Dobro da bolje ne može biti.
Jer, kako god pogledaš, preko je bolje.
Preko grane je zapad, nekada Trst a danas EU.
Preko Dunava je bila zemlja Sovjeta, komunistički raj.
Preko Save je Vojvodina, tamo žive prečani a kažu da je njima lepo.
Preko brda bolje rađa šljiva a i bliže su gradu.
Preko ulice je ono novo naselje, imaju i igralište.
Preko puta tvojih vrata živi ona komšinica...
Ima nešto u tome, mada ima i u onome: "Mali brata rek`o, neću ovo mleko, hoću ono tamo jerbo je daleko".
- Kako je u novom stanu?
- Ih, k`o preko.
Ne troši nepotrebno reči. Ne očekuje osmeh od kasirke, ne zaviruje u frižidere, rafove i sitnice na kasi. Ne zanimaju ga cene bombonjera i alkohola sa gornjih polica. Skroman i ćutljiv, Stoji mirno i nesigurno čekajući da dodje na red, ispred njega se otvara plastična kesa i guta pola vekne belog i malo mleko u tetrapaku. Nema za bolje. Smešta blic pod mišku, otvara izandjali novčanik...Pravi se da pretura po pregradama, iako zna da novac stoji samo u jednoj, uvek u jednoj. Zavara se na tren. Čeka tri dinara kusura i primećuje prezrive poglede nervoznih Rembrantovih silueta iza njega koje čekaju red. Iz plastificirane stranice novčanika izviruju radoznalo slike bivše žene i dece koja su sad već odrasli ljudi, koji su se sad već upoznali sa životom i čiji osmesi odavno ne blistaju kao na fotografiji. Primećuje ih nestrpljiva devojka tik iza njega i razmišlja kako je na nekoga podsećaju. Možda na nekoga iz osnovne? Čovek ispred uzima kusur i uz blago dovidjenja odlazi, i ona dolazi na red. Vadi na pokretnu traku kase šampon, dezodorans, nestle, uzima cigare...U ruci drži pola integralnog hleba koji čeka da bude zapakovan. Razmišlja kako je debela. Možda i više nego debela. Mora izbaciti ugljene hidrate, pola hleba za jedan dan je i previše... Daje karticu i čeka na njen povraćaj, iza nje stoji golobradi klinac, brucoš, pun testosterona i energije, gleda devojku ispred i misli da li bi je kresnuo ili ne, nije zgodna ali je odnegovana, ipak bi, zašto ne? Pristala bi na sve, verovatno je očajna zbog izgleda...Pazaruje paštetu, majonez, jogurt, domaćica keks i pola hleba, cimer mu je žešća pederčina i ne dele ništa. Zašto bi mu ostavio polovinu hleba kad je kreten, ko ga jebe neka kupi sam sebi. Plaća, upućuje kasirki osmeh koji ostaje da lebdi negde izmedju, neuzvraćen. Nije nešto, mada - karao bi je, što da ne. Ostavlja dva dinara kusura i odlazi. Sredovečni čovek stiže na red, ovlaš baca pogled na naslovnu stranu novina i mršti se, crna hronika ga zamara, fudbal je namešten i prestao je da ga prati, dobro zna da izbori ništa neće promeniti...Doktori ubili malu Nadju. Vreme nepogodno za meteoropate. Svakog dana osvojite blic stan...Susreće ispitivački pogled mršave kasirke koja netremice zuri u njega i u pola vekne hleba u njegovoj ruci, verovatno se pitajući šta je ovo danas i kakva je nju zla sudbina poslala na zemlju da je izrabljuju po marketima za sedamsto dinara dnevno. Rezignirano pita:
- Zar ste pola čoveka da jedete pola hleba? Nećete uzeti ceo?
- Ne. Nemam sa kim da ga podelim.
Kupovina hleba u danasnje vreme postala je nauka.
Istinit dogadjaj:
26.02.2010. godine 10:07, Prodavnica Vekne&Djevreci (Da ih ne reklamiramo, jelte)
Ja: Dobar dan!
Prodavac: Dobar dan, izvolite?
Ja: Dacete mi jedan razani hleb.
Prodavac: Imamo, hoces sa 20% ili sa 80% razi?
JA: Paaaa 'ajde neka bude sa 20%
Prodavac: A da 80% bude belo ili crno brasno?
Ja: Pa neka bude crno.
Prodavac: Hoces ovaj veci ili manji?
Ja: Aman covece, daj mi jedan obican beli hleb!!! :))
Nutricionistička prevara od koje se nećete hleba najesti.
kad neko kopa nos,ti ga pitas hoces hleba...
Izreka novijeg doba koja je ekvivalentna onoj Rimskoj " Hleba i igara", sa tim što reč torrent objedinjuje igru, muziku, film...
Najgora kletva koju otac ili majka mogu da ti upute i obrnuto!
Kada dodje do toga se odricete preko novina,to znaci da vise ne priznajete jedni druge kao porodicu i imate zelju da to podelite sa drugima....
Naime,u Srbiji nijedna stvar ne moze da postane zvanicna,dok to komsiluk ne sazna i ne pocne da abruje o tome,a najbolji nacin da se nesto razglasi je preko novina ili preko lokalne obavestajne sluzbe,koja siri pricu preko svojih agenata,lokalnih torokusa.
Odricanje preko novina ne mesati sa objavljivanjem da su vam nestala neka dokumenta u "Sluzbenom glasniku"....
Naziv za inostranstvo, nastao iz naše silne želje da zavirimo komšiji preko plota.
- Bio sam preko za Novu godinu
- Gde ?
- Preko bare
- I... krave...kako su im ?
Osećaj koji, bar po meni, malo šta može da prevazidje. Naročito ako se gore pomenuti ritual obavlja vikendom u ranim jutarnjim časovima. Hodate ka kući, srećni što ste napokon došli na red u pekari od silnih penzionera koji logoruju ispred pekare od 5-6 ujutru, da bi razgrabili najjeftiniji hleb. I dok razmišljate o tome kako ste oduzeli red komšiji iz zgrade preko puta, osetite kako iz kese dopire miris vrućeg, taze hleba, što je moj deda govorio. I ko može da vam zameri ako vam padne na pamet: "Ej, štrpnjuću malo sa oba kraja". Kada uz one hrskave zvuke odlomite vruće "dupiće" od hleba, pa ih okusite, to je nešto najbliže raju, u to doba dana. Dok onako lagano, zatvorenih očiju žvaćete, zaboravite na sve probleme. Zaboravite na školu, besparicu, to što vas je devojka ostavila. Zaboravite i da ćete da dobijete prekor od ćaleta zato što ste mu pojeli omiljeno parče hleba, okrajke, pa sad ne može da maže domaći sir i čvarke na nji'. A nekako vam se i čini da dok grickate hleb na putu do kuće, mnogo brže stignete kući, nego što vam je trebalo do pekare da dodjete. Tako da, možemo reći, da za ovaj ritual možemo da upotrebimo moto iz reklame za "Milka" čokoladu, malo izmenjen, naravno. "Jedan štrp, i kući ste".
Raštiman višegodišnjim, sadističkim geng bengom koji nad njim sprovodi državni aparat, prost čovjek iz serbskog naroda, ponizni rab božiji, u nemogućnosti valjanog suprotstavljanja "Roko Sifredi" armiji, nerijetko se lati oružja iz arsenala vlastitog Jezika i njime pokuša da ponizi brojnijeg i moderno opremljenog neprijatelja.
U tome je obično uspješan kao palestinski dječak u borbi sa izraelskim transporterom ali, ponekad, uspije dati sebi oduška.
Pet godina jebavanja po državnim ustanovama. Hiljade potrošenih maraka
(dinara). Erektilna disfunkcija usljed sistematske izloženosti stresu. Krah prostate. Opadanje i propast crne džigerice. Planovi za bombaški napad. Odustajanje od planova za bombaški napad. Planovi za samoubilački bombaški napad.Najzad, državna administrcija donosi odluku da se sa najvećim stepenom Hitnosti mora prihvatiti zahtjev stranke. (Stvar koja se mogla i morala okončati za dan-dva).
Sekretarica:"Bilo nam je zadovoljstvo što smo mogli da vam pomognemo u ovoj stvari. I nema potrebe da nam se zahvaljujete, mi samo radimo svoj posao."
Prost čovjek, ponizni rab božiji: "Da vas pitam nešto..."
Sekretarica: " Kažite slobodno."Prost čovjek, ponizni rab božiji: " Radno mjesto na kojem ste sad..."
Sekretarica: " Da, šta s njim?"
Prost čovjek, rab božiji:" Da l' ste na njega došli preko konkursa ili preko pičke?"
Sekretarica:"Ma kako te nije sram..."
Spuštanje slušalice.Prost čovjek, rab božiji: " Da ga i ja jednom utjeram državi! Aj, uzdravlje kume!"
Kum prostog čovjeka, raba božijeg: "Uzdravlje!"
Pipači hleba predstavljaju dobro organizovanu kriminalnu grupu, koja deluje uglavnom u supermarketima i samoposlugama. Obično imaju preko 60 godina, ali postoje i mlađi koji su se grupi pridružili pre vremena.
Pipača ćete prepoznati po tome što pola sata zagleda u hleb i za to vreme ispipa skoro SVAKI, u cilju pronalaženja nekog posebnog, pritom misleći da se u njemu verovatno krije zlatni dukat ili neka druga dragocenost.
Molimo građane da, ukoliko primete pipača, ODMAH slučaj prijave poslovođi ili najbližem radniku u samoposluzi.
Nikako nemojte dozvoliti da uletite u verbalni sukob sa njima, jer su veoma nervozni i agresivni; da su u stanju sigurno bi vam iščupali grkljan od besa. Slučaj prepustite nadležnom organu.
Unapred hvala savesnim građanima.
Teza koju su Rimljani koristili da bi odrzali siroke narodne mase u carstvu pod kontrolom, manje vise.
Jedna od najcesce koriscenih rimskih krilatica, veoma popularna od vladajucih aparatura po celom svetu.
Razvojem mas medija i interneta dovedena je do savrsenstva, jer se odnos izmedju primene hleba i igara sve vise prebacivao na stranu igara. Igre nisu dozivele neku preteranu evoluciju, Rimljani su gledali profi borce u arenama, danasnji stanovnici gledaju borbe odabranih preko TVa i kompjutera, radio ne moze da docara sliku. Ako su bolje stojeci i novijih modela koji vise lice na plocu i zele da priblize scene sto realnije publici, skoro da se ne primeti razlika izmedju odmeravanja snaga odabranih boraca iz proslosti i ovih danasnjih.
Rim (prvi mi pada Koloseum)
Zemlja danas (Veliki Brat, Farma...)
Još se ja držim. Neću skoro tri metra pod zemlju. Džabe ti je da se nadaš, a i testament sam sastavio, pa ti je svejedno. Jelte, običaj je da se "pogača" peče kad je nekom odzvonilo, kad je bliži drugoj strani, al tvrd sam ja oraj, ne dam se ja još.
Sin: Tajooo, jesi dobro? Sedmi dan ne ustaješ, držiš li mi se?
Otac: Joj, sine, steglo me nešto, pa ne pušta...a i godine su mi već, znaš kako je...
Sin: Jooj, znam, negooo, hteo sam da te priupitam, za onaj ćup još od posle rata što si zakop'o, da se ne zadene, ne bi' ja, nego zauvar je...
Otac: Heh, to li je znači... Misliš da ja tebe ne znam? Pa pričali su mi ljudi, sve pare dade u kafanu, to li mi je naslednik? Idi na njivu pa radi, tamo pare leže, a ne boj se, neću ja jošte, neš se ti najesti pogače, da znaš!
Sin: Ali ćale...
Otac: Sikter more!
Savremena verzija čuvene rečenice Marije Antoanete "Ako nemaju hleba, neka jedu kolače". Izvedena je iz fascinantne povezanosti nemaštine u nekoj zemlji i velikih trijumfa njenih reprezentacija u najpopularnijim sportovima.
Grčka: po prvi put osvojila nešto značajno (EURO '04 u fudbalu, evropsko '05 u košarci). Nekoliko godina kasnije, drma je najveća kriza u istoriji. Država na ivici bankrota.
Španija: konačno hara svetskim fudbalom i košarkom. Čeka je grčki scenario za godinu-dve.
Italija: nakon dužeg vremena, osvojila mondijal ('06). Inter konačno pokorio Evropu. Kalčo polako vraća stari sjaj. Reprezentacija najzad ima igru i lako se kvalifikovala za EURO. Kriza kuca na vrata.
SAD: 2010. Drim tim, nakon duže pauze, povratio svetsku dominaciju. Godinu dana kasnije, zemlja na ivici bankrota.
Argentina: 1999.-2002. pogodila je najveća ekonomska kriza u istoriji, od koje se još oporavlja. Osvojila na Olimpijadi '04 zlato u košarci i fudbalu.
Nemačka: poslednja titula - EURO '96. Jedina evropska zemlja koja odoleva krizi.
Brazil: čeka titulu prvaka sveta u fudbalu od 2002. godine. Reprezentacija u gorem stanju nego ikada. Zemlja izrasta u ekonomsku super-silu.
Švedska, Norveška: više ih zanima skijanje. Najjači standard u Evropi.
I naravno, kako da zaboravim - Srbija, zemlja tenisa.
Kad glođes parče hleba koje si našao na stolu i dok slušaš kako na drugom dnevniku premijer slavi novi kredit mmf-a, a ne možeš da dočekaš da pošnu kursadžije. Neke kolege te zovu na štrajk ali sutra si zauzet, počinje novi reality na prvoj turskoj.
Izgled sisa kod starijih gospođa, 60+, gde se sise opuste silom gravitacije i poprimaju oblik vekne hleba.
Jedina prednost kad imaš ovakve grudi je što u toku zime može da se koriste kao šal, a u toku letnjih vrućina kao peškirić sa kojim se briše znoj sa čela.
Malo improvizovano predjelo koje domišljatija deca prave za vreme ručka, uz pomoć malo pokidane sredine iz dodeljene kriške hleba, koja se gnječi i greje ispod tanjira tople supe, servirane pre glavnog jela.
Bezazleno igranje sa hranom, koje kao takvo nije za prekor, već za pohvalu.
Hiperlativ kvaliteta i brzine.
brzo - brže - najbrže - preko veze
dobro - bolje - najbolje - preko veze
Vrhčina! Do jaja, pa level up. Koristi se umesto tone superlativa, kratko i jasno- preko jaja!
- E brate, kako je bilo na žurci sinoć?
- Ma preko jaja, brate! Uroljali se svi, ajoj šta smo ribama radili, haos, posle upada murija, samo vidiš i oni natežu rakiju, šou!
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Jes' ova Slađa riba, preko jaja!
- Prošla je ona mnogo jaja, što jes' jes'...
