Radili su sklekove,
ja sam pio lekove
i voleo Puškina.

Kao juče sećam se,
jedne male iz petog be.

Gajio sam nadu,
al ode za kanadu
i tamo se udade.

Blejd četiri jebe mačem
na basamcima nekad plačem.

Čiča Dražo šta da radim
Ne znam sine jebigaa.
Venerične bolesti.

On ume bolje od tebe. On ume mnogo bolje od tebe, zato neće dozvoliti da ti uradiš svoj deo, već će ti ga oteti iz tvojih nespretnih ruku. Košarkaškim rečnikom, on je all round igrač. Oskar Robertson u njegovoj tripl dabl sezoni. U isto vreme može da bude i nadrkani oficir, ofucana šuplja cokula, prima balerina, nespretni pandur, hiperaktivni klovn na dopu ili zen Deka Papučić, koji prepun životnog iskustva savetuje praznoglavu Nanulinu da ne pere dupe u uzburkanom moru. Ako igra fudbal, centrira sam sebi, jer ništa ne prepušta slučaju. Njegov id u dodiru sa spoljašnjim svetom, stvara tetraekstrahiper ego.

veoma kontraverzna recenica koja se primenjuje kad se igra zmurke.....znaci da neko moze da se zapljune i iz daleka ali ne funkcionise kod svih....ako si jaci od ovog sto zmuri onda imas sanse al ako si slabiji dobices samo odgovor da to ne vazi i mozda samarcic ako se zakomplikuju stvari

- Kazemo kada vidimo zgodnu devojku, gotivnu osobu, dobar auto, ili krajnje praktican predmet koji bez teskoca sluzi potrebi za koju je napravljen (upaljac):
(obicno ovaj izraz razumeju samo muskarci)

Kad Wuk Karadzhitcsh prvo počne da od muke centrifugira u grobu zbog kvazi pravopisa internetskih klinaca (web kids), a autori i komentatori ne prestaju da vrte nove besmilice na tu temu i to takvom brzinom, da Wuku ne preostane ništa drugo, nago da se katapultira iz groba kako bi našao svoj mir bar u svemiru.

Obično preko telefona a danas sve više i "Skype"-a bilo ko od familije urla na slušalicu ili mikrofon kad priča sa rodbinom iz neke dalje zemlje, iako ti 100 puta ponoviš da su veze iste, i da sasvim normalno čuje...

Pandan nekadašnjim ratnim saborcima koji su se zajedno držali i pomagali se međusobno u teškim situacijama zadatim ratom.
Saborci iz Guče su ekipa koju si upoznao na saboru trubača, pošto su te mortus pijanog i unezverenog pronašli kako ležiš u budžaku iza šatora gde si otišao da pustiš pevcu krv posle Bog zna koliko unešenog piva (i rakije) u sebe. Saborac te je pronašao jer je i on krenuo u isti budžak da pusti zmiji suzu ali je bio manje odvaljen i pribran da pozove ostatak svoje ekipe da te odnese do svog kamp šatora i pruži prvu pomoć u vidu 'ladne vode i surutke koju su radi preventive poneli sa sobom.

Neočekivani uspeh u nečemu. Situacija u kojoj niko, ali baš niko, pa ni sam čovek koji se u toj situaciji nalazi, ne očekuje uspeh.

Reči, kojima osporavamo nečiju inteligenciju, bez obzira na njegovu neosporno dobru memoriju.

Pleska, šamar.

Visokoprofilne promoterke. Oni uveličavaju nebitne događaje svojim prisustvom.

Sintagma koja se poslednjih godina može čuti prilikom pominjanja svih manifestacija čija je opravdanost organizovanja diskutabilna i gde se grupa glumaca super-popularnog filma koristi kao mamac za povećanje posete. Nema veće proslave niti godišnjice nekog objekta kulturnog i nekulturnog karaktera u srpskim gradovima koje svojim učešćem nisu na viši nivo digli upravo članovi filmske ekipe ovog kinematografskog popušaja.

Pritom ekipu glumaca nikada ne predvode oni na koje narod prvo pomisli i koje bi neko možda i imao razlog da vidi, poput dva glavna lika filma što su uvek sprečeni usled tabloidalne prezauzetosti. Isto važi i za one dve vrh ribe zbog kojih bi vredelo doći i na svečano otvaranje renovirane bravarske radnje. Jebote, čak je i Viktoru Saviću trulo da bude deo ove promoterske družine.

Ne, glumci iz filma Montevideo su neki nebitni članovi filmskog fudbalskog tima, poput dobroćudnog debelog golmana, levog beka nezapamtljivog lica i trećeg štopera koji je imao manji honorar od statiste. Na njihovom čelu je po pravilu onaj retardirani klinac-narator, bolno tužnog glasa, kojeg kada vidiš na platnu kažeš "jaaaaoooo, jadničak", a nakon što primetiš da su mu uživo obe noge čitave poželiš da obuješ stare martinke i da ga vratiš u ulogu.

Divan sunčan dan, nigde oblačića. Opušteno šetate ulicom daleko od zgrada i drveća. Od jednom vas kapljica pogodi u nos/čelo. Geldate ka nebu ali tamo i dalje ni jednog jedinog oblačića. Psujete u sebi: "Mora da je iz aviona mamu im j***m, napili se dž viskija i šampanjca pa samo pišaju.

Izraz kojim se opisuje prvi, a nekada i drugi dan menstruacije.

Pokušava na sve moguće načine da se izvuče iz usrane situacije potpuno svestan da je sam sebe u nju uvalio. Pokušaš da nešto izmuvaš, izgubiš oslonac i sedneš u govna. Jebiga, kad već sereš okolo uhvati se barem rukama za njušku na opancima da ne izgubiš ravnotežu.

Telo koje ima neverovatno veliku početnu brzinu, gotovo identičnu kao i prosečnu. Kako je krenulo tako se i zaustavlja. Putanja mu je u većini slučajeva pravolinijska pa moralo i glavom kroz zid da bije. Ko te pita kad muka natera.

Izvršiti neku radnju bez imalo okolišanja. Onako samouvereno i bez straha od posledica.

Čovek sa najvećim mogućim stepenom mogućnosti za nacionalno potpaljivanje. Niko ne zna da li je on Hrvat, Musliman ili Srbin. On može da potpali koga oće i kad oće i uživa u tome.

Kada osoba koju pitate pita šta je to što je pitate iako je u stvari čula, ona ipak pita iz navike. Ne sumnjivo osoba koja pita bude smorena pa ne ponovi pitanje onda odjednom upitana osoba odgovori na pitanje koje nije čula.

Obicno se zove Marija Rosa ili tako nesto. Ona se rodi, logicno. Na rodjenju je daju nekoj seoskoj vracari ili travarki da je odgaja, jer glava porodice obicno pizdi sto se rodila cerka,a ne sin. Tako da oni zamene decu. Ona tako zivi u blazenom neznanju,bere cvece,lovi pastrmke i veze goblene koje prodaje na buvljaku...Tamo negde oko 17og rodjendana upoznaje sina najlovarnijeg coveka u kraju (a obicno je to ona beba sa kojom su je zamenili). oni se zaljube i on nju uglavnom deflorise na poljani ili kod potoka,zaklinju se na vecnu ljubav i tako to...E sad,prica ne bi bila prica kad bi njima dali da se vencaju. Onda se neko seti da ih razdvoji uz buljuk suza,slina i slicnog. Prica takodje mora da se,sem u selu, odvija i u gradu-predlazem MEhiko siti. Ona dodje u grad(cesto trudna,al cale ne zna da ce biti cale), i tamo zivi u socijalnom stanu i snalazi se ko riba u vodi u gradu iako pre toga nije znala ni sta je uticnica za struju. Kad rodi dete, mali/la obavezno mora da se zove po caletu,jer suprotno "ne bi bila fora". Posle neznamkoliko vremena,neko iz tabora Zle Porodice (njene porodice) je vrbuje i ona pocne da radi u porodicnoj firmi, iz vezenih 'aljina pocne da nosi napicene kostime i stikle od 12cm, radi i u Wordu i u Excellu, govori deset svetskih jezika, i sprema doktorat iz nuklearne fizike,ali jebiga...ona i dalje pati za Hose Miguelom Korkuerom del Toresom koga, iako pati za nasom glavnom likusom,nista ne sprecava da krese naokolo. Zatim se oni nekoliko puta pomire i rastanu, jer se tu umesa neka odvratna bicarka koja hoce glavnog baju samo za sebe. Da sad ne bih smarala,na kraju (obicno oko 1000. epizode oni se vencaju u crkvi uz blagoslov virhensite del gvadalupe),ona nosi vencanicu kojom mozes pet puta obmotati zemljinu kuglu,nasledi kes i sva srecna odlazi sa svojim dragim ko zna gde.

Hvala Bogu skoro svako od nas iz Srbije ih ima. U vecini slucajeva smo mnogo vise vezani za njih nego za one koji zive na par kilometara od nas. Jedan od razloga je sto ih ne vidjamo cesto pa imamo manje prilika za medjusobno olajavanje a drugi razlog je sto uvek daju devize. Koliko toliko...