Ekvivalentno sizifovoj raboti, ulagati trud koji ne donosi rezultate.

Ispitni rok.Dani brze teku.Spremas ispit koji ti je od krucijalne vaznosti.Ili ces poloziti tezak predmet ili ces ih dizati u buducnosti.Iznemoglo telo i buljave oci su znaci da ti polako vreme istice.Knjiga.300 stranica. Citas komunikologiju i vise nisi ni siguran da li nesto pamtis, da li je uopste sve to bitno, da li ima svrhe. Posle par hiljada procitanih i nejasnih recenica i posle mnogih promisljenih teorija zavere koje ti prolaze kroz glavu govoreci ti da je gradivo preopsirno i prekomplikovano, da sve sve moze pojednostaviti i lepse istaci, dolazi taj nenadjebiv pasus nenadjebivog autora,posle koga ces ,ukoliko vec nisi poludeo, definitivno poludeti , dici ruke od svega, opsovati svima majku, pocev od autora pa do masonerije koja je za sve kriva.Nenadjebiv pasus te je zajebao,nista ti nije jasno,poklekao si i verovatno dizes teske predmete. Nenadjebivo!

Poziv magicnog znacenja, muzika za usi.

Narod sa Balkana ima jako lošu reputaciju, a to je da su varvari, divljaci, krvožedna bića koji se pozivaju na Boga i čine zlo jedni drugima. Ako 'oćete iskreno, jesmo. Jebite se, ali ne možemo u pet da idemo kod komšije na čaj sa mlekom i da grickamo keks sa đumbirom, koji kurcu ne valja. Ne volimo da se dotaknemo nosem kada se vidimo sa bliskom osobom ili komšijom, nekako je mnogo pederski. Jebiga, umesto tog čaja u pet, odemo ujutru kod komšije na rakiju, pijemo celo pre podne, a kad dođe tih famoznih pet sati, onda se zakačimo oko politike ili kluba, pa ispadne sranje. Izvinjavam se, ispadne problem.
To što ste vi u belom svetu emancipovani (a ta reč zvuči kao neka polna bolest, mislim, emancipovan, stvarno boleština), mi to ne jebemo ni dva posto. Evo daću vam čist primer... Dođeš umoran sa posla, rintaš k'o konj da ženi zaradiš za frizera od dva soma i trista, letovanje na Zakintosu i svastiku plus (koja je inače vrh pička, pa ti nije žao, ali košta, jebiga) i tako umoran vidiš kako ti komšija, kolega koji je hteo da radi prvu smenu, a ti ga, naivan, zamenio trsi ženu. E, tu nastaje problematika... ti kao emancipovani građanin uređene države (čitaj. derpe), vidiš to i razmeniš vizitkarte sa dotičnim, pa neka se sud bakće vama. Sa ženom razdeliš imovinu, ostanete u dobrim odnosima, ono, čujete se za Novu Godinu, hotujete preko Skajpa, vid' kurca. Mi to ne radimo tako. Lepo klimneš glavom, promrmljaš "aham, tu smo", odeš u podrum po macolu od 5kg, vratiš se u sobu, raspališ barabu po leđima, ali gledaš da ga muneš po plećki, manje su ozlede, a potom ženu oteraš kod majke. Ona će tamo malo da kuka, malo da plače, pa će ti se vratiti, a ovaj će da ode u invalidsku, nećeš morati da ga menjaš više i vuk sit i koze na broju, kako bi naš narod rekao. Porašćeš u ženinim očima, kao muškarac dostojan titule njenog ploditelja i oca njene deca, a u firmi ćeš biti na dobrom glasu, pa te poslovođa neće ostavljati da radiš prekovremeno. Pravo rešavanje problema na Balkanski način ili što bi vi iz sveta rekli, loš ljubomorni ispad. Vid' kurca, da izvinu ova deca.

Formula za onog što baš ne zna da nađe meru.

Izvedeno od "taličan", srećković, faca kojoj maltene sve polazi za rukom. Taj gde prođe samo detelina s četiri lista raste! Ali tebi nije od koristi, osim ako ste baš bliski ortaci, pa se ogrebeš za neku mrvicu sa njegovog stola predviđenog za četu vojnika.

Lagano slažeš majice, dve-tri čiste košulje, nekoliko knjiga i jednog sebe. Po specijalnoj depeši, koja je stigla iz vrhovnog Ministarstva, čak od Gore, proglašen si za nepoželjnog uljeza u predgrađu njenog srca. Molim te da odeš pre podneva, tako je bolje za mene, a i za mene. Nikad nije bila vešta u pisanju poruka, a ti ni u čemu ostalom. Naizgled poštena kompenzacija.
Ranije nisi znao da baš Ona čini značajan deo moždane kore. Ja bih mogao ostati. Zbilja ti ne bih smetao, časna reč. Mogao bih da budem tvoj lični cimer za samoću ili šta već. Čoveče, ima li smisla sve ovo? Shvati da je gotovo. Gotovo? Ne. Samo sam ja gotov. Ti znaš da... I ja znam da... Smišljao sam svakojake gluposti za nas dvoje gospođice N. Otkriću ti, jer znam da si previše ponosna, kako bi to iskoristila protiv mene. Baš za danas sam isplanirao, kako ćeš upasti u moju sobu, baš u moju sobu i kako ću komotno prestati sa gutanjem lekova za smirenje. Kažem ti, totalno sam pošašavio, mada na nalazima piše Akutna nervoza. Hej prijatelju, moj ti je savet da zaviješ duvan u taj papir. Ti me se okani. Ko si uopšte ti? Samo glas ili čitava bit mog stradanja? Gospođice N, ja vam više zbilja neću smetati. Znam da sam to govorio i ranije i da sam vam se i pored toga javljao, ali ovaj put ću ostati pri izrečenom. Želeo bih da znate, pročitao sam mnoge knjige i sve, ali ponajviše sam voleo da slušam vas. Nadam se da će te naći za shodno da održite jedan pristojan govor na mom pogrebu. Unapred vam se izvinjavam za sve neprijatnosti. Zamoliću vas još, nadajući se da ne tražim previše, da u nekoliko rečenica spomenete i one blesave Lingulodinium polyedrum planktone, ili kako već. Srdačno vaš...

Bazični pregled seksualnih opcija jedne prosečne ženske paćenice. Jebiga - lep ima ceo svet, a njoj se njen vrti oko tog jednog majmuna...

Adekvatna zamena za sve vidove psihoaktivnih supstanci kao i šizofreniju . Tada shvatate da ljudska mašta nema granice, upoznajete najmračnije delove svoje ličnosti, pomišljate na bizarnosti dostojne i samog Stivena Kinga. U deliću sekunde setićete ste kako ste šutirali riđu mačku kad ste imali pet godina a to će odmah asocirati na stare kevine viklere.

Nedelja, 20:47

Stigli su u Beograd. Napuštaju aerodrom u Surčinu osam sati posle dolaska, jer su izgubili prtljag. Njihova avio kompanija ne preuzima odgovornost za gubitag prtljaga, a jedan aerodromski službenik predlaže teroristima da dođu sutra, pa uz malo sreće, možda.

Sedaju u taksi. Nabusiti taksista pogledom u retrovizor zaključuje da su nesumnjivo stranci i vozika ih noću po gradu sat i po. Kako teroristi ne prigovaraju čak i kada taksimetar dođe do 16.000 dinara, taksista odlučuje da pokupi i svog ortaka na kružnom putu. Odmah su ih opljačkali i pretukli, a onda izbacili u blizini Petlovog brda.

Ponedeljak, 10:30

Pošto su se osvestili, obojica terorista uspevaju da dođu u hotel, i tamo naručuju rent-a-car. Posle toga se opet upućuju na surčinski aerodrom, ali ostaju blokirani zbog protestnog marša prosvetara i lekara. Zatim im beogradski taksisti, koji su takođe stupili u štrajk, zaprečavaju prolaz.

Ponedeljak, 14:30

Nekako dolaze do Novog Beograda gde u privatnoj menjačnici zamenjuju novac. Umesto dolara, sačuvanih u đonovima cipela, sada u džepovima imaju falsifikovane novčanice od po 1.000 dinara.

Ponedeljak, 15:45

Dolaze na aerodrom Surčin, čvrsto odlučni da avion skrenu sa rute i sruše ga na Palatu federacije. Piloti i stjuardese JAT-a štrajkuju, traže četvorostruko veće plate. Isti problem imaju i kontrolori leta koji se pridružuju štrajku iz solidarnosti. Jedini raspoloživi avion na pisti je kompanije "Montenegro airlines" sa destinacijom do Nikšića, koji u polasku već kasni 8 sati. Službenici kompanije, zajedno sa putnicima, sede na podu i pevaju hitove sa "Montevizije 2006", povremeno uzvikujući parole u korist referenduma. Dolaze pristalice crnogorske opozicije, i počinju da dele udarce levo i desno svima, a svoj bes posebno iskaljuju na dvojici Arapa.

Ponedeljak, 19:05

Konačno se malo smiruju strasti i dva sina Alahova, prekriveni krvlju dolaze do pulta "Pink air" kako bi kupili kartu za avion koji će skrenuti na Palatu federacije. Službenik "Pink air", koji im je prodao karte prećutkuje da je let, zapravo, otkazan.

Ponedeljak, 22:07

Sada već teroristi raspravljaju da li da nastave sa planom ili ne. Više nisu sigurni da li je uništenje Palate federacije teroristički čin, ili čin milosrđa!?

Ponedeljak, 23:30

Izgladneli, odlučuju da prezalogaje nešto u aerodromskom restoranu, i naručuju pljeskavice sa kajmakom

Utorak, 08:35

Kajmak je bio žešće pokvaren, pa završavaju u Kliničkom centru, pošto su celu noć čekali u hodniku Urgentnog centra. Stvar ne bi trajala više od par dana da se nije pojavila sumnja na salmonelu iz pljeskavice.

Nedelja, 17:20

Posle 12 dana izlaze iz bolnice i nađu se u blizini Partizanovog stadiona. "Partizan" je izgubio, na domaćem terenu, od "Crvene zvezde" sa 4:0. Ogorčena grupa "Grobara", videvši dva tamnija čoveka zamenjuju ih za navijače "Cigana" i počinju da ih gađaju kamenjem i letvama. Da bi stvar bila gora, šef navijača "Grobara", seksualno iskorišćava obojicu.

Nedelja, 19:45

Konačno navijači odlaze, a obojica terorista odlučuju da se napiju prvi put u životu (iako je greh!!). Na jednom splavu kod Pristaništa, natoče im veštačku lozovaču sa metanolom i ponovo završavaju u Gradskoj bolnici zbog trovanja, a testiranje je pokazalo da su obojica pozitivni na HIV.

Utorak, 23:42

Dvojica terorista, kao slepi putnici, teretnim brodom beže iz Srbije u Rumuniju. Izmoreni trovanjem metanolom i sa gomilom novih infekcija, zaklinju se Alahu da više nikad neće doci u Srbiju.

Spot za kampanju - crno bela slika - namršteni Sergej Trifunović - muči ga to pitanje - pa nabildovani treći sin Rokvić neraspoloženi, pa Vlado Georgijev crno beli, isto nije mu ni do čega (mada njemu stvarno nije, trezni se) pa Dragan Ilić sa radija onaj majmun, guta knedle, gleda, ne veruje, Nikola Kojo se uozbiljio ne vata za dupe više od tri miunta prekrstio ruke, muči se i on, i svi kažu: kampanja, uozbilji se, i ti si govedo, ne poriči, manje tuci, više tucaj kao ja što tucam redovito – ozbiljne face, muževne face, crno belo... Pa slika pretučene Gorice Popović isto one sa radija, ne, Gorica Mojović, ne, Gorica... a u kurac kako već, pretučena Gorica uglavnom, masnica, ozbiljna lika i ona isto kaže: manje tuci oću kurac ustvari i onda na kraju Đoša ozbiljnog lica - a svi znamo koliko je njemu teško da bude ozbiljan i ne nasmeje nas - tristapet kila, drži transparent: tuci mene frajeru ako možeš a ne svoju ženu
tišina tišina tišina kuca srce:
I na kraju, statistika pretučenih žena – čita Vlada Jelić, kraj promotvinog spota, Bojana Maljević istučena se tetura, i šlag na torti, još jedna poruka:
Branislav Lečić, glumac, ispovest – ja sam Branislav Lečić i jebem mladu ženu evo već nekoliko godina i uspešno se borim s tim nije bilo uvek lako ali nekako teramo mnogo je lakše pretući je i poslati je u krevet ali nemoj ići lakšim putem jer ja sam inače glumio sudiju Risa znaš kad radim čučnjeve da impresioniram Daru Džokić – e pa jebo sam je posle a nije mi se jebalo pa ti vidi, mada kakve veze to sad ima, nebitno, a šta si ti uradio na današnji dan, tucitelju? pa pogled Bajazita i zaštitnika: ona da ti šmirgla karađorđa ti naramak drva iz šume da doneseš. Ispod piše – nađi i ti svoju Daru Džokić.

Prva asocijacija kada čujete ovaj izraz je pesma rađena za potrebe emisije "Dosije".
Neki slušaoci iste uopšte ne razmišljaju o značenju i poenti teksta, ne znaju da izraz „ideš za Kanadu“ predstavlja skrivenu poruku, niti ih to interesuje. Njima se u suštini sviđa energija koju pesma prenosi i ne udubljuju se u razmišljanje o njoj, niti umišljaju da su šefovi narko kartela. Ima i onih koji su, kada su saznali šta znači „ideš za Kanadu“, odlučili da pokušaju da odvrate druge od slušanja pesme. Sviđa im se pesma jer je skroz zarazna, ali uopšte im se ne dopada što se iza naziva pesme krije užasna poruka koja se više puta provlači kroz pesmu. Neki su saznali šta znači „ideš za Kanadu“ i misle da su skroz urbani i u trendu. Slušaju pesmu samo zato što je popularna. To su uglavnom klinci koji se, kada otkriju značenje pomenutog izraza nekome ko nema pojma o čemu se radi, osete kao da su saopštili tajnu samo njima poznatu. Pre toga maksimalno izneveruju kada otkriju da postoji osoba koja ne zna za pravo značenje „ideš za Kanadu“, jer se podrazumeva da to svako zna. Ti živiš u neznanju i ne možeš da napreduješ u životu ako ne znaš šta to znači. Najgori su oni najmanje bitni, ovce koje su čule da je sada popularna neka tamo pesma „Ideš za Kanadu“ iz neke krimi TV serije i jadni moraju da glume da im se pesma sviđa da ih drugari ne bi čudno gledali. Pesmu opisuju kao interesantan miks repa i narodnjaka, iako je za njih to samo buka, nerazumljivo vikanje preko iritantne muzičke podloge.

Pesma je doprela do ljudi koji ne prate rep scenu, popularna je u Srbiji iz istih razloga zbog kojih su popularne i priče i dokumentarci o gradskim klanovima i kriminalcima. Ne zbog toga što opisuje realnost, već zato što je drama. Ljudi vole dramu, sve dok ona nema veze s njima – zabavna im je.

Teško je objektivno sagledati situaciju i posao čoveka koji plodove tvog rada omalovažava i sahranjuje, suzbija tvoju kreativnost, smele doskočice saseče u korenu, nema razumevanja za aluzije koje ponosno iznosiš pred gladne oči ostalom svetu, željnom kvalitetne i smislene igre reči. U sve to se ulaže vreme, trud, klikeranje, i što je najvažnije odričeš se svega onog pametnog što bi mogao za sebe uraditi da nisi sedeo ispred kockastog ekrana.

Moderatora nije teško nazvati govnetom i splačinom, malverzatorom, njegov rad i kvalifikacije se lako mogu dovesti u pitanje, i potrebna je samo jedna inicijalna kapisla da ga napušiš kurcem i trajno prigrliš crven ban.

Ali treba sagledati i drugu stranu svega ovoga. Naime ovaj rab kaizenov se svakodnevno suočava sa gledanjem nekvaliteta, nepismenosti, kiča, fekalija, nepražnjenog testosterona, prozivki na svoj i račun drugih autora.

I dok ti sve to možeš jednostavno da odjebeš, ili sebi daš oduška preko PVT-a, on mora da zasuče rukave i ronja po tim govnima, kako se odvodna ce v našeg dragog sajta ne bi začepila. A kaizen takav kakav je, nije mu dao ni rukavice, a ni gumene čizme. Čak ni štipaljku da je stavi na nos.

- Ne plaćaju ga novcem
- Ne plaćaju ga ni tokenima
- Nije prijavljen
- Nema beneficirano
- Nema stalno radno vreme
- Sam snosi troškove struje, interneta a zimi i grejanja radne prostorije
- Umesto da jebe, pije, ode na neki sport ili u krajnjem slučaju uči ili čita knjige, provodi vreme u pokušaju objašnjavanja ljudima da su pogrešili, da su nepismeni, glupi, neinventivni..

Živi skromno, ponekad dobije pohvalu, i ćuteći proklinje svoju omalovažavajuću ktitorsku nagradu u vidu šarenih slova na ekranu, koja se u veleprodaji može naći za 200 dinara.

On je pod svakodnevnim stresom, hrani se nezdravo, kvari oči, nedovoljno se kreće..Jednom rečju nije mu lako. A kada pogreši, po njemu drvlje i kamenje. Pljujemo ga na forumima, posterima, definicijama, preko poruka..

Jedina uteha je možda sloboda u proceni na koliko pogrešnik treba da bude banovan. Tu se on zaista nešto pita, ali radost traje do otvaranja sledećeg duplog naloga. I tako iz početka, u krug, svaki dan..

Dobar dan, dragi gledaoci. Praznična euforija je svuda oko nas, svi se pripremaju za najludju novogodišnju noć. Pitali smo prolaznike gde će i kako oni dočekati novu 2016.-u godinu.

Zdravo, gde ćeš ti za novaka?

-Ne pratim tenis, a i ne volim Đokovića pozz.

Ne ne, nisi me razumeo, gde ćeš provesti najludju noć?

-Najludju noć gde ću provesti? Pa ne znam, verovatno negde u Amsterdamu na proleće kad skupim pare. Ješću pečurke i ti fazoni.

Aman čoveče za novu godinu gde ideš? Doček, kapiraš?

-Aa to. Pa nigde ne idem, ostaću kući sa devojkom. Osim ako moji ne pozovu familiju iz Švicarske kod nas, onda jebiga. Nemam plan B.

Dakle, ekonomska kriza uzdrmala je najviše studente, kao što vidite dragi gled...

-Ma koga uzdrmala kriza?! Nije kriza nego stvar principa gospodjice, da ne kažem gospodjo. Za Zlatibor imam para, ali ne dam užičkoj stoci 100 evra za noćenje. Aloo, pa šta je ovo, Majami bič? Agenciji da dam 100 evra za "doček u Bratislavi, 5 dana, 2 noćenja". Gospodjo, kako to 5 dana a samo dva noćenja? Ma marš u...

Dobro dobro, a naš gradski trg, neki restoran, klub, diskoteka?

-Ma kakav klub, kakav restoran. Da gledam 100 debila kako se debilišu? To imam na pinku i hepiju svaki dan. A da se pored moje tople sobe smrzavam na trgu? Oću boli me k... uvo. Lepo za te pare uzmem gram kokaina, next sokove, naručim dve karadjordjeve, i lepo ja i moja draga ludujemo celu noć, smejemo se, vodimo ljubav. Posle lepo legnemo zagrljeni pod jorgan i zaspimo. Šta ima lepše od toga?

Pa dobro, a recite nam da li imate neke novogodišnje odluke, šta planirate da promenite prvog januara?

- Ništa. Ne znam zašto su ljudi u tripu da 01.01. donosi neke promene u odnosu na 31.12. Meni veće promene donosi 14.05. Tad mi je rodjendan, znate, pa dobijem dosta para od rodbine, a i devojka me obraduje nečim.

Kakva vam je bila 2015-sta, šta očekujete od 2016-ste?

-Bila je odlična, od ove nove ne očekujem ništa manje.

Neka poruka za naše gledaoce?

-Bolje putujte i zimujte u februaru, cene padaju dosta. I slavite srpsku novu, jebeš ovu. Pozz

Ekranizacija najpoznatijeg SF serijala, prilagođena osobama sa "posebnim potrebama". Kao i original, odiše mistikom, napetim scenama i hroničnom nejebicom glavnog lika.

Ribe koje jedva cekaju da se desi neko sranje u svetu da bi se skinule.

Kad si sam duže vrijeme pa se sjetiš djevojaka koje su se nekad ložile na tebe, te provjeravaš da li nije ostala kakva stara iskra od vremena kad si ti ganjao neke druge, oćnije, a one čekale da se smiriš.

Ili da shvatiš da im se dopadaš ili da su zaljubljene u tebe.

Uglavnom da shvatiš.

Muškarac koji se ne stidi da pokaže svoje emocije javno ili pevač koji se u karijeri proslavio isključivo baladama ili sličnim ljubavnim pesmama.

Konkretan pristup : Ovo je pristup u kome se prilazi direktno i bez okolišanja,jasno i otvoreno stavljate do znanja vaše namere i emocije.Ovaj pristup se uglavnom praktikuje posle konzumiranja poveće količine alkohola i uglavnom vodi do psovanja ili čak i šamaranja.

Primer:
Lik:Ćao , ja sam Marko. Imaš mnogo dobre sise.
Riba:Hvala,ajde sada se skloni molim te.
Lik:A jel mogu da te uhvatim za sisu ,pa ću onda da idem.
Riba:Ne može, skloni se. Ej vidi ga, seljačino kako te nije sramota,marš od mene.

Drugarski pristup: Kod ovog pristupa muškarac se približi devojci tako što se pravi da joj je drug, ponaša se prijateljski prema njoj i samo čeka pravi trenutak da napadne, glavno kod ovog pristupa je da ne odete predaleko, ako se vaše drugaestvo učvrsti vi ćete za nju uvek ostati samo drug.

Primer:
Ona:Jaoj ti si moj najbolji drug.
On:Slušaj ,moram nešto da ti priznam,zaljubljen sam u tebe,nadao sam seda ćemo moći da budemo nešto više od drugova.
Ona:Jaooj ,pa ne znam šta da ti kažem, ti si za mene samo drug i to ćeš i ostati.
On:A jel mogu bar da te uhvatim za sisu?
Ona:Bože šta ti pada na pamet ,naravno da ne. Jovane šta radiš to,Jovane stoko sklanjaj mi se sa očiju , neću nikad više da te vidim.

Suptilan pristup: Kod ovog pristupa se radi sve suptilno , što i sam naziv kaže.Uzimanje broja, slanje poruka, izlazak u bioskop, šetnja po parku,sve po propisu.Emocije krijete ali ne skroz, konstantno nagoveštavate u kom smeru ide vaš odnos. Ponašate se fino i po propisu ,lažete kako vi ne gledate porniće i kako vam je to odvratno.Kada namirišete da je trenutak pravi i da sa njene strane postoje neke vrste emocija krećete u akciju.

Primer:
Zoran:Milice svidjaš mi se , čini mi se da se i ja tebi svidjam ,pa sam mislio možda možemo da pokušamo nešto.
Milica:Nemam pojma i ti se meni svidjaš ,ali sada sam rastrojena malo.Juče mi je najbolji drug rekao da me voli i pokušao da me uhvati za sisiu pa sam malo skeptična prema svim muškarcima.Bolje da ne pokušavamo ništa još,da sačekamo još malo.

1. Start faza

Razmena brojeva mobilnih telefona. Po bontonu bi trebalo da zainteresovana strana ponudi svoj broj i sačeka poziv. U praksi, onaj ko hoće taj traži, navaljuje, insistira i zove, jer se po bontonu niko nikada nije kresnuo, pa bolje je ne eksperementisati.

2. Sms faza

Još stidljivo opipavamo teren i vodimo se logikom da poziv može da se propusti,a poruka se gotovo uvek pročita. Tada je mnogo lakše kucati 200 redova teksta, sa sve smajlijima i znacima interpunkcije (da bi vaša pismenost došla do izražaja i omogućila vam više šansi za sex). I makar vam ruka utrnula više nego za vreme usiljene masturbacije, bolje je nego dozvoliti da vam utrne glas preko telefona i da vas obliva znoj u neprijatnim pauzama razgovora.

3. Telefonski maraton:

Razmena brojeva fiksnih telefona je znak napretka veze. U današnje vreme, taj fiksni mu dođe kao neka vrlo intimna stvar koja se retko daje i to samo proverenima. Ovim gestom stavljate do znanja da:
- želite sa njim/njom da pričate bez kreditnog ograničenja i suvišnog zračenja mozga;
- želite da on/ona zna kad ste i sa kim ste kod kuće, i kakve su vam svakodnevne aktivnosti;
- ste spremni da se zbog njega/nje zavadite sa celom familijom koja kuka zbog konstantno zauzete veze ili naglog skoka računa za telefon.

4. Telefonsko trčanje na 100 m:

Već ste duže vreme zajedno. Viđate se skoro svaki dan, usmeno ste sa njim/njom obradili ceo svoj život i redovno podnosite izveštaj o dnevnim aktivnostima, tako da za ono malo vremena što provodite odvojeno vaš slušni aparat želi da odmori od njegovog/njenog glasa. Fiksni opet dobija onu funkciju za koju je i izmišljen - brzi i kratki dogovor.

5. "Ne radi mi fiksni" faza:

Istini za volju, malo vam je muka od ko-zna-dal-više-voljene osobe. Malo bi da izađete iz te kolotečine. Koliko dugo niste izašli bez nje/njega, pa šta li rade drugovi, pa mogli bi da trenirate malo, pa ste se setili posla/škole... I eto, već niste kući, i mobilni opet preuzima vođstvo.

6. SMS finale:

Od silnih "obaveza" sve manje stižete da se javljate na pozive. Prešli ste na novu zaluđevinu u obliku sms ljubomornog prepucavanja... I tako sve dok ne završite trku sa "gotovo je"-sms-om.