Roditeljske batine.

Изрека којом описујемо ортаково спровођење идеје у дело, приликом кога је занемарио битне чињенице везане за успех самог плана.

Brzi manevar nakon proklizavanja i mašenja koloseka, kada ona veštim pokretom ruke vraća stvar na pređašnje, željeno mesto.

Serija sa čijim su snimanjem prestali kada je glavnim junakinjama ponestalo muškaraca sa teritorije Njujorka, koji mogu da ih opale.

Čovjek koji vam zaliva cvijeće i vjetri stan dok ste na odmoru.

Za sada ništa osim od atomske bombe. A i to je previše.

Bog dao, a nije, da Ajnštajnu nikada iz glave izašla nije.

d jbukvz

Belac u reprezentaciji Mozambika.

Укрштене речи. Вечити борац на страни професора који је већ годинама одговор на оштра питања ученика која погађају професоре у пскиху као некакви набуџени шурикени.

Neophodna vještina svakog dilera.

Neko ko radi neki besmislen posao,samo da bi izgledalo da nesto radi dok,u stvari,ne radi nista.

Једна од варијација на за-једно-око-и-коњ-ћорав изреке.

Вешта рука српског политичара.

Obično pohvala starije osobe na kulinarske sposobnosti domaćice. Domaćica se poredi sa Šiptarkom zbog broja poslastičarnica koje drže Albanci.

Onaj moment kad skontaš da ti je na poslu lepše nego kod kuće.

Verovatno najčudniji način za spašavanje svog vlastitog života, gde ti kao žrtva treba da skupiš svoja mudašca od 60g i da legneš ispred mrkog medveda-telesine od tonu ipo i da glumiš mrtvaca. Pritom, bez obzira na njegovu oštricu kandze koja je poput japanske katane, zuba ko u gospodina Save Savanovića, nesnosnog vonja za koji se veruje da samo pored ove zveri poseduje Smrda Mudić i glavudze poput Bokija 13...

Правовремено усмјерити посрнулог на прави пут.

Isterati ga na ulicu koja nema krivine

Када свака појава, нечија реченица или слика, па чак и појава у природи асоцира на потенцијално добру дефиницију или постер на вукајлији, замислиш се како би гласило, колико би лајкова било, па, можда чак, дође и у одабране...

Razmišljao je, kolebao se, čak osuđivao sebe. Tražio je milion i jedan razlog da je opravda. I ništa! Ništa nije moglo da pojasni, kako se onakva ribetina, svojevremeno vlasnica najboljih nogu u gradu, pretvorila u vanbračno dete Gorice Popović i Lepog Bore. Seća se vremena kada je jela Cezar salatu i pila ceđenu pomorandžu, a sada jabuke jede samo u piti.

Vratiše se na trenutak slike prelepog, glatkog venerinog brega, na čijem mestu se danas nalazi zapuštena mračna Amazonija, prekrivena Kilimandžarom sala! Sve ove godine tešio je sebe da je to ista ona žena koju je oženio, vodio je ljubav sa njom kao i prvog dana, uprkos tome što je u krevetu češće u ustima imala batak ili svinjsku kolenicu, nego njegovog davno zanemarenog vršnjaka. Uspevao je da je izvuče iz frižidera i namami u krevet, jedino ako bi po sebi namazao neku namirnicu. Najviše je stimulisala svinjska mast, za nju, svemogući afrodizijak! Ipak i to je trajalo kratko, uvek se brzo vraćala svojoj najvećoj ljubavi, najvernijem ljubavniku…frižideru!

Sve joj je pružio, a jedino što je želeo je da bude lepa. Zaposlio je kućnu pomoćnicu, dadilju, kuvaricu i služavku. Mogla je po ceo dan samo da se bavi sobom. Ali ne! Potpisavši venčani list, dobila je ulaznicu za zemlju De(m)beliju! Ohrabrenje je dobila u prijateljicama koje poštuju istu ideologiju. Smatraju da su svoje obavile…rodile su dete i šta bi on više? Nije lako biti majka! Neopranih kosa, povećih brkova, umazanih raznim vrstama masti i šećera, u uflekanim majicama, davale su podršku jedna drugoj, ne nadajući se da bi nečijem mužu kad-tad moglo da prekipi, kao što su one odavno prekipele na sve strane!

Čvarci ili razvod? Da zakolje skota i posluži je debelim huškačicama? Čak i za njih bi to bilo previše masnoće. Barem će spasiti ono mučeno dete od gladi, jer mu je onomad pojela i Pavlovićevu mast! Ili jednostavno da pobegne glavom bez obzira, dok i njega, u naletu depresije ne pojede… Odlučio je, otići će!

Poskakaše komšinice u njenu odbranu! Reči "hormoni", "porođaj", "godine", "genetika", poleteše kao otrovne strele prema njemu! Ona, ucveljena, sa zabodenom kutlačom u kantu Eurokrema, koji je prelila sladoledom i šampitom, nezadrživo briznu u plač. Možda bi ustala i pobegla u sobu, da joj se zadnjica nije zaglavila u dvosedu. Odlazeći, dugo za sobom čuo je uzvike kao što su "Površni, bezosećajni skot!" kao i "Šta je pedes’ kila viška?"…

Narednog jutra, posle mnogo godina, probudio se pored žene oprane kose, bez i jedne suvišne dlake, koja je mirisala na sveže orhideje…nasmejane i vedre, a umesto doručka, u usta je stavila nešto drugo. Bilo je jasno, ulaznicu za zemlju De(m)beliju, ona sigurno neće dobiti!

Najgora uvreda koju možete da uputite jednom bubnjaru.