Izraz kojim se opisuje krajnji stepen odanosti prijateljima.
Osoba koja nikada ne bi izdala svoje prijatelje i nikada ne bi pokušala da im naudi. Takav lik je često nedovoljno zapažen u društvu i obično kad njegovi prijatelji stanu u krug on stoji malo izvan. Ipak uvijek je tu za one koji sačinjavaju dotični kad im je pomoć potrebna.
Ovakvi ljudi često namjerno sebe dovode u nezgodne situacije kako bi izvukli druge i nikada ne traže zahvalnost za svoju žrtvu.
Naizgled samo pasivni posmatrači, često su zapravo jako snalažljivi. Njihova pozicija u društvu podsjeća na poziciju kamermana i ostatka tehničke ekipe (ili kako se već to naziva) za vrijeme snimanja pornića. Uvijek su tu da pomognu ali nikada ne preuzimaju zasluge za finalni proizvod na sebe.
U društvu obično ima zadatke da motri da neko ne naiđe dok ostatak družine vari, neko piša ili se pokušava napraviti neka šteta, tenkuje za vrijeme fizičkih obračuna a u srednjoj školi služi kao ambasador ekipe na časovima da se ne bi primjetilo njihovo neprisustvovanje na istim.
Takvoj osobi je dovoljno da bude blizu onih do kojih joj je stalo kako bi bila zadovoljna a to je nažalost često povod da bude iskorištavana od njihove strane.

Akcenat je na poslednjem slogu (kosmoljAn). To je čupavac. Čuplja čupavi. Nešišani skublja skubavi urastao kao monaški bludiša. Kotruljan.
Kosurdu je prestao da kastri onog trenutka kad mu je zabagovao kalendar na radio-kasetofonu negde na raskršću Ajron Mejdenovske i Metalika ere, pa od tada pokazuje uvek isti datum.
Kosmoljan trza glavu poput goluba gaćana u sezoni parenja i ima neuobičajene koso-zabacujuće tikove kojima šarmira kejske bičke. Prži se da zna da svira gitaru i peva kao njegovi uzori iz grupe čiji bedž nosi na izbledeloj teksas jaši, a istina je da kad zaurla na klupici drndajući neki skroz levi akord zvuči kao magarac u trenutku žigosanja koga prati daunovac na metalofonu pokušavajući da ubode pesmu ''Danas nam je divan dan''.
Iz kose mu ispadaju vaške, pikavci, čepovi pivskih dvolitarki, a ukoliko je opere i perut.
Jebe ga kapitalizam, kriv mu je sistem, smeta mu konformizam, piša se na globalizam, izbegava uniformizam.
Prkosi svojom kosom društvenim okovima tako što sluša američki bend, pije domaće pivo, hasa kevin đuveč, troši ćaletovu kintu i trza glavu kao golub gaćan.

Ovo je vrsta kerova, koji u 99.9% slucajeva obitavaju na selu, ono 0.1% je nekako uspelo da pobegne, pa se izgubilo u gradu, pa zivi sto kazu, "na rubu propasti" i ceka da ga lokalni sinteri pokupe i nose u kafileriju.
Dobio je ime po turkoj reci avlija, sto znaci dvoriste, gde obicno obitava, spreman da laje ceo dan kad mu se digne kurac, i da vas ispidzi do maksimuma. naravno, kad se spremite da idete negde u selo da proterate kera, glancnete nove pantalone i lakovane cipele, on ce skociti na vas, cisto radi jebiga. batine ne pomazu, jer je doticni oguglao na njih i jednostavno dzabe. spreman da zadavi kokosku ili bio koje drugo pernato zivince ako mu prepizdi, iako je zbog toga popasao batina ko salate.narocito komsisko, sto posle znaci robnu razmenu preko ostalih seoskih dobara,sto uglavnom izaziva glavobolju sirokih razmera. uglavnom crne boje, i jedna od glavnih preporuka mu je sto laje kao popizdeo kad neko dolazi, i time pokazuje jedinu svrhu svog postojanja. a i ko jebe seosku kucu bez kera!
takodje se ova rec koristi u opisu ljudskog karaktera, kad presusi sva moguca inspiracija, i onda je ovo jedini pravi sinonim za necije ponasanje.

I pri tom mislim, naročito na benzinske pumpe uz auto-put.

I tako kreneš negde kolima, na more u Tursku, Grčku, hrvatsku ili Crnu Goru (u stvari više niko normalan ne ide u Crnu Goru, zaboravite da sam je pomenuo). Kreneš rano ujutro ili po mraku da ne bi išao u gužvi, pa posle proveo više vremena na graničnom prelazu, nego na putu.

Dug je put pred tobom i neminovno ćeš biti umoran. Nema veze, tu su benziske pumpe na svakih 40 i kusur kilometara. Staneš da se odmoriš i pošto si kofeinski zavisnik, ali i zato što ti se umalo prispavalo, pa je tvoj panični suprug/a morao da te ćušne u pleksus da bi te trgnuo dok su njemu/njoj oči na federe (jer jebiga ima veliki strah od vožnje, ali nema poverenja u tebe).

Stao si kod OMV pumpe. Diskutabilan izbor pumpe, ali jebiga šta je tu je, tvoj "significant other" je insistirao da stanete. Nema veze što ona ciganka prosi od kola do kola sa detetom kojeg je pre toga ukokala sa vodkom u mleku da ne bi vrištalo dok ga ova vucara po parkiralištu, dok njen brat i muž merkaju malo skupocenija kola.

Seo si u kafić, do prozora, naravno, da ti kola budu na vidiku, za svaki slučaj. Naručuješ običnu/crnu/tursku kafu, kako god je nazivaš.

Posle par eona, dolazi ti porudžbina. Šolja veličine laboratorijskog tigla, do pola napunjenog kafom... ili da li se to uopšte može nazvati kafom. Crno-braon jeste i miris se oseća na kafu, mada ne na ono što si ti navikao, kad ustaneš, napuniš džezvu do kraja, potom šukneš dve pune kašičice kafe, mašiš se za šoljicu, baciš šoljicu i dohvatiš nešto većeg volumena - šoljetinu da možeš da ostaneš pod efektom do preksutra ujutro. Ne, na pumpi ti nikako neće dati to, nego će ti dati ovu mikronsku šoljicu, čisto da osetiš ukus kafe. Ne ostaje čak ni talog posle nje, tako da nema ni gatanja.

Postoji i mogućnost dobijanja kafe za poneti, gde, pak, dobijaš veći volumen tečnosti, ali je koncentracija kafe u vodi skoro ista kao ona koju bi dobio u šoljici i daće ti lažan osećaj sigurnosti da nećeš zaspati za volanom. Ili možeš da uzmeš espreso, koji će te držati budnim dok ne dohvatiš kvaku od kola pri povratku u ista, pred nastavak puta.

Uz kafu će ti dati dve kesice šećera, čisto tako iz zajebancije, jer ti je realno dovoljno i pola kesice na tu količinu kafe. A ponekad će ti dati i ratluk, koji je verovatno toliko star, da nećeš biti siguran da li je onaj šećer u prahu na njemu stvarno šećer ili neka posebna kolonija plesni.

Totalni prekid filma, prouzrokovan ogromnom količinom alkohola zbog kojeg dijelovi tijela redom otkazuju saradnju sa mozgom.

Obično prvi počen da otkazuje penis. Nakon njega štrajku se pridružuje jezik, onda noge i na kruju ruke.

Objašnjenje za sve stvari koje radimo, a uopšte nemaju nikakvog smisla.

Sarkastičan izraz koji upućujemo nekom ko duže vreme bulji u nas, kako bi prestao da radi isto.

Nakjuce je bila slava. Juce su bile paterice, a uvece rodjendan tetki sa tatine strane. Danas ste dojeli sve sto je u kuci ostalo, a baba pravila neke fine urmasice. Vangla kokica je otisla uz film na RTS-u. Niste hteli da se pretovarite, pa ste za veceru pojeli ciniju kukuruznih pahuljica sa mlekom, malo sladjim nego sto bi trebalo. E, sad... Slava + rodjendan + ostaci + urmasice + kokice + mleko sa pahuljicama + dodatne zajebancije... Ukupno... 42 minuta u klonji.

Sa zadovoljstvom sedate na solju i simfonija pocinje. U pauzi izmedju stavova zapevate malo, cekajuci novi nalet. Nakon nesto vise od dve trecine sata, duvacki orkestar zavrsava svoju deonicu. Umesto aplauza, pustate vodu. Perete ruke i, jos zadovoljnije nego sto ste usli u wc, izlazite iz njega. Gasite svetlo i, cim zatvorite vrata, shvatite da je cetiri clana vase porodice u trpezariji, na drugom kraju hodnika. U stanu vlada muk. Par sekundi provodite stojeci pred klozetom, sa jednom rukom na prekidacu i drugom na kvaki. Udahnete duboko i mirno idete do svog mesta za stolom. Pogledi su prikovani za tanjire. Tiho sedate. Podizete pogled. Porodica izgleda kao da je za predjelo jela zive zabe. Otac se tiho nakaslje. Svi ostali se nasmese i pocinju da se meskolje. Rucak traje koliko traje, uz kloparanje viljuski i kasika.

Sestre moraju da odu u sobe i nastave da uce. Baba mora da se vrati u stolicu i nastavi da se ljulja. Otac mora da ode do komsije i pomogne mu oko ormana. Majka mora u kuhinju, da opere sudje.

Vi? Vi morate da propadnete u zemlju.

Sa svakom novom generacijom, svaka postaje sve gora. Puše, drogiraju, jebu i ubijaju se mnogo ranije nego što smo mi uopšte krenuli da razmišljamo da to radimo.
Možda je to prirodni tok stvari.

Ali on, on je drugačiji od svih. Dok njegovi vršnjaci skidaju mrak, on se žali kako je u frendzoni. Ali ne, nije on kriv, nego su one, jer ne mogu da razumeju njegovo ispoljavanje ljubavi. Žali se kako devojke jure samo slepce sa kajlama i dubokim džepom. Previše je on fin, zato on ne može da jebe.

Fala bogu, on sluša Mejdene i Ganse. Tu on pronalazi svoju vrednost. On samim tim piša po svim ostalim vršnjacima koji slušaju bilo šta drugo. Mentalno je uzvišeniji od sve bagre koji provode život slušajuci Acu Lukasa. Kako su oni samo slepi, da ne vide lepotu u njegovoj muzici, jer ona nije samo muzika, nego je to njegov indentitet.

Jedino što u njemu stvara tugu osim toga što nema devojku, jeste to da nije rodjen u zenitu pomenutih grupa. Ne može sa svojim pravim drugovima, koji su vec omatoreli, da sluša svoju svetu muziku. Ovo najcešce ispoljava u obliku YouTube komentara. Vredjanje Biebera ili tako nekog je uvek neophodno.

Izraz za kukavicu, pičku, slabića... Karakteriše osobe koje su jake samo na rečima.

Pripadnik poludivljeg plemena balkanskog rodoslova. Šošon vodi dijalog ubedljivih argumenata tipa macola, šaketin, nožekanja. Šošon ima pravo u pošti ići preko reda zato što je Šošon. Šošon trese krpe posle jela drito s dvanaestog preko terase jer on je Šošon a on živi u dubokom skladu s prirodom. Šošon kad ode na more povede i druge Šošone, ponesu džak brašna i motaju pite deset dana. Mama Šošonka i ne vidi more jer valja nahraniti tolike Šošončiće. Habitat Šošona možete prepoznati po hektaru obuće ispred ulaznih vrata.
Šošon se ne ustručava grejati šošonske guzove na drva iako mu zgrada nema dimnjak.
Uglavnom od škole ima vozačku dozvolu. Ako nije u nekoj vladajućoj stranci. Tad ima i fakultet i master. Kartice.
Šošon voli da radi i na prvoj jutarnjoj kafi uz priču on zaradi milione i nema potrebu da plati tu kafu kad on zarađuje milione i cena kafe je za njega sitnica jer on nema sitno.
Šošon uči mladunca da piša gde mu dođe kurcu jer nije žensko pa može prisloniti ponos tatin čak ni na šta, samo vaditi i obaviti. Od stranih običaja prihvatio je onaj o prdežu i podrigivanju kao načina oslobađanja duha od tela.
A Šošon nesebično deli svoj duh s drugim ljudima.

Izraz koji se koristi za lika koji bukvalno shvata izraz "osjećaj se kao kod kuće".
Izraz je dobio ime po fudbaleru Frančesku Totiju koji je cijelu svoju seniorsku karijeru proveo u Romi gdje uživa status božanstva. Poznato je da je više puta čak i prijetio svojim odlaskom iz kluba ukoliko uprava ne učini kako on zapovijeda (najviše po pitanju transfera) i oni su naravno svaki put poslušali njegove zahtjeve kako ne bi ostali bez svog trejdmarka koji na klub gleda kao na svoju đedovinu.
"Toti" je onaj tipus koji na tvojoj slavi sjedi u čelu stola iako ti nije ni rod ni pomoz' Bog, ne izuva se u gostima, ne zatvara vrata od kupatila kad piša van svoje kuće, kroz tvoju kuću šeta samo u gaćama ili ti dovede ribu na gajbu jer nema đe drugo da je povali. Ipak "Toti" nije parazit, pa dođe da ti pomogne da iscijepaš drva bez poziva, izigrava konobara na prvom rođendanu tvog sina, vrati ti klince iz škole kad si na poslu, dođe da te šlepa kad ti auto stane u nekoj Vukojebini.
Sve u svemu "Toti" je pozitivan lik, malo previše privržen al' jebi ga zaradio je povlastice koje koristi.

Fraza koja uspostavlja hierarhiju u obavljanju nekog zajebanog seoskog posla. Naime, u svakom pomenutom poslu obično postoji jedan lik koji je glavni jebač jer navodno radi tehnički najzahtevniji deo, i brdo sporednih likova koji su mu potčinjeni, tako što rade usrane stvari.

Rečenica koju najčešće upotrebljavaju ljubitelji Jelen piva dok pričaju sa novopečenim ''lavovcima'' koji su se kleli u Jelen pre nego što je izašla nova Lav flaša.

Do pre par dana, skroz nebitan lik u našim životima, a sada heroj Srbije. Niko ne zna zašto.

Opis osobe koju nikada nećete sresti bez cigare u ustima.

Strah od mraka od koje pate najčešće deca do 20-te godine. Ova bolest nastaje tako što su vam vaše bake i deke (kad ste bili mali) pričale priče o babarogama , vampirima , karakondžulama , vukodlacima, drekavcima itd. Ili ste preterano napaljeno gledali horor filmove u kojima se dešavaju da iz mraka iskače (jumscare) neko čudovište i uz glasnu stašnu muziku uplaši vas da dobijete traume. Deca se plaše da spavaju sama u krevetu, jer se plaše da neće neka utvara iz ćoška mračne sobe da iskoči da ga napadne ili ubije... Zato se deca odlučuju da spavaju sa upaljenih svetlom ali kada roditeljima dođe račun za struju oni vas istuku.

Isprazniti bešiku. Pišati.

Crème de la crème. Njeno kulinarsko visočanstvo i lepša verzija, već prelepe, obične sarme. Ne treba mnogo trošiti reči na njene čari i vrline, a posebno ne na mane jer ne postoje. Zbog svih tih osobina ovaj specijalitet je ušao u žargon, kao neki kulinarski sleng koji opisuje nešto najbliže savršenstvu. Sušta je suprotnost ladnoj sarmi.

Tri muškarca koji pišaju jedan pored drugog, sinhronizovano, izvodeći s vremena na vrijeme i koju akrobaciju.