Tatovaža koju će pijani tatoo majstor podvaliti urbanoj ribi pod izgovorom kineskog simbola mudrosti. U stvari verovatno znači "Volim debele crne kurčeve".

Čivija - turska reč, znači klin, naročito drveni klin. Udariti čiviju - nasamariti nekog, prevariti, podvaliti.

Apsolutno neiskusan u ovoj velikoj igri zvanoj život, njega će lokalni dripci napiti još u osnovnoj školi, stranci će mu podvaliti drogu, nepoznate žene odvućiće ga u krevet...nešto baš razmišljam šta to ne bih pojeo što leti...

Pozira dok blefira.
Pozira dok se slika za Instagram da bi održao iluziju lagodnog života.
Blefira dok ostavlja anonimne (hejterske) komentare na društvenim mrežama zato što samo tako može da prođe bez posledica.
Drugim rečima, glumi da je nešto što nije tamo gde neko (zbog bogate ponude i mogućnosti izbora) može podvaliti čak i svoje najbolje osobine.

Isto što i pustiti buvu, podvaliti neku priču, napaliti nekom pričom, navući pričom i tome slični, samo što prosipanje žvale se radi suptilno, da deluje kao da je neko N.N. lice to izgovorilo iz mase, ili da onaj kome je žvala podmetnuta ni ne pomisli da je možda navučen. Malo teško objasniti iz razloga što samo najveći majstori laganja mogu uspešno da prospu žvalu.

Pojava kojom se najčešće služe cimeri/cimerke koji dele jedno kupatilo.
Cilj je što bolje podvaliti sledećem koji će koristiti kupatilo, sve u svrhu najslađeg, podmuklog smeha kada žrtva počne da psuje oca i majku iz kupatila...
Podvale takođe mogu da se koriste i kao municija najboljeg srpskog oružja - inata, što već može imati ozbiljnije posledice po odnos suprotstavljenih cimera.
Potrebno je malo kreativnosti i mašte u vašoj zlobi, a evo nekoliko najčešćih primera:

Komad mesa sa telećeg buta bez kostiju, istanjen i uvaljan u brašno, jaja i hlebne mrvice i ispržen u ulju. Kada se sa hladne i bajate bečke šnicle ostruže omotač i ista podgreje na roštilju, tek toliko da se na njoj ocrta rešetka, može se pijanim gostima podvaliti kao vešalica sa roštilja. Ukoliko se, pak, tako oljuštena samelje i izmeša sa paradajz sosom i origanom, dobije se preliv za špagete bolonjeze. Na kraju, ako je dovoljne veličine, bečku šniclu možemo ostrugati samo sa jedne strane, premazati ostacima bajatog kajmaka, urolati i podgrejati, i poslužiti kao Karađorđevu šniclu.

Pokušaj da se utopi pocepana novčanica, često je neuspešan, pa pošto je napad najbolja odbrana, samo od sebe se nameće da udarimo u napad, u ovom slučaju, na prodavca. Sve je više opreznijih radnika na kasi, pa imajući u vidu da svaku kintu pregledaju od ivice do ivice, gotovo je nemoguće podvaliti onu koja nije validna ili ispravna.
Jer, ako naprave propust i uzmu iscepan keš, verovatno iz svog džepa moraju da nadomeste manjak normalnih novčanica, pa su vremenom i oni evoluirali u pažljive i savesne radnike.
Pošto banke uzimaju procente, niko i ne pomišlja da tamo obavlja razmenu.
E sad, čovek u Srbiji i nema baš mnogo novčanica koje bi oštetio, ali ako se desi da slučajno pocepa neku, ostaje mu samo da je izlepi sa svih strana, ukoliko su svi delovi tu, a ukoliko nisu?

Kad ne znaš šta ćeš sa novcima a ložiš se da budeš neki ugostitelj iako ti manjka stila i isuviše si glup da probaš nešto novo. E to onda prodaš kao etno.
Sva ona straudija koja ni kurcu ne valja a budali možeš podvaliti kao umetnost ili neku nostalgiju taman toliko da ti lokal ne bude prazan.
Ideja.
Kupiš par oronulih kuća sa sve svinjcima i štalama, istrebiš smrad štroke i kereće buve. Okačiš tikve kojekakve, drvene lonce, trulave tragače, kaišine stare što su konjima vezivali kurčine. Ubaciš još koju saksiju spolja sa onim šarenim cvećem što mu smrdi lišće. Platiš zlo novaca da ti izdercuju stare cigle mađarice po dvorištu i eto ti spoljni izgled. AL mora travica uredna da bude!
Za unutrašnjost naručiš krevete od nesvršenog limara iz Futoga da ti odradi. Onako minimalizam čist. Par nekih stolova što je nekome skupljalo muveća govna po tavanu, natopiš sandolinom i gotova priča. Etno konak, etno selo, etno restoran sa prenoćištem.
Dereš ko da im valjaš tartufe prelivene kavijarom.
Dno dna domaćeš turizma.
To ti isto kao oni prodavci drvuljaga što si ih video kad si bio u četvrtom osnovne na ekskurziju u Tršiću.
Sve je to etno.
Meteš oval mesa i mora da bude krompir unutra. Nema veze šta je. Malo celera okolo.

Naučen na svakodnevnu ishranu domaćim kravljim kajmakom, ova muška jedinka, sirovina od čovjeka, predstavlja jednu vrstu ljudi koji žare i pale pijacama na kojima prodaju kruške i jabuke na svojim kamionima sa ispucalom ceradom. Nakon napornog dana u kojem su mu babe sa cegerima probile glavu kako mu je jabuka protrula i skupa, dok butira kruška ima previše šuge na sebi, a žele da bude što manje špricana otrovima protiv parazita, ova, ne može se reći endemska, ali zasigurno sve rjeđa sorta čovjeka jedva dočeka da dođe u svoje odaje u kojima očas posla spuca vruću pokajmačenu lepinu od koje mu stomak dobije dodatni sprat kojeg jedva sakrije svojom crnom majicom sa zmajem na leđima.

Kod fensi šminkersko-bledunjavo-mršavih građanskih djevojki zasigurno nema preveliku šansu za osvajanje njihovih tijela, jerbo ih odbija njegova bjelina oko usta koja ostaje od prekomjernog unošenja mliječne materije, te njegov Radovan Karadžić stil frizure i poznati miris štale koji je pokupio polagajući kravama i čisteći njihov izmet, ali zato kada se sa svojom Džetom pojavi u obližnjem selu, kod seljančica izazove iskru u očima k'o na Van der Grafovom oscilatoru. Te prave, istinske djevojke znaju da odijelo ne čini čovjeka, te pri njegovoj pojavi za sekundu njihov, k'o opanak debeli pičić olako ovlaži k'o ćošak zida starijih kuća. Dakako da je on jedan od onih ljudi na kojeg komšije računaju kada treba podvaliti leđima i kojeg će zvati kada treba da se iznosi đubre iz štale, da se očisti šupa, iskrči živica ili da se iscijepa tri traktorske prikolice bukovine, jer svojim jedrim, sirovinskom tijelom daje izgled nekoga k'o bi to mogao da obavi. Naravno, pošto je ovakav čovjek veoma mlad, nerijetko neoženjen, njegov posao na pijaci mu ne donosi prevelike prihode, te se zato ne libi da radi i ove poslove koji mu donose dodatne prihode od kojih će po seoskim diskotekama moći da ispija svakojake alkoholne napitke, dok se oko njega mota lokalna brkata droca koja ima troje djece iz čet'ri braka.

Moderno društvo često nema obzira prema kajmačarima, smatraju ih običnim neobrazovanim seljacima, ali zasigurno da kao i svako drugo živo biće, tako i on ima svoju pozitivnu stranu i vrijedi puno više nego što izgleda, jer sjetimo se samo kakva sve gamad živi među nama, počev od kriminalaca, hipstera i ostale bagre, a on sigurno nije njihov nivo. I tako, dok neki budu uživali u janjetini, kavijaru i skupoj ribi, on će bezbrižno da uživa u svojoj pokajmačenoj lepini i da zahvaljuje Svevišnjem na blagodatima koje mu podari.