Nešto što se vidi unapred jer pogled iz aviona predviđa nešto u šta se nesvesno upuštaš zbog identifikacije sa okruženjem. U životu je najbolje biti na distanci, tada se najbolje vidi.

Najčešće su u pitanju četiri lika, mada ima reklama gde su dvojica, a najređe trojica.

Uglavnom su relativno normalne građe, za razliku od nabildovanih drvoseča, vatrogasaca, sportista i metroseksualnih, polufeminiziranih likova sa prodornim pogledima, koji su provejavali kroz takve reklame pre par godina, a dan danas se mogu videti u reklamama za brijače, kremice i razne druge proizvode za negu muškarca.

Iako na prvi pogled deluje da je to pomak ka manjoj iritantnosti, nije.
Sam pokušaj da se napravi reklama sa običnim, kul likovima iz kraja, koji vole fudbal, bace stonać na gajbi jednog od njih, ljušte roštilj na nekoj poljani, gledaju fudbal u pabu ili bleje na kauču da vide gol svog omiljenog kluba iako im se piša do jaja, potpuno je neuspeo i deluje izveštačenije od grandove pevaljke koja voli iskrenost i kao jedinu manu navodi preteranu veru u ljude.

Da, nisu baš sveže obrijani, frizura im nije nameštena pod konac, isto kao i meni ili većini vas, garderoba im je potpuno obična, normalna, uz neki detalj koji prati boju voljenoga kluba ili reprezentacije. Jeste, često je jedan od njih malo deblji, trapavi ortak koji bi trebao da bude onako gotivan i da doda šmek realnosti u reklamu, a opet sve to iritira i deluje izveštačeno.

Da l’ je u pitanju to što to deluje isuviše kežual, tako da je obrnulo krug pa se stiče dojam usiljenosti ili je možda u pitanju to što oni nisu takvi likovi u stvarnom životu, a kao glumci su go kurac, pa ne mogu da dočaraju tu atmosferu gledanja fudbala sa ortacima. Možda je i sam scenario nekako nadrealan, ortaci ’vataju pivo pre pičke, imaju televizor u frižideru i klonji, pri pomenu čipsa sa ukusom bele vešalice prave face kao da će da jedu pravu belu vešalicu, nekoliko sekundi pre gola počnu da se cimaju nešto kao epileptičari, bacaju taj čips po sobi kada padne gol ili možda čak i to što i ne deluju kao da su ortaci uopšte, nego se baš vidi da su četiri lika koja se prvi put vide u životu, sve je to dovelo do toga da su reklame za pivo totalno sranje i rame uz rame sa reklamama za deterdžente, iako je u njih uloženo daleko više i traju duže.

Izbacite likove iz reklama, stavite samo ime piva na jednobojnoj pozadini i to dve do tri sekunde plafon i prestanite da nas nervirate. Ionako reklama ništa ne znači ako vam je pivo sranje.

Poređenje koje se koristi da pokaže kako neka radnja ide glatko, dobro, bez ikakvih problema, da je bolje ne bi valjalo.

Radili su sklekove,
ja sam pio lekove
i voleo Puškina.

Kao juče sećam se,
jedne male iz petog be.

Gajio sam nadu,
al ode za kanadu
i tamo se udade.

Blejd četiri jebe mačem
na basamcima nekad plačem.

Čiča Dražo šta da radim
Ne znam sine jebigaa.
Venerične bolesti.

On ume bolje od tebe. On ume mnogo bolje od tebe, zato neće dozvoliti da ti uradiš svoj deo, već će ti ga oteti iz tvojih nespretnih ruku. Košarkaškim rečnikom, on je all round igrač. Oskar Robertson u njegovoj tripl dabl sezoni. U isto vreme može da bude i nadrkani oficir, ofucana šuplja cokula, prima balerina, nespretni pandur, hiperaktivni klovn na dopu ili zen Deka Papučić, koji prepun životnog iskustva savetuje praznoglavu Nanulinu da ne pere dupe u uzburkanom moru. Ako igra fudbal, centrira sam sebi, jer ništa ne prepušta slučaju. Njegov id u dodiru sa spoljašnjim svetom, stvara tetraekstrahiper ego.

veoma kontraverzna recenica koja se primenjuje kad se igra zmurke.....znaci da neko moze da se zapljune i iz daleka ali ne funkcionise kod svih....ako si jaci od ovog sto zmuri onda imas sanse al ako si slabiji dobices samo odgovor da to ne vazi i mozda samarcic ako se zakomplikuju stvari

- Kazemo kada vidimo zgodnu devojku, gotivnu osobu, dobar auto, ili krajnje praktican predmet koji bez teskoca sluzi potrebi za koju je napravljen (upaljac):
(obicno ovaj izraz razumeju samo muskarci)

Kad Wuk Karadzhitcsh prvo počne da od muke centrifugira u grobu zbog kvazi pravopisa internetskih klinaca (web kids), a autori i komentatori ne prestaju da vrte nove besmilice na tu temu i to takvom brzinom, da Wuku ne preostane ništa drugo, nago da se katapultira iz groba kako bi našao svoj mir bar u svemiru.

Obično preko telefona a danas sve više i "Skype"-a bilo ko od familije urla na slušalicu ili mikrofon kad priča sa rodbinom iz neke dalje zemlje, iako ti 100 puta ponoviš da su veze iste, i da sasvim normalno čuje...

Pandan nekadašnjim ratnim saborcima koji su se zajedno držali i pomagali se međusobno u teškim situacijama zadatim ratom.
Saborci iz Guče su ekipa koju si upoznao na saboru trubača, pošto su te mortus pijanog i unezverenog pronašli kako ležiš u budžaku iza šatora gde si otišao da pustiš pevcu krv posle Bog zna koliko unešenog piva (i rakije) u sebe. Saborac te je pronašao jer je i on krenuo u isti budžak da pusti zmiji suzu ali je bio manje odvaljen i pribran da pozove ostatak svoje ekipe da te odnese do svog kamp šatora i pruži prvu pomoć u vidu 'ladne vode i surutke koju su radi preventive poneli sa sobom.

Neočekivani uspeh u nečemu. Situacija u kojoj niko, ali baš niko, pa ni sam čovek koji se u toj situaciji nalazi, ne očekuje uspeh.

Reči, kojima osporavamo nečiju inteligenciju, bez obzira na njegovu neosporno dobru memoriju.

Pleska, šamar.

Visokoprofilne promoterke. Oni uveličavaju nebitne događaje svojim prisustvom.

Sintagma koja se poslednjih godina može čuti prilikom pominjanja svih manifestacija čija je opravdanost organizovanja diskutabilna i gde se grupa glumaca super-popularnog filma koristi kao mamac za povećanje posete. Nema veće proslave niti godišnjice nekog objekta kulturnog i nekulturnog karaktera u srpskim gradovima koje svojim učešćem nisu na viši nivo digli upravo članovi filmske ekipe ovog kinematografskog popušaja.

Pritom ekipu glumaca nikada ne predvode oni na koje narod prvo pomisli i koje bi neko možda i imao razlog da vidi, poput dva glavna lika filma što su uvek sprečeni usled tabloidalne prezauzetosti. Isto važi i za one dve vrh ribe zbog kojih bi vredelo doći i na svečano otvaranje renovirane bravarske radnje. Jebote, čak je i Viktoru Saviću trulo da bude deo ove promoterske družine.

Ne, glumci iz filma Montevideo su neki nebitni članovi filmskog fudbalskog tima, poput dobroćudnog debelog golmana, levog beka nezapamtljivog lica i trećeg štopera koji je imao manji honorar od statiste. Na njihovom čelu je po pravilu onaj retardirani klinac-narator, bolno tužnog glasa, kojeg kada vidiš na platnu kažeš "jaaaaoooo, jadničak", a nakon što primetiš da su mu uživo obe noge čitave poželiš da obuješ stare martinke i da ga vratiš u ulogu.

Divan sunčan dan, nigde oblačića. Opušteno šetate ulicom daleko od zgrada i drveća. Od jednom vas kapljica pogodi u nos/čelo. Geldate ka nebu ali tamo i dalje ni jednog jedinog oblačića. Psujete u sebi: "Mora da je iz aviona mamu im j***m, napili se dž viskija i šampanjca pa samo pišaju.

Izraz kojim se opisuje prvi, a nekada i drugi dan menstruacije.

Pokušava na sve moguće načine da se izvuče iz usrane situacije potpuno svestan da je sam sebe u nju uvalio. Pokušaš da nešto izmuvaš, izgubiš oslonac i sedneš u govna. Jebiga, kad već sereš okolo uhvati se barem rukama za njušku na opancima da ne izgubiš ravnotežu.

Telo koje ima neverovatno veliku početnu brzinu, gotovo identičnu kao i prosečnu. Kako je krenulo tako se i zaustavlja. Putanja mu je u većini slučajeva pravolinijska pa moralo i glavom kroz zid da bije. Ko te pita kad muka natera.

Izvršiti neku radnju bez imalo okolišanja. Onako samouvereno i bez straha od posledica.

Čovek sa najvećim mogućim stepenom mogućnosti za nacionalno potpaljivanje. Niko ne zna da li je on Hrvat, Musliman ili Srbin. On može da potpali koga oće i kad oće i uživa u tome.