Izreka kojom opisujemo ortakovo sprovođenje ideje u delo, prilikom koga je zanemario bitne činjenice vezane za uspeh samog plana.
Coa: "Brate, izgleda da ću da ga "ispušim" za onaj odlazak u Amsterdam za Novu godinu!"
Laza: "Što, šta ti je iskrslo sad?"
Coa: "Ma ja sam sam indijanac...uopšte nisam proveravao do kad mi važi pasoš...i sad ispada da mi ističe pre nego što treba... sjeb'o sam se skroz...!"
Laza: "Jebi ga, sinak, šta da ti kažem, sam si kriv... kad praviš račun bez krčmara!!!"
Brzi manevar nakon proklizavanja i mašenja koloseka, kada ona veštim pokretom ruke vraća stvar na pređašnje, željeno mesto.
- Ne tu, ne tu!
- Ne znam šta mi je. Evo ga...
- Pusti, sama ću!
Serija sa čijim su snimanjem prestali kada je glavnim junakinjama ponestalo muškaraca sa teritorije Njujorka, koji mogu da ih opale.
Čovjek koji vam zaliva cvijeće i vjetri stan dok ste na odmoru.
Za sada ništa osim od atomske bombe. A i to je previše.
Bog dao, a nije, da Ajnštajnu nikada iz glave izašla nije.
d jbukvz
Belac u reprezentaciji Mozambika.
Ukrštene reči. Večiti borac na strani profesora koji je već godinama odgovor na oštra pitanja učenika koja pogađaju profesore u pskihu kao nekakvi nabudženi šurikeni.
-Profesorka, profesorkaaa!!!
-Reci Mihailo...
-Da li moramo da naučimo sve ovo što ste diktirali? Mnogo je profesorka...
-Daj mi primer, šta ti to toliko smeta...
-PA recimo zašto moramo da znamo uloge Maksima Suvorovog i Emanuela Kozačinskog u razvijanju srpske prosvećenosti kao i šta su oni radili....ili ovih milion činjenica o Stematografiji Hristifora Žefarovića?
Šta kako Mihailo? Šta kako? Želiš li da sutra popunjavaš ukrštene reči i da ne znaš odgovor na pitanje-koje je najuticajnije delo H. Žefarovića je l' to hoćeš??
-Pa...
-Ili hoćeš da te neko ko popunjava ukrštene reči sutra pita: Gospodine, ko su bili pokretači razvijanja srpske prosvećenosti?
I ti da ne znaš??? Pa dakle sramota!
-Dobro profesorka...-Profesore, je l' imamo na testu treću deklinaciju?
-Naravno Petroviću.
-Ali profesore, zar je stvarno jako važno da na ovom testu koji će biti i više nego težak imamo još i treću deklinaciju, ipak ne učimo mi latinski od prvog razreda osnovne....
-Naravno da je bitno Petroviću! Hoćeš li ti kao pravi gimnazijalac da popunjavaš ukrštene reči?
-Naravno profesore, samo...
-Ne, ne ništa neću da čujem drugo...dakle ti ćeš popunjavati ukrštene reči i onda kad bude bila kockica sa pitanjem- koji je nastavak za akuzativ, ako se radi o trećoj deklinaciji u latinskom jeziku ti nećeš znati šta je to?
-Pa jeste profesore...
Neophodna vještina svakog dilera.
Neko ko radi neki besmislen posao,samo da bi izgledalo da nesto radi dok,u stvari,ne radi nista.
Znala sam coveka koji je ceo dan,na poslu "setao fasciklu".Na pocetku radnog vremena,uzme fasciklu,izadje iz svoje kancelarije i ceo bogovetni dan seta po zgradi,sa sprata na sprat,od kancelarije do kancelarije.Tako nadredjeni mu ne mogu nikako da ga nadju i da mu izdaju radne zadatke "jer je uvek tu negde,sad ce doci".Na kraju smene se vrati na svoje radno mesto da ostavi fasciklu.Onda ode kuci.Sta je radio celog dana? "Setao fasciklu" ili "ljuljao vrata,pravio promaju".
Jedna od varijacija na za-jedno-oko-i-konj-ćorav izreke.
S tri kapke se čovek davi, a ne s cel bazen.
Vešta ruka srpskog političara.
Odlazeći gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas, juče nije hteo da odgovori na pitanje Kurira na šta je sve potrošeno 22,8 miliona evra namenjenih za rekonstrukciju Bulevara kralja Aleksandra i Požeške ulice...
Deda: Čuješ ti ovo? Pa da čovek ne poveruje!
...Podsetimo, do primopredaje Bulevara kralja Aleksandra posle rekonstrukcije došlo je bez obilaska terena i bez njihovog odobrenja, a odobrenje Direkcije posle završetka radova nije dobila ni Požeška ulica.
Baba: Šta ti je? O čemu pričaš?
Deda: O Đilasu! Kao ne znaju gde su nestala 23 miliona? Dajte, molim Vas!
Baba: A gde su nestala?
Deda: Zar ne čuješ kako čovek jednim potezom pravi razliku? On je taj tip igrača. Zdipiš milione odjednom a u državnom budžetu se napravi ta ista količina. Manjka. A posle se prave blesavi i kao pominju neku Požešku ulicu.
Baba: Mamu im jebem lopovsku, neću više da plaćam TV pretplatu! Na moja leđa da se bogate!
Deda: Tako je, bre! Dokle više da nas potkrad...
Baba: A, bogami, ni tebi nema više da dajem pare!
Deda: Zašto, molim?
Baba: Skoro stalno si u kafani. Ništa u kuću ne donosiš. Čoveče, i ti jednim potezom praviš razliku u kućnom budžetu.
Deda: (Jeb'o me Đilas u dupe, da me jeb'o)
Obično pohvala starije osobe na kulinarske sposobnosti domaćice. Domaćica se poredi sa Šiptarkom zbog broja poslastičarnica koje drže Albanci.
O Danijela dobri su ti kolači, al' nisu kao Milkini..Ona je pravila kao Šiptarka..
Onaj moment kad skontaš da ti je na poslu lepše nego kod kuće.
Verovatno najčudniji način za spašavanje svog vlastitog života, gde ti kao žrtva treba da skupiš svoja mudašca od 60g i da legneš ispred mrkog medveda-telesine od tonu ipo i da glumiš mrtvaca. Pritom, bez obzira na njegovu oštricu kandze koja je poput japanske katane, zuba ko u gospodina Save Savanovića, nesnosnog vonja za koji se veruje da samo pored ove zveri poseduje Smrda Mudić i glavudze poput Bokija 13...
pa ti lezi...
Pravovremeno usmjeriti posrnulog na pravi put.
Gledaj sine, moraćeš da prestaneš da ideš u kladionicu... Bar dok ne naučiš da igraš prelaze.
- Dobro Nostradamuse, prestajem, evo odmah.
Šta kažeš?
- Kažem žemo. Može.
Dobro je, samo da ne budem opet morao da te vraćam na pravi kolosijek. U Italijanima je sigurnost, sine moj.
Isterati ga na ulicu koja nema krivine
Kada svaka pojava, nečija rečenica ili slika, pa čak i pojava u prirodi asocira na potencijalno dobru definiciju ili poster na vukajliji, zamisliš se kako bi glasilo, koliko bi lajkova bilo, pa, možda čak, dođe i u odabrane...
Razmišljao je, kolebao se, čak osuđivao sebe. Tražio je milion i jedan razlog da je opravda. I ništa! Ništa nije moglo da pojasni, kako se onakva ribetina, svojevremeno vlasnica najboljih nogu u gradu, pretvorila u vanbračno dete Gorice Popović i Lepog Bore. Seća se vremena kada je jela Cezar salatu i pila ceđenu pomorandžu, a sada jabuke jede samo u piti.
Vratiše se na trenutak slike prelepog, glatkog venerinog brega, na čijem mestu se danas nalazi zapuštena mračna Amazonija, prekrivena Kilimandžarom sala! Sve ove godine tešio je sebe da je to ista ona žena koju je oženio, vodio je ljubav sa njom kao i prvog dana, uprkos tome što je u krevetu češće u ustima imala batak ili svinjsku kolenicu, nego njegovog davno zanemarenog vršnjaka. Uspevao je da je izvuče iz frižidera i namami u krevet, jedino ako bi po sebi namazao neku namirnicu. Najviše je stimulisala svinjska mast, za nju, svemogući afrodizijak! Ipak i to je trajalo kratko, uvek se brzo vraćala svojoj najvećoj ljubavi, najvernijem ljubavniku…frižideru!
Sve joj je pružio, a jedino što je želeo je da bude lepa. Zaposlio je kućnu pomoćnicu, dadilju, kuvaricu i služavku. Mogla je po ceo dan samo da se bavi sobom. Ali ne! Potpisavši venčani list, dobila je ulaznicu za zemlju De(m)beliju! Ohrabrenje je dobila u prijateljicama koje poštuju istu ideologiju. Smatraju da su svoje obavile…rodile su dete i šta bi on više? Nije lako biti majka! Neopranih kosa, povećih brkova, umazanih raznim vrstama masti i šećera, u uflekanim majicama, davale su podršku jedna drugoj, ne nadajući se da bi nečijem mužu kad-tad moglo da prekipi, kao što su one odavno prekipele na sve strane!
Čvarci ili razvod? Da zakolje skota i posluži je debelim huškačicama? Čak i za njih bi to bilo previše masnoće. Barem će spasiti ono mučeno dete od gladi, jer mu je onomad pojela i Pavlovićevu mast! Ili jednostavno da pobegne glavom bez obzira, dok i njega, u naletu depresije ne pojede… Odlučio je, otići će!
Poskakaše komšinice u njenu odbranu! Reči "hormoni", "porođaj", "godine", "genetika", poleteše kao otrovne strele prema njemu! Ona, ucveljena, sa zabodenom kutlačom u kantu Eurokrema, koji je prelila sladoledom i šampitom, nezadrživo briznu u plač. Možda bi ustala i pobegla u sobu, da joj se zadnjica nije zaglavila u dvosedu. Odlazeći, dugo za sobom čuo je uzvike kao što su "Površni, bezosećajni skot!" kao i "Šta je pedes’ kila viška?"…
Narednog jutra, posle mnogo godina, probudio se pored žene oprane kose, bez i jedne suvišne dlake, koja je mirisala na sveže orhideje…nasmejane i vedre, a umesto doručka, u usta je stavila nešto drugo. Bilo je jasno, ulaznicu za zemlju De(m)beliju, ona sigurno neće dobiti!
Najgora uvreda koju možete da uputite jednom bubnjaru.
