11-o nepisano pravilo. Nepisano iz razloga što za njega nije bilo mesta na prednjoj strani kamene ploče, a na poleđini bi bilo isuviše neprimetno, pa je stoga prenošeno kroz generacije usmenim putem, iliti s kolena na koleno.
Elem, ono što je karakteristično za 11-u zapovest jeste njena sveopšte primenjivost na sve i svja, kao i to da se ona, kroz vekove, prilagođavala razvoju civilizacije, išla u korak s vremenom, pa se i danas odlikuje izuzetnom konciznošću. Takođe, može se reći da je u jedanaestoj zapovesti sadržano i prethodnih deset, pri čemu nijedna od njih nije izgubila na svojoj sadržajnosti i značenju.

Ovaj postupak je jedan od najbitnijih prilikom lečenja pacijenta u državnim zdravstvenim ustanovama, zapravo bez njega ne bi ni bilo lečenja.To je jednostavno proces koji mora da traje prilično dugo (ukoliko niste odlučili da izdvojite sve pare za jedan pregled u privatnoj klinici).Kao što je svima poznato, naša država je država redova i kolona ljudi koji celog života nešto čekaju, pa zašto ne bi i na lečenje čekali.A važno pravilo glasi da što je bolest opasnija, naravno duže se čeka na taj čuveni pregled.Mada postoje i oni ekstremni slučajevi, jedan isitnit ćete pročitati u primeru.

Sveto slovo veze. Pravilo koje potvrđuje onu narodnu - "I nad popom ima pop."

U svijetu u kome ti svakodnevno pod nos poturaju jednakost i ravnopravnost, stvari stoje malo drugačije. Primus inter pares nije prvi među jednakima koji bi rado svoju poziciju prepustio drugima, već neko ko se za to mjesto zakačio kao mačka za plafon. I ne pušta. Ako si pametan, prepoznaćeš intenzitet moći pojedinaca koji utiču na tvoje mjesto pod suncem i rangiraćeš ih od najslabijeg ka najačem. Šta je, ne trpiš autoritete? Gore po tebe.

Hijerarhija mora postojati.

Ljudska teritorija se deli na cetiri zone:
0 - 50 cm Intimna zona (ovde se svadjamo i volimo)
0,5 - 1,3 m Licna zona (ovde pricamo o poverenju)
1,3 - 3,75 m Drustvena zona (Vas drustveni zivot: posao, prijatelji)
3,75 - 8 m Javna zona (ovde drzimo predavanja, nastupamo...podijum...)

Savršen izgovor za ostajanje kod kuće, bilo da je istinit, bilo da je sav seks u tome što ste sjebani, jer vas onda niko neće zvati da pita da li vam je dobro i da li treba da dodje da vam napravi sendvič i skuva kafu. Onda spustiš slušalicu, zapališ pljugu i osetiš slast mizantropije...ili već nečeg drugog...

Vid ponašanja koji bi po nekom nepisanom pravilu trebalo da ima svaki sportista, profesionalni - neprofesionalni, svejedno. Sinonim poštenju. Prilika da ispadneš ljudina, što će kasnije ceniti.

Sportski gest može da bude svašta, ne samo u sportu nego i inače u životu. Nije samo to ako daš protivnicima loptu i stranu bez sudijinog bacanja novčića. Nije ni ako častiš za nešto što sitno što si uradio. Sportski gest je nešto što se teško može opisati rečima. Neka mnogo dobra osobina. Nešto......e jebemliga šta.

Kako god i šta god to bilo sportski gest, i koliko god ga ima...... IPAK JE SUDIJA PEDER!

Osoba trazenija od Ratka Mladica i to u cilju"naci cu ga ja kad-tad da mu se na*ebem majke". Autor svih zakonika po kojima nista sto ne moze poci naopako-poci ce, zakona i pravila koja usporavaju sve radove i volju, dovode do ocaja i ludila, kao i proizvodjac svih normi i odredbi koji su uzrocnik mnogobrojnih zivotnih frustracija.

Stefani-Mackice

Pojavila se još jedna u nizu netalentovanih, umišljenih osoba koja misli da zna da peva,s tim što za razliku od onih likova koji umesto spota stavljaju svoje slike (da bi mi, obični smrtnici koji ne posedujemo njihove glasovne sposobnosti,znali kome se to tačno divimo) ona ima i svoj extra-šiki-full spot u bazenu,pa je zato još veća faca.A ne zna se da li je gori spot ili tekst pesme.

"Hej mačkice, hajde da se stežemo,najbolje momke oko nas mi da vežemo,vodićemo ih kroz pakao i raj,pravilo je jedno-gledaj ali ne diraj!"

Najbolji drug onog koji vozi kola. Nepisano je pravilo da upravo on zauzima mesto namenjeno suvozacu. Odstupanja se mogu desiti iskljucivo, ako je ispunjen bar jedan od sledecih uslova:
-da je pozadi guzva, a neko iz guzve ima preko 94kg i dobija kvalifikaciju da izvornog suvozaca prebaci u drugu ligu
-da diler treba da se preveze do sigurne kuce po robu, pa zbog brzine obavljanja manevra, zauzima poziciju autohtonog suvozaca
-da se suvozac svojevoljno odluci za trensfer pozadi, jer se tamo izvrnula pijana klinka
-da vozac vozi oca mu negde, pa ovaj zauzima pol poziciju

Drugi naziv za numizmatičare važećeg novca. Klasični numizmatičari ih neopravdano preziru. Toliko da su taj prezir preneli i ostalim ljudima. Ali neopravdano ili što bi advokati rekli: neosnovano. U potrazi za važećim novcem zaviriće često i u sudove. Najčešće će čekati u svojim kancelarijama ljude koji poseduju važeći novac i ne znaju da ga pametnije utroše. Predaju ga advokatima a ovi u znak zahvalnosti prirede im predstavu u sudnici. Ovi numizmatičari savremenog novca su dobri poznavaoci novčanica. Pravilo je da novčanica sa više cifara na apoenu više vredi. Metalni novac ništa ne vredi.

Neko je resio da malo zajebava ljude pa tako ubedjen da ce maltretiranje ljudskog mozga dovesti do evolucije smislio je jednacinu.Tako u skoli dobijes jednacinu sa jednom nepoznatom i sada ti se pitas zasto uopste neko mora nesto odnekud da izostavi ali sta ces...tako je to,za sve mora da ima pravilo.I kada mislis da je kosmar prosao ulece jednacina sa dve nepoznate...svejedno jednacine ne treba uzimati za ozbiljno jer poducava da sve resavas sa odredjenom dozom sumnjicavosti.Idem da se napijem..da li da se napijem?Ako popijem gajbu i plus litar votke sta dobijem?RaZVOD :)

Pravilo koje se javlja u svim zemljama na balkanskom poluostrvu:
Dok te smatraju normalnim niko te ne zarezuje za suvu šljivu jer vide da si kao normalan, samo kažu "Ma idi, nema ništa od toga, nisi normalan". E, kad poludiš ali stvarno, ono kao kvrcne ti nešto u glavi ili padne roletna na oči i slično - odjednom te svi shvataju ozbiljno jer vide da nisi normalan i onda kažu "Ma u redu, sredićemo to" a u sebi misle "U jebote, ovaj definitivno nije normalan - moram ovo da mu sredim". Malo je paradoksalno, trebalo bi da bude suprotno, bar po mom mišljenju.

Jedna od mnogih narodnih izreka, koju je život demantovao. Da je stvarno tako, većina bi imala patku do poda.

To je apstraktna stvar koju svako od nas poseduje u različitoj meri.

Bilo koji čaj koji ti sprema baba, za lečenje upala grla, pluća, sinusa, mozga, zglobova i ostalih oboljenja.Nepisano pravilo je ni jedan nema lep ukus. Najčešći sastojci su med, luk(i crni i beli), orasi, u kombinaciji sa travama odvratnog ukusa sa komšijine livade. Očaj, takođe može biti i bilo koji socijalni čaj, čija kesica nema čak ni kanapčić, pa moraš kašičicom da je juriš po šolji, a kad je izvučeš iscureće ti litar vode iz nje na putu od šolje za čaj do kante. Za razliku od prethodnog, uz ovaj čaj možeš da jedeš Očajne kolutiće.

Uzvik ojađene (izgubljene) strane na sudu. Iznervirani gospodin, posle izrečene presude, dobija crvenu boju u licu, ruke počinju da mu podrhtavaju, a srce počinje da lupa jadnom čoveku u ritmu brzih gitarskih rifova kao u pesmi ''Paranoid''. Posle hitna pomoć stupa na scenu i odnosi nesrećnu personu u rasklimatane krevete iz Prvog svetskog rata, odvodeći ga u još veće troškove od onih advokatskih.

Dok je u JNA bila zabranjena tuča, kao i svaki vid nasilnog fizičkog kontakta između starešine i vojnika prašinara, ovo je bio jedini legalan način da se čvarku visoke klase najebeš majke i to pred celom kasarnom.

Sam čin oficirske kocke podrazumevao je skidanje uniforme da se ne zna čin, okruživanje vojnicima iz cele kasarne i prikrivanje učesnika same borbe od znatiželjnih očiju visokih oficira.

Tuča je prolazila u apsolutnoj tišini i bez navijanja dok bi gubitnika sklanjali sa strane i polivali vodom dok ne dođe sebi, a pobednik je ćutke oblačio svoju uniformu i šeretskim osmehom odlazio sa mesta događaja dokazavši svoju teoriju da je on u pravu i time pobedio u raspravi.

Jedino pravilo oficirske kocke je bilo da nema udaraca u lice,da se ne bi primetila pizdarija kod dežurnog oficira što je moglo da dovede do posledica koje bi bile skidanje pertli, oprtača, činova i kokarde sa automatskim slanjem u vojni zatvor sa produžetkom vojnog roka na onoliko dana koliko te komisija oficira rebne. A u nekim slučajevima čak i vojnog suda ako ima težih telesnih povreda ili ne daj bože preloma.

Samo ime kaze o cemu se radi. Obicno se radi o dugackoj drvenjari sa centralnim hodnikom i sobicama za po dva radnika sa leve i desne strane. Danas su ove stracare zamenili metalni kontejneri.
Zaostavstina koja je ostala iz vremena socijalizma, kad su masovno pravljeni stanovi solidarnosti. U njima su spavali radnici na gradnji. Po zavrsetku radova i odlasku radnika, nepisano je pravilo bilo da se u te barake odma useli sav sljam iz blize i dalje okoline. Drustvo je bilo raznoliko, od samozvanog pesnika alkoholicara do omanje ciganske cerge. Ziveti pored takvog komsiluka je bilo sve, samo ne dosadno...

Ovo nije predlog za večeru, niti dvoumica šta ima više vitamina B, niti šta treba da bude jeftinije. Ovo može da bude zamena za poznatu retoričku pitalicu "Kokoška ili jaje?". Priča o pivu je stara isto koliko i priča o hlebu. Smatra se da je pivo rezultat slučajnog otkrića, i da je dobijeno tako što su loše spremljena zrna žita povukla vlagu i uz pomoć sveprisutnih divljih kvasaca podlegla fermentaciji u smesu koja je preteča današnjeg piva, tzv. "tečni hleb". Prvo pivo se pravilo od ječma i pšenice, a tek sa Bavarskim zakonom o čistoći piva (1516.god.) naloženo je da se pivo pravi od ječma, hmelja i vode.

Rečenica koju na rođendanima izgovaraju uglavnom roditelji slavljenika. Ostala deca, čim je čuju, već počinju da se komešaju, polako skupljaju svoje stvari i sakrivaju polomljene figurice po ćoškovima. Svi znaju da sledi ono čuveno pravilo da posle torte kreće svako svojoj kući. Nakon otpevane rođendanske pesmice, adrenalin opada u velikim količinama. Najgori mogući slučaj je kada još i torta bude kulinarsko rasulo, ona od orasa i domaćeg pekmeza, ili slično, takva da bi čak i debela svinjčuga, od 167 kila, doživela zaprepašćenje čula ukusa i izvršila atentat na sopstvenu figuru, izjedanjem vlastitih udova.
Ali čak i pored toga, nema onog ko nije voleo rođendane!