Kad ti drugar Jesa trazi da mu vratis onih 500 dindzi sto ti je "pozajmio" dok si trkeljao dzepove pred sankom u petak...

Direktan nož u srce prosečnoj srpskoj udavači. Težak psihički nokaut, nakon kojeg joj sledi par meseci naporne rehabilitacije, sa mogućnošću ostanka vidljivih mentalnih posledica. Dan kada omiljeni glumac/muzičar/sportista objavi celom svetu da navija za pogrešan tim ostaviće trajan pečat i neizbrisiv trag u njenom dotadašnjem samačkom životu.

Sati i sati, koje je zbog njega provela pribijena uz televizor, postaće samo daleka prošlost iz koje će izvući važnu životnu pouku - Muškarci su svinje kojima ne treba verovati! Ej, pa ona je svake noći na počinak kretala sa njim u mislima, a budila se sa Sredozemnim morem u gaćama, ona je svoj cvet mladosti čuvala samo za njega (a ne zato što ga niko drugi nije hteo, kako priča ona kurva Rada po komšiluku), a on joj tako okrutno preko medija saopštava da voli da ga prima u dvojku. Svinja muška flafičasta, čitav svet joj je srušio jednim nadasve sebičnim potezom!

Ipak, život teče dalje, a ona će morati da suzbije u duši bol, protiv kojeg ne pomažu tablete, ni sav alkohol i da mu javno napiše koliko ga je volela, a nije ga prebolela.

Najveća zabluda iz mog detinjstva je da su moji roditelji narkomani.
Bila sam ubeđena da su držali drogu u kuhinji, među začinima.
Jednog dana sam se okuražila i poverila starijim drugaricama.
Rekle su mi da je iznesem u dvorište. Bila sam oprezna, ponela sam i flašu vode i tri čaše(prema instrukcijama).
Rastvorile smo po kesicu droge i hrabro popile (one su znale "proceduru" drogiranja).
Bilo je slatko.

Ispostavilo se da je to vanilin šećer, proizvođač DROGA, Portorož!!!

Drugi naziv za lije ko iz kabla.Toliko pada kiša da su ulice pune vode,ljudi se spašavaju ko da je apokalipsa,a autobusi GSP-a su puni da je prava umetnost uću u njih.

To su one fore i događaji koje svi prepričavaju, i svi se kunu da znaju nekog ko je to uradio, ili nekog ko zna nekoga ko je to uradio. Obično to niko nije uradio, ali ako ih pitaš jel znaju nekog, obično su to uradili neki likovi pre 2-3 generacije ili iz neke druge škole.

Način odgovaranja učenika-optimiste,kad ne nauči gradivo.

Rečenica koju izgovara kladioničar shvativši da je "pao" na tiketu jer njegov tim ne vodi na poluvremenu, kako je inače tipovao(iako se pita da li će taj tim uopšte dobiti utakmicu)

Iskonska polovnjača na rasponu između dvadesetih i tridesetih godina, seks simbol autobuskih stanica u zemljama bivše Juge. Zlatna sredina na više nivoa: niti dovoljno lepa da bi se mogla okarakterisati prepičkom, niti pregolem garib da se ne bi mogla posle dva-tri piva bogougodno oplesti. Ofarbana u plavo, ne baš tako lepih zubi, izbačenih sisa kroz v-izrez tigraste majice, domaćinskih jedrih dojki i vešto uvučenog stomaka, igra ulogu srcolomke sredovečkih wannabe jebača utegnutih u crne bodi majice sa motivima zmajeva i pokojeg lako-zaljubljivog zagorelog studenta elektrotehnike, rodom sa sela. Vekovna želja konduktera brkica sa čačkalicom u ustima, samostalnih bijeljinskih poljoprivrednika i skoro svakog vlasnika tezge na pijaci.

Od obrazovanja ima srednju trgovačku, literarni opus Paola Koelja, sva izdanja magazina Svet i Treće Oko i zbirku tekstova sa kompilacija Grand letnjih hitova 2003-će godine. Između crveno nalakiranih noktiju od nekoliko cantima, večito uglavljena slim cigareta, dok polurokćućim osmehom flertuje sa dokonim mušterijom, obilno vlažeći na old-skul švalerske fore iz osamdesetih godina, koji je brčati čiča keršme izbrusio muvajući Čehinje kad je onomad kao mlad gušter služio JNA u Dubrovniku '84-te godine. Mada, nije ni upola dronfulja kakvom je karakterišu ljubomorne žene čiji muževi samo kod nje na trafici kupuju novine i cigare. Ona je obećana svom momku, gastarbajteru iz Kostolca na privremenom radu u Vijeni. I ona ga čeka, držeći sliku u roze novčaniku, sliku lika sa počupanim obrvama, DG sunčanicama i dva'js'pet kila viška.

Radnica iz kioska je, kao i Slađa, institucija. Busevi odlaze i dolaze, a ona stoji kao sfinga, simbol erotike za sredovečne ljude koje je zlo i nesrećno vreme pregazilo, podsećajući ih na mlade Čehinje iz Dubrovnika te '84-te godine i vremena koja se nikad neće vratiti, vremena kad si mogao u parku na klupi zaspati i niko te nije smeo dirati...

Dele se na nekoliko vrsta :
1) Klasični likovi - oni iz prvih crtanih, smešni, urnebesni likovi koji ulepšavaju život, ne možeš da zamisliš život bez njih - hodajuće Šilje, Paje, Mikejvci ili Dače.
2) Anime likovi - sa poplavom japanske devete umetnosti ovo su samuraji, nindže, zen majstori koji drže murdost Bude i kompanije njegovom u malom prstu. San im je da uzmu sablju i očiste svet od zla, prvo od komšije sa gornjeg sprata.
3) Zapadni strip likovi - Od čuvenih Marvelovih, DC i ostalih stripova to su super heroji današnjice. Npr. fanovi Betmena su đubretari koji u pola noći dođu sa imitacijom Betmobila - Đubremobilom koji poplaši sve živo u kraju, rastera sve kriminalce i probudi sve ljude da podseti da ih čuva skrivena ruka zakona iz đubreta.
4) Novi dizni - fanovi Miley Cyrus i ovih novijih serija na Disney-u koji ih kopiraju. Drugi na spisku Anime Likova posle komšije sa gornjeg sprata i izrazito neshvaćeni od ostalih crtanih likova.
5) Dark gothic - mračnjaci, ponekad su toliko mračni da sve začude. Ni Betmen im nije ravan kad se pomrače jer kad se oni zamrače - zamrači se sve, sunce, dan i tebi pred očima.

Izraz koji koristimo kada želimo da kažemo koliko je nešto lepo.

Devojka koja kuca tikete. Kuca sporo. Obavezno se zove Sanja ili Mira ili Goca. Ima dvadeset i nešto godina. Studentkinja iz unutrašnjosti. Nije neka riba, ali bi je jebao, kako to već biva na svim mestima gde su žene retka pojava. Ceo dan je na udaru prekaljenih kladioničara koji su tu po ceo dan. Jedan joj stalno plaća piće, drugi joj govori da ima lepe ručice, treći je pecka lošim forama.
Pošto je danas kladionica ono što je nekada bila kafana, tako je i riba iz kladionice ono što je nekada bila konobarica. Jedini odbrambeni mehanizam koji joj preostaje jeste da prihvati to kao realnost i da bude dobra sa njima. Zato se smeška i klima glavom kad god je nešto cimaju. Sredovečni matori lisci zovu je ''mala''( mala, nađi mi Italijane na ovom tv-u.. mala, aj vidi mi da li je odložen Saute'pton..) Dok kuca tiket lokalnom dziberu, on se podboči na šalter i baca joj dvosmislene komentare tipa: ''Oće li ući moj danas, a, šta misliš, srećo?'', a dva njegova druga se kikoću za stolom. Ona odmahuje rukom u fazonu ''skroz si lud''. Dva raspala adolescenta se lože na nju i žele da saznaju njeno prezime kako bi je pronašli na fejsbuku. Tako je ona godinama u okruženju ljudi koji ništa ne jebu, a hteli bi.
Kad je vidiš negde u gradu ne možeš da veruješ da postoji van kladionice.

Kad je nekom omiljena psovka: "Puši kurac!", i kad je u stanju da tu psovku uputi svakome i po nekoliko puta, jedino moze da mu se kaze:
"Ti će mi kazeš, pa ti kurac iz usta ne vadiš."

To je košulja za koju naše očeve vežu divne uspomene. Uglavnom se hvale da su njom muvali i po 10 riba za veče. Kada kažeš ćaletu da nemaš šta da obučeš, uvek će ti je ponuditi misleći da dotična poseduje super moći, iako je to obična košulja koju su rastrgli moljci i koja je izašla iz mode pre 30 godina.

Ili iz "Dositej i njegov uticaj na razvoj prosvjetiteljske misli". To je folder u kojem čuvamo porniće. Svi imaju tako jedan lažno imenovan folder, gdje kriju porniće od mladjih i starijih ukućana. Bitno je da je dug i nerazumljiv naslov i da zvuči jako dosadno i smorno.

Biti neocenjen iz predmeta u kome ne postoji ocena. Štaviše, neocenjen može neko biti samo na polugodju jer na kraju to nema smisla (navodno). Još jedan veoma zanimljiv zakon, koji je odmah pored onog u kome stoji da 84 neopravdana je dozvoljeno ali ukoliko predjete u 85 dobijate ukor direktora!

Posebna vrsta Afroamerikanca, ustvari on i nije Afroamerikanac jer njegova čamuganština je prejaka da bi živeo uobičajeno, imao porodicu, šljakao i bio klasičan član društva. On nije ni crnja iz bleksploitejšn filova iz sedamdesetih kojem se močuga neslućenih razmera diže samo na ženke bele puti. Nije da je njegova močuga manja, može da bude samo još veća i još neslućenija.
On je dete sa ulice, ulica ga je othranila i naučila životu. On nije samo crne puti i ponosan na svoje poreklo već je crnji od uglja iz Kolubare kombinovanog sa obrazom bivših vlasnika pre poništavanja privatizacije. Svoj prvi kvoter je pretvorio u polutku sa šest godina da bi imao da jede hleba, i tada je otprilike shvatio da je njegov poziv u životu da bude čamuga. Nosiće samo najteže platinaste sindžire oko vrata, voziće samo najmoćnije pastuve modenske izrade, imaće samo najmoćnije ozvučenje u kolima koje je uvek pojačano do daske, jebaće samo najrasnije čamuganke koje su isto tako čamuga kao i on.
Takođe sastavan deo svakog čamuge je njegova ekipa ostalih čamugana, takozvanih podržavajućih čamuga. Oni su tek u treningu da postanu trve čamuge i tu su da ga podrže u svemu, da mu odgovore kad im kaže "Moje čamuge". Ali on ipak bira da svoje bitke bije sam jer tako ga je ulica naučila, da nikome ne veruje. Još jedna zanimljiva stvar je da čamuge obožavaju da nose belu garderobu i time ističu ponosno svoje čamuganstvo.

To je naizgled mirna devojka, čiji roditelji smatraju vrhuncem uspeha to što im ćerka odlazi na studije u Beograd. Ona je štreber, da bi upala na budžet i dobila mesto u domu. Svaki položen ispit slavi cela familija, kao da je otkrila lek protiv side, ili vremeplov. Uglavnom se druži sa studentkinjama koje takođe nisu iz Beograda, jer ni sama sebi ne sme da prizna da ima kompleks od devojaka iz glavnog grada. U početku je izgubljena, ali se vrlo brzo zaljubljuje u Beograd. Bolji je student od većine Beograđanki, jer mora da zadrži mesto u domu. Noćni život joj se posebno dopada, ali po stajlingu se uglavnom vidi da nije živela u gradu, ali je ona ubeđena da se super skockala. I, nema teoretske šanse da joj objasniš da to nije kul.

Nešto što se vidi unapred jer pogled iz aviona predviđa nešto u šta se nesvesno upuštaš zbog identifikacije sa okruženjem. U životu je najbolje biti na distanci, tada se najbolje vidi.

Najčešće su u pitanju četiri lika, mada ima reklama gde su dvojica, a najređe trojica.

Uglavnom su relativno normalne građe, za razliku od nabildovanih drvoseča, vatrogasaca, sportista i metroseksualnih, polufeminiziranih likova sa prodornim pogledima, koji su provejavali kroz takve reklame pre par godina, a dan danas se mogu videti u reklamama za brijače, kremice i razne druge proizvode za negu muškarca.

Iako na prvi pogled deluje da je to pomak ka manjoj iritantnosti, nije.
Sam pokušaj da se napravi reklama sa običnim, kul likovima iz kraja, koji vole fudbal, bace stonać na gajbi jednog od njih, ljušte roštilj na nekoj poljani, gledaju fudbal u pabu ili bleje na kauču da vide gol svog omiljenog kluba iako im se piša do jaja, potpuno je neuspeo i deluje izveštačenije od grandove pevaljke koja voli iskrenost i kao jedinu manu navodi preteranu veru u ljude.

Da, nisu baš sveže obrijani, frizura im nije nameštena pod konac, isto kao i meni ili većini vas, garderoba im je potpuno obična, normalna, uz neki detalj koji prati boju voljenoga kluba ili reprezentacije. Jeste, često je jedan od njih malo deblji, trapavi ortak koji bi trebao da bude onako gotivan i da doda šmek realnosti u reklamu, a opet sve to iritira i deluje izveštačeno.

Da l’ je u pitanju to što to deluje isuviše kežual, tako da je obrnulo krug pa se stiče dojam usiljenosti ili je možda u pitanju to što oni nisu takvi likovi u stvarnom životu, a kao glumci su go kurac, pa ne mogu da dočaraju tu atmosferu gledanja fudbala sa ortacima. Možda je i sam scenario nekako nadrealan, ortaci ’vataju pivo pre pičke, imaju televizor u frižideru i klonji, pri pomenu čipsa sa ukusom bele vešalice prave face kao da će da jedu pravu belu vešalicu, nekoliko sekundi pre gola počnu da se cimaju nešto kao epileptičari, bacaju taj čips po sobi kada padne gol ili možda čak i to što i ne deluju kao da su ortaci uopšte, nego se baš vidi da su četiri lika koja se prvi put vide u životu, sve je to dovelo do toga da su reklame za pivo totalno sranje i rame uz rame sa reklamama za deterdžente, iako je u njih uloženo daleko više i traju duže.

Izbacite likove iz reklama, stavite samo ime piva na jednobojnoj pozadini i to dve do tri sekunde plafon i prestanite da nas nervirate. Ionako reklama ništa ne znači ako vam je pivo sranje.

Poređenje koje se koristi da pokaže kako neka radnja ide glatko, dobro, bez ikakvih problema, da je bolje ne bi valjalo.