Joška Broz pri susretu s Vojislavom Šešeljom
Jedna od verzija proklinjanja dana kad si se rodio.
- Majstore, kako ide?
- Ne pitaj prijatelju... Pakao je mala maca za posao asfaltera! Čitav dan ideš ispred valjka, lopataš, jebeš majku... Danas 38 u plusu, sutra kažu još gore! Ne znaš jel te više satire sunce ili jara iz vrelog asfalta... Cvrčim k'o zaprška svako ljeto 'bem ti pos'o i ko ga izmisli ovakvog.
- A lova? Jesi li bar plaćen kako treba?
- Ma jok... Jebem ja ovakav život, radim k'o crnac, plaćen k'o crnac... a tako vjerovatno i izgledam, jel da? Eee, lijepo je meni mati govorila "Uči sine, uči!" a ja konjina... Kud me otac onomad nije po fugama razmaz'o, da se ne mučim ovoliko!
Rečenica koju samo par odabranih ljudi još uvijek može da izgovori, jer je kvalitet društvenog života otišao u tri lijepe.
"Meni ne treba alkohol da bih se proveo" - reče on i zapali džok (povuče liniju, zguta ekser,...).
Opravdanje muškaraca, koji pokušava da napije devojku da bi je lakše privoleo na seks.
U izvornom obliku, ovaj izraz koriste ljudi koji vole da se kucnu pre nego što gucnu, da se tako duhovito izrazim.
Prva pomisao koja ti prodje kroz glavu, nakon što se tebi ili nekome koga voliš dogodila neka zaista velika nesreća. Ništa loše nije uradio, bio je duša od čoveka, kako baš njemu tako život da vrati..
Istina je, da ako pogledaš crnu hroniku u novinama par dana za redom, shvatićeš da se razna sranja svuda dešavaju, slična tvojim, ili još gora. Ljudi ginu u nesrećama, dobijaju teške bolesti..Samo što je čovek u suštini pozitivna osoba, i nagonski se trudi da ne misli o lošim stvarima, tako da ih često previdi. Ali one su na žalost tu, uvek će biti, i nikada ne smemo prestati da se borimo protiv njih.
Recenica kojoj se nadas da ce da cujes od svojih matoraca od trenutka kada si cuo da si nedovoljan/pao ispit/pao godinu
Siguran znak da će te poterati maler... Sto, ma kakvi sto, sto jedan posto!
Najveći maler od svih malera, veći čak i od razboljevanja u sred štrajka prosvetara... Desiće ti se sigurno.
Ja: 'ajde bre, smiri se, ločeš tu k'o buzdovan neki...smiri se...
Ortak: Ja, ja se neću napiti, nema tog alkohola...
Ja: Ostavi vinjak, ne teraš ti više konja iz plićaka, jes' čuo!
Ortak: Ma daj, šta je to za mene, ne ide se na polaganje vozačkog trezan...ne mož' se desi da se ja napijem!
Ja: Evo ti preselo ti...mada, što jes' jes', valja se...
(sutradan na polaganju, pao na poligonu, u bukvalnom smislu te reči, sleteo u jarak)
Dečija fora, koju smo koristili kada nam je neko za nešto trebao, ili posedovao nešto što smo i mi želeli! Ili smo je koristili pod starije dane da na jadan način budemo humoristični.
Skoro obavezna rečenica u razgovoru sa osobom starijom od pedeset godina, kad je tema mobilni telefon te osobe.
'Ajde realno, ako ti treba samo za pozive i poruke, zašto koji kurac imaš jebeni Blekberi od trista evra?
Geslo koje vam padne na pamet nakon što ugledate pobesnelog čoveka kako pomahnitalo grize psa vičući: "A? Kako ti se ovo sviđa?"
Ili naroCki rečeno: daj šta daš. Desi se tako da nekom dosadi da čeka da se nešto desi, da se mrzne zimi u svom sobičku prekriven pocepanim ćebetom, da mu dosadi da bleji po parkovima i krovovima zgrada, da kreše lokalne raspaduše jer za bolje nema para i da krene u lov na koku koja ima lepu gajbu. Da l' su godine, da l' stara majka koja kuka za unučićima (a i ne može više da čisti za svojim (lenjim) sinom), da l' što je stisla nejebica, da l' nesposobnost ili nemogućnost da se zaradi pristojna količina novca, tek nešto se redovno jebati mora pa makar to bila raspuštenica sa sve detetom, udavača razgažena kao auto-put "Bratstvo jedinstvo" u vreme praznika ili blentava, ali razmažena mamina i tatina mezimica. I tako se primerak našeg goluba-blejača iz parka se silom životnih (ne)prilika pretvara u kobca-lovca. Da li je koka ili pile sa falinkom ili bez, konak se mora naći, pogotovo kad dođe zima i padne sneg, pahulje bele prekriju breg i kad zavlada tama... ovaj... moram da prestanem da slušam Radio Moravu dok pišem...
Kako je kao i u slučaju Mice udavače, jeftinije je platiti Internet za jedan mesec nego turu pića u nekom klubu, moderni lovci posežu za društvenim mrežama da bi ulovili svoj plen. Pikiraju devojke, a neretko i raspuštenice, odnosno sve one koje "imaju tužnu priču", ali obavezno sa stanom. I sve počinje jednim lajkom...
Posle sati i sati smaranja na četu, pokazanog razumevanja za njenu jedinstvenost, pokazaivanja ljubavi prema deci (njenoj ili tuđoj), pekinezerima, pudlicama i čivavama; iskazanog divljenja Marijani Mateus i Zorani Jovanović; hvaljenja njenih kulinarskih sposbonosti; potom pokazanog umeća u popravljanju kompjutera, slavina, menjanja osigurača; zajmljenja novca od ortaka za izlaske, stalnog dokazivanja da mu je potrebna njena ljubav da ga greje koje će konačno biti krunisano zalivanjem njenog božura, naš mladoženja... ovaj kobac je konačno ulovio plen - koku sa lepom gajbom.
I živeli su zauvek srećno... A'a, 'oće to!
Uskoro, naš kobac-lovac shvata da je on ustvari postao plen jer se sve teže nosi obavezama koje nosi zona braka. Deca, stalno zvocanje žene da je to njen stan (njena kuća) i da se ona za sve pita i odlučuje, tazbina koja proverava "da li ona bitanga i neradnik pazi na njihovu ćerku", ubija mu i ono malo optimizma i volje za životom. Kao i svaki lovac, očerupa po koje pile sa strane, ali kako vreme prolazi, njegova golubica, njegova paunica, njegovo pilence sve više liči na vranu koja mu oči vadi čak i kad se zadrži 10 minuta duže u marketu, jer je bio dugačak red pred kasom. Sve češće umesto sa društvom u kafani i kladionici ili na stadionu gleda serije sa ženom, gunđajući sebi u bradu jer je rospiji opet zagoreo ručak. I na kraju se sa setom priseća kako mu je ipak bilo lepo dok je ležao na kauču i bio ogrnut samo onim ćebetom. Nije ga previše grejalo, bio je često i gladan, al' ga bar nije bolela glava. A sad samo gleda u jednu tačku, dok mu se stalno jedna misao otima od usta...
Madam, ne treba mi Vaša ljubav! Imam ja svoje ćebe da me greje.
Reči koje upućujem porodici koja zbog mene, iz njima poznatog razloga, umire već godinama.
- Dokle ćeš više tako da se ponašaš?
U grob ćeš bre da nas oteraš pre vremena!- Važi.
Opravdanje čoveka koji bi da oženi lokalnu radodajku.
Svojstven. Suštinski. Unikatan. U podrazumevanom, izvornom obliku, van okvira i šablonskih konteksta.
- Stvarno misliš da će da me nagrči?
- ''Si zdrav? Pa znaš da je lik smrad sam po sebi, još sad kad se namužio zbog stranke... Ma mani!
====================================================================
- Ladno donirali kintu za ono naše terenče.
- Šta donirali? Sve to ide iz našeg džepa, jebu sirotinju kroz dažbine a posle kao doniraju. Kurac!
- Što kažu naši stari: ''Lako je tuđim Fenderom Gotiku svirati!''
- Naši stari su bili legende sami po sebi... Da obrnemo još jednu?
- Vaistinu!
Seks u visegodišnjem braku ili podužoj vezi.
M: Zašto Lapa nije došao da gleda tekmu sa nama?
B: Brate, nedelja je. Mora da bambusa onu njegovu.
M: Mora?! Brate, čemu moranje?
B: Nedelja. Dan za odmor, a u njegovom slučaju ; dan za seks po službenoj dužnosti.
M (ispija pivo za ortaka): Kakav bedak, onu njegovu debelu bih eventualno isekao motornom testerom po službenoj dužnosti.
Priv upotrebljivi automatski mitraljez je konstruisao Hajrem Maksim. Em sto su u pocetku bili STRASNO neprecizni em sto su svi mitraljezi jedno vreme zvani "maksim" a koristili se (i danas se koriste u tu svru) za vatrenu paljbu po pesadiji tj diviziji, stvorila se doticna izreka
Ovu recenicu koristimo kada sagovornik tvrdi da bi mogao da uradi nesto bolje od osobe koja je od njega, realno, daleko talentovanija, kvalifikovanija ili uspesnija u obavljanju iste stvari.
Time iskazujemo svoje uverenje u nedoraslost sagovornika toj osobi.
Moze se koristiti I potvrdni oblik recenice.
Pera: ‘Tih, onaj Entoni Kidis pojma nema da peva.JA bi’ ovo otpevao 5 puta bolje!”
Sima: “E, Pero, ti bi mogao Entoniju, eventualno, po burek da ides I da budes srecan,znas!”
.........................................................................................................Pera: “Ovaj Dzerard se samo vuce po terenu! JA bi' igr'o bolje od njega za onol’ke pare!”
Sima: “Alo bre, slepcu, ne bi ti Dzerardu mogao po burek da ides, a kamoli nesto drugo!”
Kada ti ovo pitanje postavi devojka, koju smatrataš ružnom, a nećeš da ispadneš bezosećajni ljakse, za izbor imaš samo kosu ili sve.
Kad kažeš SVE, veoma mršavoj devojci, znaj da se upravo zaljubila u tebe. A ako kažeš to ''buckastom kitu koji ima ogledalo'' , veruj da te nikada više neće pogledati, jer si ti napaljeni gad koji nije za nju.
Kad kažeš KOSA, mršavoj devojci, veruj da je njeno samopouzdanje skrhkano, i dok ne nazove pedesetak prijateljica, koje će joj reči ono što si ti trebao i neće izaći bez kilo pudera. Dok, kad ovo kažeš bucki, postaješ njena potajna simpatija.
U svakom slučaju, najbolje je izbeći ovo pitanje.
Ono što će svaki normalan muškarac pomisliti, a neki i naglas prokomentarisati, nakon mimoilaženja sa avionom tipa brži od zvuka.
Izraz koji služi da se opiše neka veoma zgodna osoba.
-Matori, šta kažeš na ovu moju drugaricu? Da vas spojim, a?
-Jooj, kak'a je, k'o po protokolu! Može!
