Osoba koja gaji veće sklonosti ka ruskom narodu, njegovoj istoriji, običajima, tradiciji i kulturi nego ka baštini i navikama naroda iz kog i sama potiče. Rusofil je uvek vanredno obrazovan čovek, češće istoričar umetnosti i književnosti, redje potomak mešovitog braka ili neko ko je u Rusiji proveo više godina i upoznao svu prevrtljivost i svu poeziju njenog duha u tančine.

Rusofil je bolesna osoba. Čovek oboleo od takozvane rusofilije, zaraze koja vekovima zahvata uglavnom narode slovenskih korena i menja njihov karakter, stavove i gledišta, svest i ponašanje. Pravi, istinski rusofil voli je (Rusiju) od vremena dok je bila Moskovija i pripadala divljacima, prašta joj svako zlodelo počinjeno Ukraincima, poginuo bi za Aleksandra Nevskog, stoji gord u gardi cara Petra, a i onog drugog..Na svet gleda očima Kandinskog i Javljenskog, dok hoda pločnikom prividja mu se suprematizam Kazimira Maljeviča, zbunjen je poput Lava, poročan skoro kao Fjodor, diše kao Jesenjin, bije jako kao Majakovski. Kune se u Ljermontova i Bloka, ljubi kao Puškin, udiše mirise Tihog Dona i Prolećnih voda.

Nije ni beli ni crveni. Sanja o Piteru i Nevskom prospektu, oplakuje njegovih 900 dana opsade, piša na Beriju i uzdiže Ždanova, zna ko je bio Trocki i kako je umro Lenjin, u srcu je Šostakovič ali u duši ipak Prokofjev. Krv mu titra u skokovima Nurejeva, sanja Ermitaž, strahuje od logora Krasnojarska, divi se Karlu Štajneru, Volgi, Sibiru, tundrama, stepama, jezerima i močvarama..Kada bi mogao da bira, rodio bi se kao Pasternak. Ako se posle smrti vrati na ovaj svet, dovoljno bi mu bilo da bude ribar na zardjaloj barci, kosač u stepi, mašinovodja na trans - Sibirskoj pruzi, slikar na ulicama Astrahana..Samo da se rodi u Rusiji.

Danas, najveći rusofili su vladari sumnjivih namera i obrazovanja, koji su zasrali na zapadu pa traže spas od uspavanog diva sa istoka, muvatori koji se trude da ispadnu načitani i klinci koji su se na ekskurzijama kvalitetno izopijali sa bratskim vršnjacima.

Iskuliraj malo sa gudrom, preteruješ.
Ne rokaj 3 gejnera odjednom. Magično sredstvo od koga kvasaju bicepsi za mesec dana, koje ti vlasnik teretane prodaje ispod ruke, sigurno nije sojin protein...

Suptilan način da u sportskom maniru odbijete ekstremno visoku devojku.

Otprilike nam ovako izgledaju sva objašnjenja kojima sagovornici pokušavaju da nam ukažu na odredjenu stvar u daljini

Iskuliraj malo sa gudrom, preteruješ.
Ne rokaj 3 gejnera odjednom. Magično sredstvo od koga kvasaju bicepsi za mesec dana, koje ti vlasnik teretane prodaje ispod ruke, sigurno nije sojin protein...

Mišić,jedinstven u muškom rodu, nalazi se na desnoj ruci,tačnije na podlaktici i prilično je razvije od početka puberteta do početka starosti.

Pronađena je strategija po kojoj bi se efikasnost vojske povećala. Poenta je u tome što ne treba više regrutovati osamnaestogodišnjake, nego veterane od po šezdeset godina.

A kako se to povećeva efikasnost ako dovedeš starce u vojsku?

Prvo, naučnici kažu da prosečni osamnaestogodišnjak pomisli na seks na svakih 10 sekundi dok starci na seks pomisle samo par puta na dan, što starcima daje dodatnih 28.000 sekundi po danu da se koncentrišu na neprijatelja.

Drugo, osamnaestogodišnjaci nisu živeli dovoljno dugo da bi naučili da zvocaju, a vojnik koji zvoca je opasan vojnik. Dok su starci u borilačkim rovovima verovatno će da kukaju kako ih leđa bole, kako su gladni i umorni i kako ne mogu da spavaju. Zbog toga će postati nestrpljivi i težiće ka tome da što pre ubiju neprijatelja kako bi zadovoljili na duže vreme.

Treće, osamnaestogodišnjak ne može ni da ustane pre 10 sati ujutro, dok će starac usati oko 4 ujutro da piša il' tako nešto. Ali pošto onda ne mogu da spavaju. I pošto su već ustali, onda bi mogli da pobiju par neprijatelja.

Četvrto, ako se neki od staraca zarobi od neprijatelja i bude oteran na saslušanje, zbog senilnosti se ne bi sećali ničega. Ipak je za njih malo teže zapamtiti ime, čin i redni broj.

Kamp za treniranje bi bio mnogo lakši za starce nego za 18godišnjake. Oni su već naviknuti na vrištanje od svog komandira i na mekanu hranu (ipak su okusili brak). Takođe su stvorili ljubav prema puškama jer su im puške bile izgovor da pobegnu od vrištanja svoje žene.

Ipak bi trebalo olakšati i poligon sa preprekama za starce. Ipak, ko je nekad video da u bitki neko mora da se popne na konopac od 12 metara ili da radi sklekove posle osnovnog treninga. A i trčanje je zamorno i beskorisno. Jel' ste nekad videli da neko pobegne od metka?

18godišnjak ima ceo život ispred njega. On još uvek treba da nauči kako da se obrije ili da započne razgovor sa lepom devojkom.

I ovo su odlični razlozi zašto deca treba da ostanu kod kuće i da nauče još malo o životu pre nego što krenu težim putem.

Sintagma koja se upotrebljava najčešće u kukanjima i obrazlaganjima kako je ovde sranje.

Zvižditi u žargonu znači pišati, ali se ne koristi često i neki to uvek smatraju bukvalno. Ovo se najbolje objašnjava jednim vicom.(vidi primer)

Nema te hrane iz bakine kuhinje, pogotovo ako je baka sa sela, koja za neku boljku nije dobra.

Nauka u službi građana.

Izložbeni prostor rezervisan za svetske premijere najnovijih dostignuća na polju tehnologije materijala, do kog, potpuno nepoznatim tokovima, iz svetskih naučnih centara, tajnih vojnih laboratorija, svemirskih i nuklearnih programa, stižu revolucionarno nova tehnološka čuda u vidu nevidljivih mastila, ljigavih osmokrakih čudovišta koja se, poput ptičijeg govneta sporo i kotrljavo spuštaju niz svaku vertikalnu površinu na koju se bace, samo što za razliku od govneta ne ostavljaju trag (mada podjednako smrde), podvodnih plastelina koji se van vode pretvaraju u pesak, loptica-skočica ekstremne elastičnosti, automobilčića sa sposobnošću vožnje po vertikalnoj površini, samočistećih fleka, samosklapajućih stolnjaka, samooštrećih noževa, samopunećih baterija... Mona Liza u reklami za uloške, Ferari sa taksi-tablom, Robert de Niro u "Srećnim ljudima"...

Štand na kom ulogu zgodnih promoterki glumi proćelavi ciga sa gilipterkom povrnutom iznad dlakavog stomaka a njegovi musavi pomoćnici kroz narod demonstriraju najnoviji „pametni“ polimer sa sposobnošću pamćenja oblika, domišljato spakovan u oblik paradajza koji, kad se zakuca u zemlju i raspline u ogavnu crvenu mrlju, na vaše oči i na opčinjeno divljenje okupljenih osnovaca od sedam do sedamdeset sedam godina, ponovo narasta u drhturavu povrćku.

Tu, između tezge sa džemom od sibirske brusnice, prirodnim preparatom za potenciju „Skočko“, livadskim medom od kukuruznog skroba i „Rtanjskim čajem“ nabranim u nepokošenoj livadi kraj autoputa, gde se stalo da se piša, sa jedne strane, i, na pocepanom šatorskom krilu improvizovanog prodajnog salona istrošenih baterija, zarđalih ventila, neispravnih budilnika,levih cipela i VHS pornića sa druge strane, smestila se mala prodavnica tajni, ali onih naučnih i vojnih, na kojoj izvesni Jamezdin, prodaje veštačko govno sa ugrađenim LED diodama i tako krčmi decenijski trud studenta generacije koji je maštao kako će svoju novu taktilno-senzitivnu semistabilnu plastičnu smesu skupo prodati NASI kao termo-oplatu za novi svemirski program, a zatim tako zarađene pare potrošiti na skupa kola, skupe hotele, skupe kurve i mnogo jeftinog piva i zalečiti žal za godinama mladosti potrošenim u laboratoriji. Jer, složićete se, mnogo je dobra fora podmetnuti veštačko govno koje sija nastavniku, devojčici iz klupe ispred ili babi na nedeljnom ručku, a Cigani i onako lete u nebo bez raketa.

A svira. Realno, svi sviraju. Verovatno jedina nacionalna manjina, fala Bogu sa većim pravima od ostalih, i najvećim procentom muzičkih znalaca. Čim se rodi dobije trubu da vežba, da ne kažem podjebava komšiju pod prozorom. A napuni tri, četiri godine, eto ti njega ispred opštine. I već bezobrazan Sunce ti ne jebem. Pa stani jebote, ’de ćeš! Jok najbolje, ti ih pravi, ja ću da i’ ’ranim. Ne mere tako!!!

Koji će mu klinac sedmoro dece! Ne može ni sebe da odhrani, a pravi toliku decu! Sednem u restoran eto ti njega, uze kesicu sa šećerom i blene umene dok mu ne dam pare. A ja ne dam! Iz inata! Dok god ljudi daju, oni će da prose! Pa da sednem i ja pored tebe, kad vam tako dobro ide! Na šta to liči! Idem u banku da platim račune, znojim se u redu, čekam, eto ti ciganke preko reda, socijalnu pomoć diže! Od moji’ para što uplatim porez! A koji ona porez plaća? I još piša po meni, dok nas 30 stoji u redu. A neš kume! I sme da traži opet pare od mene, da udelim, čim izađem iz Pošte. Misli, imam garant siće od kusura!

A ne mrzim ja cigane. Nisam ja rasista. Čak sam se i slikao sa crncem! Al ciganisanje ne podnosim! Ajde što se on ponižava, ponižava mene! Sedi prosi, boli me klinac, al nemoj me ščepati za ruku i kleti kad te molim! Sreće ti! jelte cigani uvek imaju sreće
A razvili su biznis majku mu. Izjutra peru kola na semaforu, mrljnu dvaput i iskaju pare. Kako Sunce izadje, eto jedna polovina uz zid, uglavnom ona starija, po rangu dužnosti viša, a druga ide redom od ljudi i kukumavči. Popodne se grebu po nekim fensi restoranima, po kojima im žao da ih izdevetaju po gujici što smetaju gostima, i uveče opet truba uruke. Čim vidiš 10 – 12 trubača, znaj odma’. Dobre si sreće ako četvorica sviraju, ostali se vrte u krug i traže da im staviš na trubu po koju paru. Pa da sviraš pa i da ti dam!

Siroma’, beda, kaže ova moja. Jest’, ko što si i ti siroma. Nego neće da uči, ’oće da džepari, i lenčari, to je problem. Do dvaeste se uda, do dvaespete već ima četvoro dece. Snaći će se, a i ako se ne snađe, skupiće za Beč. A tamo, ima jedno sto, sto pedeset rođaka, lako će ga uvesti u biznis. Ja u Italiji, sakri’ se ispod streje, ciganka dođe prosi od nas. Ortak promrmlja meni nešto na srpskom, eto ti nje, „sine, udeli babi“, pa ’de treba da idem, u atomskom skloništu bi me našli! I opet ispadnem smešan, jer svi koji me znaju znaju da imam averziju prema „dotičnima“, a njima smešno.

Gradacijski i vremenski poređane metode prizivanja erekcije.

Kako zena ima sve delove kao i muskarac, to se odnosi iskljucivo na picku, sto je malo, sasvim malkice, nepravedno.

Pitanje koje u principu ne zahteva odgovor, jer se postavlja radi reda, ali je obavezan neodobravajući i tugaljiv izraz lica kada se upućuje sagovorniku.

Jednina stvar koja ce te nasmejati u VC-u, osim ako se ne nasmejes svojoj nesreci

Da, to jeste recenica koju cete cuti od pacera, umisljenih frajera i svega ostalog sto je vec pomenuto. Ipak, postoji jos jedan, mnogo gori primer, a to su nadobudni rodjaci. Oni sto pozovu i kada se javis na telefon on/na te pita:"Znas li ti mozda ko sam ja?". Ako nesto moze da iznervira, to je onda ta situacija, u kojoj, prirodno ne znas da te zove ujka-Milojko iz Australije, otputovao pre 10 godina i culi ste se 3 puta od tada... Ili strina Dobrinka iz Srednjeg Sisojevca, koja misli da mozes da joj prepoznas glas kada te pozove da prijavi da se njen sin zeni, a pre toga ste se culi... nikad?

Teško objašnjiva disciplina dvoje mladih i ushićenih ljubavnika.

Svrha gradskog prevoza je da ti pomogne da prekratiš razdaljine u gradu. Kad imaš mesto za sedenje, može da bude jako prijatno da se voziš od prve do poslednje stanice, dok se drugi gužvaju stojeći. No, u nekim situacijama jedva čekaš da se vožnja završi i poželiš da si krenuo peške.

1. Ti mirno sediš, slušaš Mp3 plejer i uživaš, ali na drugoj-trećoj stanici ulazi nekoliko starijih ljudi. Neki pronalaze mesto da sednu, nekima ustanu, ali se tebi baš i ne ustaje, s obzirom na to da ima još dosta do kraja i da očekuješ gužvu, kako u autobusu, tako i u saobraćaju. No, jedan dedica namrgođenog pogleda, shvativši da niko ne želi da mu ustane, uočava tebe kao najmlađeg i staje baš uz tvoje sedište. U stvari, samo što ne legne preko tebe. Naravno, očekuje da ti skontaš šta želi i da mu ustaneš. Iako se kolebaš da li da to ipak učiniš, kroz glavu ti prolazi misao: "Da sam hteo da ustanem, uradio bih to odmah. Kad bih ustao sada, ispalo bi da ja kao nisam znao da treba da ustanem, pa sad podležem psihološkom pritisku koji on vrši na mene. Ma ko ga jebe, kuliraću i gledaću kroz prozor, kao da nijednog trenutka nisam razmišljao o ustajanju. Uostalom, možda će uskoro izaći". No, sama činjenica da o tome razmišljaš je dovoljna da se osetiš neprijatno. Lik ne namerava da popusti, i dalje se privija uz tebe, dok se drugi ljudi okreću i upućuju ti poglede prezrenja. Progovaraju ponešto međusobno, možda se neko i tebi obrati, ali ti imaš slušalice i ne čuješ. Razmišljaš o tome kako te posmatraju, crveniš, znojiš se i boli te glava, a tek sad ne možeš da ustaneš, jer će ispasti kako si ti bio nevaspitan, a oni su svojim negodovanjem uspeli da te prevaspitaju. A kad si seo na prazno sedište na prvoj stanici, mislio si da će to biti prijatna vožnja.

2. Takođe, kao u prethodnom primeru, sediš i uživaš, ali kad se autobus malo napuni, pored muzike iz slušalica čuješ i da nekoliko osoba kašlje i kija. Štaviše, jedan d takvih staje uz tebe na način sličan kao dedica iz prethodnog primera. Ni prehlada nije prijatna, a dolazak novog gripa postaje dovoljan da kod tebe izazove paranoju. I ovaj lik stoji baš uz tebe i ti počneš da veruješ kako je namerno stao tu da bi ti kašljao i kijao u lice. Počinješ da osećaš njegov dah na vratu. Razmišljaš: "Ako ustanem i udaljim se, znaće da to radim zbog njega. Uostalom, što da ja ustanem i gužvam se, da bi on seo?" Radiš ono što ti preostaje. Okrećeš glavu prema prozoru dok ti se vrat ne ukoči. Dišeš samo na nos, i to proređeno, dok ne počneš da osećaš nedostatak vazduha. Pokušavaš da napraviš barijeru između sebe i lika, bilo rukom ili okovratnikom od jakne, ali te to dovodi u još neugodniji položaj. Znojiš se i boli te glava. Čuješ i kašljanje i kijanje drugih ljudi i imaš utisak da je bus pun bolesnika. Bolje da si napolju, na koliko-toliko čistijem vazduhu.

U Srbiji uglavnom neprijatelj i rival, osim ako se zajedno ne udružite protiv nekog trećeg što može da pomiri i najgore neprijateljstvo.