađali uopšte? Hteo da ti naplati po kvadratu? Pa dobro, bolje i tako nego da pogodite na dnevnicu pa 2 dana da te mrcvari, ima tu posla, nije da nema.

Poklope se tako neke stvari...tata drži restoran i plaća neke muzičare da sviraju i oni slučajno ostanu bez vrsne pevačice(Extra Nena brateu) jedan vikend i slučajno neko tebe predloži da otpevaš koju pesmu i tu se slučajno zalomi muzički producent koji u tatinom restoranu slučajno jede i pije godinama i to, naravno slučajno, za džabe. I on ti slučajno predvidi blistavu karijeru i slučajno ti nadene nadimak-hahaha stani sekund jebote, svaki put mi je sve smešnije-Plavi Haos! Plavi jebeni Haos!! Pa ja ništa gluplje nisam čuo još od Lučeta iz Kasidola...

I koji si ti kurčev VIP? Bar da si proneverila neke humanitarne pare, udala se za nekog harmonikaša ili kompozitora, snimila neki pornić ili...ne skidaj se, glupačo, kasno ti je sada a i ja imam neku granicu jebiga, što je mnogo-mnogo je...ovako, treba da ti imponuje što sam te opljuvao.

Definicija je napisana za Mizantrophy II.